Евроазија
13K subscribers
35.3K photos
23.4K videos
11 files
41.7K links
ШТО ДРУГИ ШАПУЋУ, МИ ПИШЕМО НА ГЛАС

Што је више истините вести, то више људи сазнаје о томе. Родољуби контролишу светску сцену, и да, медије. Када је реч о истини, сваки публицитет је добар публицитет.
Download Telegram
Данас у Ветернику - Нови Сад.

Адвокат Горана Весића, контроверзни Немања Алексић је бејзбол палицом насрнуо на другог учесника у саобраћају, а затим и на патролу саобраћајне полиције. Реаговала је интервентна јединица која је савладала виновника наведеног догађаја.

Друштвене мреже

|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
👍66💩16🍾6🤔31👏1
Мирослав Здравковић: Oд септембра 2006. до јула 2024. спољни дуг повећан са 2,35 на 23 милијарди евра

До краја јануара 2025. „нето спољни дуг“ повећан са 2.699 на 3.011 милијарди динара, што значи да се финансијска позиција државе погоршавала у просеку по 52 милијарде динара месечно



Нето позиција државе код банкарског сектора и спољни јавни дуг

Нето позиција државе код банкарског сектора последица је нето позиције код НБС и нето позиције код банака. У оба случаја држава потражује средства и дугује овим банкама.
Од почетка 2004. године држава је нето поверилац НБС, што значи да има веће депозите од дуговања у међусобним односима.
Од марта 2009. године до данас држава је нето дужник банкарском сектору, јер има већа дуговања од потраживања.
Нето позиција државе у финансијском сектору се може побољшавати буџетским суфицитом и спољним задуживањем, јер овај однос „нето позиција“ показује само стање у домаћем финансијском сектору, не и укупно стање заједно са обавезама према иностранству.

Негативна нето позиција значи да држава има већа потраживања од дуговања, док позитивна значи да су дугови већи од депозита.

➡️Највећа негативна позиција у ранијој историји била је у септембру 2006. године у износу од -195,8 милијарди динара: држава је од НБС потраживала 185,1 милијарди и од банака 10,7 милијарди динара. Тада је спољни део јавног дуга износио 4,7 милијарди евра. Држава је могла да раздужи половину јавног дуга вишком на домаћем финансијском тржишту и да остане дужна још око 2,35 милијарди евра.

➡️Највећа негативна позиција у скорије време постигнута је у јулу 2024. у износу од -342,2 милијарди динара: нето потраживање од НБС износило је 1.003,8 милијарди динара, а нето дуговање банкама 661,5 милијарди динара. Спољни јавни дуг износио је 25.988 милиона евра, што је износило 3.042 милијарди динара. Држава је овим „плусом“ у домаћем банкарском сектору могла да смањи спољни дуг на 2.699 милијарди динара или око 23 милијарди евра.

Ова два пасуса показују да је у размаку од 20 година држава имала два пута сличну нето позицију према домаћем банкарском сектору. Међутим, када је ставимо у однос са спољним дугом она је од септембра 2006. до јула 2024. године десет пута погоршана – нето спољни јавни дуг повећан је са 2,35 на 23 милијарди евра!

До краја јануара 2025. овај „нето спољни дуг“ повећан је са 2.699 на 3.011 милијарди динара, што значи да се финансијска позиција државе погоршавала у просеку по 52 милијарде динара месечно! Највише у децембру, када је због исплата капиталних расхода погоршана за 159 милијарди динара.

Од краја октобра 2024. до краја фебруара 2025. нето позиција државе погоршала се за 123,7 милијарди динара, јер је смањено потраживање од банкарског сектора са -204,5 на -80,4 милијарди динара. Нето потраживања од НБС смањена су за 71,8 милијарди динара а нето дугови банкама повећани су за 52 милијарде динара. Немамо податке за фебруар, а од октобра до краја јануара спољни јавни дуг повећан је за 520 милиона евра.

Највећа позитивна вредност финансијске позиције државе постигнута је у септембру 2020. у износу од 383,1 милијарди динара. Тада су потраживања од НБС износила 274,9 милијарди динара а нето дуговања банкама 657,9 милијарди динара. Укупан дуг домаћем финансијском сектору и спољни дуг тада су износили 2.047 милијарди динара. За четири године и четири месеца држава је погоршала збир домаће и спољне позиције на 3.010,8 милијарди динара, што је раст за око 964 милијарди динара или у просеку по 18,5 милијарди динара месечно.


Стање ствари


|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😱30🤬191
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Пољаци блокирали границу са Немачком.

Они се противе пребацивању илегалних миграната из Немачке у Пољску.

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
👍70🤣173👏1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Кажу стари људи "У сваком житу кукоља има"

Нажалост и код наше браће на Косову и Метохији имамо тај кукољ. На позив непомјаника око 150 корисних идиота баца сенку на преостали народ на Космету, стварајући поделе које у овом тренутку, а заправо никада, не треба да постоје!

Нећемо бити злуради, желимо им срећан пут и успешно дезертерство из колоне на том путу за Београд, на скуп изгубљених душа 12. априла!

Нећемо бити злуради ако нагласимо да један детаљ недостаје на снимку, а то је застава "НЕМА ПРЕДАЈЕ"

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
🤮58💩20💯8👍4😢3🖕3🤔1
ПОВОДОМ ИДИОТСКОГ ПЛАНА ДА 150 ЋАЦИЈА КРЕНЕ СА КИМ ПЕШАКА ПО СНЕГУ, ВОЂИ НА ЦЕЛИВ ЗАДЊИЦЕ, МОРАМО СЕ ОГРАДИТИ УЗ НАЈСТРОЖИЈУ ОСУДУ ТОГ ГНУСНОГ ЧИНА.
У СВАКОМ ЖИТУ ИМА КУКОЉА, ТАКО ДА И НА КИМ НЕ ЖИВЕ РАВНОАНГЕЛИ.
ИМАМО ЕТО И ОВАКВЕ ИЗДАЈНИКЕ, СЛАБОУМНЕ, УЦЕЊЕНЕ, ЗАЉУБЉЕНИКЕ У ИДОЛА ВУЧИЋА.
ИАКО ЈЕ ХУЉА НАЈВИШЕ ЗГРЕШИО СРБИМА СА КИМ, УСПЕЛА ЈЕ ЉИСТА ДА СКУПИ 150 ПСИХИЧКИХ СЛУЧАЈЕВА ДА ИДУ И БРУКАЈУ СВЕ НАС ОДАВДЕ.
ЈОШ ЈЕДНОМ:ОСУЂУЈЕМО ТАЈ ЧИН И ПРЕД БОГОМ СЕ КУНЕМО ДА ТА МАЊИНА ИДИОТА, НЕ ПРЕДСТАВЉАЈА СВЕ СРБЕ СА КИМ. НЕГО СЕБЕ. СВОЈУ МАЈКУ. ОЦА. ПРЕЗИМЕ.
ОДРИЧЕМО ИХ СЕ КАО САТАНЕ!!!
❤‍🔥66👍32👏3🤔1
Свеопшти глобалистички напад

Интересантне су технике управљања јавним мјењем широм света, вишедеценијски глобалистички третман над целим светом је учинио да данас готово потпуно очигледне истине успевају да се прекрију гомилом лажи, употреба разних стратегија масовног утицаја и обликовања са тенденцијама масовне контроле чине да светско становништво буде аудиториј разних обмана и тактика као део разградње друштвене свести у условима свеопштег глобалистичког напада. Овим тактикама се удовољава надањима глобалне популације да је могуће у релативно нормалним условима добити битку против аждаје оличене у стратегији Новог светског поретка и чини се да је одговор на та надања већ на путу.

Имиџ миротворства

Немогуће је у том смислу не поменути лажног антиглобалисту Трампа и читаву администрацију САД као репрезентативан пример наведеног феномена. И док трају миротворачке представе, Трамп се већ успео наљутити на преговарача Руске Федерације Владимира Путина, да би у исто време САД тренутно бомабардовале четири државе у свету у разним директним или прокси формама као специјалан допринос имиџу миротворства. Припреме на ратне сукобе на Блиском истоку пре свега са Ираном почињу претњама да изостанак сарадње у вези новог нуклеарног споразума значи ратни сукоб, ту нескривену реторику прати масивно довлачање војних ресурса у бројне базе, док се опет исти процес одвија и у Украјини и у ширем простору око Украјине. Тако се интезивно мобилишу војне јединице у Пољској, чак и жене пролазе војну обуку, балтичке државе су припремиле 600 бункера за „мирнодопске“ услове, али и Руска Федерација мобилише додатних 180 000 припданика војних јединица у укупан контигент од око милион и по мобилисане војске. Интеграција обавештајне НАТО структуре у помоћи Украјини је посебан чинилац сукоба у Украјини и перспектива дезинтеграције тог система није за сада извесна нити је мир њихова предоминантна улога. Никако не треба пропустити констатовати нападе на устројство канонске Украјинске православне цркве што представља посебан знак континураног разарања руског историјског присуства у Украјини и перспектива оваквог мира је готово очигледна. У последње време Украјинци најбезочније скрнаве мошти Кијевско-печерске лавре навлачећи на себе грех чије последице су кроз историју осетили сви силници који су се оваквог безакоња држали као свог пута, па по овим делима судимо и о будућим догађајима.

Догађај ЕЛЕ

Надаље, интересантно је да се паралелно припрема и наговештава неких 72 сата мрака, то је догађај који ће заправо убрзати примену Агенде 2030 јер ће се тако као неминовност испостављати терор над слободом као једино решење ове креиране кризе. Такођер, овај догађај може бити различито скалиран у смислу последица или у смислу примене на различитим географским ширинама, па је тако чувени лажни антиглобалиста Трамп за тај догађај под називом Догађај Нивоа Изумирања ( Extinction Level Event) већ потписао наредбу о разумевању и припремљености у односу на стање изазвано ЕМ пулс инцидентом. Такав један инцидент може да изазове разарајуће експлозије нуклеарних електрана, може потпуно уништити снабдевање електричном енергијом, може нанети штету функцинисању система комуникација, узроковати најтеже поремећаје у саобраћају итд. Алтернативу за снабдевање ел. енергијом за сада имају само САД, Иран, Русија, Јужна Кореја и Кина. Претпоставке о томе какве ће последице на свет оставити један такав догађај није могуће сада оцентити иако постоје и филмска остварења на ту тему, иако је инфраструктура за такво оружје одавно постављена, последице могу бити потпуно изван перцепције раумевања и далеко од прокламованог цивилизацијског напретка. У том смислу треба разумети и отворено ругање посланице европског парламента која за такав глобалистички напад на становништво презентује решење у виду ранца са флашом воде, лампом, мобилним и осталим ситницама.

наставак у коментару

✍️ Милица Кангрга - Микулић - suprof.org/članci.html


|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
💯20👏6
"Извођач радова - ћаци": Ваљевци гледају и не верују у "сигуран" пут за децу

Мало шта у Србији може да нас изненади, али ипак повремено поједине сцене додатно помере границе.


Сада нам из Ваљева стиже један призор у који није лако поверовати.
📱 Друштвеним мрежама се шири фотографија на којој се види како је на једном тротоару у Ваљеву осванула табла на којој пише – сигуран пут за децу.

Сувишно је рећи колико је овај "пројекат" небезбедан за све сем за баш малу децу која могу да се провуку испод табле на узаном тротоару и да је невероватно да је ово неком пало на памет и да је уједно и извршено.

Незванична информација је да знак је потом уклоњен, али то не значи да проблем није остао.

Како кажу неки, сценарио нам је нажалост већ познат:
Поставиш знак, пре тога узмеш дебелу кинту. Онда се народ побуни јер је дебилно одрађен посао, притом још угрожава безбедност деце, те се ровари по асфалту, вади знак, остављају рупе на тротоару. Нестаје се у окриљу ноћи некуд, уз то покуша да заметне траг. Паре у међувремену потрошене. Инспекција не зна одакле да почне, да ли од знака или од тротоара, Даље ГПС губи сигнал, па су видно дезоријентисани. Ако којим случајем то све и дође до места где треба да дође, а то је суд, уз обавезу да се плати нанета штета плус казна за прекршај и којешта приде, како Закон налаже, тај неко се као напослетку брани да пара нема и да се заправо фирма води на чукундеду који је преминуо и као нема се одакле платити. А ми сисали весла и прогутали чамац и тако то.



Има ли краја глупости?

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍31👏6🤔2💯2
📱 Процурио снимак са седнице СПС-а, Бранко Ружић: "Штрбнути" од студената - коришћено жаргонски.

Објављен је аудио-снимак потпредседника Социјалистичке партије Србије (СПС) Бранка Ружића на ком се чује како говори о плановима за сарадњу са Српском напредном странком (СНС), као и о томе како би његова странка требало да се понесе према студентима у блокади. Наводи се да је снимак забележен на последњој седници Председништва ГО СПС-а, непосредно пре него што је Ружић суспендован са свих функција у оквиру те партије.

Прошли пут смо гласали о наставку сарадње. Гласао сам и ја. Је л' тако? И тад сам питао за покрет. А што се тиче сарадње са коалиционим партнером, то је основ за ово друго питање, тако да у овим, опет кажем комплексним временима, трагамо за неким трећим решењем. Ја мислим да би с нашим присуством, ако нас ови желе, а вероватно нас желе. Не што нас воле, него што им требамо. Ми бисмо опет доказали своју неку политичку оријентацију са стабилности у Србији јер је тежак период који је пред Србијом и пред нама -

прича Ружић.

Значи, што се тиче модела, један је, наравно, ризичан и не верујем да већинску подршку може да добије. То је да, на пример, применимо модел СВМ-а, па да уђу државни секретари, да директори јавних предузећа које имамо буду ту, а да не улазимо у владу, да не преузимамо ресоре. И, наравно, да будемо владајућа већина, део владајуће већине. Али верујем да нико толико далеко не гледа и ја мислим да би то можда била добра порука. Кажем, ризична, али можда не би било лоше позиционирање за нека будућа времена, која ће сигурно уследити
- рекао је Ружић.

Реакција Ружића на снимак који је објављен: " Шокантно је, селективни делови"

Браћа по матери

|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤮47👍5🤩4💩3
84 године - сећање на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године

У недељно јутро 6. априла 1941. године нацистичка Немачка започела је бомбардовање Београда чиме је покренута инвазија на Краљевину Југославију. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Погинуло је око 2.500 људи, а срушено и уништено више стотина зграда. Бомбардовање је уследило као одговор на демонстрације одржане девет дана раније, 27. марта, против приступања Тројном пакту и одбијања савезништва са Немачком. После 11 дана војска Краљевине Југославије је капитулирала, а Србију и Београд је окупирала нацистичка Немачка.


Поштовани пратиоци канала припремили смо за Вас књигу "Бомбардовања Београда(1941 - 1944)", Београд, Историјски архив Београда, 1975, пдф формат.



|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
👏17😢12👍4🤬1
Током априлског бомбардовања порушено је 627 зграда, а оштећен0 преко 8.000 зграда (укључујући део зграде Старог двора). Тешко је оштећена Вазнесењска црква и бројне друге институције, међу њима најзначајнији споменик културе са 350000 књига.

Народна библиотека Србије основана је у време када владавине кнеза Милоша 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Он је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци.

У зграду на Косанчићевом Народна библиотека Србије уселила се 1925. године, искористивши простор у бившој фабрици за производњу папира и картона Милана Вапе, индустријалца и добротвора. Када је Вапа то здање 1921. године продао Краљевини СХС зграда је адаптирана за потребе библиотеке. Зграду је пројектовао архитекта Бранко Таназевић у стилу архитектуре академизма.

Зграда библиотеке погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништени су инвентари и каталози, збирка од преко 1000 рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка , збирке новина, збирка турских докумената о Србији, старе штампане књиге, личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић.


|📚Канал|✏️Чет| 🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
😢33🙏6🔥5🤬2👍1
У бомбардовању 6. априла 1941. године је страдала и Друга београдска гимназија.

Друга београдска гимназија (данашња Филолошка гимназија ) једна је од најстаријих београдских гимназија, основана 1870. године. Од свог оснивања она је мењала имена и места, али се зна да је почетак рада везан за Палилулску школу (данашњу Ош Вук Стефановић Караџић). Од 1897. налазила се у згради на Булевару краља Александра на плацу трговца Јована Панђела у згради адаптираној за потребе школског простора. Она се налазила у близини Батал џамије која је срушена крајем 19. века .

Зграда Друге београдске гимназије у тадашњој Пеонкаревој (данашна Македонска ) саграђена је 1910 године. Током априлског бомбардовања била је погођена бомбама и тешко оштећена. Остала је само фасада зграде, док је унутрашњост била потпуно порушена. У згради је погинуло 17 војних лица, домар школе и три ученика. Гимназија је те школске године имала укупно 600 ученика, који су од јесени 1941. наставили школовање на другим локацијама у граду. После Другог светског рата гимназија је просторије делила са другим београдским гимназијама,(данашњом Петом, Трећом), док се није поправила стара зграда 1947. Ипак, 1960. године, Општина града Београда одлучила је да сруши зграду Друге београдске гимназије да би се на том месту саградила зграду за новинску кућу Политика.

На месту некадашње зграде Друге београдске 1968. године подигнута је нова зграда Политике према пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића. Пројекат небодера од 17 спратова је био у складу са модерним интернационалним архитектонским стилом.


|📚Канал|✏️ Чет|🔝Појачај|

| @evroaz| @evroazp |
13👍21🤬1