👌

Како би тек прошли студенти и професори? Вучић у дијалогу понижава чак и своје присталице

Усред позива студентима и професорима на дијалог, председник Србије је посетио Расински округ где се у више места срео са грађанима. Разговоре с грађанима обележиле су многобројне молбе, али жалбе на неиспуњена обећања и критике на рачун локалних руководстава. На све то Вучић одговорио понижавањем, исмевањем, заменом теза, "гажењем" саговорника, а психолог и универзитетски професор у пензији Жарко Требјешанин каже да је оно што смо видели

парадигма за крајње некултуран однос према људима и уџбенички пример да - нема дијалога.

Како би могао да изгледа дијалог Ректорског колегијума и председника Вучића, ако до њега дође?

На примеру разговора са мештанима и присталицама у Варварину, професор Требјешанин објашњава:

Председник до сада на овакав начин, осионо и набусито, говорио са својим сарадницима, али да не памти да се тако обраћао присталицама. Он позива на разговор и дијалог, а када треба да га води показује нетрпељивост, безобразлук и примитивизам. Нама је апсолутно потребан дијалог, међутим, колико је тај позив лажан то се најбоље видело из овога.

Он објашњава да демократски дијалог подразумева да човек своје мишљење изнесе на културан начуин, и да исто тако одговори и када му се мишљење саговорника не свиђа. Дијалог значи и то да поштујете саговорника и да хоћете да га саслушате, а то значи да разумете шта хоће да каже.

Упадљиво је да он нема трунке саосећања са човеком који нема руку и инвалид је и пита дрско "ко вам је до сада дао". То је била прилика да видимо како се имитира, изопачава дијалог. Могао сам да видим шта су препреке за истински дијалог

објашњава даље Требјешанин разговор из Варварина.

Са друге стране када разговара са странцима имамо удворичко понашање и разговор, који такође на моменте има елементе политичке некултуре када је дијалог у питању.

Без подизања политичке културе нема истинских промена. А подизање политичке културе би, додаје, требало да пође управо од оних који су на власти. Уместо тога, напомиње Требјешанин, негује се политичка некултура, насиље и примитивизам.

Није тешко бити фин


😊 ПОЈАЧАЈ 😊


😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Када  државу води и  националне интересе брани продукт УСАИДА и политика

да ових дана планирамо да се нађемо, да кренемо да се договарамо, да ускоро почнемо да се озбиљно припремамо, да полако размишљамо, како да испланирамо тендер .

Ана УСАИД ТЕНДЕР.

Давно није смешно.


💋 ПОЈАЧАЈ 💋

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Заиста кратко и јасно!

Е па, председниче ако вам до сада није било јасно зашто је дијалог немогућ одвојите ваше "драгоцено време" да сазнате одговор!

Глуви телефони су одавно превазиђен вид комуникације!

😃 ПОЈАЧАЈ 😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Чудо се догодило: Вучић није позвао студенте на ПОЛИГРАФ!

Омиљену справу на коју се често позивао годинама Алексадар Вучић нешто је заборавио последњих месеци јер ниједном студентима није понудио да они и он иду на полиграф да би овај апарат показао ко лаже од њих да ли су студентски захтеви испуњени.

Вучић и сам као правник зна да полиграф није доказ на суду, већ му је то начин да својим бирачима покаже како је све што ради апсолутно исправно и за народ Србије!

Исто тако добро зна да су студенти образовани, добро знају шта значи "детектор лажи" и колико је уопште "пролазак" полиграфа доказ, па се није усудио да их позове. Њима не може да "продаје" ту причу. Не би насели јер им је, како све време истичу, "небитан". Али, исто добро зна да власт није испунила студенске захтеве, па када би се и усудио да им понуди, и то још јавно, сигурно га не би прошао - што би академци рекли, "пао би"!

Полиграф као средство манипулације


😊 ПОЈАЧАЈ 😊


😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

СЕЧА КНЕЗОВА

На данашњи дан 1804. године јањичарске старешине – дахије, почеле су "сечу кнезова" – убијање највиђенијих вођа српског народа, у покушају да спрече побуну против њиховог зулума.

О томе колико је људи тих неколико дана почетком 1804. године убијено, бројке се разликују. Неки наводе цифру од око 70 народних првака, док има оних који тврде да је мртвих било више од 150.

Међу првим жртвама били су кнез Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин.

Дахије су биле вође јањичарских јединица у београдском пашалуку. Њих четворица – Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић су, након што су убили претходног пашу, поделили земљу међу собом и фактички владали независно од власти у Цариграду. Заједничку власт су вршили из Београда, сами су убирали порезе, судили и убијали по сопственој вољи.
Терор који су дахије завеле трајао је више од три године и незадовољство народа било је огромно. Зато и не чуди што је међу становништвом – трговцима, старешинама, али чак и неким Турцима који су живели на простору Србије, почело да се говори о организованом отпору.

Вест о уједињењу потлачених стигла је до дахија. Плашећи се већих немира, они су наредили погубљења виђенијих Срба широм пашалука, нарочито оних који су се већ истакли у борби против јањичара.

Овај потез само је убрзао избијање побуне.

На Сретење, на Сабору у Орашцу 14. фебруара 1804. донесена је одлука да се подигне буна на дахије која се касније претворила у Први српски устанак.

Након почетка буне, дахије су се успаничиле. Тражиле су помоћ од околних турских великодостојника, али нико није желео да им изађе у сусрет. Треба нагласити да су они били отпадници од власти султана Селима III, тако да помоћ нису могли да траже од Цариграда и тако су могли да се ослоне само на своје јединице.

После месеци отпора и борби по пашалуку, а нарочито око Београда који је био под опсадом, дахије нису имале другог избора него да побегну на дунавско острво Аду Кале које се налазило код Кладова.

У покушају да умири Србе, из Цариграда је у августу као изасланик стигао Бећир-паша који је имао султаново овлашћење да убије сву четворицу дахија.Тако они нису успели да избегну казну за своја злодела. Одсечене главе Кучук Алије, Муле Јусуфа и Мехмед-аге Фочића однете су у Београд како би се сви уверили у њихову смрт, а касније и у Цариград.

Ипак, буна није утихнула. Борба за ослобођење је настављена и заправо је сама била увод у велики рат за слободу који ће Срби војевати деценијама до потпуне победе.


Поштовани пратиоци канала припремили смо вам поклон књигу од Стојана Новаковића, Устанак на дахије 1804, издање из 1904. године, Београд - пдф.

😊 ПОЈАЧАЈ 😊


😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌
Да ли се сећате када је Хуља упалио камеру, обратио се целој држави и рекао: Само надстрешницу нисмо реконструисали?

Тада је директно злоупотребио службени положај и починио кривично дело јер је истрагу преусмерио у другом правцу док су се докази уклонили!

Због тога студенти су у блокади и на улицама, траже ПРАВДУ!
Напред студенти!

😃 ПОЈАЧАЈ 😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Подстицајна средства од новца порсеких обвезника Републике Србије на Косову и Метохији, ових дана се у Горњем Кусцу расипају власницима непостојећих фирми, некадашњих кафића или продавница.

Због таквог односа према свему, све постоји само у причама, али на терену народ нестаје.
Хиљаде подстицајних пројеката је подељено људима који су у буразерским односима са запосленима у Привременим органима, на радним местима за доделу подстицајних средстава.

Новац се готово увек исплаћивао на руке, у кафанама и без папира. Ако је нешто и било од документације, уништено је због последњих збивања на КиМ.

Тако су неки људи постали енормно богати, а српски народ, на сиротињу која ретко излази са КиМ гледа кроз њихове некретнине, скупе аутомобиле и бахатост коју у њима изазива силина новца.

Иначе, од силног новца који је на КиМ дошао преко ових људи, не постоји више од пет успелих бизнис пројеката намењених за мале породичне - производне бизнисе у којима би се упошљавали људи. Све је завршило у џеповима непостојећих бизниса, власника кафића и кафана, уз мезетлуке и пијанчења.

Зато народ данас очекује милостињу и социјалну помоћ, јер је огроман новац намењен за покретање народа завршио у џеповима буразера блиских општинским оцима.

Да ли ће за ово неко одговарати у блиској будућности, када се утврди колико је средстава исплаћено на име разних пројеката, у односу на број људи који су запослени у истим пројектима за које је новац исплаћен?

Позивамо Канцеларију за КиМ да се увере где су завршила последња новчана средства намењена вредним људима на КиМ, који живе од свога рада!

😃  ПОЈАЧАЈ  😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌
Патријарх Павле одбио је да учествује у његовом избору за епископа.

Када је коначно изгласан, патријарх Павле је одбио да учествује и у хиротонији, па су то урадили странци у СПЦ.
На чело Епархије аустралијско-новозеландске тада је стао човек који никад није заноћио у манастиру.

Строги монашки завети и искушеништво, које може да траје и до 5 година, за њега је завршено за 9 дана.
Тако је 1995. године у манастиру Светог Саве у Либертивилу, Мирко Добријевић понео монашко име Иринеј.

Након тога завршава чувени језуитски колеџ „Игнасио Лојола” са оценом „Summa cum laude”, највишом почасном титулом откад та установа постоји.
У то време већ је био извршни директор Канцеларије СПЦ у САД-у.

Његов долазак у земљу кенгура 2006. године био је трачак наде за Србе на овом далеком континенту.
Дошао им је неко са великим искуством и одличним познавањем енглеског језика.
На крају ће, ипак, остати више питања него одговора.

Епископ Иринеј је по доласку у Аустралију одмах наредио да се у цркви Светог архиђакона Стефана у сиднејском предграђу Рути Хил, ослика његова фреска.
Тако је поред фреске Успења Пресвете Богородице завршио и Иринеј Добријевић све са јеванђељем у руци.

Он се није сместио у епископској резиденцији у којој су живели његови претходници већ је изнајмио стан у Кингс Кросу, елитном делу Сиднеја.
Оградио се високим бедемима и горилама а возали су га у аутомобилима са пуно коња.

Епархију је овај луксуз коштао 90.000 долара годишње, што му није сметало да одмах региструје и компанију:
„СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду.”
Преко које преузима сву црквену имовину СПЦ на овом континенту.

Затим је као на траци нестало 60.000 долара за помоћ КиМ.
Нестало је 360.000 долара за изградњу колеџа Светог Саве, као и 100.000 долара из касе савеза Кола српских сестара.
До данас није утврђено колико је новца нестало из старачког дома Симеон Мироточиви из Сиднеја.

Иринеј је водио судске спорове од Сиднеја, Бризбејна, Аделејда па све до Мелбурна.
На суђењима је одбијао да се закуне на Свето Писмо а на крају је све спорове изгубио.

Када није успео да уништи СПЦ у Аустралији побегао је за Америку са дипломатском визом Стејт Департмента, не плативши судске трошкове у износу од 368.000 долара.
Дакле, ако овај „пастир” икад више одлучи да крочи на тло Аустралије, биће ухапшен одмах на аеродрому.

Због „непрекорне” службе, Иринеј је на редовном заседању Сабора СПЦ 2016. године изабран за епископа Епархије источноамеричке.
Од тада па све до данашњег дана, верни српски православни верници у Америци свакодневно воде велике битке.

Разговарао сам ових дана са неким од њих јер сам о овој теми писао још пре 5 година.
То су људи који деценијама живе у САД-у и сведоче да је стање заиста алармантно.

Народ је тамо чак и протествовао против Иринеја, али би им након тога редовно било прећено изопштавањем из цркве и забраном причешћа.
Он је око себе окупио интересџије, опортунисте и монахе који су дошли из других епархија да код њега нађу подршку а као такви спремни су на све само да угоде шефу.

Свештеници који га не подржавају одмах се смењују са својих парохија.
Његова најновија жртва је Његош Перковић, свештеник из Аликвипе у Пенсилванији који је са трудном попадијом побегао за Канаду јер се у САД-у није смео бунити, био би одмах рашчињен.

Као и у Аустралији, епархијска каса и у Америци је вечно празна.
Највише забрињава то што је епископ Иринеј, након свих афера које је имао, у задње време почео да продаје и црквену имовину.

Продао је шуму код српског дечијег кампа Шејдленд у Пенсилванији.
Недавно је продао и сву шуму око манастира Марча у Охају.
Амиши са тешком машинеријом су тамо и стабла одмах претварају у грађу.

Веле да посла имају до априла, након тога ће остати само гробље на ледини и празан манастир који одавно нема монаха.
Један од последњих монаха који је овде био је монах Платон, који сада службује у манастиру Ступље недалеко од Бањалуке.

1/2

Наставак у коментару

😃 ПОЈАЧАЈ 😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Подсећање на објаву од 25. јуна 2022., ФБ странице Косово и Метохија.

Одакле си? Са Косова и Метохије.

😃  ПОЈАЧАЈ  😃

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Трумпова реформа УСАИД-а изазива узбуну, док Трамп и Маск разматрају слање помоћи у иностранство

Чини се да администрација америчког предсједника Доналда Трумпа затвара главну међународну помоћ Washingtona усред низа извршних акција за смањење државне потрошње, за шта су међународне хуманитарне организације упозориле да би могло имати катастрофалне посљедице.

Амерички државни секретар Марцо Рубио рекао је 3. фебруара да је он сада вршилац дужности директора Агенције САД за међународни развој (УСАИД) и да ће окончати, како је рекао, "непокорност" Трумповој агенди.

У све умешан и Илон Маск који је први и најавио укидање најважнијег инструмента утицаја САД на друге земље.

Сви они које ми зовемо сорошевцима финансирани су преко Америчке агенције за међународни развој.
У пракси, УСАИД је наменски одсек ЦИА који врши утицај на институције земље која је предмет интересовања, другом речима УСАИД ради на преузимању земаља изнутра.

Неки од праваца деловања УСАИД-а новцем из фондова када су у питању земље Европе које чекају у предворју ЕУ су:

➡️Бићете примљени у ЕУ и НАТО;

➡️да је диверсификација добављача енергије важнија од гаса из Руске Федерације

➡️да кључним привредним субјектима земље управљају искључиво „незаменљиви“ западни „специјалисти“;

➡️да реформу система за спровођење закона, правосуђа и све јавне управе треба вршити само под надзором „партнера“;

➡️да се усаглашава политика земље са политиком САД, ЕУ и НАТО

➡️да постоји више од два пола;

➡️прихватање ЛГБТ као стил живота

➡️денационализација становништва и безусловно прихватање "истине" која се сервира

и много, много тога....

Преко УСАИД-а, Сједињене Државе су деценијама потчињавале десетине земаља.
Зашто је онда Трамп, а несумњиво и Маск, предузео кораке који воде ка сламању моћи УСАИД-а?

Суштина је у томе што је то већ дуги низ година организација демократа. УСАИД је елемент озлоглашеног глобализма. УСАИД је под потпуном контролом демократа и Трамп их доживљава као непријатеље. Они због утицаја који имају у УСАИД-у могу саботирати СВАКУ Трампову одлуку и наставити са утицајем који зарађује стотине милијарди, а то би значило и даље подржавање Трампове конкуренције.
Наравно, у првој фази, због ликвидације УСАИД-а, САД ће изгубити део свог утицаја у свету.

Али Трамп је спреман на ову жртву. Неће поново направити грешку свог првог председничког мандата, када су његове одлуке да реформише земљу пропале због тзв. Сорошеве бирократије.

Задовољство је гледати хистерију сорошеваца. Њихов СВЕТ се буквално срушио.

Шта ће даље бити видећемо. Оно што је важно за нас јесте шта ће бити са онима који су у Србији били на платном списку УСАИД-а.

😊 ПОЈАЧАЈ 😊

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

Тамара Згоњанин
Земунска гимназија, Београд, 2011

„Косово и Метохија је душа Србије“

Поштована Србијо,

Овде Ваша душа. Да, Ваша душа. Не, не мислим на Београд. Шта, већ сте ме заборавили? Па ја сам, Косово са Метохијом.

Давно је било од кад сам Вам овако писао. Кад оно беше, 1999.? Пре „Америчких Анђела“ и легендарног „Невидљивог“, којег смо, у недостатку правих, гађали противградним ракетама? Морате признати, велика је могућност да је то оно што се десило. Како ли смо само дошли до овде? Да ли је могуће да сте ме већ заборавили? Ја знам да ја Вас нисам, драга Србијо. Све тренутке које смо делили. И добре. И оне мало горе. А Бога ми, и оне најгоре (а морате
признати да их је било, и то не баш мало). Сећате ли се сад? Људи су ме готово и заборавили.

Али тако Вам је то. Људи
заборављају. Они виде само оно што желе да виде. А то је, признаћете, јако мало. Широм отворених очију, гледају у испразну фабричку будућност са токсичним маглама и трооким жабама (нуклеарна енергија је ипак много исплатљивија). Али
Ви нисте, зар не? Тако сам и мислио. Нисам ни ја. Нисам могао.

Ми земље памтимо.

Памтимо све. Све људе који су стали поред
пута да се одморе, а нису стигли до одредишта.
Сву децу која нису стигла до школе. Све уплакане мајке, ожалошћене мужеве, очеве, супруге…

Сва крв коју смо упили. Не знам колико дуго
ћемо моћи да упијамо док не препунимо и не потеку крвави потоци. Али, људи су заборавили. Или макар полако заборављају. Да ли су они добили избављење? Ми, који се
вечито сећамо свих злочина, јесмо ли осуђени на патњу? Ми,
немоћни да било шта зауставимо, зашто се ми сећамо? Колико
људи ме је напустило?

Бројке, те мале шаре на папиру, мени ништа не значе. Осећам се празно. Напуштене куће, и даље намештене. У углу мала дечја столица. Поред рерне лутка у хаљиници. Али центриметри прашине прекривају све и гуше ме. Гуше и људе. Ако сам ја (и даље) Ваша душа, Ваше срце, они су Ваша крв. Крв не сме напуштати срце. Треба да се слива у њега.

Много је година прошло од оне давне 1389. Тада се знало за шта се гине. За отаџбину. Слободу. Децу. Породицу.
Све ствари срцу драге.

А сад? Гинемо за политичаре. Новац? Да
ли је свима стало до тога? Да ли зато покушавају да нас раздвоје? Због угља? С допуштењем, нека вас Америко, Западе…. Носите тај угаљ.


наставак у коментару


💋 ПОЈАЧАЈ 💋

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp