Објављен је аудио-снимак потпредседника Социјалистичке партије Србије (СПС) Бранка Ружића на ком се чује како говори о плановима за сарадњу са Српском напредном странком (СНС), као и о томе како би његова странка требало да се понесе према студентима у блокади. Наводи се да је снимак забележен на последњој седници Председништва ГО СПС-а, непосредно пре него што је Ружић суспендован са свих функција у оквиру те партије.
Прошли пут смо гласали о наставку сарадње. Гласао сам и ја. Је л' тако? И тад сам питао за покрет. А што се тиче сарадње са коалиционим партнером, то је основ за ово друго питање, тако да у овим, опет кажем комплексним временима, трагамо за неким трећим решењем. Ја мислим да би с нашим присуством, ако нас ови желе, а вероватно нас желе. Не што нас воле, него што им требамо. Ми бисмо опет доказали своју неку политичку оријентацију са стабилности у Србији јер је тежак период који је пред Србијом и пред нама -
прича Ружић.
Значи, што се тиче модела, један је, наравно, ризичан и не верујем да већинску подршку може да добије. То је да, на пример, применимо модел СВМ-а, па да уђу државни секретари, да директори јавних предузећа које имамо буду ту, а да не улазимо у владу, да не преузимамо ресоре. И, наравно, да будемо владајућа већина, део владајуће већине. Али верујем да нико толико далеко не гледа и ја мислим да би то можда била добра порука. Кажем, ризична, али можда не би било лоше позиционирање за нека будућа времена, која ће сигурно уследити- рекао је Ружић.
Реакција Ружића на снимак који је објављен: " Шокантно је, селективни делови"
Браћа по матери
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤮47👍5🤩4💩3
84 године - сећање на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године
У недељно јутро 6. априла 1941. године нацистичка Немачка започела је бомбардовање Београда чиме је покренута инвазија на Краљевину Југославију. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Погинуло је око 2.500 људи, а срушено и уништено више стотина зграда. Бомбардовање је уследило као одговор на демонстрације одржане девет дана раније, 27. марта, против приступања Тројном пакту и одбијања савезништва са Немачком. После 11 дана војска Краљевине Југославије је капитулирала, а Србију и Београд је окупирала нацистичка Немачка.
Поштовани пратиоци канала припремили смо за Вас књигу "Бомбардовања Београда(1941 - 1944)", Београд, Историјски архив Београда, 1975, пдф формат.
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У недељно јутро 6. априла 1941. године нацистичка Немачка започела је бомбардовање Београда чиме је покренута инвазија на Краљевину Југославију. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Погинуло је око 2.500 људи, а срушено и уништено више стотина зграда. Бомбардовање је уследило као одговор на демонстрације одржане девет дана раније, 27. марта, против приступања Тројном пакту и одбијања савезништва са Немачком. После 11 дана војска Краљевине Југославије је капитулирала, а Србију и Београд је окупирала нацистичка Немачка.
Поштовани пратиоци канала припремили смо за Вас књигу "Бомбардовања Београда(1941 - 1944)", Београд, Историјски архив Београда, 1975, пдф формат.
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👏17😢12👍4🤬1
Током априлског бомбардовања порушено је 627 зграда, а оштећен0 преко 8.000 зграда (укључујући део зграде Старог двора). Тешко је оштећена Вазнесењска црква и бројне друге институције, међу њима најзначајнији споменик културе са 350000 књига.
Народна библиотека Србије основана је у време када владавине кнеза Милоша 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Он је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци.
У зграду на Косанчићевом Народна библиотека Србије уселила се 1925. године, искористивши простор у бившој фабрици за производњу папира и картона Милана Вапе, индустријалца и добротвора. Када је Вапа то здање 1921. године продао Краљевини СХС зграда је адаптирана за потребе библиотеке. Зграду је пројектовао архитекта Бранко Таназевић у стилу архитектуре академизма.
Зграда библиотеке погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништени су инвентари и каталози, збирка од преко 1000 рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка , збирке новина, збирка турских докумената о Србији, старе штампане књиге, личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић.
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Народна библиотека Србије основана је у време када владавине кнеза Милоша 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Он је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци.
У зграду на Косанчићевом Народна библиотека Србије уселила се 1925. године, искористивши простор у бившој фабрици за производњу папира и картона Милана Вапе, индустријалца и добротвора. Када је Вапа то здање 1921. године продао Краљевини СХС зграда је адаптирана за потребе библиотеке. Зграду је пројектовао архитекта Бранко Таназевић у стилу архитектуре академизма.
Зграда библиотеке погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништени су инвентари и каталози, збирка од преко 1000 рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка , збирке новина, збирка турских докумената о Србији, старе штампане књиге, личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић.
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😢33🙏6🔥5🤬2👍1
У бомбардовању 6. априла 1941. године је страдала и Друга београдска гимназија.
Друга београдска гимназија (данашња Филолошка гимназија ) једна је од најстаријих београдских гимназија, основана 1870. године. Од свог оснивања она је мењала имена и места, али се зна да је почетак рада везан за Палилулску школу (данашњу Ош Вук Стефановић Караџић). Од 1897. налазила се у згради на Булевару краља Александра на плацу трговца Јована Панђела у згради адаптираној за потребе школског простора. Она се налазила у близини Батал џамије која је срушена крајем 19. века .
Зграда Друге београдске гимназије у тадашњој Пеонкаревој (данашна Македонска ) саграђена је 1910 године. Током априлског бомбардовања била је погођена бомбама и тешко оштећена. Остала је само фасада зграде, док је унутрашњост била потпуно порушена. У згради је погинуло 17 војних лица, домар школе и три ученика. Гимназија је те школске године имала укупно 600 ученика, који су од јесени 1941. наставили школовање на другим локацијама у граду. После Другог светског рата гимназија је просторије делила са другим београдским гимназијама,(данашњом Петом, Трећом), док се није поправила стара зграда 1947. Ипак, 1960. године, Општина града Београда одлучила је да сруши зграду Друге београдске гимназије да би се на том месту саградила зграду за новинску кућу Политика.
На месту некадашње зграде Друге београдске 1968. године подигнута је нова зграда Политике према пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића. Пројекат небодера од 17 спратова је био у складу са модерним интернационалним архитектонским стилом.
|📚Канал|✏️ Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Друга београдска гимназија (данашња Филолошка гимназија ) једна је од најстаријих београдских гимназија, основана 1870. године. Од свог оснивања она је мењала имена и места, али се зна да је почетак рада везан за Палилулску школу (данашњу Ош Вук Стефановић Караџић). Од 1897. налазила се у згради на Булевару краља Александра на плацу трговца Јована Панђела у згради адаптираној за потребе школског простора. Она се налазила у близини Батал џамије која је срушена крајем 19. века .
Зграда Друге београдске гимназије у тадашњој Пеонкаревој (данашна Македонска ) саграђена је 1910 године. Током априлског бомбардовања била је погођена бомбама и тешко оштећена. Остала је само фасада зграде, док је унутрашњост била потпуно порушена. У згради је погинуло 17 војних лица, домар школе и три ученика. Гимназија је те школске године имала укупно 600 ученика, који су од јесени 1941. наставили школовање на другим локацијама у граду. После Другог светског рата гимназија је просторије делила са другим београдским гимназијама,(данашњом Петом, Трећом), док се није поправила стара зграда 1947. Ипак, 1960. године, Општина града Београда одлучила је да сруши зграду Друге београдске гимназије да би се на том месту саградила зграду за новинску кућу Политика.
На месту некадашње зграде Друге београдске 1968. године подигнута је нова зграда Политике према пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића. Пројекат небодера од 17 спратова је био у складу са модерним интернационалним архитектонским стилом.
|📚Канал|✏️ Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
✍13👍2❤1🤬1
Србија се већ месецима налази у периоду дубоких друштвених и политичких турбуленција које су кулминирале трагичним урушавањем надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је страдало 16 људи. Ова трагедија била је иницијална каписла за студентске протесте који су се проширили широм земље, ујединивши различите делове друштва у захтеву за одговорношћу власти и борбом против корупције и системске злоупотребе институција.
У овом контексту, две политичке фигуре посебно су привукле пажњу јавности због својих ставова и поступака – Бранко Ружић, високи функционер Социјалистичке партије Србије (СПС), и Немања Шаровић, бивши потпредседник Српске радикалне странке (СРС).
Бранко Ружић, који је годинама био део власти као функционер СПС-а, нашао се у неочекиваној улози када је отворено подржао студентске протесте против владе у којој је и сам учествовао. Његово присуство на протестним шетњама и инсистирање на разумевању захтева студената изазвали су озбиљне унутрашње реакције у СПС-у, што је резултирало његовом суспензијом са свих страначких функција на шест месеци. Ружић није избачен из саме странке, што отвара питања о правим мотивима и природи његових потеза. Једна од могућности јесте да је реч о аутентичном моралном ставу и искреном неслагању са политиком СПС-а и коалиционим партнерима у власти, док друга сугерише на стратешку улогу Ружића као „контролисаног дисидента“, чија би позиција омогућила СПС-у евентуални маневар и улазницу у нове политичке аранжмане у случају смене власти.
Са друге стране, Немања Шаровић, некадашњи високи функционер СРС-а и близак сарадник Војислава Шешеља, сада делује као један од најоштријих критичара актуелне власти и медијски је активан као новинар телевизије КТВ. Шаровићев оштар критички став према СНС-у и сопственој некадашњој странци довео је до његове велике популарности у делу јавности који је разочаран и у власт и у традиционалне опозиционе странке. Његова хапшења током извештавања са контрапротеста које организују власти додатно су учврстила његов имиџ одлучног и храброг борца против система. И овде постоје две кључне интерпретације: прва је да је Шаровић искрен опозиционар који се отворено супротставља корупцији и ауторитарним тенденцијама власти, док друга указује на могућност да је реч о посредној улози коју су му доделили неки центри моћи, како би се контролисано каналисао гнев јавности и ограничила активност истински опаснијих и мање предвидивих опозиционих лидера.
У сваком случају, улоге Бранка Ружића и Немање Шаровића су комплексне и не могу се свести на једноставне категоризације. Њихови поступци одражавају дубоку кризу поверења у институције и политички систем у Србији, али и јасно указују на то како се у српској политици често преплићу искрене намере појединаца са политичким играма које контролишу дубље структуре моћи.
Будући развој догађаја ће показати која ће од наведених интерпретација бити доминантна и како ће њихове улоге утицати на српску политичку сцену у времену које следи.
Размишљање једног члана Евроазије
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
У овом контексту, две политичке фигуре посебно су привукле пажњу јавности због својих ставова и поступака – Бранко Ружић, високи функционер Социјалистичке партије Србије (СПС), и Немања Шаровић, бивши потпредседник Српске радикалне странке (СРС).
Бранко Ружић, који је годинама био део власти као функционер СПС-а, нашао се у неочекиваној улози када је отворено подржао студентске протесте против владе у којој је и сам учествовао. Његово присуство на протестним шетњама и инсистирање на разумевању захтева студената изазвали су озбиљне унутрашње реакције у СПС-у, што је резултирало његовом суспензијом са свих страначких функција на шест месеци. Ружић није избачен из саме странке, што отвара питања о правим мотивима и природи његових потеза. Једна од могућности јесте да је реч о аутентичном моралном ставу и искреном неслагању са политиком СПС-а и коалиционим партнерима у власти, док друга сугерише на стратешку улогу Ружића као „контролисаног дисидента“, чија би позиција омогућила СПС-у евентуални маневар и улазницу у нове политичке аранжмане у случају смене власти.
Са друге стране, Немања Шаровић, некадашњи високи функционер СРС-а и близак сарадник Војислава Шешеља, сада делује као један од најоштријих критичара актуелне власти и медијски је активан као новинар телевизије КТВ. Шаровићев оштар критички став према СНС-у и сопственој некадашњој странци довео је до његове велике популарности у делу јавности који је разочаран и у власт и у традиционалне опозиционе странке. Његова хапшења током извештавања са контрапротеста које организују власти додатно су учврстила његов имиџ одлучног и храброг борца против система. И овде постоје две кључне интерпретације: прва је да је Шаровић искрен опозиционар који се отворено супротставља корупцији и ауторитарним тенденцијама власти, док друга указује на могућност да је реч о посредној улози коју су му доделили неки центри моћи, како би се контролисано каналисао гнев јавности и ограничила активност истински опаснијих и мање предвидивих опозиционих лидера.
У сваком случају, улоге Бранка Ружића и Немање Шаровића су комплексне и не могу се свести на једноставне категоризације. Њихови поступци одражавају дубоку кризу поверења у институције и политички систем у Србији, али и јасно указују на то како се у српској политици често преплићу искрене намере појединаца са политичким играма које контролишу дубље структуре моћи.
Будући развој догађаја ће показати која ће од наведених интерпретација бити доминантна и како ће њихове улоге утицати на српску политичку сцену у времену које следи.
Размишљање једног члана Евроазије
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍31🥴9🤣5👏1
Читаоци јављају: Управник затвора уцењује стражаре да иду на СНС митинг, званичници “одбацу такве оптужбе као нетачне и измишљене”
Читаоци Регионалне информативне агенције JUGpress јављају да , наводно, управник Окружног затвора Лесковац Дејан Станковић приморава упосленике затвора да 12. марта иду у Београд на СНС скуп који је заказао председник Србије Александар Вучић.
Наши читаоци тврде да управник стражарима преноси да ће онај ко пристане да иде на тај скуп, добити оцену више на годишњем оцењивању, док ће они који не иду добити минус.
Секретарица из затвора је новинара упутила на Министарство правде, одакле је одговорено да "одбацују такве оптужбе као нетачне и измишљене".
Какогод, наши читаоци тврде да ће вођа пута бити, наводно, лично Станковић, који је, наводе, бивши стражар у КПЗ Ниш.
Ће видимо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Читаоци Регионалне информативне агенције JUGpress јављају да , наводно, управник Окружног затвора Лесковац Дејан Станковић приморава упосленике затвора да 12. марта иду у Београд на СНС скуп који је заказао председник Србије Александар Вучић.
Наши читаоци тврде да управник стражарима преноси да ће онај ко пристане да иде на тај скуп, добити оцену више на годишњем оцењивању, док ће они који не иду добити минус.
Секретарица из затвора је новинара упутила на Министарство правде, одакле је одговорено да "одбацују такве оптужбе као нетачне и измишљене".
Какогод, наши читаоци тврде да ће вођа пута бити, наводно, лично Станковић, који је, наводе, бивши стражар у КПЗ Ниш.
Ће видимо
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💩43🤬8👍3🔥2👌2🤮1
МИР, МИР… ДА БИ СЕ НАСТАВИО РАТ
Поводом прекида ватре: посматрамо многострану, али не баш сложену реторичко-дипломатску игру у којој Трамп заузима најслабију позицију.
У Русији и Украјини постоји разумевање да је примирје немогуће. Али након скандала у Овалном кабинету, британски куратори Украјине направили су нову реторичку замку, по логици: треба говорити „мир, мир“ да би се наставио рат.
Трамп не разуме разлику између мира и примирја, између договора и намештаљке. Минималне позиције страна у сукобу морају да се поклапају. Минимална позиција Русије је означена – то је Путинов јунски ултиматум. И амерички преговарачи су све више принуђени да се крећу у овом правцу. Кључни проблем лежи у америчкој администрацији, која није јединствена сила са јединственим планом. Две групе су већ у чврстом клинчу једна са другом. Група један – проамеричка будућност са Питером Тилом и Џеј Ди Венсом. Они сматрају да је стари свет умро, да је време да се одбаци све непотребно и да се уђе у ред великих сила, стварајући своју зону утицаја и постајући најјачи у овом поретку.
Да би се то реализовало, САД треба да ураде три веома непријатне ствари: 1) да одустану од долара као светске резервне валуте; 2) да немилосрдно одбаце све пројекте глобалиста – Украјину, Косово, УСАИД, структуру Демократске странке; 3) да се повуку са Блиског истока, остављајући Израел самом себи. Ова група је у мањини.
Друга група су Рубио и све демократе. Они су сагласни да је ово тежак период, али треба само улити ново вино у старе мехове. И, сходно томе, морамо наставити да држимо све, морамо наставити да се боримо, не смемо изгубити образ. Ова група апелује на двојну личност самог Доналда Трампа.
Интуитивно, Трамп схвата да је у праву прва група. Он је и сам за нови свет, али, нажалост, код њега је веома развијен посесивни рефлекс, он није у стању да нешто одбаци и дâ другоме. Али, цењкајући се, Трамп губи свој главни ресурс – време. Рачуница демократа и глобалног пројекта заснива се на чињеници да ће за 2–3 месеца све ово већ бити Трампов рат.
***
Често се каже да је хришћанство мртва религија и да је време мученика прошло. Али управо овог тренутка десетине хиљада људи у Сирији умиру за своју веру. А позиција Европе овде је – сатанизам и лицемерје у свом најчистијем облику. На позадини актуелних догађаја, сценарио изградње исламског Рајха у Европи почиње да изгледа све промишљеније: милитаризација, покушај укључивања Турске, подршка исламу вехабијског типа.
Европско становништво не жели да се бори, није страствено. Али у таквом контексту може се родити идеја да се прихвати исламски фактор и да се кроз њега поврати место за преговарачким столом.
✍ Павел Шелин(превод: Желидраг Никчевић)
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Поводом прекида ватре: посматрамо многострану, али не баш сложену реторичко-дипломатску игру у којој Трамп заузима најслабију позицију.
У Русији и Украјини постоји разумевање да је примирје немогуће. Али након скандала у Овалном кабинету, британски куратори Украјине направили су нову реторичку замку, по логици: треба говорити „мир, мир“ да би се наставио рат.
Трамп не разуме разлику између мира и примирја, између договора и намештаљке. Минималне позиције страна у сукобу морају да се поклапају. Минимална позиција Русије је означена – то је Путинов јунски ултиматум. И амерички преговарачи су све више принуђени да се крећу у овом правцу. Кључни проблем лежи у америчкој администрацији, која није јединствена сила са јединственим планом. Две групе су већ у чврстом клинчу једна са другом. Група један – проамеричка будућност са Питером Тилом и Џеј Ди Венсом. Они сматрају да је стари свет умро, да је време да се одбаци све непотребно и да се уђе у ред великих сила, стварајући своју зону утицаја и постајући најјачи у овом поретку.
Да би се то реализовало, САД треба да ураде три веома непријатне ствари: 1) да одустану од долара као светске резервне валуте; 2) да немилосрдно одбаце све пројекте глобалиста – Украјину, Косово, УСАИД, структуру Демократске странке; 3) да се повуку са Блиског истока, остављајући Израел самом себи. Ова група је у мањини.
Друга група су Рубио и све демократе. Они су сагласни да је ово тежак период, али треба само улити ново вино у старе мехове. И, сходно томе, морамо наставити да држимо све, морамо наставити да се боримо, не смемо изгубити образ. Ова група апелује на двојну личност самог Доналда Трампа.
Интуитивно, Трамп схвата да је у праву прва група. Он је и сам за нови свет, али, нажалост, код њега је веома развијен посесивни рефлекс, он није у стању да нешто одбаци и дâ другоме. Али, цењкајући се, Трамп губи свој главни ресурс – време. Рачуница демократа и глобалног пројекта заснива се на чињеници да ће за 2–3 месеца све ово већ бити Трампов рат.
***
Често се каже да је хришћанство мртва религија и да је време мученика прошло. Али управо овог тренутка десетине хиљада људи у Сирији умиру за своју веру. А позиција Европе овде је – сатанизам и лицемерје у свом најчистијем облику. На позадини актуелних догађаја, сценарио изградње исламског Рајха у Европи почиње да изгледа све промишљеније: милитаризација, покушај укључивања Турске, подршка исламу вехабијског типа.
Европско становништво не жели да се бори, није страствено. Али у таквом контексту може се родити идеја да се прихвати исламски фактор и да се кроз њега поврати место за преговарачким столом.
✍ Павел Шелин(превод: Желидраг Никчевић)
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍28👎1🤔1
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😁40🤮9👎1👏1😍1