Вучић: Моја је воља била да уђем у собу интензивне неге
„Ја сам тај поносни Александар Вучић који је учествовао и чија је идеја била да обновимо Клинички центар и уложимо огроман новац“, рекао је Вучић објашњавајући зашто је неовлашћено ушао у у собу интензивне неге у којој су били смештени повређени пацијенти страдали у пожару у Северној Македонији.
„Не морају никога да јуре, ево и тужиоцима да кажем – ја сам одговоран“, рекао је Вучић.
Он је оценио да је тиме студентима „решен шести захтев“.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
„Ја сам тај поносни Александар Вучић који је учествовао и чија је идеја била да обновимо Клинички центар и уложимо огроман новац“, рекао је Вучић објашњавајући зашто је неовлашћено ушао у у собу интензивне неге у којој су били смештени повређени пацијенти страдали у пожару у Северној Македонији.
„Не морају никога да јуре, ево и тужиоцима да кажем – ја сам одговоран“, рекао је Вучић.
Он је оценио да је тиме студентима „решен шести захтев“.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩109💊35🤡9🤬8😈3❤1🔥1👻1
ИСТРАЖУЈЕМО - Како послују нови бизниси партнерке Ане Брнабић где ради и супруга будућег премијера
Супруга мандатара за састав Владе, ендокринолога Ђуре Мацута, Јелица Бјекић-Мацут, како су објавили медији, ангажована је као лекар у клиници МД Цлиниц, чији власник је партнерка Ане Брнабић – Милица Ђурђић.
Ова информација доступна је и на сајту поменуте клинике. Бјекић-Мацут је, иначе, по занимању ендокринолог и запослена је у Клиничком центру Бежанијска коса.
Као што је познато, Милица Ђурђић некада је повезивана са клиником BioCell. Према званичним подацима из Агенције за привредне регистре, оснивач ове здравствене установе је компанија Винцула Biotech гроуп из Београда.
Милица Ђурђић је, према званичним подацима, била члан Надзорног одбора ове фирме, док је брат бившег црногорског премијера Дритана Абазовића, Џихан Абазовић, био један од неколико сувласника.
Према јавно доступним подацима, Винцула Biotech је и даље активно привредно друштво у АПР-у, али му је према подацима Пореске управе привремено одузет ПИБ. Такође је, према подацима НБС, у блокади од августа 2023. Тренутни износ блокаде је 969 милиона динара.
Чувена клиника у стечају
Са друге стране, општа болница BioCell хоспитал је у стечају. Он је покренут октобра 2023, годину дана након што је клиника велелепно отворена у београдском насељу West 65. Стечај је покренут на предлог Алта банке, Давора Мацуре, због неизмиривања узетог кредита. У решењу о покретању стечајног поступка наводи се да су дужнику доспела потраживања у износу од 2,8 милиона евра. Уговор о дугорочном кредиту, занимљиво, закључен је између Алта банке и BioCell клинике већ 31. октобра 2022. непун месец дана након отварања.
Медији су писали да су се пословни партнери, Милица Ђурђић и Џихан Абазовић, убрзо по отварању клинике разишли, а над фирмом је покренут стечајни поступак који и даље траје.
Ту се, међутим, пословни подухвати Брнабићкине емотивне партнерке не завршавају. Према доступним подацима, Милица Ђурђић је тренутно једини власник фирме МД Цлиниц доо, као и предузетничке радње практично истог имена.
Пословање нових бизниса
У регистру предузетника, 31. маја 2024. године основана је предузетничка радња Милица Ђурђић Пр Поликлиника МД Цлиниц, Београд. Делатност јој је специјалистичка медицинска пракса.
Поликлиника је регистрована на адреси у Београду на води, у улици Луке Ћеловића Требињца. На истој овој адреси је и фирма МД Цлиниц доо чији једини власник је докторка Ђурђић.
Ова фирма основана је јануара 2024. године, и то за изнајмљивање властитих или изнајмљених некретнина и управљање њима. Основни капитал је новчани улог од само 100 динара, а једини власник и оснивач је Милица Ђурђић, пише у оснивачком акту.
У току 2024. клиника је променила неколико адреса, најпре се налазила у Шолиној 14, затим Шолиној 14а и коначно за поменутој адреси у насељу Београд на води. Занимљиво, све захтеве за промену адреса, надлежном АПР-у, поднео је адвокат Игор Исаиловић.
Везе са Игором Исаиловићем
Иначе, ово није једина веза адвоката Игора Исаиловића и партнерке бивше премијерке.
Њих двоје повезује фирма Energy&Innovation доо која је у ликвидацији. Наиме, сувласници те фирме некада су били Игор Исаиловић са 30 одсто и Ана Брнабић са 70 одсто. Када је Брнабић ушла у политику 2016. године, свој удео је пребацила на Милицу Ђурђић док је Игор Исаиловић својих 30 одсто пребацио на Соњу Сол. Компанија је обрисана 2018. из АПР-а и угашен јој је ПИБ, показују подаци ПУ.
МД Цлиниц доо још није предало финансијски извештај за 2024. па ће подаци о пословању тек бити познати.
Forbes.sr
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Супруга мандатара за састав Владе, ендокринолога Ђуре Мацута, Јелица Бјекић-Мацут, како су објавили медији, ангажована је као лекар у клиници МД Цлиниц, чији власник је партнерка Ане Брнабић – Милица Ђурђић.
Ова информација доступна је и на сајту поменуте клинике. Бјекић-Мацут је, иначе, по занимању ендокринолог и запослена је у Клиничком центру Бежанијска коса.
Као што је познато, Милица Ђурђић некада је повезивана са клиником BioCell. Према званичним подацима из Агенције за привредне регистре, оснивач ове здравствене установе је компанија Винцула Biotech гроуп из Београда.
Милица Ђурђић је, према званичним подацима, била члан Надзорног одбора ове фирме, док је брат бившег црногорског премијера Дритана Абазовића, Џихан Абазовић, био један од неколико сувласника.
Према јавно доступним подацима, Винцула Biotech је и даље активно привредно друштво у АПР-у, али му је према подацима Пореске управе привремено одузет ПИБ. Такође је, према подацима НБС, у блокади од августа 2023. Тренутни износ блокаде је 969 милиона динара.
Чувена клиника у стечају
Са друге стране, општа болница BioCell хоспитал је у стечају. Он је покренут октобра 2023, годину дана након што је клиника велелепно отворена у београдском насељу West 65. Стечај је покренут на предлог Алта банке, Давора Мацуре, због неизмиривања узетог кредита. У решењу о покретању стечајног поступка наводи се да су дужнику доспела потраживања у износу од 2,8 милиона евра. Уговор о дугорочном кредиту, занимљиво, закључен је између Алта банке и BioCell клинике већ 31. октобра 2022. непун месец дана након отварања.
Медији су писали да су се пословни партнери, Милица Ђурђић и Џихан Абазовић, убрзо по отварању клинике разишли, а над фирмом је покренут стечајни поступак који и даље траје.
Ту се, међутим, пословни подухвати Брнабићкине емотивне партнерке не завршавају. Према доступним подацима, Милица Ђурђић је тренутно једини власник фирме МД Цлиниц доо, као и предузетничке радње практично истог имена.
Пословање нових бизниса
У регистру предузетника, 31. маја 2024. године основана је предузетничка радња Милица Ђурђић Пр Поликлиника МД Цлиниц, Београд. Делатност јој је специјалистичка медицинска пракса.
Поликлиника је регистрована на адреси у Београду на води, у улици Луке Ћеловића Требињца. На истој овој адреси је и фирма МД Цлиниц доо чији једини власник је докторка Ђурђић.
Ова фирма основана је јануара 2024. године, и то за изнајмљивање властитих или изнајмљених некретнина и управљање њима. Основни капитал је новчани улог од само 100 динара, а једини власник и оснивач је Милица Ђурђић, пише у оснивачком акту.
У току 2024. клиника је променила неколико адреса, најпре се налазила у Шолиној 14, затим Шолиној 14а и коначно за поменутој адреси у насељу Београд на води. Занимљиво, све захтеве за промену адреса, надлежном АПР-у, поднео је адвокат Игор Исаиловић.
Везе са Игором Исаиловићем
Иначе, ово није једина веза адвоката Игора Исаиловића и партнерке бивше премијерке.
Њих двоје повезује фирма Energy&Innovation доо која је у ликвидацији. Наиме, сувласници те фирме некада су били Игор Исаиловић са 30 одсто и Ана Брнабић са 70 одсто. Када је Брнабић ушла у политику 2016. године, свој удео је пребацила на Милицу Ђурђић док је Игор Исаиловић својих 30 одсто пребацио на Соњу Сол. Компанија је обрисана 2018. из АПР-а и угашен јој је ПИБ, показују подаци ПУ.
МД Цлиниц доо још није предало финансијски извештај за 2024. па ће подаци о пословању тек бити познати.
Forbes.sr
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬56👍7😡6💩4🤔1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Пленум БАПУСС-а оштро осуђује и демантује дезинформације које су пласиране на дневнику РТС-а вечерас.
Настава у Академији није настављена, нити је блокада прекинута. Блокада остаје на снази и неће бити обустављена док сви наши захтеви не буду у потпуности испуњени.
БАПУСС у блокади
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Настава у Академији није настављена, нити је блокада прекинута. Блокада остаје на снази и неће бити обустављена док сви наши захтеви не буду у потпуности испуњени.
БАПУСС у блокади
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏55👍11🌭2🤬1🤮1
Ова таман мислила да су ветерани успавани (еутаназија). И деси се оно што је непријатељ најмање очекивао 💪💪💪
Ова особа себе представља као милена берић.
Пљување и напади никада нису ни престајали.
Што од власти, што од осталих.
Свему томе мора доћи крај, тој вишедеценијској причи понижавања и вређања.
Причи којој ћемо ми ставити тачку на крају.
Ратни ветерани на друштвеним мрежама уз наше кратко истраживање о овој некаквој НВО.
Да ли је могуће да ову организацију неки зову Паразити...
П.С.
Што обрисаше партнере (финансијере)?
| 📚Канал |✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz | @evroazp |
💩65👍2❤1
Да над сенима јунака кажем „У име Оца, и Сина, и светога Духа - Амин", па нека неки нови снегови прекрију српске стопе до неких бољих времена
НА ПОПРИШТУ КРВАВИХ БОРБИ, НАД СЕНИМА СРПСКИХ ХЕРОЈА: Кошаре, задња војна пошта српских јунака (први део)
15.01.2015.
(из књиге репортажа „Бестрагом“)
Идем на Кошаре, не из чистог ината, већ из огромног поштовања према херојима с карауле на коју су бесомучно ударали ОВК, регуларна војска Албаније и НАТО авијација 78 дана без минута паузе – 60 погинулих војника, 150 рањених и њих неколико стотина са трајним ожиљцима на души, који су беспоговорно држали положаје, не марећи за нападе десетоструко бројнијег непријатеља
Седели смо дуго у ноћ – облачно небо над Косовом слутило је лош дан, али за Србе овде ни звездане ноћи, нажалост, не наговештавају неке боље…
– Немој, молим те, не иди – стоти пут је поновио кроз кратки гутљај јаке црне кафе, знајући да ће на Космету довека бити тих неколико места због којих ће Албанци пре дати главу, него дозволити да на њих стане српска нога. А Кошаре су свакако једно од њих! Најважније од свих…
– Морам, знаш да морам! Можемо овако до јутра, али узалуд, нити ћеш ме одговорити, нити ће ми остати нешто ноћи да одспавам пре поласка… Твоје је само да се помолиш Богу за наше здравље и с времена на време назовеш возача да чујеш како напредујемо.
Остало је на Богу и нама, па како нам буде… Уосталом, не да Бог Србина свог… – покушавам да умирим драгог пријатеља, не успевајући да умирим ни себе.
Није то страх за живот – нема смрти без судњега дана, но јесте патолошки страх од неуспеха, јер исто смо покушали и пре две године, али је дојава о доласку српске новинарске екипе грабила ка Јуничким планинама и Проклетијама брже од нас и алармирала сеоске страже у Јунику.
Пресрели су нас и уставили у некадашњем главном штабу ОВК – селу тврђави...
----------
Кошаре, задња војна пошта српских јунака (други део)
– Сад смо сами, ‘ајде ми искрено реци, шта ћеш овде? Јеси ли био на караули током рата, је л’ био неко од твоје фамилије, или другара? – чујем за леђима онај промукли, дубок глас, смишљајући шта да одговорим.
Мој водич седа на сувозачево место, прелазим назад до колеге и пријатеља који овог јутра није морао на пут са мном, али није желео да ме шаље самог.
Раде, наш возач, не могу да га не поменем, јер је још могао да се башкари у соби митровачког хотела, али је скочио чувши да се облачим и викнуо: „Брате, где ти ту и ја! Или ће нас наћи у планини, или ћемо се вратити да причамо о њој“!
– Овим ћемо путем избећи Јуник и ући право у Батушу, тако је сигурније – објашњава наш нови компањон, неким добронамерним ставом уливајући поверење. А оно је једино што имамо, или се надамо да имамо.
Возач му се обраћа на албанском, а он упорно преводи сваку реч на српски, желећи да нам стави до знања да не говоре ништа што не би требало да чујемо.
----------
На Попришту најкрвавије битке за педаљ српске земље (трећи део)
Све је остало исто као априла 1999. када су у њу славодобитно ушетали „победници“ – још је по кругу разбацано нешто њихове војне опреме, очигледно добијене на „зајам“ од страних помагача
Овим су се усеком терористи прикрадали нашим борцима, вребајући их из заседе за густом шумом, када би ишли ка караули.
– Морам још ово к’о човека да те молим: кад стигнемо горе, немој да дижеш три прста! Ја сам пристао да те доведем, због неких твојих разлога, и поштујем ваше који су овде погинули.
Циљ ми је да стигнем до карауле, и ничим га нећу угрозити. Пристајем на тај мали компромис, знајући да на још толико начина могу да одам почаст нашим погинулима.
Ветар бије кроз голе гране густе шуме, стварајући на неким местима намете у које упадамо до колена. Добро је само кад смо изашли из потока и дохватили се једва видљивих остатака „пинц-стазе“.
Стајемо на сваких минут-два. Ваздух је резак и проређен. И то мало што га удахнемо у цугу удари у плућа ко да гутамо грудву…
Михаило Меденица
| 📚Канал |✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz | @evroazp |
НА ПОПРИШТУ КРВАВИХ БОРБИ, НАД СЕНИМА СРПСКИХ ХЕРОЈА: Кошаре, задња војна пошта српских јунака (први део)
15.01.2015.
(из књиге репортажа „Бестрагом“)
Идем на Кошаре, не из чистог ината, већ из огромног поштовања према херојима с карауле на коју су бесомучно ударали ОВК, регуларна војска Албаније и НАТО авијација 78 дана без минута паузе – 60 погинулих војника, 150 рањених и њих неколико стотина са трајним ожиљцима на души, који су беспоговорно држали положаје, не марећи за нападе десетоструко бројнијег непријатеља
Седели смо дуго у ноћ – облачно небо над Косовом слутило је лош дан, али за Србе овде ни звездане ноћи, нажалост, не наговештавају неке боље…
– Немој, молим те, не иди – стоти пут је поновио кроз кратки гутљај јаке црне кафе, знајући да ће на Космету довека бити тих неколико места због којих ће Албанци пре дати главу, него дозволити да на њих стане српска нога. А Кошаре су свакако једно од њих! Најважније од свих…
– Морам, знаш да морам! Можемо овако до јутра, али узалуд, нити ћеш ме одговорити, нити ће ми остати нешто ноћи да одспавам пре поласка… Твоје је само да се помолиш Богу за наше здравље и с времена на време назовеш возача да чујеш како напредујемо.
Остало је на Богу и нама, па како нам буде… Уосталом, не да Бог Србина свог… – покушавам да умирим драгог пријатеља, не успевајући да умирим ни себе.
Није то страх за живот – нема смрти без судњега дана, но јесте патолошки страх од неуспеха, јер исто смо покушали и пре две године, али је дојава о доласку српске новинарске екипе грабила ка Јуничким планинама и Проклетијама брже од нас и алармирала сеоске страже у Јунику.
Пресрели су нас и уставили у некадашњем главном штабу ОВК – селу тврђави...
----------
Кошаре, задња војна пошта српских јунака (други део)
– Сад смо сами, ‘ајде ми искрено реци, шта ћеш овде? Јеси ли био на караули током рата, је л’ био неко од твоје фамилије, или другара? – чујем за леђима онај промукли, дубок глас, смишљајући шта да одговорим.
Мој водич седа на сувозачево место, прелазим назад до колеге и пријатеља који овог јутра није морао на пут са мном, али није желео да ме шаље самог.
Раде, наш возач, не могу да га не поменем, јер је још могао да се башкари у соби митровачког хотела, али је скочио чувши да се облачим и викнуо: „Брате, где ти ту и ја! Или ће нас наћи у планини, или ћемо се вратити да причамо о њој“!
– Овим ћемо путем избећи Јуник и ући право у Батушу, тако је сигурније – објашњава наш нови компањон, неким добронамерним ставом уливајући поверење. А оно је једино што имамо, или се надамо да имамо.
Возач му се обраћа на албанском, а он упорно преводи сваку реч на српски, желећи да нам стави до знања да не говоре ништа што не би требало да чујемо.
----------
На Попришту најкрвавије битке за педаљ српске земље (трећи део)
Све је остало исто као априла 1999. када су у њу славодобитно ушетали „победници“ – још је по кругу разбацано нешто њихове војне опреме, очигледно добијене на „зајам“ од страних помагача
Овим су се усеком терористи прикрадали нашим борцима, вребајући их из заседе за густом шумом, када би ишли ка караули.
– Морам још ово к’о човека да те молим: кад стигнемо горе, немој да дижеш три прста! Ја сам пристао да те доведем, због неких твојих разлога, и поштујем ваше који су овде погинули.
Циљ ми је да стигнем до карауле, и ничим га нећу угрозити. Пристајем на тај мали компромис, знајући да на још толико начина могу да одам почаст нашим погинулима.
Ветар бије кроз голе гране густе шуме, стварајући на неким местима намете у које упадамо до колена. Добро је само кад смо изашли из потока и дохватили се једва видљивих остатака „пинц-стазе“.
Стајемо на сваких минут-два. Ваздух је резак и проређен. И то мало што га удахнемо у цугу удари у плућа ко да гутамо грудву…
Михаило Меденица
| 📚Канал |✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz | @evroazp |
🙏53👍9🕊7😢4
Студенти из НС објавили критеријуме за формирање експертске владе
📱 Студенти у блокади 14 факултета и високих школа из Новог Сада објавили су вечерас критеријуме за формирање експертске владе, као и шта би била њена ограничења.
Студенти у блокади:
🔴 Медицинског факултета у Новом Саду,
🔴 Економског факултета у Новом Саду,
🔴 Економског факултета у Суботици,
🔴 Грађевинског факултета у Суботици,
🔴 Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду,
🔴 Пољопривредног факултета у Новом Саду,
🔴 Педагошког факултета у Сомбору,
🔴 Правног факултета у Новом Саду,
🔴 Високе школе струковних студија за образовање васпитача
у Новом Саду,
🔴 Природно -математичког факултета у Новом Саду,
🔴 Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду,
🔴 Технолошког факултета у Новом Саду,
🔴 Високе пословне школе у Новом Саду,
🔴 Техничког факултета Михајло Пупин у Зрењанину !
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Студенти у блокади:
у Новом Саду,
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤔25👏14👎10🤮2❤1👍1💩1