40 мудрости монаха са Свете Горе: “Највеће богатство је у добром срцу, није у великој торби”

Грчке пословице и изреке које су монаси са Свете горе атонске сачували и које користе у свакодневном разговору садрже вишевековну мудрост и сакупљено животно искуство многих покољења. Преношене су усмено и као такве сачуване су и до данашњих дана да нам служе у свакој прилици.

Брат остаје брат, чак и ако је непријатељ.

Библиотека је за ум апотека.

Велики за богате не могу бити криви.

Векови копирају један другог.

Камила не види своју грбу.

Ухватио си се у коло – мораш играти.

За непријатеља који одлази, изгради златни мост.

Док дете не заплаче – мајка не разуме.

Јефтиноћа поједе више новца.

Ако не хвалиш свој дом, он ће се срушити и придавити тебе.

Ако успеш да схватиш зашто си рођен, схватићеш и све остало.

Грех исповеђен, на пола је опроштен.

И зидови имају уши.

Због чавли потковица се губи.

​Ко спава ујутру – банчи увече.

Боље одвојено и у љубави, него близу и у свађи.

Мало по мало и незрело грожђе постаје мед.

Море је плаво, али ветар га чини црним.

Моје ново решето, где да те окачим?

Не кокодаче кокошка увек тамо где је јаје снела.

Никад не питајте о томе, што вас се не тиче, и никада нећете имати проблема.

Магарац мисли о своме, а гонич има друге планове.

Једни сањају о бради, други који је имају, на њу пљују.

Од малог и убогог, увек ћеш истину сазнати.

Магарцу су на лири свирали, а он зурио у њих.

Орао муве не лови.

Спознај себе.

​Између два зла, нећеш наћи шта је боље.

Рана од ножа се лечи, а за рану од језика нема лека.

Највеће богатство је у добром срцу, није у великој торби.

Стогодишњег магарца нећеш научити новом ходу.

Гледај, куда идеш, и доћи ћеш куда гледаш.

Споља гладац – а у срцу труло.

Зрно по зрно, врећу пуни.

Чисто небо муње се не плаши.

Извор: Опанак

Протест 23.08.2024 против рударења литијума и у Пироту

https://youtu.be/7-tVH8-o9Bw?si=aflPr7KfnZpz3Xug

ОТИМАЊЕ ОД СРБИЈЕ УЗ ПОМОЋ АМЕРИКЕ, ЕУ И ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА И ДАЉЕ СЕ ОДВИЈА НЕСМЕТАНО

Текст писан 2015 године и дан данас актуелан

https://getosrbija.wordpress.com/2014/03/02/otimanje-od-srbije-uz-pomoc-amerike-eu-i-domacih-izdajnika-i-dalje-se-odvija-nesmetano/

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ!!!

Под ораницама и воћњацима иванковачких осунчаних пропланака данас леже кости преко 5.000 турских низама.

Они су дошли са далеких обала Мале Азије и из митских државица око Босфора и Дарданела да Србе ставе у доживотно кметовско подаништво.
То им није пошло за руком јер су на данашњи дан 1805. године пали у боју од руку наших предака, који су устали да бране своје куће, баштину и своје светиње.

Битка на Иванковцу кроз историју је пала у сенку великих битака из Првог светског рата, свакако неоправдано.
Јер наши устаници управо су овде прса у прса ударили на исламске фундаменталисте и започели завршну фазу за ослобођење од вишевековног турског феудалног ропства.
Био је ово њихов први сукоб са турском царском војском, до тада су се борили са војском узурпатора власти.

Храбри борци одлучили су да покидају ланце срама на рукама и окове ропства око врата, жртвовали су своје животе за слободу и будућност својих потомака.
Иванковац је био и остао симбол српске независности, међаш и истурен мач српског народа.

Још од давнина овај део Србије, Ћуприја и оближњи прелаз преко Мораве, представљао је стратегијско раскршће на коме су се сукобљавале многе восјке.
Преко Србије су кроз историју јуришале многе легије копљаника, коњаника и пешадије у гвозденим оклопима.
Ниједна од ових сила није Иванковац, нити наше неке друге Иванковце, успела да отме и убиљежи на своје карте.

У овом боју побуњени Срби разбили су до тада непобедиву турску војску.
Овом победом онемогућен је продор турске војске са југоистока на тек ослобођену територију Смедеревског санџака, за који се данас погрешно удомаћио назив Београдски пашалук.

Тако је за турску царевину затворена главна саобраћајница која је водила према Београду и ширем простору средње Европе.
Победом на Иванковцу иницијатива на бојном пољу прешла је у руке српских устаника.
Ово је била прекретница у остваривању даљих циљева устаничког покрета у поробљеној Србији.

У лето 1805. године у Смедеревском санџаку Карађорђе већ је био решио проблем дахија али је знао да је отворени рат против Турака веома ризичан.
Због тога у Цариград шаље мировну делегацију са захтевом за стварање вазалне кнежевине попут Влашке и Молдавије, од којих је настала данашња Румунија.

Услови су били да наоружани Турци напусте српске територије, да Срби сами бирају своје старешине, да се порез плаћа једном годишње преко изасланика у Цариграду и да Срби чувају и бране своју границу.
Уместо тога, султан одлучује да устанак угуши силом.

Тај задатак поверава нишком команданту Мустафи Аги, код нас познатом као Хафиз паша, што значи да је то човек који напамет зна цео Куран а такве особе су веома цењене међу верницима.
Његов план је био да скупи војску, пође уз Мораву и прво прекине опсаду Смедерева, настави према Београду и одатле крене према Шапцу где би спојио војску са трупама босанског везира.

Међутим, прва станица на том путу била је Ћуприја.
На свим брежуљцима око Ћуприје и Иванковца, чекали су их српски устаници под командом вожда Карађорђа, Миленка Стојковића и Петра Добрњца.

Карађорђе се налазио на положајима код Јагодине на брду Гиљ на левој обали Велике Мораве са око 5.000 бораца.
Са тог положаја могао је да брани главни правац напада, Ћуприја-Јагодина-Баточина-Гроцка-Београд.

Другу групу од око 2.500 устаника предводио је Миленко Стојковић са Петром Добрњцем.
Они су били стационирани на Иванковцу код Ћуприје, да би бранили правац турског наступања десном обалом Велике Мораве.

Сматрајући први правац опаснијим јер је водио кроз Шумадију где се налазило доста устаника по селима, Хафиз паша одлучио је да напада преко Иванковца.
Хафиз тада покушава да поткупи Миленка и тражи да га овај пропусти те му за то нуди висок положај.

Месец дана раније на Дунаву је пресретнут чамац са дахијама које су из Београда бежале на Аду Кале у данашњој Румунији.
Четворица дахија су због својих недела погубљена на лицу места.

1/2

Наставак у коментару

https://t.me/evroaz/10634

Куцамо на врата заборављених асова (ботова)