Како га је лако посести на хоклицу.

Мало контекста... Око "небитног Моста на Ибру"
-17.март 2004.је био 1005.шиптара напад који су Северњаци одбили.
Повређени су били средњошколци техничке школе који су уживали на кеју у лепом мартовском времену када су их покосиле бомбе. Повређени су били француски полицајци"јер су бранили Србе".
Насиље је трајало 3 наредна дана. Спаљена су 35 средњевековна манастира јужно, ненадокнадив губитак за СРБЕ на целом свету
За тих 1005 напада било је десетине мртвих, повређених каменицама, гуменим мецима, палицама, сузавцем и бојевом муницијом.
У појединачним инцидентима Срби су били убадани ножевима, пребијани,девојке сексуално узнемираване.... Нема краја.
За 25 година од окупације Натоа и шиптарских терориста и сепаратиста, Мост је нападнут преко 1500 пута.
Издржали су Срби све.
Оливер Ивановић, Бог душу да му опрости, је 1999.одшачице погубљених и престрављених остављених Срба, направио Мосташе, момке и веровали или не, цуре, који су бранили Мост, да град мирно спава.
Шиптари су неретко повређивали Кфор, своје савезнике, мешовиту (тада) кпс полицију и еулекс полицајце, као и еулекс администрацију...
Вучић мисли да је отварање Моста небитно.
Да су сви ови људи, сав овај народ, који је чим чује сирену, јурио да се туче и брани град, луд. Да су Срби будале.
Патријарх Иринеј је једном приликом, у свом обраћању, такође смањио број повређених и погинулих на Мосту. Толико о њему који је потопио Ваљевску Грачаницу.
Али има нас живих још, који смо својим очима све гледали, можда и учествовали, можда јели пендреке и сузавац. Повраћали од истог. Можда су неки од нас били на лицу места као медицинска екипа која је носила крваву децу с кеја... Или избоденог дечка док му девојка вришти... Или је испирала очи човеку од 60 година, млеком, који је поред сузавца пребијо двојицу млађаних балиста....
Немате ви представу шта је Мост.
Немате појма шта је жртва.
Мост је бедем, а не знам за вас, али ја бих у сваком тренутку погинуо на том Мосту и била би ми част. Има ли лепше смрти? Погинуо бранећи свој град. Српску Митровицу. Град ратник.
Да смо 1999.слушали савете малоумних власти у Бг, да нисмо имали патријарха Павла, владику Артемија, свето и храбро (сада протерано) монаштво и Оливера.... Да, Оливера, овај град би у септембру 1999.био Албанија.
Издали сте нас јер сте љубоморни. Искомплексиране бескичмене хуље који су се продали за мртви стан у Београду на води, за шаку долара и благослов Хила.
Срам вас било.
Бог вас клео.
А доћи ће све на наплату. Српску крв сте издали. Српску жртву.
Српске светиње, претке, живу децу која имају више храбрости у малом прсту него ви у целом бићу.
И за крај, поделићу анегдоту са 17.марта.
Били смо на одељењу да посетимо повређену децу. Понели им сок, бананане, ваља се. Нека од деце су била из енклава. Осојанска деца највише. Један мали, покрио се био ћебетом до лица. Питам је л' ти топло? Каже :"Јесте, но лице, једино, ми није од шрапнела, а цело тело ми избушено и у завојима и фластерима. А сад ће ми доћ мајка. Убиће ме, нова тренерка и побего сам с часа. Да ме не види"... Ма бре лудаку, пусти то, је л' те боли шта??
"Мене? Не бре. Него кад ми улете моји. Иха... То да преживим."
Мајка није била љута. Била је љубичаста и погубљена од шока. И срећна. Што је бараба мала жив.
Али то је све глупо Вучићу.
И Мост је глуп. И сузе свих мајки. И срчани проблеми тих очева. И све будале које су тог дана дошле да дају крв рањенима...и сво храбро медицинско особље. Сви смо идиоти. Јер је он, велики патрота, врло вичан дипломара, предао град без метка.
Е моји Срби... Кога ви гласате? Кога ви трпите?