Тамни облаци увелико су се били надвили над великим планинским масивом Јавор, на развођу Босне и Дрине.

Двестотињак метара у утроби брда Велики Жеп, налазио се војни објекат „Гољак 1.”
У њему су седела 4 генерала, 7 пуковника и 1 капетан.

Био је то подземни бункер у Црној Ријеци, на десетак километара од Хан Пијеска.
Прављен је педесетих година прошлог века и требао је да буде командно место у случају Трећег светског рата.

Бункер је био државна тајна и за њега су само ретки знали.
Али, његови гости те вечери и јесу били војна лица, Срби из ЈНА која је увелико била у расулу, а они су имали те ноћи врло јасан план.

Изградња овог бункера премашила је милијарду долара, опремљен је да се из њега не излази месецима.
Био је отпоран на нуклеарни удар од 10.000 килотона и имао је једну од најсавременијих телефонских линија у Европи.

Бункер на крају и дочека Трећи светски рат, јер овај нови рат за Србе свакако је био увод у ново страдање.
У овом удобном комплексу који се простирао на 5.000 м² са пријатном температуром од 25⁰ и лети и зими, разматрали су како водити наметнути рат:

Генерал-потпуковник РМ, генерал-мајор Манојло Миловановић, генерал-мајор Милан Гверо, генерал-мајор Ђорђе Ђукић, пуковник Здравко Толимир, пуковник Петар Салапура, пуковник Мићо Грубор, пуковник Душан Ковачевић, пуковник Стеван Томић, пуковник Јован Марић, пуковник Милан Лукић и капетан Драгомир Пећанац.

Ту је, у ноћи 11. на 12. мај 1992. године, створена окосница Главног штаба ВРС.
Настала је под називом Војска Српске Републике Босне и Херцеговине на челу са генерал-потпуковником РМ.
Ова друштвена мрежа не дозвољава постављање његове слике као и слике пуковника Милана Лукића.

Ових 12 старешина одредило је доктрину на којој ће се заснивати ВРС, уз строго поштовање правила.
У јединице су примани професионални војници из ЈНА, али и Срби из целе државе која је била у распаду, као и сви остали који су то хтели.

1/3

Наставак у коментару

Поштовани суграђани !
Време за сакупљање потписа за излазак на Локалне изборе истиче у поноћ. МИ као гг “Ми снага народа проф. др Бранимир Несторовић - Суботица” нисмо сакупили довољан број од 1000 оверених и поред максималног залагања.
Ову трку за потписима за Локалне изборе карактерише: бахато расписивање избора,
срамно кратак рок за сакупљање потписа у дане празника, нерадних дана и слава. Сем тога свакако, сваким даном смо се сусретали са људима уцењеним радним местима, уплашеним за егзистенцију чланова својих породица, као и са великим бројем грађана који су потпис морали да дају из различитих разлога режимским странкама у прекомерном броју и ако их не подржавају.
Могли смо се нагоднити и трговати, могли смо и поверовати слаткоречивим куририма који су нам нудили “помоћ” да сакупимо потписе уз извесне договоре али наравно да нисмо прихватили. Могли смо и улазити у непринципијелне савезе и коалиције и на тај начин се “ушуњати” у одборничке клупе али нам то није циљ. Све су то појаве које наше друштво, државу и институције држе у оковима партократског друштва, којим на тај начин страни фактор лакше нашу Отаџбину држи у колонијалном статусу. Разлог нашег укључивања у политички живот Србије управо јесте борба против тих појава, авети српске политичке реалности и гробара будућности наше деце.
Суботица, као специфична вишенационална средина, остаје и даље у немилом загрљају немиле коалиције, а Скупштина града, само пројектована сцена вишестраначког система.
Желимо да се захвалимо суботичким нотарским канцеларијама и да истакнемо заиста коректну сарадњу и разумевање, што у многим општинама у Србији није био случај.
Посебно се захваљујемо свим нашим суграђанима који су нас подржали и одвојили време да нам укажу поверење својим потписом. Охрабрујуће је искуство, вера, нада, одлучност, храброст и енергија коју окупљамо повезујући се. Људи, нас борбе и изазови тек очекују.
Наш Општински одбор, након овог искуства, још одлучније наставља са радом и у циљу јачања вас позивамо да нам се прикључите у нашој борби.

МИ СНАГА НАРОДА проф. др Бранимир Несторовић - Суботица