👌

Култни београдски ресторан „Липов лад“ затворен је 13. јануара одлуком директора фирме „АК Wаитенстаин доо“ која је држала овај угоститељски објекат, објавио је на својој инстаграм страници портал бг24.рс. У одлуци на вратима ресторана наводи се да се „прекида обављање угоститељске делатности“.

Страница бг24.рс није добила одговор шта ће се догодити са поседом на ком се налази ресторан, односно да ли ће остати објекат у коме се налази „Липов лад“.

Кафана "Липов кад" је отворена 1928. године и данас се под истим именом налази на истом месту али у новом објекту, изграђеном 1972. године.

По њој су цео кварт и месна заједница добили назив. Како наводи бг24, овековечена је у филму „Ко то тамо пева“ и песми „Стари Липов лад“ ансамбла Свилен конац.

Добра локација

😊 ПОЈАЧАЈ 😊

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp

👌

ДОБРОТВОР -  221 година од рођења једног од највећих српских хуманиста и црквено-просветних добротвора код Срба, нарочито у Старој Србији, посебно Призрену

СИМЕ АНДРЕЈЕВИЋА
       ИГУМАНОВА
(30.1.1804 - 24.2.1882)

Био је четврти син Призренаца Јане и Андрије Ђорђевић. Отац je био веома имућан, али је сав иметак изгубио купујући оружје за устанике Првог српског устанка. Имао је тројицу браће: Аксентија, игумана манастира Светог Марка код Призрена, Петра и Крагуја који су као ратници учествовали у Првом српском устанку. Сима је био веома мали када је остао без родитеља па је бригу о њему преузео најстарији брат Аксентије. Детињство је провео у манастиру, где се научио основној писмености. Као дечак имао је надимак Попче, добијен од призренских Турака, пријатеља његовог брата. Касније је прихватио надимак Игуманов који су му наденули Призренци по брату Аксентију, игуману.

Оженио се у 28. години Призренком Султаном (1832. године) из породице Дрваревић с којом је имао сина Манојла и ћерку Магу.

Након изученог бурмутанског заната десет година је као ортак радио у једној фабрици. За време владавине султана Махмуда II 1836. свим српским трговцима су порушене бурмутане, и они остају без посла. Сима се након тога преселио у Алексинац, а затим у Битољ. На крају стиж око 1840 у Цариград. Убрзо су му преминуле жена и ћерка.

Успео је да добије на зајам велику суму новца од Кyртиш-аге и са тим створи капитал. Сима је брзо схватио значај образовања. Сматрао је да отварањем школа може помоћи образовању Срба у Старој Србији и зато је молио Симу Михаиловића да се потруди да пронађе образованог учитеља за српску младеж . Притом је констатовао:

Сав свет прогледа сас ученије, а нама отечство слепо остаде, те не јашев грчке владике и играв с нама како сас мечке.

Од 1846. године ради као трговац у Цариграду и Одеси, настањује се у Кијеву. Добротворним радом почео је да се бави када се обогатио. Слао је прилоге црквама и манастирима у Старој Србији. Када је 1864. после 28 година дошао у Призрен, донео је велике дарове црквама, школама и грађанству. При повратку у Русију из Београда је у Призрен послао учитеља Милуна Новичића, кога је и финансијски помагао. Када се вратио у Кијев, изгубио је сина Манојла. Оставши без директних потомака, у Кијеву је написао духовно завештање у којем је сав капитал поклањао српским школама у Старој Србији.

Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа

Тестамент 

Којим подписани чиним расположај са целим мојим покретним и непокретним имањем, које после смрти моје остане, дочим немам законих насљедника, овако: ➡️опширније 

Писано у Београду 29-ог октомбра 1880-те године.
(м.п.) Сима Андрејевић Игуманов, с.р.                      

➡️ наставак у коментару

😊  ПОЈАЧАЈ  😊

😘 https://t.me/evroaz
❤️ https://t.me/evroazp