👌

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804-1813)


Пре 221. годину на Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција.

Срби су организовали сопствену власт. То су учинили доношењем уставних аката - најважнијих докумената о уређењу државе: 1805, 1808. и 1811. године. Најпре су уредили судове. Карађорђе је проглашен за наследног вожда,чиме је постављен основ за настанак прве српске нововековне династије.
Најважнија установа је била Народна скупштина, коју су чинили истакнути народни прваци, војсковође и свештеници. На скупштинама су доношене најважније одлуке. Устаници су основали и Правитељствујушчи совјет, чија делатност у почетку није била јасно одређена, а од 1811. године је постао извршни орган власти - влада. Први председник Совјета био је прота Матеја Ненадовић.

Услед сталних ратовања устаници нису могли да посвете велику пажњу образовању. Упркос томе, отворен је известан број школа, с у Београду и Велика школа 1808. године, далека претеча Београдског универзитета.


😊 ПОЈАЧАЈ 😊


😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌
Аутобуси из Републике Српске стигли у Нови Сад, возе за Сремску Митровицу. Више нико из Србије неће да вози за мафију, остала је само подршка од Додика.

😃 ПОЈАЧАЈ 😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

190 ГОДИНА СТЕТЕЊСКОГ УСТАВА

Сретењски устав, први устав Кнежевине Србије, донет на Сретење 2/15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Његов аутор је Димитрије Давидовић. Садржао је свега 14 глава, односно 142 члана и трајао 55 дана, а суспендован је под притиском великих сила тог доба: Турске, Русије и Аустрије, плашећи се ширења либерарних идеја, што је Милошу Обреновићу омогућило да устав и укине.

Милош Обреновић је, захваљујући својој политичкој умешности и бруталности, уз подршку руског цара Николаја Првог, успео да 1830. обезбеди Србији статус кнежевине, чију је аутономију признао врховни суверен – Османско царство, а гарантује је Русија. Милош је тада добио положај наследног кнеза и постао апсолутистички самодржац. Претходно устаничке вође, богати трговци и високи чиновници, Милошеву самовољу више нису желели да трпе.

Устав је најављен још годину дана раније, на Светотрифунској скупштини 1834. Повод за доношење Сретењског устава је била Милетина буна јануара 1835. године, под вођством Милете Радојковића, некадашњег кнеза Јагодинске нахије и сердара расинског, који је покушао да кнеза Милоша свргне са власти, захтевајући обезбеђење личности и имовине, поштовање туђе части, суђење по законима и доношење Устава. До помирења је дошло захваљујући Томи Вучићу Перишићу.

Текст устава је био брзо припремљен, за свега двадесетак дана, највише захваљујући његовом главном аутору, ученом Димитрију Давидовићу из Земуна, истакнутом новинару, политичару, дипломати, уреднику „Новина србских” и великом поштоваоцу француских институција.

СРЕТЕЊСКА СКУПШТИНА

Сретењска скупштина је била најзначајнија скупштина у време владавине кнеза Милоша Обреновића Србијом, на Сретење 2/14. фебруара 1835. године. Кнез је у Крагујевцу окупио око 2.400 посланика из целе Србије, а поред посланика је било и око 10.000 знатижељника из Крагујевца и околине. Церемонија је била брижљиво припремана. На њој су били видно изложени грб и застава, знакови српске независности.

Сретењска скупштина је отворена призивањем Светог духа, у цркви коју је сам владар подигао. После тога је уследила кнежева беседа о садржини новог устава:

Из њега ћете видети да су општенародна права која ће сваки Србин уживати, пространо, и онако описана и разграната, како ји само човечанство предписује. У њима ћете наћи да је личност сваког Србина слободна, и да је сваки Србин господар од свог имања

Посланици су за устав гласали другог дана заседња, на ливади крај цркве. Заклетву на устав положили су кнез и сви посланици, а увече је уприличен ватромет. Трећег дана су посланици предали поклоне кнезу: сабљу са натписом „Благородна Сербија Књазу Своме Милошу Првом”, с његовим иницијалима и грбом Србије, као и украшени путир.

УСТАВ

Народна скуштина је усвојила устав на Сретење, 2/15. фебруара 1835. године, која је одржана у порти православне цркве у Крагујевцу. У Сретењски устав били су укључени највиши правни акти многих европских земаља. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а једно његово поглавље је било посвећено грађанским правима.

По уставу је проглашен у то време нов принцип поделе власти на законодавну, извршну и судску, где је кнез био врховни носилац извршне власти, али законодавну власт (право усвајања закона) и иницијативу (право предлагања закона) уместо са Народном скупштином, делио је са Државним совјетом, по чијој сагласности је издавао законе и уредбе.


наставак у коментару


Поштовани пратиоци канала припремили смо вам поклон - текст Сретењског устава - пдф формат.


😊 ПОЈАЧАЈ 😊


😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌
Општина Северна Митровица са натписом и на турском језику.

😃 ПОЈАЧАЈ 😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

Најстарије позориште у Србији почело је са радом 1835. године у Крагујевцу и понело је име Књажеско-сербски театар, а први управник био је велики Јоаким Вујић.

И током владавине Османлија у Србији су постојале глумачке дружине и путујуће „банде“ глумаца, а позориште младе, још увек вазалне кнежевине Србије настало је после два турска хатишерифа (свечана повеља или ферман турског султана) и процвата важних институција Србије.

Хатишерифима из 1830. и 1833. године Србија стиче велику аутономију и право да оснива културно-просветне и здравствене установе.

Тада је Крагујевац био престоница обновљене Србије, па је књаз Милош Обреновић крај Лепенице изградио двор са управним и административним апаратом.

Србија је добила значајне установе, а то су Књажевско-сербска типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија, Књажеско-сербски театар, Књажеско-сербска банда коју оснива Јозеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, прва галерија, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека.

Овакав процват престонице Србије омогућио је долазак учених Срба из Војводине.

Они су у Крагујевцу започели пионирски рад на културно-просветном пољу.

Прве позоришне представе у Крагујевцу изводе се од 1825. године.

Аутор и извођач је био учитељ Ђорђе Евгенијевић са ученицима. Потом им се придружио и у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Девет година касније у јесен 1834. године кнез Милош Велики позива у Крагујевац Јоакима Вујића, уметника огромног театарског искуства. Вујић бива именован за директора Театра.

Прве представе одржане су у Крагујевцу у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године.

Играни су Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. Комади су играни у преуређеном простору крагујевачке Типографије. За три дана изведене су четири представе – Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац.

Публика су били кнез Милош са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. У то време глумачки ансамбл чинили су млади чиновници и ђаци гимназије, предводио их је управник Јоаким Вујић, који је био главни глумац и редитељ.

Од оснивања, крагујевачко позориште је имало четири назива. Књажевско- сербски театар, после Другог светског рата мења име у Народно позориште, од 1965. године Театар Јоаким Вујић , а 2007. године враћено му је име налик првобитном – Књажевско – српски театар.

На Сретење сваке године, 15. фебруара, театар у Крагујевцу додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији награде Статуета „Јоаким Вујић“ и Прстен са ликом Јоакима Вујића.

Од 1985. године до данас Статуете „Јоаким Вујић“ понели су Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић, Мира Бањац, Мирослав Беловић, Душан Ковачевић, Милош Жутић, Мира Траиловић, Љубомир Ковачевић, Љиљана Крстић, Дејан Мијач, Данило Бата Стојковић, Јован Ћирилов, Александар Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Бранко Плеша, Бранислав Цига Јеринић, Стево Жигон, Петар Краљ, Сава Барачков, Музеј позоришне уметности Србије, Српско народно позориште, Светлана Бојковић, Дејан Пенчић Пољански, Лазар Ристовски, Милослав Буца Мирковић, Бора Тодоровић, Фестивал Дани комедије у Јагодини, Стеван Шалајић, Ружица Сокић и Оливера Марковић.
После 2000. године лауреати су Вида Огњеновић, Милева Жикић, Београдско драмско позориште, Предраг Ејдус, Раде Марковић, Егон Савин, Војислав Воки Костић, Биљана Србљановић, Народно позориште Ниш, Мирко Бабић, Миодраг Табачки, Боро Драшковић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Милена Дравић, Андраш Урбан, Дара Џокић, ФДУ, Нада Јуришић, Рената Улмански, Михаило Јанкетић, Герослав Зарић, Миланка Берберовић, Светозар Рапајић, Бранка Петрић, Радомир Путник и 2024. године – Воја Брајовић.


💋 ПОЈАЧАЈ 💋


😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp