Инжењер Архитектуре Жељко Утвар из Београда на посебан начин успео је да сачува културно богатство Србије.

Bласник je најкомплексније и најбогатије приватне етнографске збирке у Србији икада сакупљеној и броји преко 5600 примерака.

Иако је архитекта по струци бавио се професионално и археологијом преко 15 година и радио за најпознатије институције културе у Србији од Народног музеја преко Завода за заштиту споменика културе до Академије наука. Због критика на рад ових институција како каже "избачен" је након неколико година.

"Ја сам видео једну непрекинуту нит у нашим шарама на ношњи 19. века поготову косовску и југа Србије са шарама на винчанским фигуринама и зделама и то ме је покренуло да се озбиљно бавим проучавањем и пропагирањем управо тог континуитета српског живота на Балкану (Хелму) неких 7.000 година“


☦︎【Созерцање】- Запратите нас

Само да знате да >>идеја<< није од јуче, и да се излазна стратегија спрема дуго. Тад је реакција јавности поколебала играче са српским достојанством, сада мора бити још јача

Бог, реч, Срби

"У почетку беше реч и реч беше у Бога и реч беше Бог!"

Време коме сведочимо, наше страдање, посебно кроз 20. век, распад и деструкција нашег света, нашег система вредности, породице, коме сведочимо, све то нас је довело до руба моћи разумевања и прихватања.
Размишљамо шта је то у људима што ствара то широко зло. Где је узрок? Да ли смо изгубили онај "српски кључ за српску браву?" поверење у дату РЕЧ
Неки мисле да је узрок српска наивност, наше поверење у реч. Поштење, искреност, вера, ауторитет истине, су у овом данашњем времену постали синоними за наивност.
Да ли је то истина? Да ли је то узрок овог нашег страдања и свакодневног искушења?Да ли је баш проблем то што се одређујемо као Срби?
Да видимо.
Од прве речи и првог српског корака, живот у свом благослову и природа су представљали наш поредак, Божји поредак плодности и благослова.
Божја реч дефинише начин на који живот треба да буде уређен, како га одржати у истини. Наш свевековни животни водич је била истина и из истине утемељена правда. То је српски и Божји ауторитет.
Остало је записано у житијама Св. Симеона:

"Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, речи моје пази, ка мојим, пак, речима приклањај своје ухо, и да не оскудевају источници живота твога, сачувај их у свом срцу, јер живот су свима који их нађу."

Поштуј оца и мајку, љуби ближњег свог као самог себе, поштуј Божју хијерархију и поредак и води се речју...
Она, Божја реч одређује правила и Божји поредак.
Време се убрзало, реч је код савременог човека изгубила своје Божје значење. Окружује нас какофонија информација, искушења, жеља, жудњи, амбиција... Све револуције, сви антихристови путеви искушења почивају на одбацивању ауторитета и Божје речи. Људска моћ, политика, одступање од истине стварају ту вишеслојну какофонију зависти, несреће, зла...
Бити човек, бити Србин, држати се истине, схватати Божанску вредност речи и њено одређење наших живота никада није било ни лако ни једноставно. Увек је од нас тражило одрицање, како у материјалном смислу кад одвајамо од себе и свог, тако и у духовној и моралној сфери.Спознати, прихватити и жртвовати свој одраз и одређење пред собом и другима тражи од нас велику снагу и одсуство ега.
Човек створен по Божјем лику је човек одрицања, љубави и природе.
Наше дуго трајање у времену и на овим просторима говори да смо сво време свог постојања умели да се одредимо спрам себе и других. Умели да препознамо истину. Прихватити ауторитет
човекобога, одустати од природног и Божјег поретка је одустајање и негирање нас самих.
Искушења, зло, дођу и прођу,
жртва је део одређења српског идентитета. Наша снага је у нама,ту почиње и завршава свако наше искушење и слабост.

☦︎【Созерцање】- Запратите нас