This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Иккинчи жаҳон уруши якунига етиб қолиши арафасида ғолиб давлатлар ўртасида бир қатор конференциялар ўтказилди. Москва, Потсдам, Қрим конференциялари шулар жумласидандир.
1945 йил февраль ойининг 4–11-саналарида АҚШ, СССР ва Буюк Британия етакчилари ўртасида Қора денгизда жойлашган Ялта шаҳрида тарихда «Қрим конференцияси», «Ялта конференцияси» номлари билан қайд этилган конференция бўлиб ўтди.
1945 йил 4–11 февраль кунлари АҚШ предизденти Франклин Делано Рузвельт, СССР халқ комиссарлари кенгаши раиси Иософ Сталин ва Буюк Британия бош вазири Уинстон Черчилль Қрим ярим оролида жойлашган Ялта шаҳридаги Ливадия саройида учрашди.
Учрашув кун тартибида мағлуб бўлган фашист Германиясининг урушдан кейинги тақдири қўйилган эди. Немислар мағлубиятига ҳали уч ой бўлса-да, амалда уларнинг мағлуб бўлиши аниқ бўлиб улгурган эди : Қизил армия бу пайтга келиб Берлиндан 100 километр узоқда эди.
Батафсил
Library @centerasia_library
Каналга уланиш
@centerasiastudy
1945 йил февраль ойининг 4–11-саналарида АҚШ, СССР ва Буюк Британия етакчилари ўртасида Қора денгизда жойлашган Ялта шаҳрида тарихда «Қрим конференцияси», «Ялта конференцияси» номлари билан қайд этилган конференция бўлиб ўтди.
1945 йил 4–11 февраль кунлари АҚШ предизденти Франклин Делано Рузвельт, СССР халқ комиссарлари кенгаши раиси Иософ Сталин ва Буюк Британия бош вазири Уинстон Черчилль Қрим ярим оролида жойлашган Ялта шаҳридаги Ливадия саройида учрашди.
Учрашув кун тартибида мағлуб бўлган фашист Германиясининг урушдан кейинги тақдири қўйилган эди. Немислар мағлубиятига ҳали уч ой бўлса-да, амалда уларнинг мағлуб бўлиши аниқ бўлиб улгурган эди : Қизил армия бу пайтга келиб Берлиндан 100 километр узоқда эди.
Батафсил
Library @centerasia_library
Каналга уланиш
@centerasiastudy
Дунёнинг халқаро аккредитациясига эга, қадимий университетларидан бири Unisaга кираверишда мана бу ёзувни ўқийсиз:
«Миллатни йўқ қилиш учун атом бомбаси ёки узоқ радиусга учувчи ракеталарни ташлаш шарт эмас. Таълим сифатини пасайтириб, ўқувчиларнинг ёлғон гапиришига рухсат берилса, бас. Ана шунда:
Бундай врачлар қўлидан касаллар ўлим топади.
Бундай инженерлар дастидан бинолар қулайди.
Бундай иқтисодчи-бухгалтерлар дастидан пуллар йўқ бўлиб кетади.
Бундай дин олимлари дастидан инсоният ўлимга юз тутади.
Бундай юрист ва судъялар дастидан адолат йўқолади.
Бундай қонуншунослар дастидан бошқарув йўқолади
Таълим инқирози – миллат инқирозидир” .
Library @centerasia_library
Каналга уланиш
@centerasiastudy
«Миллатни йўқ қилиш учун атом бомбаси ёки узоқ радиусга учувчи ракеталарни ташлаш шарт эмас. Таълим сифатини пасайтириб, ўқувчиларнинг ёлғон гапиришига рухсат берилса, бас. Ана шунда:
Бундай врачлар қўлидан касаллар ўлим топади.
Бундай инженерлар дастидан бинолар қулайди.
Бундай иқтисодчи-бухгалтерлар дастидан пуллар йўқ бўлиб кетади.
Бундай дин олимлари дастидан инсоният ўлимга юз тутади.
Бундай юрист ва судъялар дастидан адолат йўқолади.
Бундай қонуншунослар дастидан бошқарув йўқолади
Таълим инқирози – миллат инқирозидир” .
Library @centerasia_library
Каналга уланиш
@centerasiastudy
Genotsid –Irqiy, milliy va diniy mansubligiga ko‘ra aholining ayrim guruhlarini ommaviy tarzda yo‘q qilish yoki ta’qib etish.
Markaziy Osiyo | Library | Science
Markaziy Osiyo | Library | Science
Мураккаб_саволларга_оддий_жавоблар.pdf
2.7 MB
"Мураккаб саволларга оддий жавоблар" - Стивен Хокинг
Дунёга машҳур физик олим Стивен Хокингнинг сўнгги китоби, у ушбу китобда умумий хулосаларни жамлаган ва барчани қизиқтирган энг муҳим саволларга жавоб берган васиятномадир.
Инсоният омон қоладими? Биз коинотга шунчалик фаол қизиқишимиз зарурми?
Markaziy Osiyo | Library | Science
Дунёга машҳур физик олим Стивен Хокингнинг сўнгги китоби, у ушбу китобда умумий хулосаларни жамлаган ва барчани қизиқтирган энг муҳим саволларга жавоб берган васиятномадир.
Инсоният омон қоладими? Биз коинотга шунчалик фаол қизиқишимиз зарурми?
Markaziy Osiyo | Library | Science
‼️Italiya bosh vaziri Jorja Meloni 25−27-aprel kunlariga rejalashtirilgan O‘zbekiston va Qozog‘istonga tashrifini Rim papasi Fransiskning vafoti munosabati bilan keyinga qoldirdi, uning dafn marosimi shanba kuni Vatikanda bo‘lib o‘tadi.
Markaziy Osiyo | Library | Science
Markaziy Osiyo | Library | Science
Газета.uz
Italiya bosh vaziri O‘zbekiston va Qozog‘istonga tashrifini keyinga qoldirdi
Italiya bosh vaziri Jorja Meloni 25−27-aprel kunlariga rejalashtirilgan O‘zbekiston va Qozog‘istonga tashrifini Rim papasi Fransiskning vafoti munosabati bilan keyinga qoldirdi, uning dafn marosimi shanba kuni Vatikanda bo‘lib o‘tadi.
Qanday qilib stomatologlar askarlar jasadi orqali biznes qilganlar.
XVII-XIX asrlarda stomatologiya sohasi juda tez rivojlangan. Protez uchun eng yaxshi material — jangda halok bo'lgan askarlarning tishlari bo'lgan.
Ayniqsa, Vaterloo jangida juda ko'p sog'lom tish egalari halok bo'lgani sababli keyinchali "Waterloo teeth" brendi o'zining sifatliligi bilan tarixga kiradi.
Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
XVII-XIX asrlarda stomatologiya sohasi juda tez rivojlangan. Protez uchun eng yaxshi material — jangda halok bo'lgan askarlarning tishlari bo'lgan.
Ayniqsa, Vaterloo jangida juda ko'p sog'lom tish egalari halok bo'lgani sababli keyinchali "Waterloo teeth" brendi o'zining sifatliligi bilan tarixga kiradi.
Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
Lavrovning til masalasidagi fikriga SFCA eskpertlarining munosabati:
S.Pinxasova: Lavrovga O‘zbekiston sobiq guberniya emas, mustaqil davlat ekanligini eslatish kerak. Yodgorliklardagi tillar haqidagi izohlar noo‘rin bosim va eski imperiya siyosatini o‘rnatishga urinishdek ko‘rinadi.
M.Imomov: Rossiya tashqi ishlar vazirining Samarqanddagi yozuv qaysi tilda bo‘lishi kerakligini ko‘rsatishi diplomatiya emas, bu qo’pollik va hurmatsizlik. O‘zbekiston hech kimga qaram emas - ayniqsa xotira va ramzlar masalasida.
K.Abdullayev: Lavrov sovet davri allaqachon tugaganini unutib qo‘ydi. O‘zbekistondagi yodgorliklardagi yozuvlarga bo‘lgan da’volar suverenitetga hurmatsizlik va Moskva yo‘q bo‘lgan joyda nazorat illyuziyasini saqlab qolish istagidir.
K.Ametov: Lavrovning Samarqanddagi yodgorlik yonida rus tilida yozuv yo‘qligi haqidagi bayonoti xotira haqida qayg‘urish emas. Ruslar ochiqchasiga O‘zbekistonga o‘z ramzlarini qanday bezatishni buyurishga urinyapti. Bunday xatti-harakatlarga suveren mamlakat bilan munosabatlarda o‘rin yo’q, biz buni eski imperiyaviy refleks sifatida baholasak bo’ladi.
Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
S.Pinxasova: Lavrovga O‘zbekiston sobiq guberniya emas, mustaqil davlat ekanligini eslatish kerak. Yodgorliklardagi tillar haqidagi izohlar noo‘rin bosim va eski imperiya siyosatini o‘rnatishga urinishdek ko‘rinadi.
M.Imomov: Rossiya tashqi ishlar vazirining Samarqanddagi yozuv qaysi tilda bo‘lishi kerakligini ko‘rsatishi diplomatiya emas, bu qo’pollik va hurmatsizlik. O‘zbekiston hech kimga qaram emas - ayniqsa xotira va ramzlar masalasida.
K.Abdullayev: Lavrov sovet davri allaqachon tugaganini unutib qo‘ydi. O‘zbekistondagi yodgorliklardagi yozuvlarga bo‘lgan da’volar suverenitetga hurmatsizlik va Moskva yo‘q bo‘lgan joyda nazorat illyuziyasini saqlab qolish istagidir.
K.Ametov: Lavrovning Samarqanddagi yodgorlik yonida rus tilida yozuv yo‘qligi haqidagi bayonoti xotira haqida qayg‘urish emas. Ruslar ochiqchasiga O‘zbekistonga o‘z ramzlarini qanday bezatishni buyurishga urinyapti. Bunday xatti-harakatlarga suveren mamlakat bilan munosabatlarda o‘rin yo’q, biz buni eski imperiyaviy refleks sifatida baholasak bo’ladi.
Kanalga ulanish👇
@centerasiastudy
Чўчқа босиб кетди менинг боғимни,
Бири-биридан оқ, семиз чўчқалар.
Кўппаклардай талаб ҳаммаёғимни,
Ҳеч тўйдим демайди бу гўрсўхталар.
Бечора махлуқ деб раҳмим келганди,
Ёмонлик йўқ эди асло дилимда.
Боғимни-ку вайрон қилганди, аммо
Хўриллаб гапир дер менинг тилимда...
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Бири-биридан оқ, семиз чўчқалар.
Кўппаклардай талаб ҳаммаёғимни,
Ҳеч тўйдим демайди бу гўрсўхталар.
Бечора махлуқ деб раҳмим келганди,
Ёмонлик йўқ эди асло дилимда.
Боғимни-ку вайрон қилганди, аммо
Хўриллаб гапир дер менинг тилимда...
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Ўзбеклар нима дейди?
Дин ҳақида: - Одамнинг манетида бўлсин (кўкрагига уриб), вей!
Бойлар ҳақида: - Мард киши. Эҳсони катта саховатли одам. Ҳожи. Бир тўй қилди ўтган йили, тўкиб ташлади, келганам келди, келмаганам келди.
Уччига чиққан таниш-билишчи ва порахўр ҳақида: - Ҳожатбарор одам. Ҳозирги замонда танишсиз иш битиролмайсан. Бир суҳбатини ол, керак бўлиб қолади.
Ёғли овқат ҳақида: - Дўхтирлар ваҳимачи халқ бўлади. Катта-катта олавер.
Ичкилик ҳақида: - Ўзимас, кайфи ҳаром. Икки ака-ука бўлган экан (давомини биласиз).
СССР ҳақида: - (орзумандлик билан) Бошқача даврлар эди. Гугурт икки тийин. Бир сўмга, эҳҳе..
Мустақиллик ҳақида: - Ҳозир ҳам кам бўлганимиз йўқ. Ишлаган қандини уриб яшаяпти.
Америка ҳақида: - Иплос давлат. Ҳамма уруш ўшағдан чиқади.
Тошкент ҳақида: - Свет ўчмайди, газ бир метр.
Тўйлар ҳақида: - Ярашиғи шунақа. Маҳалла-кўйдан кам ё ортиқ жойимиз йўқ.
Газеталар ҳақида: - Афандиси, сканворди боридан олиб тураман.
Китоб ҳақида: - Ўқиб шаҳар оберармиди. Кўряпмиз ўқиганларни.
Қиз фарзанд ҳақида: - Ўқиб шаҳар оберармиди. Кўряпмиз ўқиганларни.
Интернет ҳақида: - Ҳозирги болаларнинг ҳаммасининг интернетда сайти бор.
Масжид ҳақида: - Пенсияга чиқиб олай, Худо хоҳласа, намозни канда қилмайман.
Сиёсат ҳақида: - Кетни қисган бой бўлади. Сиёсатга аралашма. Ундан кўра уят-уят гаплардан гаплашайлик.
Президент ҳақида: - Ўзи яхши одам, атрофидагилар ярамас.
©️ Шукуржон Исломов
каналга уланиш👇
@ILM_NUR_2020
Дин ҳақида: - Одамнинг манетида бўлсин (кўкрагига уриб), вей!
Бойлар ҳақида: - Мард киши. Эҳсони катта саховатли одам. Ҳожи. Бир тўй қилди ўтган йили, тўкиб ташлади, келганам келди, келмаганам келди.
Уччига чиққан таниш-билишчи ва порахўр ҳақида: - Ҳожатбарор одам. Ҳозирги замонда танишсиз иш битиролмайсан. Бир суҳбатини ол, керак бўлиб қолади.
Ёғли овқат ҳақида: - Дўхтирлар ваҳимачи халқ бўлади. Катта-катта олавер.
Ичкилик ҳақида: - Ўзимас, кайфи ҳаром. Икки ака-ука бўлган экан (давомини биласиз).
СССР ҳақида: - (орзумандлик билан) Бошқача даврлар эди. Гугурт икки тийин. Бир сўмга, эҳҳе..
Мустақиллик ҳақида: - Ҳозир ҳам кам бўлганимиз йўқ. Ишлаган қандини уриб яшаяпти.
Америка ҳақида: - Иплос давлат. Ҳамма уруш ўшағдан чиқади.
Тошкент ҳақида: - Свет ўчмайди, газ бир метр.
Тўйлар ҳақида: - Ярашиғи шунақа. Маҳалла-кўйдан кам ё ортиқ жойимиз йўқ.
Газеталар ҳақида: - Афандиси, сканворди боридан олиб тураман.
Китоб ҳақида: - Ўқиб шаҳар оберармиди. Кўряпмиз ўқиганларни.
Қиз фарзанд ҳақида: - Ўқиб шаҳар оберармиди. Кўряпмиз ўқиганларни.
Интернет ҳақида: - Ҳозирги болаларнинг ҳаммасининг интернетда сайти бор.
Масжид ҳақида: - Пенсияга чиқиб олай, Худо хоҳласа, намозни канда қилмайман.
Сиёсат ҳақида: - Кетни қисган бой бўлади. Сиёсатга аралашма. Ундан кўра уят-уят гаплардан гаплашайлик.
Президент ҳақида: - Ўзи яхши одам, атрофидагилар ярамас.
©️ Шукуржон Исломов
каналга уланиш👇
@ILM_NUR_2020
Хасанов А. Геосиёсат.pdf
2.7 MB
Қўлингиздаги китобда геосиѐсатнинг илмий тармоқ сифатида пайдо бўлиши, геосиѐсат асосий тушунчаларининг майдонга келиш, шаклланиш ва ривожланиш тарихи масалалари қаламга олинган, классик геосиѐсат вакиллари ва ҳозирги тадқиқотчиларнинг қарашлари, турли геосиѐсий мактаблар вакилларининг ҳар хил даврлардаги илмий назариялари тадқиқ ва қиѐсий таҳлил қилинган. Асарда, шунингдек, ўрта асрлардан бошлаб бугунги давргача жаҳонда рўй бераѐтган асосий геосиѐсий ҳодисалар, геосиѐсий марказлар, уларнинг ўзаро муносабатлари, тобора глобаллашиб бораѐтган дунѐда геосиѐсат масаласига янгича ѐндашувлар, янгича дунѐ тартиботи ва миллий-давлатчилик манфаатлари учун кураш каби масалалар тўғрисида батафсил маълумот берилган.
Кутубхона - @centerasia_library
Асосий канал - @centerasiastudy
Кутубхона - @centerasia_library
Асосий канал - @centerasiastudy
ШЕРЗОДХОН ҚУДРАТХЎЖА;
Громыко, Лавров, Нишонов кейслари таҳлили...
Ташқи сиёсат ва унинг жараёнлари ҳақида гап кетганда, мен Генри Жон Темпл Палмерстон (1855-1858-йиллардаги Буюк Британия бош вазири) нинг бир гапини эслайман:
Буюк Британиянинг доимий дўстлари йўқ! Буюк Британиянинг доимий душманлари ҳам йўқ! Буюк Британиянинг доимий манфаатлари бор!
Ўйлаб кўрсак, бошқа давлатнинг Ташқи ишлар вазири келиб, ўзига тенг Ташқи ишлар вазирининг қучоғини қабул қилмасдан, ўнлаб камералар кўз нигоҳида унинг елкасига бемалол панжасини қўйиб жавоб қайтаришида — бу дипломатик протокол қоидаларига зид эканлигини яхши билиши керак.
Биз энди доминантликни (яъниким устуворликни) шу йўл ила намоён қилмоқчи эканини қабул қилмаймиз ва буни новербал услуб орқали намойиш этмоқчи бўлганлигини англаймиз, биз нозик Шарқ одамларимиз, жаноб Лавров қариб қолиб буни тушунмаса истеъфога чиқсин!
Ўз пайтлари СССР ТИВ Андрей Андреевич Громыко бундай чойхонача оғайнигарчиликни (ўрисчасига буни панибратство дейишади) ЎзССР ТИВ Рафиқ Нишоновга нисбатан, ҳаттоки, эп кўрмаган бўларди…
Ўша марҳум Рафиқ Нишоновнинг шогирди бўлмиш Лавров нега энди ким бўлишидан қатъий назар, биз тенг ичида тенг давлатнинг расмийсига нисбатан бундай ҳурматсизликни намоён этмоқда? Сен кимсан ўзи? Сен кимсанки, Амир Темур ва ундан ҳам олдин ўнлаб буюклар асос солган 3,500 йилик тарих ва давлатчиликка эга давлатда ўзингни шундай бетарбия тутурсан? Аҳир мустақил Ўзбекистоннинг 40 миллион аҳолиси бор, биз ўзгалардан кам эмасмиз!
Биз мустақил давлатмиз!
Олға Ўзбекистон! Ўзга ҳудудга ўз қоидалари (В чужой монастырь со своим уставом не лезут) билан кирманг дейман, жўралар…!!!
Кутубхона - @centerasia_library
Асосий канал - @centerasiastudy
Громыко, Лавров, Нишонов кейслари таҳлили...
Ташқи сиёсат ва унинг жараёнлари ҳақида гап кетганда, мен Генри Жон Темпл Палмерстон (1855-1858-йиллардаги Буюк Британия бош вазири) нинг бир гапини эслайман:
Буюк Британиянинг доимий дўстлари йўқ! Буюк Британиянинг доимий душманлари ҳам йўқ! Буюк Британиянинг доимий манфаатлари бор!
Ўйлаб кўрсак, бошқа давлатнинг Ташқи ишлар вазири келиб, ўзига тенг Ташқи ишлар вазирининг қучоғини қабул қилмасдан, ўнлаб камералар кўз нигоҳида унинг елкасига бемалол панжасини қўйиб жавоб қайтаришида — бу дипломатик протокол қоидаларига зид эканлигини яхши билиши керак.
Биз энди доминантликни (яъниким устуворликни) шу йўл ила намоён қилмоқчи эканини қабул қилмаймиз ва буни новербал услуб орқали намойиш этмоқчи бўлганлигини англаймиз, биз нозик Шарқ одамларимиз, жаноб Лавров қариб қолиб буни тушунмаса истеъфога чиқсин!
Ўз пайтлари СССР ТИВ Андрей Андреевич Громыко бундай чойхонача оғайнигарчиликни (ўрисчасига буни панибратство дейишади) ЎзССР ТИВ Рафиқ Нишоновга нисбатан, ҳаттоки, эп кўрмаган бўларди…
Ўша марҳум Рафиқ Нишоновнинг шогирди бўлмиш Лавров нега энди ким бўлишидан қатъий назар, биз тенг ичида тенг давлатнинг расмийсига нисбатан бундай ҳурматсизликни намоён этмоқда? Сен кимсан ўзи? Сен кимсанки, Амир Темур ва ундан ҳам олдин ўнлаб буюклар асос солган 3,500 йилик тарих ва давлатчиликка эга давлатда ўзингни шундай бетарбия тутурсан? Аҳир мустақил Ўзбекистоннинг 40 миллион аҳолиси бор, биз ўзгалардан кам эмасмиз!
Биз мустақил давлатмиз!
Олға Ўзбекистон! Ўзга ҳудудга ўз қоидалари (В чужой монастырь со своим уставом не лезут) билан кирманг дейман, жўралар…!!!
Кутубхона - @centerasia_library
Асосий канал - @centerasiastudy
1703-yilda mashhur fransuz qamoqxonasi Bastiliyada sirli odam vafot etadi. To'rt yillik mahbuslik paytida u yuzida temir niqob bilan yurishga majbur qilingan. Avvaliga niqob duxobadan bo'lgani aytilgandi. Ammo keyinchalik Volter "Ensiklopedik savollar" asarida niqob temirdan ekanini ta'kidlagan.
Niqob ostida kim bo'lgani sirliligicha qolgan. U 34 yil davomida faqat Benin Dovern de Sen-Mar ismli qo'riqchi tomonidan qo'riqlangan.
Bastiliyaga tashlanguncha ushbu niqobli odam 35 yil davomida dunyoning turli qamoqxonalarida bo'lgan hamda uning yuzi Bastiliyada bo'lgani kabi boshqa mahbuslardan yashirilgan. Boshqa mahbuslar ham, soqchilar ham niqobni yechishga urinishsa ularni muqarrar o'lim kutishi haqida ogohlantirilgan.
Rasmiy hujjatlarda ushbu mahbu faqat 64489001-seriya raqami ostida ismsiz qayd qilingan. U 1703-yil 19 noyabrda vafot etadi hamda "Marchioly" nomi ostida dafn qilinadi.
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Niqob ostida kim bo'lgani sirliligicha qolgan. U 34 yil davomida faqat Benin Dovern de Sen-Mar ismli qo'riqchi tomonidan qo'riqlangan.
Bastiliyaga tashlanguncha ushbu niqobli odam 35 yil davomida dunyoning turli qamoqxonalarida bo'lgan hamda uning yuzi Bastiliyada bo'lgani kabi boshqa mahbuslardan yashirilgan. Boshqa mahbuslar ham, soqchilar ham niqobni yechishga urinishsa ularni muqarrar o'lim kutishi haqida ogohlantirilgan.
Rasmiy hujjatlarda ushbu mahbu faqat 64489001-seriya raqami ostida ismsiz qayd qilingan. U 1703-yil 19 noyabrda vafot etadi hamda "Marchioly" nomi ostida dafn qilinadi.
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
O‘zbekiston va Qirg‘iziston “Chashma” bulog‘idan birgalikda foydalanish shartlarini kelishib oldi. 2020-yilda mojaro kelib chiqqan buloqdagi suvning uchdan ikki qismi o‘zbekistonliklarga tegishli bo‘ladi, uning hajmi va sifatiga ta’sir ko‘rsatadigan harakatlar muvofiqlashtirilgan holda amalga oshiriladi.
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
Kanalga ulanish
@centerasiastudy
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#arxiv
“Қон тўкиш билан, бир бирини ўлдириш билан урушни тугатиб бўлмайди”
©️Ислом Каримов
Library @centerasia_library
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
“Қон тўкиш билан, бир бирини ўлдириш билан урушни тугатиб бўлмайди”
©️Ислом Каримов
Library @centerasia_library
Каналга уланиш👇
@centerasiastudy
Мадаминбек қабрида
Мадаминбекнинг 1920 йил май ойида фожиали равишда ўлимидан сўнг, манбаларга кўра, унга нисбатан ихлоси баланд бўлган қирғизлар унинг танасидан жудо қилинган ва хўрланган бошини советлардан (айрим манбаларда қўрбоши Холхўжа)дан сотиб олиб, уни иззат-икром билан дафн қиладилар.
Мадаминбекнинг сўнгги манзили Исфайрамсой қирғоғида, Такатайлоқдаги Шиғай қишлоғи (Қирғизистон Республикаси)дадир. Мадаминбекнинг совет даврида узоқ вақт қаровсиз қолган қабрини 1994-1996 йиллар ҳофиз Дадахон Ҳасанов бошчилигидаги бир гуруҳ фарғоналиклар зиёрат қилиб, атрофига панжара ва қабртош ўрнатган эди.
Мадаминбекнинг қабртошига қуйидаги сўзлар ёзилган:
Туринг бегим, гуноҳларни ювайлик,
Босқинчини Она юртдан қувайлик!©️
Маълумот ўрнида, 1920 йил 6 мартда Мадаминбек билан Туркистон фронти 2-Туркистон ўқчи дивизиясининг бошлиғи Н.А.Веревкин-Рахальский ва дивизия ҳарбий-сиёсий комиссари Слепченко ўртасида Скобелев (Фарғона)да сулҳ битими имзоланганди.
Каналга уланиш
@centerasiastudy
Мадаминбекнинг 1920 йил май ойида фожиали равишда ўлимидан сўнг, манбаларга кўра, унга нисбатан ихлоси баланд бўлган қирғизлар унинг танасидан жудо қилинган ва хўрланган бошини советлардан (айрим манбаларда қўрбоши Холхўжа)дан сотиб олиб, уни иззат-икром билан дафн қиладилар.
Мадаминбекнинг сўнгги манзили Исфайрамсой қирғоғида, Такатайлоқдаги Шиғай қишлоғи (Қирғизистон Республикаси)дадир. Мадаминбекнинг совет даврида узоқ вақт қаровсиз қолган қабрини 1994-1996 йиллар ҳофиз Дадахон Ҳасанов бошчилигидаги бир гуруҳ фарғоналиклар зиёрат қилиб, атрофига панжара ва қабртош ўрнатган эди.
Мадаминбекнинг қабртошига қуйидаги сўзлар ёзилган:
Туринг бегим, гуноҳларни ювайлик,
Босқинчини Она юртдан қувайлик!©️
Маълумот ўрнида, 1920 йил 6 мартда Мадаминбек билан Туркистон фронти 2-Туркистон ўқчи дивизиясининг бошлиғи Н.А.Веревкин-Рахальский ва дивизия ҳарбий-сиёсий комиссари Слепченко ўртасида Скобелев (Фарғона)да сулҳ битими имзоланганди.
Каналга уланиш
@centerasiastudy