Ова таман мислила да су ветерани успавани (еутаназија). И деси се оно што је непријатељ најмање очекивао 💪💪💪
Ова особа себе представља као милена берић.
Пљување и напади никада нису ни престајали.
Што од власти, што од осталих.
Свему томе мора доћи крај, тој вишедеценијској причи понижавања и вређања.
Причи којој ћемо ми ставити тачку на крају.
Ратни ветерани на друштвеним мрежама уз наше кратко истраживање о овој некаквој НВО.
Да ли је могуће да ову организацију неки зову Паразити...
П.С.
Што обрисаше партнере (финансијере)?
| 📚Канал |✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz | @evroazp |
💩65👍2❤1
Да над сенима јунака кажем „У име Оца, и Сина, и светога Духа - Амин", па нека неки нови снегови прекрију српске стопе до неких бољих времена
НА ПОПРИШТУ КРВАВИХ БОРБИ, НАД СЕНИМА СРПСКИХ ХЕРОЈА: Кошаре, задња војна пошта српских јунака (први део)
15.01.2015.
(из књиге репортажа „Бестрагом“)
Идем на Кошаре, не из чистог ината, већ из огромног поштовања према херојима с карауле на коју су бесомучно ударали ОВК, регуларна војска Албаније и НАТО авијација 78 дана без минута паузе – 60 погинулих војника, 150 рањених и њих неколико стотина са трајним ожиљцима на души, који су беспоговорно држали положаје, не марећи за нападе десетоструко бројнијег непријатеља
Седели смо дуго у ноћ – облачно небо над Косовом слутило је лош дан, али за Србе овде ни звездане ноћи, нажалост, не наговештавају неке боље…
– Немој, молим те, не иди – стоти пут је поновио кроз кратки гутљај јаке црне кафе, знајући да ће на Космету довека бити тих неколико места због којих ће Албанци пре дати главу, него дозволити да на њих стане српска нога. А Кошаре су свакако једно од њих! Најважније од свих…
– Морам, знаш да морам! Можемо овако до јутра, али узалуд, нити ћеш ме одговорити, нити ће ми остати нешто ноћи да одспавам пре поласка… Твоје је само да се помолиш Богу за наше здравље и с времена на време назовеш возача да чујеш како напредујемо.
Остало је на Богу и нама, па како нам буде… Уосталом, не да Бог Србина свог… – покушавам да умирим драгог пријатеља, не успевајући да умирим ни себе.
Није то страх за живот – нема смрти без судњега дана, но јесте патолошки страх од неуспеха, јер исто смо покушали и пре две године, али је дојава о доласку српске новинарске екипе грабила ка Јуничким планинама и Проклетијама брже од нас и алармирала сеоске страже у Јунику.
Пресрели су нас и уставили у некадашњем главном штабу ОВК – селу тврђави...
----------
Кошаре, задња војна пошта српских јунака (други део)
– Сад смо сами, ‘ајде ми искрено реци, шта ћеш овде? Јеси ли био на караули током рата, је л’ био неко од твоје фамилије, или другара? – чујем за леђима онај промукли, дубок глас, смишљајући шта да одговорим.
Мој водич седа на сувозачево место, прелазим назад до колеге и пријатеља који овог јутра није морао на пут са мном, али није желео да ме шаље самог.
Раде, наш возач, не могу да га не поменем, јер је још могао да се башкари у соби митровачког хотела, али је скочио чувши да се облачим и викнуо: „Брате, где ти ту и ја! Или ће нас наћи у планини, или ћемо се вратити да причамо о њој“!
– Овим ћемо путем избећи Јуник и ући право у Батушу, тако је сигурније – објашњава наш нови компањон, неким добронамерним ставом уливајући поверење. А оно је једино што имамо, или се надамо да имамо.
Возач му се обраћа на албанском, а он упорно преводи сваку реч на српски, желећи да нам стави до знања да не говоре ништа што не би требало да чујемо.
----------
На Попришту најкрвавије битке за педаљ српске земље (трећи део)
Све је остало исто као априла 1999. када су у њу славодобитно ушетали „победници“ – још је по кругу разбацано нешто њихове војне опреме, очигледно добијене на „зајам“ од страних помагача
Овим су се усеком терористи прикрадали нашим борцима, вребајући их из заседе за густом шумом, када би ишли ка караули.
– Морам још ово к’о човека да те молим: кад стигнемо горе, немој да дижеш три прста! Ја сам пристао да те доведем, због неких твојих разлога, и поштујем ваше који су овде погинули.
Циљ ми је да стигнем до карауле, и ничим га нећу угрозити. Пристајем на тај мали компромис, знајући да на још толико начина могу да одам почаст нашим погинулима.
Ветар бије кроз голе гране густе шуме, стварајући на неким местима намете у које упадамо до колена. Добро је само кад смо изашли из потока и дохватили се једва видљивих остатака „пинц-стазе“.
Стајемо на сваких минут-два. Ваздух је резак и проређен. И то мало што га удахнемо у цугу удари у плућа ко да гутамо грудву…
Михаило Меденица
| 📚Канал |✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz | @evroazp |
НА ПОПРИШТУ КРВАВИХ БОРБИ, НАД СЕНИМА СРПСКИХ ХЕРОЈА: Кошаре, задња војна пошта српских јунака (први део)
15.01.2015.
(из књиге репортажа „Бестрагом“)
Идем на Кошаре, не из чистог ината, већ из огромног поштовања према херојима с карауле на коју су бесомучно ударали ОВК, регуларна војска Албаније и НАТО авијација 78 дана без минута паузе – 60 погинулих војника, 150 рањених и њих неколико стотина са трајним ожиљцима на души, који су беспоговорно држали положаје, не марећи за нападе десетоструко бројнијег непријатеља
Седели смо дуго у ноћ – облачно небо над Косовом слутило је лош дан, али за Србе овде ни звездане ноћи, нажалост, не наговештавају неке боље…
– Немој, молим те, не иди – стоти пут је поновио кроз кратки гутљај јаке црне кафе, знајући да ће на Космету довека бити тих неколико места због којих ће Албанци пре дати главу, него дозволити да на њих стане српска нога. А Кошаре су свакако једно од њих! Најважније од свих…
– Морам, знаш да морам! Можемо овако до јутра, али узалуд, нити ћеш ме одговорити, нити ће ми остати нешто ноћи да одспавам пре поласка… Твоје је само да се помолиш Богу за наше здравље и с времена на време назовеш возача да чујеш како напредујемо.
Остало је на Богу и нама, па како нам буде… Уосталом, не да Бог Србина свог… – покушавам да умирим драгог пријатеља, не успевајући да умирим ни себе.
Није то страх за живот – нема смрти без судњега дана, но јесте патолошки страх од неуспеха, јер исто смо покушали и пре две године, али је дојава о доласку српске новинарске екипе грабила ка Јуничким планинама и Проклетијама брже од нас и алармирала сеоске страже у Јунику.
Пресрели су нас и уставили у некадашњем главном штабу ОВК – селу тврђави...
----------
Кошаре, задња војна пошта српских јунака (други део)
– Сад смо сами, ‘ајде ми искрено реци, шта ћеш овде? Јеси ли био на караули током рата, је л’ био неко од твоје фамилије, или другара? – чујем за леђима онај промукли, дубок глас, смишљајући шта да одговорим.
Мој водич седа на сувозачево место, прелазим назад до колеге и пријатеља који овог јутра није морао на пут са мном, али није желео да ме шаље самог.
Раде, наш возач, не могу да га не поменем, јер је још могао да се башкари у соби митровачког хотела, али је скочио чувши да се облачим и викнуо: „Брате, где ти ту и ја! Или ће нас наћи у планини, или ћемо се вратити да причамо о њој“!
– Овим ћемо путем избећи Јуник и ући право у Батушу, тако је сигурније – објашњава наш нови компањон, неким добронамерним ставом уливајући поверење. А оно је једино што имамо, или се надамо да имамо.
Возач му се обраћа на албанском, а он упорно преводи сваку реч на српски, желећи да нам стави до знања да не говоре ништа што не би требало да чујемо.
----------
На Попришту најкрвавије битке за педаљ српске земље (трећи део)
Све је остало исто као априла 1999. када су у њу славодобитно ушетали „победници“ – још је по кругу разбацано нешто њихове војне опреме, очигледно добијене на „зајам“ од страних помагача
Овим су се усеком терористи прикрадали нашим борцима, вребајући их из заседе за густом шумом, када би ишли ка караули.
– Морам још ово к’о човека да те молим: кад стигнемо горе, немој да дижеш три прста! Ја сам пристао да те доведем, због неких твојих разлога, и поштујем ваше који су овде погинули.
Циљ ми је да стигнем до карауле, и ничим га нећу угрозити. Пристајем на тај мали компромис, знајући да на још толико начина могу да одам почаст нашим погинулима.
Ветар бије кроз голе гране густе шуме, стварајући на неким местима намете у које упадамо до колена. Добро је само кад смо изашли из потока и дохватили се једва видљивих остатака „пинц-стазе“.
Стајемо на сваких минут-два. Ваздух је резак и проређен. И то мало што га удахнемо у цугу удари у плућа ко да гутамо грудву…
Михаило Меденица
| 📚Канал |✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz | @evroazp |
🙏53👍9🕊7😢4
Студенти из НС објавили критеријуме за формирање експертске владе
📱 Студенти у блокади 14 факултета и високих школа из Новог Сада објавили су вечерас критеријуме за формирање експертске владе, као и шта би била њена ограничења.
Студенти у блокади:
🔴 Медицинског факултета у Новом Саду,
🔴 Економског факултета у Новом Саду,
🔴 Економског факултета у Суботици,
🔴 Грађевинског факултета у Суботици,
🔴 Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду,
🔴 Пољопривредног факултета у Новом Саду,
🔴 Педагошког факултета у Сомбору,
🔴 Правног факултета у Новом Саду,
🔴 Високе школе струковних студија за образовање васпитача
у Новом Саду,
🔴 Природно -математичког факултета у Новом Саду,
🔴 Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду,
🔴 Технолошког факултета у Новом Саду,
🔴 Високе пословне школе у Новом Саду,
🔴 Техничког факултета Михајло Пупин у Зрењанину !
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Студенти у блокади:
у Новом Саду,
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤔25👏14👎10🤮2❤1👍1💩1
Професорка поделила приватне поруке ученика у Лозници - одакле јој? Адвокат најављује кривичну пријаву
Већина ученика треће године Средње економске школе у Лозници ступила је у блокаду у знак подршке студентима у Србији и њиховим захтевима. Од првог дана ови ученици сусрећу се са притисцима, а цела ситуација ескалирала је када је професорка те школе А. С. објавила поруке из приватне групе ученика на Наставничком већу и тако јавно таргетирала поједине ученике, од којих су неки и малолетни.
опширније
🔽 🔽 🔽
Сме или не сме ?
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Већина ученика треће године Средње економске школе у Лозници ступила је у блокаду у знак подршке студентима у Србији и њиховим захтевима. Од првог дана ови ученици сусрећу се са притисцима, а цела ситуација ескалирала је када је професорка те школе А. С. објавила поруке из приватне групе ученика на Наставничком већу и тако јавно таргетирала поједине ученике, од којих су неки и малолетни.
опширније
Сме или не сме ?
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤬42🔥13👍3👨💻1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
БИТКА НА КОШАРАМА
9. АПРИЛ - 14. ЈУН 1999.
Битка на Кошарама у новијој историји постала је синоним за одбрану отаџбине. 9. априла снаге ОВК су из правца Албаније напале граничаре у области карауле Кошара, која се налази на оброцима Проклетија у рејону Јуничке планине, између градова Ђаковице и Пећи. Нико није очекивао да ће копнена инвазија кренути преко тешко проходних планинских врхова који достижу и до 2.000 метара надморске висине. Био је то покушај копнене инвазије на Југославију.
Пуковник Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде:
У бици која је трајала 67 дана војници Војске Југославије успели су да зауставе даљи продор непријатеља ка Косову и Метохији. Непријатељске снаге освојиле су поједина заседна места која су држали граничари. Заузели су и караулу Кошаре која због свог неповољног положаја није била брањена. Даље од те линије фронта, која је формирана у првим данима напада, непијатељ није могао.
Пуковник Душко Шљиванчанин, команднат 53. граничног батаљона:
ОВК терористи, који су тих дана нападали на Кошарама, у Албанију су са Косова дошли током 1998. и почетком 1999. године, где су у терористичким камповима прошли војну обуку. Подаци говоре да их је у ширем рејону карауле Кошаре било око 6.000. У нападу је обично учествовало 1.500 до 2.000 људи.
Пуковник Душко Шљиванчанин, команднат 53. граничног батаљона:
Однос снага је врло брзо изједначен. Граничарима се придружују и војници 125. моторизоване бригаде, припадници Војне полиције, 63. падобранске бригаде као и делови 72. специјалне бригаде, добровољци ...
Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде: „Нас на Кошарама у свакодневним борбама у извођењу те битке било је 1.357 бораца, али део бораца је био заменљив тако да је учешће у бици на Кошарама имало око 2.500 људи, бораца, старешина, официра, подофицира у тој збирној бројци“.
У бици на Кошарама погинуло је 108 припадника Војске Југославије. Војска Југославије се са Кошара повукла тек након потписивања Кумановског споразума. До 14. јуна непријатељ преко Кошара није могао.
У прилогу видео: "Ратне приче са Кошара", документарно-играни филм Слађане Зарић.
Кошаре...Симбол одбране земље и државне границе .. једна од најсуровијих и најтежих битки у новијој српској историји....Битка, за коју они који су је преживели кажу да је била пакао на земљи? Како је све почело? И шта се на Кошарама дешавало?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
9. АПРИЛ - 14. ЈУН 1999.
Битка на Кошарама у новијој историји постала је синоним за одбрану отаџбине. 9. априла снаге ОВК су из правца Албаније напале граничаре у области карауле Кошара, која се налази на оброцима Проклетија у рејону Јуничке планине, између градова Ђаковице и Пећи. Нико није очекивао да ће копнена инвазија кренути преко тешко проходних планинских врхова који достижу и до 2.000 метара надморске висине. Био је то покушај копнене инвазије на Југославију.
Пуковник Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде:
„Циљ НАТО планера са почетком и усмеравањем сопствених снага на правцу Кошара је био да постигне ефекат изненађења, да расече снаге, војску Савезне Републике Југославије, да направи брзи продор у метохијску долину, да одсече главнину снага од других снага Приштинског корпуса, што пре дође уклињавањем до Приштине и фактички Приштински корпус подели на два дела, делом снага опколи, да ваздушним десантом у рејону Дренице доведе свеже снаге и да фактички порази, уништи Приштински корпус до тоталне окупације“.
У бици која је трајала 67 дана војници Војске Југославије успели су да зауставе даљи продор непријатеља ка Косову и Метохији. Непријатељске снаге освојиле су поједина заседна места која су држали граничари. Заузели су и караулу Кошаре која због свог неповољног положаја није била брањена. Даље од те линије фронта, која је формирана у првим данима напада, непијатељ није могао.
Пуковник Душко Шљиванчанин, команднат 53. граничног батаљона:
„Државну границу је нападала пре свега у првом таласу то су била такозвана Ослободилачка војска Косова, уз све инструкције и команду регуларне војске Републике Албаније, уз подршку НАТО авијације. Када говоримо да је Савезну Републику Југославију напало 19 чланица НАТО пакта ми нигде не помињемо да је агресију на Савезну Републику Југославију вршила Република Албанија“.
ОВК терористи, који су тих дана нападали на Кошарама, у Албанију су са Косова дошли током 1998. и почетком 1999. године, где су у терористичким камповима прошли војну обуку. Подаци говоре да их је у ширем рејону карауле Кошаре било око 6.000. У нападу је обично учествовало 1.500 до 2.000 људи.
Пуковник Душко Шљиванчанин, команднат 53. граничног батаљона:
„Још једна карактеристика битке на Кошарама јесте невероватно несразмеран однос снага између онога ко је вршио агресију и граничара који су бранили државну границу. Првих дана је било негде између 120 и 130 граничара у рејону карауле Кошаре, а с друге стране, сада када су и Албанци почели да причају о томе, било је неколико хиљада људи који су у таласима нападали“.
Однос снага је врло брзо изједначен. Граничарима се придружују и војници 125. моторизоване бригаде, припадници Војне полиције, 63. падобранске бригаде као и делови 72. специјалне бригаде, добровољци ...
Љубинко Ђурковић, командант 2. батаљона 125. моторизоване бригаде: „Нас на Кошарама у свакодневним борбама у извођењу те битке било је 1.357 бораца, али део бораца је био заменљив тако да је учешће у бици на Кошарама имало око 2.500 људи, бораца, старешина, официра, подофицира у тој збирној бројци“.
У бици на Кошарама погинуло је 108 припадника Војске Југославије. Војска Југославије се са Кошара повукла тек након потписивања Кумановског споразума. До 14. јуна непријатељ преко Кошара није могао.
У прилогу видео: "Ратне приче са Кошара", документарно-играни филм Слађане Зарић.
Кошаре...Симбол одбране земље и државне границе .. једна од најсуровијих и најтежих битки у новијој српској историји....Битка, за коју они који су је преживели кажу да је била пакао на земљи? Како је све почело? И шта се на Кошарама дешавало?
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🙏55👍10🕊6❤4