„Могао је на БРИКС да пошаље и свих 30 министара. Нико не би приметио да недостају, а Путину би било драго. Тамо их је примио председник Државног савета Татарстана, што довољно говори о њиховом значају“, рекао је Понош.

"Сазнасмо ових дана да стране обавештајне службе према нашој земљи спроводе интензивну обавештајно-извидјачку и другу субверзивну активност.
Као да смо заборавили да је шпијунажа после проституције најстарији занат.
Србија је годинама константно изложена невојним претњама по њену стабилност. Из арсенала не војних претњи свакако да обавештајно-извидјачка и психолошко-пропагандна активност имају кључни значај.
Сврха ових активности је креирање јавног мњења, уградња лојалних, сервилних и послушних кадрова у самом врху институција система и у коначном изазивање и усмеравање кризе са циљем свргавања " не демократских" режима односно власти која није по мери њихових интереса.
Можда је крајње време да се запитамо где грешимо у очувању безбедности и стабилности земље.
Грешимо када у Парламенту, у жељи да службе безбедности ставимо под демократску и цивилну контролу, доносимо Законе којима угрожавамо њихову ефикасност.
Грешимо када не видимо да су нам институције у сектору безбедности разједињене, расцепкане и неефикасне.
Грешимо када таблоидизирамо наше службе безбедности.
Грешимо када за службама посежемо у дневно политичке сврхе заборављајући да се ради о значајним институцијама које штите виталне државне и националне интересе.
Грешимо када за шефа Скупштинског Одбора за контролу служби безбедности постављамо некомпетентног партијског чиновника са сумњивом дипломом.
Грешимо када за чланове тог Одбора делегирамо шпијунским филмовима напаљене посланике без икаквог знања из области безбедности.
Грешимо када за руководиоце служби постављамо "своје" људе, а не најбоље из струке.
Грешимо када не знамо зашто нам неки потпредседници Скупштине и шефови посланичких клубова играју тенис са страним амбасадорима.
Грешимо и када не знамо зашто нам неке младе посланице, безбедносно потпуно необразоване, вечеравају са страним амбасадорима и особљем амбасада.
Грешимо и када не обраћамо пажњу на то што нам се, жељни успеха по сваку цену, млади политички лидерчићи трпају на разним пријемима у страним амбасадама.
Грешимо и када за запослене у Влади и Министарствима не вршимо безбедносне провере. Некада смо то чинили за кафе куварице, а сада то не чинимо ни за Министре.
Грешимо када мислимо да смо мали и немоћни. Када не поштујемо себе, а од других то очекујемо.
Грешимо када створимо атмосферу да можемо да грешимо, а да нам нико то не сме рећи..."