Данас, 14. 11. 2025. године, одржан је онлајн састанак са представницима Секретеријата бернске конвенције, на коме смо, као носиоци жалбе у случају планине Бабе, учествовали.
Поред проблема у Јадру и Рађевини, Хомољу и Босилеграду, на дневном реду нашла се и наша планина Баба. Ова три случаја, како су сами представници секретеријата и више пута напоменули у усменом излагању, представљају јединствен случај рударења у колонији Србији.
Сви учесници радног састанка су изнели своје ставове, образложили мишљења, указали на многе неправилности и незаконитости на које су представници Секретеријата реаговали и нису остали неми.
Што се тиче самог подручја планине Бабе, хронолошким редом су се набрајала непочинства. Почевши од тога да је подручје планине Бабе, као и сама планина, просторним планом општине Параћин предвиђена за заштиту, да земљиште подно саме планине није потенцијално загађено аеро и хидро загађивачима, и да је као такво погодно за органску производњу хране, што би могла бити одскочна даска за стварање хране са географским пореклом, као производе са карактеристикама биолошки вредне хране. Да је Бехтел Енка, заједно са својим тројанским коњем КрушевацПут, упркос забранама које је издала инспекција Министарства заштите животне средине, рударио и девастирао саму планину до непрепознатљивости, да је стакларски рудник, упркос забрани, наставио то исто.
Указали смо на повезаност та два случаја у томе да су жалбе рударских корпорација и фирми на решење инспекције одложиле извршење самих решења о забрани експлоатације, а у закону колоније Србије пише да жалба НЕ ОДЛАЖЕ извршење решења. Такође, ту смо изразили сумњу повезаности између појединаца, што у самом губернату колоније Србије, што у институцијама и деловања самих рударских корпорација. Најзад, поменули смо и да КрушевацПут није извршио рекултивацију земљишта након рударења, те да су оставили сав шљам и деструкцију иза себе и само отишли даље.
Поменули смо и нашу правну борбу за накнаду штете у пољопривреди људима који су тужили за своје усеве и њиве. Један добар део тужби је усвојен и пресуђен у име народа, а за остале још увек се води рововска битка. Такође, напоменули смо да је валута будућности не биткоин, не евро или динар, већ органски здрава храна и пијаћа вода. С обзиром на наведене чињенице о деструкцији таквог земљишта, овде се не спроводи само екоцид, већ и геноцид над сопственим народом и уништавање права на живот и постојање будућих генерација.
Када сведемо црту, три године борбе пред Секретаријатом у Стразбуру против колонијалне управе Србије, донеле су плодове за даље. Један од тих плодова је тај да је Секретеријат одлучио да следеће године дође и процени лично, преко својих независних вештака и стручњака (наравно да неће бити наши ,стручњаци'), стање на терену, а поводом ове три жалбе. Рече Секретеријат, да се нешто губернат нећка око њиховог доласка, али шта је ту је. Што посејеш, то и жањеш.
Све ово је урађено без динара и финансијске подршке разноразних фондова, амбасада, и осталих империјалних полуга моћи.
Е да, и да кажемо оно што је очигледно: рудника у Јадру и Рађевини неће бити.