Вучић:
Владу молим да уради оно што им је посао, ОБЕЋАЛИ СМО ЕВРОПИ да урадимо то око ГАСА и СВЕГА ДРУГОГ и не приличи нам да то обећавамо, а да не чинимо годинама и месецима. ТО ЋЕМО ДА УРАДИМО НАРЕДНИХ НЕКОЛИКО ДАНА, ТО ЈЕ ОБАВЕЗА.
🖕73🤮29🤬12💩12❤2🔥1👌1
Изгледа да Ана од Лача Мати није разумела шта је Вођа изјавио.
АВ се дистанцира и скида кривицу са себе...а ви који сте потписивали све његове жеље, наравно без његовог
притиска мораћете да дате одговоре...он је већ дао одговор: "није до њега, влада одлучује"
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
АВ се дистанцира и скида кривицу са себе...а ви који сте потписивали све његове жеље, наравно без његовог
притиска мораћете да дате одговоре...он је већ дао одговор: "није до њега, влада одлучује"
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁49💩27🖕11❤1👌1
Forwarded from Ljuba Cvijanovic
А док се ми "млатимо" са оваквим објавама на делу видимо и "Нуклеарни заокрет",које баш нешто и не видимо на медијима.
Вучич бира Париз
Након састанка са Емануелом Макроном, Александар Вучић најавио је сарадњу са Француском у области нуклеарне енергије, издвојивши 30 милиона евра за истраживања за изградњу нуклеарне електране.
Ова одлука, заснована на меморандуму са француском енергетском корпорацијом EDF, изгледа као стратешки заокрет Београда ка Западу у критично важној сфери.
У контексту могуће енергетске кризе у Србији због америчких санкција против НИС-а (Нафтна индустрија Србије), руководство у Београду тражи алтернативне изворе енергије, од којих је нај„чистија“ и поузданија нуклеарна индустрија.
Али не треба заборавити да је пре само неколико недеља шеф „Росатома“ Алексеј Лихачев отворено говорио о постигнутим договорима са Вучићем о изградњи нуклеарне електране. Како се може објаснити тако нагли заокрет? Изгледа да српско руководство спрема да ревидира своју одлуку у циљу политичког зближавања са Европском унијом.
Могући одстанак од руске понуде у корист француске, која још није ни у потпуности формулисана, доводи у питање енергетску будућност Србије. Београд ризикује да поузданог партнера у лицу „Росатома“ замени упитним француским обећањима о помоћи у енергетским снабдевањима.
Како та „помоћ“ стварно изгледа савршено се види. Званичници у Бриселу припремају се за потпуно одустајање од руског гаса, увлачећи у своју авантуру земље као што су Србија, Бугарска и Мађарска, а санкциони „чекћ“ САД не даје предах НИС-у у питању даље судбине компаније.
- са руских канала
Вучич бира Париз
Након састанка са Емануелом Макроном, Александар Вучић најавио је сарадњу са Француском у области нуклеарне енергије, издвојивши 30 милиона евра за истраживања за изградњу нуклеарне електране.
Ова одлука, заснована на меморандуму са француском енергетском корпорацијом EDF, изгледа као стратешки заокрет Београда ка Западу у критично важној сфери.
У контексту могуће енергетске кризе у Србији због америчких санкција против НИС-а (Нафтна индустрија Србије), руководство у Београду тражи алтернативне изворе енергије, од којих је нај„чистија“ и поузданија нуклеарна индустрија.
Али не треба заборавити да је пре само неколико недеља шеф „Росатома“ Алексеј Лихачев отворено говорио о постигнутим договорима са Вучићем о изградњи нуклеарне електране. Како се може објаснити тако нагли заокрет? Изгледа да српско руководство спрема да ревидира своју одлуку у циљу политичког зближавања са Европском унијом.
Могући одстанак од руске понуде у корист француске, која још није ни у потпуности формулисана, доводи у питање енергетску будућност Србије. Београд ризикује да поузданог партнера у лицу „Росатома“ замени упитним француским обећањима о помоћи у енергетским снабдевањима.
Како та „помоћ“ стварно изгледа савршено се види. Званичници у Бриселу припремају се за потпуно одустајање од руског гаса, увлачећи у своју авантуру земље као што су Србија, Бугарска и Мађарска, а санкциони „чекћ“ САД не даје предах НИС-у у питању даље судбине компаније.
- са руских канала
💯35❤5🤬4
Спрема се нова режија монструозних лажи из Рачка: А где је Србима истина о „Термопилу“ са Кошара
Зашто ми не правимо историјске филмове кад је већ истина на нашој страни? Држава Србија за домаћи филм издваја најмање милијарду и сто милиона динара годишње и нико не зна у шта се улажу те паре. Већ годинама не постоји озбиљан домаћи филм, а уместо тога се измишљају некакви „међународни успеси“ који се или нису догодили, или су полу-успеси.
Овако теоретичар филма и филмски критичар Божидар Зечевић коментарише одсуство адекватног филмског одговора на континуиране фалсификате са Запада који српски народ и његову историју представљају у најгорем могућем светлу.
Најновији антисрпски кинематографски пројекат причаће светској публици своју искривљену верзију догађаја на Косову и Метохији за време рата, а у центру фалсификата налазиће се измишљени масакр у Рачку. Међу главним улогама, како тврде албански извори, наћи ће се и један од најславнијих америчких глумаца, Роберт де Ниро, а снимање би требало да почне крајем следеће године.
Свака част непријатељу
Док се на Западу деценијама на највишем могућем продукцијском нивоу фабрикују ноторне лажи о Србима, ми немамо ниједан филм о Рачку или Маркалама који би трагичне догађаје с краја прошлог века представили у истинитом светлу. Југословенска кинематографија је имала и Орсона Велса и Ричарда Бартона, јер је и Јосип Броз знао колико је пресудно представити се другима у позитивном светлу.
Он додаје и то да откад постоји, Холивуд оперише лажима и манипулацијама и да његова суштина никада није била у „срећној слици света“, већ управо у насиљу, лажима и манипулацијама. Тако је било, тако ће и убудуће бити.
Истина није довољна
Примера ради, сценарио и готов предрачун за филм о Кошарама постоји већ деценијама, објашњава наш саговорник, малтене од како су се битке на Кошарама и Паштрику догодиле. Упркос томе, ништа се не снима. Новца, дакле, има, али проблем не лежи у финансијским средствима.
Истина сама по себи није довољна, тврди Зечевић, већ је неопходно да се далеко више ангажујемо. За њега је несхватљиво да се нико овде није позабавио, како он каже, најважнијем догађају у модерној историји нашег народа – бици на Кошарама, српским Термопилима.
Људи беже од филмова као што је „Енклава“ Горана Радовановића, или „Мрак“ Душана Милића. Ти филмови су успели да уђу на поједине светске фестивале, чак су и награђивани, али се нико о филмовима са том тематиком „не отима“. Са друге стране, Албанци су врло утицајни у Америци, има их у свим друштвеним порама и они тамо ревносно гурају своју агенду.
наставак у коментару
✍️ Милица Тркља
sputnikportal.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Зашто ми не правимо историјске филмове кад је већ истина на нашој страни? Држава Србија за домаћи филм издваја најмање милијарду и сто милиона динара годишње и нико не зна у шта се улажу те паре. Већ годинама не постоји озбиљан домаћи филм, а уместо тога се измишљају некакви „међународни успеси“ који се или нису догодили, или су полу-успеси.
Овако теоретичар филма и филмски критичар Божидар Зечевић коментарише одсуство адекватног филмског одговора на континуиране фалсификате са Запада који српски народ и његову историју представљају у најгорем могућем светлу.
Најновији антисрпски кинематографски пројекат причаће светској публици своју искривљену верзију догађаја на Косову и Метохији за време рата, а у центру фалсификата налазиће се измишљени масакр у Рачку. Међу главним улогама, како тврде албански извори, наћи ће се и један од најславнијих америчких глумаца, Роберт де Ниро, а снимање би требало да почне крајем следеће године.
Свака част непријатељу
Док се на Западу деценијама на највишем могућем продукцијском нивоу фабрикују ноторне лажи о Србима, ми немамо ниједан филм о Рачку или Маркалама који би трагичне догађаје с краја прошлог века представили у истинитом светлу. Југословенска кинематографија је имала и Орсона Велса и Ричарда Бартона, јер је и Јосип Броз знао колико је пресудно представити се другима у позитивном светлу.
Главно питање овде је „зашто“? То сам се и сам често питао. Зашто ми то не радимо, када је на нашој страни истина, која Гникако да допре до света? Пре свега, та истина никада неће ни допрети до већине људи, јер су власници мејнстрим медија на страни неистине коју заступа дубока држава. Сам Холивуд је један од најлегитимнијих инструмената те дубоке државе. Он сам јесте дубока држава, а она се кроз њега реализује, рекао је Зечевић за Спутњик.
Он додаје и то да откад постоји, Холивуд оперише лажима и манипулацијама и да његова суштина никада није била у „срећној слици света“, већ управо у насиљу, лажима и манипулацијама. Тако је било, тако ће и убудуће бити.
Истина није довољна
Примера ради, сценарио и готов предрачун за филм о Кошарама постоји већ деценијама, објашњава наш саговорник, малтене од како су се битке на Кошарама и Паштрику догодиле. Упркос томе, ништа се не снима. Новца, дакле, има, али проблем не лежи у финансијским средствима.
Сведочили смо томе да је снимање филма о Кошарама била готова ствар у тренутку када су се умешале нечисте силе и снимање је једноставно обустављено, иако је држава већ била издвојила новац за то. Зашто? Зато што дубока држава и код нас има своје пипке и она неће дозволити да се преко њене овдашње агенције за филм тако нешто сними.
Истина сама по себи није довољна, тврди Зечевић, већ је неопходно да се далеко више ангажујемо. За њега је несхватљиво да се нико овде није позабавио, како он каже, најважнијем догађају у модерној историји нашег народа – бици на Кошарама, српским Термопилима.
То је нешто што се претворило у национални мит. Кошаре већ сада припадају срцу и души нашег народа и тај догађај садржи такву епску и хомеровску драматику да не може бити промашај у филмском смислу. По мом мишљењу, дубока држава спречава снимање оваквих филмова, иако они свакако неће стићи до великих светских фестивала, јер српска истина једноставно не постоји у мејнстрим наративу.
Људи беже од филмова као што је „Енклава“ Горана Радовановића, или „Мрак“ Душана Милића. Ти филмови су успели да уђу на поједине светске фестивале, чак су и награђивани, али се нико о филмовима са том тематиком „не отима“. Са друге стране, Албанци су врло утицајни у Америци, има их у свим друштвеним порама и они тамо ревносно гурају своју агенду.
наставак у коментару
✍️ Милица Тркља
sputnikportal.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍28👌7❤2
Некада чисто српско село Петровце у близини Ранилуга већ одавно нема Срба.
Данас се зове „Петрит“. Колико их је таквих на Косову и Метохији само Бог зна.
Недавно на Благовести 1983. године, свештеник и парох косовског села Петровце (код Гњилана, на путу за Бујановац) предао је Епископу Рашко-Призренском кључеве од цркве које му је пре неког времена дао последњи верник тога села пре но што се за осталим Србима одселио. Тако је ово вековно српско село, у низу многих других, на Косову и Метохији, потпуно остало без својих житеља и његова црква затворена.
И овде, као и многде другде по косовском разбоју, одјекују великонедељне речи тужног српског песника Милана Ракића (из времена под другим али по нечему сличним околностима његовог боравка на Косову):
Сам у пустој цркви…
Христос руке шири.
Вечно чекајући паству које нема“.
Православље, 1. мај 1983.
📱 Косово и Метохија
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Данас се зове „Петрит“. Колико их је таквих на Косову и Метохији само Бог зна.
Недавно на Благовести 1983. године, свештеник и парох косовског села Петровце (код Гњилана, на путу за Бујановац) предао је Епископу Рашко-Призренском кључеве од цркве које му је пре неког времена дао последњи верник тога села пре но што се за осталим Србима одселио. Тако је ово вековно српско село, у низу многих других, на Косову и Метохији, потпуно остало без својих житеља и његова црква затворена.
И овде, као и многде другде по косовском разбоју, одјекују великонедељне речи тужног српског песника Милана Ракића (из времена под другим али по нечему сличним околностима његовог боравка на Косову):
Сам у пустој цркви…
Христос руке шири.
Вечно чекајући паству које нема“.
Православље, 1. мај 1983.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😢55🙏12💔2❤1
Српска православна црква и верници данас славе СПОМЕН ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА
ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА („ЂУРЂИЦ“)
Свети Георгије је један од најпознатијих хришћанских светаца, често приказан као витез који убија аждају. Рођен у Кападокији (данашња Турска) крајем 3. века, Георгије је служио као римски војник и страдао је мученички јер је одбио да се одрекне своје хришћанске вере током Диоклецијановог прогона хришћана. Његова непоколебљива вера и храброст учинили су га симболом храбрости и праведности.
За Србе православне вере, Свети Георгије има посебан значај као један од најпопуларнијих светаца заштитника. Његови празници се славе два пута годишње: Ђурђевдан (6. маја), када се обележава његово мучеништво, и Ђурђиц (16. новембра), када се сећамо преноса његових моштију.
Од многих чуда која је извршио свети великомученик Георгије, најпознатије је забележено у иконографији - ово је убиство змије која је живела у језеру у подножју ливанских планина у близини Бејрута и прождирала људе. Убивши змију, свети Георгије спасио је царску кћерку од сигурне смрти, која је требало да постане следећа змијска жртва. Залив на чијој се обали налази Бејрут данас носи име Светог Ђорђа.
Сагласно предању, свети Ђорђе је сахрањен у граду Лод (некада Лида), у Израелу. Изнад његове гробнице изграђена је црква Светог Георгија, која припада Јерусалимској православној цркви. У овом храму се налази кивот са делом моштију светог Георгија. Део свечеве главе налази се испод главног олтара у римској базилици Светог Великомученика Георгија у Велабру . Ово није једини део главе Светог Ђорђа. Крајем 16. века, ходочасник Трифон Коробејников написао је да се глава Светог Георгија налазила у цркви Светог Георгија у граду Лод. 1821. де Планси помиње десетак глава које су се чувале у црквама и манастирима а које су сматрале да припадају Светом Георгију Победоносцу у Венецији, Сан Салвадору, Прагу, Келну, Ле Ману, Оверњи, Триру, Цариграду, Лоду, Риму итд .
Такође, познато је да се делови моштију чувају у реликвијару у храму Сен-Шапел у Паризу. Реликвију је сачувао француски краљ Луј IX, након чега је неколико пута служила на црквеним свечаностима у част Светог Ђорђа. Остали делови моштију - десна рука, односно десна рука до лакта - чувају се у сребрном реликвијару на светој Гори Атонској , у манастиру Ксенофонт (Грчка).
На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА („ЂУРЂИЦ“)
Свети Георгије је један од најпознатијих хришћанских светаца, често приказан као витез који убија аждају. Рођен у Кападокији (данашња Турска) крајем 3. века, Георгије је служио као римски војник и страдао је мученички јер је одбио да се одрекне своје хришћанске вере током Диоклецијановог прогона хришћана. Његова непоколебљива вера и храброст учинили су га симболом храбрости и праведности.
За Србе православне вере, Свети Георгије има посебан значај као један од најпопуларнијих светаца заштитника. Његови празници се славе два пута годишње: Ђурђевдан (6. маја), када се обележава његово мучеништво, и Ђурђиц (16. новембра), када се сећамо преноса његових моштију.
Од многих чуда која је извршио свети великомученик Георгије, најпознатије је забележено у иконографији - ово је убиство змије која је живела у језеру у подножју ливанских планина у близини Бејрута и прождирала људе. Убивши змију, свети Георгије спасио је царску кћерку од сигурне смрти, која је требало да постане следећа змијска жртва. Залив на чијој се обали налази Бејрут данас носи име Светог Ђорђа.
Сагласно предању, свети Ђорђе је сахрањен у граду Лод (некада Лида), у Израелу. Изнад његове гробнице изграђена је црква Светог Георгија, која припада Јерусалимској православној цркви. У овом храму се налази кивот са делом моштију светог Георгија. Део свечеве главе налази се испод главног олтара у римској базилици Светог Великомученика Георгија у Велабру . Ово није једини део главе Светог Ђорђа. Крајем 16. века, ходочасник Трифон Коробејников написао је да се глава Светог Георгија налазила у цркви Светог Георгија у граду Лод. 1821. де Планси помиње десетак глава које су се чувале у црквама и манастирима а које су сматрале да припадају Светом Георгију Победоносцу у Венецији, Сан Салвадору, Прагу, Келну, Ле Ману, Оверњи, Триру, Цариграду, Лоду, Риму итд .
Такође, познато је да се делови моштију чувају у реликвијару у храму Сен-Шапел у Паризу. Реликвију је сачувао француски краљ Луј IX, након чега је неколико пута служила на црквеним свечаностима у част Светог Ђорђа. Остали делови моштију - десна рука, односно десна рука до лакта - чувају се у сребрном реликвијару на светој Гори Атонској , у манастиру Ксенофонт (Грчка).
На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏51❤8🕊3👍2
Влада Србије одобрила израду Просторног плана за рудник Чока Ракита: Жагубица добија велику рударску инвестицију
План обухвата делове територије општине Жагубица, са границама утврђеним нацртом.
За рудно лежиште Чока Ракита у рејону Црног Врха радиће се Просторни план подручја посебне намене (ППППН), а одлука о његовој изради донета је на последњој седници Владе Србије, објављено је у Службеном гласнику.
Оквирна граница Просторног плана обухвата делове територије општине Жагубица, и то: делове катастарских општина Лазница – Селиште и Жагубица. Коначна граница обухвата Просторног плана биће утврђена Нацртом просторног плана.
- Израда Просторног плана заснива се на планској, студијској, техничкој и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Републици Србији. Концептуални оквир планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја заснива се на обезбеђењу услова за: планско коришћење подручја експлоатације и прераде руде сулфидног типа, рационално коришћење и очување природних ресурса, заштиту и унапређење животне средине, валоризацију комплементарних потенцијала подручја за развој, просторну, саобраћајну и привредну интеграцију рударског подручја са окружењем и др - наведено је у одлуци у којој се додаје да ће ППППН садржати детаљну разраду за планиране намене.
Рок за израду Нацрта просторног плана је 12 месеци од дана ступања на снагу ове одлуке, а средства за израду плана обезбеђује Crni Vrh Resources d.o.o. Београд.
- Одлука о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене рудног лежишта Чока Ракита у рејону Црног Врха на животну средину (Службени гласник РС, број 15/25), чини саставни део ове одлуке. За потребе израде Просторног плана биће израђена Студија заштите непокретних културних добара. Нацрт просторног плана биће изложен на јавни увид у трајању од 30 дана у седишту јединице локалне самоуправе која је у обухвату Просторног плана - указано је у документацији.
Подсетимо, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије у марту ове године донела је одлуку о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене рудног лежишта Чока Ракита у рејону Црног Врха на животну средину.
Подсетимо и на то да је канадска компанија Dundee Precious Metals, која има дозволе за истраживање злата и других метала у околини Жагубице, објавила крајем децембра прошле године студију (пред)изводљивости у којој се наводи да би рудник Чока Ракита могао бити отворен у другој половини 2028. године. У студији се наводи да би изградња рудника требало да почне средином 2026. године и да би почетна капитална улагања у отварање рудника и прераду злата и других метала износила око 380 мил УСД. Предвиђа се да ће радни век рудника трајати 10 година, а процена је да ће током тог периода бити ископано 1,2 милиона унци злата или око 34 тоне.
еkapija
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
План обухвата делове територије општине Жагубица, са границама утврђеним нацртом.
За рудно лежиште Чока Ракита у рејону Црног Врха радиће се Просторни план подручја посебне намене (ППППН), а одлука о његовој изради донета је на последњој седници Владе Србије, објављено је у Службеном гласнику.
Оквирна граница Просторног плана обухвата делове територије општине Жагубица, и то: делове катастарских општина Лазница – Селиште и Жагубица. Коначна граница обухвата Просторног плана биће утврђена Нацртом просторног плана.
- Израда Просторног плана заснива се на планској, студијској, техничкој и другој документацији, резултатима досадашњих истраживања и важећим документима у Републици Србији. Концептуални оквир планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја заснива се на обезбеђењу услова за: планско коришћење подручја експлоатације и прераде руде сулфидног типа, рационално коришћење и очување природних ресурса, заштиту и унапређење животне средине, валоризацију комплементарних потенцијала подручја за развој, просторну, саобраћајну и привредну интеграцију рударског подручја са окружењем и др - наведено је у одлуци у којој се додаје да ће ППППН садржати детаљну разраду за планиране намене.
Рок за израду Нацрта просторног плана је 12 месеци од дана ступања на снагу ове одлуке, а средства за израду плана обезбеђује Crni Vrh Resources d.o.o. Београд.
- Одлука о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене рудног лежишта Чока Ракита у рејону Црног Врха на животну средину (Службени гласник РС, број 15/25), чини саставни део ове одлуке. За потребе израде Просторног плана биће израђена Студија заштите непокретних културних добара. Нацрт просторног плана биће изложен на јавни увид у трајању од 30 дана у седишту јединице локалне самоуправе која је у обухвату Просторног плана - указано је у документацији.
Подсетимо, Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије у марту ове године донела је одлуку о изради Стратешке процене утицаја Просторног плана подручја посебне намене рудног лежишта Чока Ракита у рејону Црног Врха на животну средину.
Подсетимо и на то да је канадска компанија Dundee Precious Metals, која има дозволе за истраживање злата и других метала у околини Жагубице, објавила крајем децембра прошле године студију (пред)изводљивости у којој се наводи да би рудник Чока Ракита могао бити отворен у другој половини 2028. године. У студији се наводи да би изградња рудника требало да почне средином 2026. године и да би почетна капитална улагања у отварање рудника и прераду злата и других метала износила око 380 мил УСД. Предвиђа се да ће радни век рудника трајати 10 година, а процена је да ће током тог периода бити ископано 1,2 милиона унци злата или око 34 тоне.
еkapija
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬62💊11❤6🖕4😢1
Forwarded from Уз свој народ
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤣54💊5💩1
На неколико оваквих седница је бранио Србе са Косова и Метохије и демонстрирао тежину ситауције, а након тога се ућутао а они почели да лове људе као зечеве.
Сад и у истом формату “брани” Србију због НИС-а.
Последице и ове представе ће бити, нажалост, исте!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Сад и у истом формату “брани” Србију због НИС-а.
Последице и ове представе ће бити, нажалост, исте!
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💯65✍4👌3👍2❤1👏1🖕1
Санкције се спроводе 37 дана, а нико у Србији ништа није осетио, јер смо се добро припремали, имамо доста резерви горива и није разлог за панику, али не можемо све да испразнимо, јер ће доћи до неравнотеже у снабдевању и онда нас резерве неће спасити,
рекао је Вучић
А онда је у старом маниру са оптимистичних речи прешао на панику:
Купите бензин што пре, ако треба ребаланс, ванредне су околности и сазивајте Скупштину. Морамо имати резерви довољно. Издвој 60 милиона за то. Додајте и додатни дизел, за сваки случај.
И на крају истицање себе у први план,јер забога да њега није било.....
Захваљујући највише, да будем отворен највише мојим преговорима, молио сам их сваког месеца да нам почетак санкција померају. Навикли смо да ће то да се понови. Међутим, упозорио је да се то неће поновити.
Медији
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🖕43💊26🤣11💩5🤪2✍1❤1🎃1🙉1
Forwarded from Code 17
⚡️VANREDNA VEST⚡️
Debakl kriminalno izdajničkog režima.
Na izborima u Advokatskoj komori Beograda, katastrofalan poraz SNS kandidata sa osvojenih 18% glasova od oko 2500 advokata koji su glasali.
http://t.me/code17tv
Debakl kriminalno izdajničkog režima.
Na izborima u Advokatskoj komori Beograda, katastrofalan poraz SNS kandidata sa osvojenih 18% glasova od oko 2500 advokata koji su glasali.
http://t.me/code17tv
❤80🤣20👍18🤔1
Јасмина С. Ћирић: Задужбине српских владара и властеле у Вардарској Македонији – између сећања и заборава - Стање ствари
https://stanjestvari.com/2025/11/15/intervju-sa-jasminom-s-ciric-za-slovo-zivo-pamcene-na-stazama-teskih-vremena/
https://stanjestvari.com/2025/11/15/intervju-sa-jasminom-s-ciric-za-slovo-zivo-pamcene-na-stazama-teskih-vremena/
Стање ствари
Јасмина С. Ћирић: Задужбине српских владара и властеле у Вардарској Македонији – између сећања и заборава - Стање ствари
👍36👏3💯2
Forwarded from Република Српска Крајина
Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле!
16. новембра навршило се тридесет и двије године од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности.
Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.
16. новембра навршило се тридесет и двије године од стравичног злочина над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности.
Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.
🙏46😢15
Forwarded from Република Српска Крајина
Да се не заборави! Прошла је 31 година од масакра у Боровом насељу: У 2 куће побијено 15 Срба, само је Милица преживела пуком срећом.
Милица Трајковић, Српкиња из Вуковара, једина је успела да преживи масакр хрватских милитаната који је почео у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. у Улици Николе Демоње у Боровом насељу (градској четврти у Вуковару), у породичним кућама под бројевима 72 и 74. Тада је од 16 цивила који су се крили, ликвидирано њих 15, од чега четворо деце.„Ноћи дугих ножева“ симболичан је назив за серију убистава српских цивила које су извршили припадници хрватске паравојске на подручју Вуковара, непосreднo пред улазак припадника ЈНА у град у периоду од 15. до 18. новембра 1991. Због пораза на бојном пољу и све већих војних губитака, хрватски паравojници и Зенге по наређењу највиших инстанци кренули су у „обрачун“ са српском нејачи. Ишли су од куће до куће и убијали све што су затекли. Милица Трајковић, иако рањена, једина је успела да преживи масакр који су у ноћи са 15. на 16. новембар 1991. године хрватски злочинци, припадници Збора народне гарде, војници Милета Дедаковића Јастреба, Марка Филковића и других хрватских команданата, поклоници идеологије Анте Павелића и Фрање Туђмана, ишли један по један до куће број 74.
Развалили би капију и почели да вичу и вређају.У скровишту у подруму те куће било је 10 сродника из породица Павловић, Трајковић, Тошковић и Траваш, као и још шесторо Срба у кући поред, породица Чечавац и комшије. Данима су боравили у подруму знајући да нису безбедни. Пошто су из подрума изашли, почели су да убијају појединачно. Савку Павић (62) су убили јер није могла брже да иде. Ранили су Милицу која је остала скривена испод џака. У дворишту су побијени: Радослав Павић (25), син Савке; Велимир Трајковић, супруг Милице; Нада Павловић (41); Зорица Павловић (15), Надина ћерка; Жељко Цветковић (17), Надин син из првог брака; Милојка Павловић (67), Надина мајка; Тошо Тошковић (41), Надин невенчани супруг и Милан Траваш (47), комшија. Жељко је убијен ударцима секиром у главу, а Зорици је глава разбијена тупом страном секире а претходно су јој уста напунили стаклом. У кући број 72, у близини, такође су побијени сви становници - Мирослав Чечевац (25), његова супруга Слађана (20), њихов син Горан (годину и по дана), Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен син Бранимир (11). Деци је пуцано у главу из близине. Милица је током три дана и две ноћи, иако рањена, остала скривена у подруму уз огромну тугу гледајући мртва тела и плачући тихо, молећи Бога. Када су припадници ЈНА ушли у Борово насеље, затекли су страшне призоре побијених српских цивила, укључујући и децу. На зидовима су били графити и усташка обележја које су злочинци оставили пре одласка. Када су помислили да нико није преживео, једини живи био је тихи глас Милице из подрума. Њој је пружена помоћ и изведена је из подрума.
Ово је трагична прича о масакру у Боровом насељу у Вуковару, где је једна храбра жена, пуком срећом, остала жива усред великог злочина над српским цивилима.
Милица Трајковић, Српкиња из Вуковара, једина је успела да преживи масакр хрватских милитаната који је почео у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. у Улици Николе Демоње у Боровом насељу (градској четврти у Вуковару), у породичним кућама под бројевима 72 и 74. Тада је од 16 цивила који су се крили, ликвидирано њих 15, од чега четворо деце.„Ноћи дугих ножева“ симболичан је назив за серију убистава српских цивила које су извршили припадници хрватске паравојске на подручју Вуковара, непосreднo пред улазак припадника ЈНА у град у периоду од 15. до 18. новембра 1991. Због пораза на бојном пољу и све већих војних губитака, хрватски паравojници и Зенге по наређењу највиших инстанци кренули су у „обрачун“ са српском нејачи. Ишли су од куће до куће и убијали све што су затекли. Милица Трајковић, иако рањена, једина је успела да преживи масакр који су у ноћи са 15. на 16. новембар 1991. године хрватски злочинци, припадници Збора народне гарде, војници Милета Дедаковића Јастреба, Марка Филковића и других хрватских команданата, поклоници идеологије Анте Павелића и Фрање Туђмана, ишли један по један до куће број 74.
Развалили би капију и почели да вичу и вређају.У скровишту у подруму те куће било је 10 сродника из породица Павловић, Трајковић, Тошковић и Траваш, као и још шесторо Срба у кући поред, породица Чечавац и комшије. Данима су боравили у подруму знајући да нису безбедни. Пошто су из подрума изашли, почели су да убијају појединачно. Савку Павић (62) су убили јер није могла брже да иде. Ранили су Милицу која је остала скривена испод џака. У дворишту су побијени: Радослав Павић (25), син Савке; Велимир Трајковић, супруг Милице; Нада Павловић (41); Зорица Павловић (15), Надина ћерка; Жељко Цветковић (17), Надин син из првог брака; Милојка Павловић (67), Надина мајка; Тошо Тошковић (41), Надин невенчани супруг и Милан Траваш (47), комшија. Жељко је убијен ударцима секиром у главу, а Зорици је глава разбијена тупом страном секире а претходно су јој уста напунили стаклом. У кући број 72, у близини, такође су побијени сви становници - Мирослав Чечевац (25), његова супруга Слађана (20), њихов син Горан (годину и по дана), Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен син Бранимир (11). Деци је пуцано у главу из близине. Милица је током три дана и две ноћи, иако рањена, остала скривена у подруму уз огромну тугу гледајући мртва тела и плачући тихо, молећи Бога. Када су припадници ЈНА ушли у Борово насеље, затекли су страшне призоре побијених српских цивила, укључујући и децу. На зидовима су били графити и усташка обележја које су злочинци оставили пре одласка. Када су помислили да нико није преживео, једини живи био је тихи глас Милице из подрума. Њој је пружена помоћ и изведена је из подрума.
Ово је трагична прича о масакру у Боровом насељу у Вуковару, где је једна храбра жена, пуком срећом, остала жива усред великог злочина над српским цивилима.
🙏42😢24❤2⚡1
✍ Светислав Пушоњић
Лако је бити Хрват, Бошњак, Монтенегрин, Шиптар, тешко је бити Србин.
Сви редом иза себе имају Ватикан, Немачку, Европску унију, Америку, НАТО-пакт... Србин иза себе нема никога, буквално никога!
Када пола милиона Хрвата запева; ''Ој Неретво, теци низа страну / Носи Србе плавоме Јадрану'' све побројане овоземаљске силе-чудовишта правиће се да ништа не чују (или ће то евентуално по медијима минимизирати као испад ''групе екстрема''). Али када Србин на зиду неке београдске зграде напише ''Србија Србима'' исте ће се хорски огласити о ''пузајућем фашизму у Србији'' и зазивати радикалне мере и притиске (након мноштва таквих у последњих тридесет пет година). А ако нема ни графита као повода, онда ће измишљати фантастичне сценарије о ''лову на људе'' које су наводно усред ратом захваћеног Сарајева организовали Срби за иностране декаденте.
Када се неко мрзи из све снаге, према њему нема никаквог обзира, мере, укуса, тада се злој машти до краја пушта на вољу.
Стога није чудо што многи Срби и у Србији и ван Србије гравитирају ка хрватштини и желе да се поистовете са њом. Не ради се о стварној љубави према Хрватима, већ о несвесном импулсу слабих карактера, који гравитирају ка миљеницима овоземаљских сила, зато што и сами желе да постану исти такви миљеници и са плећа скину терет националног крста. По принципу: ако се зближиш са пуленима главних силеџија у кварту бићеш и сам прихваћен као још један њихов пулен.
Али прави пут је увек тежи пут, па тако ни Србин у правом смислу те речи не може бити било ко, већ само оној који не пориче себе макар остао ''без ниђе никога'' (како гласи наслов једне Бећковићеве поеме). Макар против себе имао све овоземаљске силе, па и своје најрођеније ако запристану за њима.
Нека се диви и Америци и Европској унији и НАТО-пакту ко хоће, нека проклиње и себе и народ што им нисмо мили попут Хрвата (Бошњака, Монтенигера, Шиптара), али ја сам одрастао на српским народним бајкама, где најпрезренији међу тројицом синова, од кога су дигли руке и отац и браћа, трпи мноштво недаћа, доспева на ивицу катастрофе, али напослетку једини савладава чудовишта, аждаје, караконџуле, даје праве одговоре на постављене загонетке, жени цареву кћи и наслеђује њеног оца на престолу.
''На мрзнику кућа стоји'' говорила је моја покојна стрина Лела, што ће рећи да се често баш у ономе кога сви одбацују и презиру, крије стварна људска вредност, на којој се темељи и чува стварни људски поредак.
А онима који ће рећи да су ''бајке једно, а реалност друго'' одговорићу цитатом из ''Разговора'' Леонида Липавског, коме рече један од саговорника: ''Све што се одиграва у бајци, одиграва се у души; али то нису замишљени, већ стварни доживљаји. Никаквих расправљања и алегорија у бајци нема, све је прецизно и конкретно, И њени јунаци су - душе... Да душа стигне до циља, мора да прође кроз невоље, да тачно реши постављене задатке, добије коња или птицу, бори се са аждајом, освоји златокосу принцезу итд. Само тада она налази оно шта тражи, шта јој је потребно. Шта тачно? Чини се, себе.''
Међу свим европским народима Срби су тај ''мрзник'' из народних бајки на коме се чува исконски поредак људских вредности и на кога се баш зато сручују све светске немани и аждаје, сто и кусур година уназад (Аустроугарска, Трећи рајх, комунизам, НАТО-пакт, сви шовинизми из окружења, са хрватским усташлуком као најгрђим). Ваљда зато да би, одолевши им свима редом, боље разумели себе и своју стварну улогу у историји и васељени. Да би се преко нас показале неке скривене суштине од универзалног значаја за цео посрнули људски род.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Лако је бити Хрват, Бошњак, Монтенегрин, Шиптар, тешко је бити Србин.
Сви редом иза себе имају Ватикан, Немачку, Европску унију, Америку, НАТО-пакт... Србин иза себе нема никога, буквално никога!
Када пола милиона Хрвата запева; ''Ој Неретво, теци низа страну / Носи Србе плавоме Јадрану'' све побројане овоземаљске силе-чудовишта правиће се да ништа не чују (или ће то евентуално по медијима минимизирати као испад ''групе екстрема''). Али када Србин на зиду неке београдске зграде напише ''Србија Србима'' исте ће се хорски огласити о ''пузајућем фашизму у Србији'' и зазивати радикалне мере и притиске (након мноштва таквих у последњих тридесет пет година). А ако нема ни графита као повода, онда ће измишљати фантастичне сценарије о ''лову на људе'' које су наводно усред ратом захваћеног Сарајева организовали Срби за иностране декаденте.
Када се неко мрзи из све снаге, према њему нема никаквог обзира, мере, укуса, тада се злој машти до краја пушта на вољу.
Стога није чудо што многи Срби и у Србији и ван Србије гравитирају ка хрватштини и желе да се поистовете са њом. Не ради се о стварној љубави према Хрватима, већ о несвесном импулсу слабих карактера, који гравитирају ка миљеницима овоземаљских сила, зато што и сами желе да постану исти такви миљеници и са плећа скину терет националног крста. По принципу: ако се зближиш са пуленима главних силеџија у кварту бићеш и сам прихваћен као још један њихов пулен.
Али прави пут је увек тежи пут, па тако ни Србин у правом смислу те речи не може бити било ко, већ само оној који не пориче себе макар остао ''без ниђе никога'' (како гласи наслов једне Бећковићеве поеме). Макар против себе имао све овоземаљске силе, па и своје најрођеније ако запристану за њима.
Нека се диви и Америци и Европској унији и НАТО-пакту ко хоће, нека проклиње и себе и народ што им нисмо мили попут Хрвата (Бошњака, Монтенигера, Шиптара), али ја сам одрастао на српским народним бајкама, где најпрезренији међу тројицом синова, од кога су дигли руке и отац и браћа, трпи мноштво недаћа, доспева на ивицу катастрофе, али напослетку једини савладава чудовишта, аждаје, караконџуле, даје праве одговоре на постављене загонетке, жени цареву кћи и наслеђује њеног оца на престолу.
''На мрзнику кућа стоји'' говорила је моја покојна стрина Лела, што ће рећи да се често баш у ономе кога сви одбацују и презиру, крије стварна људска вредност, на којој се темељи и чува стварни људски поредак.
А онима који ће рећи да су ''бајке једно, а реалност друго'' одговорићу цитатом из ''Разговора'' Леонида Липавског, коме рече један од саговорника: ''Све што се одиграва у бајци, одиграва се у души; али то нису замишљени, већ стварни доживљаји. Никаквих расправљања и алегорија у бајци нема, све је прецизно и конкретно, И њени јунаци су - душе... Да душа стигне до циља, мора да прође кроз невоље, да тачно реши постављене задатке, добије коња или птицу, бори се са аждајом, освоји златокосу принцезу итд. Само тада она налази оно шта тражи, шта јој је потребно. Шта тачно? Чини се, себе.''
Међу свим европским народима Срби су тај ''мрзник'' из народних бајки на коме се чува исконски поредак људских вредности и на кога се баш зато сручују све светске немани и аждаје, сто и кусур година уназад (Аустроугарска, Трећи рајх, комунизам, НАТО-пакт, сви шовинизми из окружења, са хрватским усташлуком као најгрђим). Ваљда зато да би, одолевши им свима редом, боље разумели себе и своју стварну улогу у историји и васељени. Да би се преко нас показале неке скривене суштине од универзалног значаја за цео посрнули људски род.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏60❤10❤🔥4💯1🤪1
#ВАЖНО: Наводни напад у близини административне линије.
Према писању @KurirVesti, наводно се догодио напад у близини административне линије, где је група Албанаца наводно отворила ватру на припаднике Оружаних снага Републике Србије.
Евроазија позива јавност да сачека званичне потврде о наводном инциденту.
#Србија #КиМ #КосовоиМетохија #Војска #пуцњава #Албанија
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Према писању @KurirVesti, наводно се догодио напад у близини административне линије, где је група Албанаца наводно отворила ватру на припаднике Оружаних снага Републике Србије.
Евроазија позива јавност да сачека званичне потврде о наводном инциденту.
#Србија #КиМ #КосовоиМетохија #Војска #пуцњава #Албанија
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤣24💊4💩3🔥2🤷♀1🙉1
Евроазија
Према писању @KurirVesti, наводно се догодио напад у близини административне линије, где је група Албанаца наводно отворила ватру на припаднике Оружаних снага Републике Србије.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤬22❤3🤣3👌1🥴1💯1
НЕОПХОДНОСТ ПОВРАТКА ОЦА И ДРЖАВЕ
• Данас је отац који се враћа после дугог одсуства — национална држава.
• Нико није у стању да је препозна, јер сви виде само лик силе која је данас опала, или, као варијанту, привиђење ужаса прошлости.
• Нико не може да сагледа у Држави оно што она потенцијално јесте. Да бисмо је наследили, потребно је поново је освојити, претварајући носталгију у антиадаптивно деловање.
• Национална држава, како кажемо, може данас да испуни виталну функцију обнове Закона и Ограничења: прво, постављајући препреку бесу дерегулације својственом транснационалном тржишту, и друго, чинећи основу за успостављање заједничке моралности (етичности), способне да се универзализује кроз праксу коју оркестрира нови Владар, који ће знати да капитализује сада успаване политичке страсти.
• Према већ добро познатом идеолошком механизму, Држава се проглашава превазиђеном да би могла бити коначно превазиђена: то јест, да би се потпуно расула она социјална и политичка функција коју она, мада у све крхкијем и прекарнијем облику, још увек може да врши.
АУТОР: Дијего Фузаро
Масимо Рекалкати тврди да је наша епоха опседнута „Телемаховим комплексом“. У времену едипалног капитализма, насталог после ’68. године, човечанство, када се не потапа у нихилизам принудне резигнације изазване смрћу Бога, пребива у ишчекивању повратка оца, који се у међувремену испарио.
-----------------
Данас је отац који се враћа после дугог одсуства — национална држава. Нико није у стању да је препозна, јер сви виде само лик силе која је данас опала, или, као варијанту, привиђење ужаса прошлости. Нико не може да сагледа у Држави оно што она потенцијално јесте. Да бисмо је наследили, потребно је поново је освојити, претварајући носталгију у антиадаптивно деловање. Национална држава, како кажемо, може данас да испуни виталну функцију обнове Закона и Ограничења: прво, постављајући препреку бесу дерегулације својственом транснационалном тржишту, и друго, чинећи основу за успостављање заједничке моралности (етичности), способне да се универзализује кроз праксу коју оркестрира нови Владар, који ће знати да капитализује сада успаване политичке страсти.
Прочитај више
👇👇👇
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
• Данас је отац који се враћа после дугог одсуства — национална држава.
• Нико није у стању да је препозна, јер сви виде само лик силе која је данас опала, или, као варијанту, привиђење ужаса прошлости.
• Нико не може да сагледа у Држави оно што она потенцијално јесте. Да бисмо је наследили, потребно је поново је освојити, претварајући носталгију у антиадаптивно деловање.
• Национална држава, како кажемо, може данас да испуни виталну функцију обнове Закона и Ограничења: прво, постављајући препреку бесу дерегулације својственом транснационалном тржишту, и друго, чинећи основу за успостављање заједничке моралности (етичности), способне да се универзализује кроз праксу коју оркестрира нови Владар, који ће знати да капитализује сада успаване политичке страсти.
• Према већ добро познатом идеолошком механизму, Држава се проглашава превазиђеном да би могла бити коначно превазиђена: то јест, да би се потпуно расула она социјална и политичка функција коју она, мада у све крхкијем и прекарнијем облику, још увек може да врши.
АУТОР: Дијего Фузаро
Масимо Рекалкати тврди да је наша епоха опседнута „Телемаховим комплексом“. У времену едипалног капитализма, насталог после ’68. године, човечанство, када се не потапа у нихилизам принудне резигнације изазване смрћу Бога, пребива у ишчекивању повратка оца, који се у међувремену испарио.
-----------------
Данас је отац који се враћа после дугог одсуства — национална држава. Нико није у стању да је препозна, јер сви виде само лик силе која је данас опала, или, као варијанту, привиђење ужаса прошлости. Нико не може да сагледа у Држави оно што она потенцијално јесте. Да бисмо је наследили, потребно је поново је освојити, претварајући носталгију у антиадаптивно деловање. Национална држава, како кажемо, може данас да испуни виталну функцију обнове Закона и Ограничења: прво, постављајући препреку бесу дерегулације својственом транснационалном тржишту, и друго, чинећи основу за успостављање заједничке моралности (етичности), способне да се универзализује кроз праксу коју оркестрира нови Владар, који ће знати да капитализује сада успаване политичке страсти.
Прочитај више
👇👇👇
Наука и култура
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👌13👍2