Андижон вилояти делегациясининг Ҳирот шаҳрига амалий ташрифи доирасида маҳаллий тадбиркорлар иштирокида бизнес форум ташкил этилди.
Мазкур тадбирда Андижон вилояти ҳокими Шуҳратбек Абдураҳмонов ҳамда Ўзбекистон Савдо-саноат палатаси раиси Даврон Вахабов иштирок этди. Очиқ ва мулоқотга йўналтирилган формат тадбиркорларга ўз таклиф ва ташаббусларини бевосита билдириш имконини яратди.
Форум давомида тадбиркорлар томонидан кўтарилган қатор муҳим масалалар, жумладан, виза тартибини енгиллаштириш, ўзаро ҳисоб-китоб механизмларини такомиллаштириш, дори-дармон айирбошлаш жараёнларини соддалаштириш, қишлоқ хўжалиги ҳамда цемент маҳсулотлари логистикасини кенгайтириш масалалари атрофлича муҳокама қилинди.
Барча таклиф ва мурожаатлар қайд этилиб, уларни амалий ҳал этиш бўйича тегишли чора-тадбирларни амалга оширишга келишиб олинди.
Томонлар бундай бизнес форумлар ишбилармонлик муҳитини янада яхшилаш, ўзаро ишончни мустаҳкамлаш ва икки мамлакат тадбиркорлари ўртасида узоқ муддатли ҳамкорликни ривожлантиришда муҳим аҳамият касб этишини алоҳида таъкидладилар.
Форум якунида икки мамлакат тадбиркорлари ўртасида ҳамкорликни мустаҳкамлашга қаратилган қатор шартномалар имзоланди. Натижада умумий қиймати 300 миллион АҚШ долларига тенг бўлган келишувларга эришилди.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Мазкур тадбирда Андижон вилояти ҳокими Шуҳратбек Абдураҳмонов ҳамда Ўзбекистон Савдо-саноат палатаси раиси Даврон Вахабов иштирок этди. Очиқ ва мулоқотга йўналтирилган формат тадбиркорларга ўз таклиф ва ташаббусларини бевосита билдириш имконини яратди.
Форум давомида тадбиркорлар томонидан кўтарилган қатор муҳим масалалар, жумладан, виза тартибини енгиллаштириш, ўзаро ҳисоб-китоб механизмларини такомиллаштириш, дори-дармон айирбошлаш жараёнларини соддалаштириш, қишлоқ хўжалиги ҳамда цемент маҳсулотлари логистикасини кенгайтириш масалалари атрофлича муҳокама қилинди.
Барча таклиф ва мурожаатлар қайд этилиб, уларни амалий ҳал этиш бўйича тегишли чора-тадбирларни амалга оширишга келишиб олинди.
Томонлар бундай бизнес форумлар ишбилармонлик муҳитини янада яхшилаш, ўзаро ишончни мустаҳкамлаш ва икки мамлакат тадбиркорлари ўртасида узоқ муддатли ҳамкорликни ривожлантиришда муҳим аҳамият касб этишини алоҳида таъкидладилар.
Форум якунида икки мамлакат тадбиркорлари ўртасида ҳамкорликни мустаҳкамлашга қаратилган қатор шартномалар имзоланди. Натижада умумий қиймати 300 миллион АҚШ долларига тенг бўлган келишувларга эришилди.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Марҳамат тумани Шўрқишлоқ маҳалласида аҳоли турмуш фаровонлигини ошириш ҳамда ҳудуд инфратузилмасини яхшилаш борасида кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда.
Мазкур маҳалла инфратузилма билан боғлиқ муаммолар мавжудлиги сабабли “оғир маҳалла” тоифасига киритилган бўлиб, бугунги кунда ушбу муаммоларни бартараф этишга алоҳида эътибор қаратилган.
Хусусан, Марҳамат тумани “Шўрқақир–Шўрқишлоқ” автомобиль йўлининг 7–9-километр оралиғида кенг кўламли таъмирлаш ишлари олиб борилмоқда. Айни пайтда йўл қопламасини янгилаш, текислаш ҳамда транспорт қатнови учун қулай шароит яратиш мақсадида зарур техника ва малакали мутахассислар жалб этилган.
Амалга оширилаётган ишлар якунлангач, Шўрқишлоқ маҳалласи аҳолиси, шунингдек, ушбу йўлдан фойдаланувчи қўшни ҳудудлар фуқаролари учун ҳаракатланиш имкониятлари сезиларли даражада яхшиланади. Бу эса ўз навбатида аҳолининг кундалик ҳаётини енгиллаштириш, транспорт қатновини самарали ташкил этиш ҳамда тез тиббий ёрдам ва бошқа хизматларнинг тезкорлигини таъминлашга хизмат қилади.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Мазкур маҳалла инфратузилма билан боғлиқ муаммолар мавжудлиги сабабли “оғир маҳалла” тоифасига киритилган бўлиб, бугунги кунда ушбу муаммоларни бартараф этишга алоҳида эътибор қаратилган.
Хусусан, Марҳамат тумани “Шўрқақир–Шўрқишлоқ” автомобиль йўлининг 7–9-километр оралиғида кенг кўламли таъмирлаш ишлари олиб борилмоқда. Айни пайтда йўл қопламасини янгилаш, текислаш ҳамда транспорт қатнови учун қулай шароит яратиш мақсадида зарур техника ва малакали мутахассислар жалб этилган.
Амалга оширилаётган ишлар якунлангач, Шўрқишлоқ маҳалласи аҳолиси, шунингдек, ушбу йўлдан фойдаланувчи қўшни ҳудудлар фуқаролари учун ҳаракатланиш имкониятлари сезиларли даражада яхшиланади. Бу эса ўз навбатида аҳолининг кундалик ҳаётини енгиллаштириш, транспорт қатновини самарали ташкил этиш ҳамда тез тиббий ёрдам ва бошқа хизматларнинг тезкорлигини таъминлашга хизмат қилади.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Андижон вилояти ҳокими Шуҳратбек Абдураҳмонов бошчилигидаги делегациянинг Афғонистонга амалий ташрифи доирасида юксак маънавий аҳамиятга эга тадбирлар амалга оширилди.
Жумладан, делегация аъзолари буюк ўзбек шоири, мутафаккир ва давлат арбоби Алишер Навоий ҳамда темурийлар даврининг йирик намояндаси Султон Ҳусайн Бойқаронинг муқаддас қадамжоларини зиёрат қилдилар.
Зиёрат чоғида Қуръон тиловат қилиниб, дуо қилинди. Шунингдек, Алишер Навоий мақбараси ҳузурида кўчат экиш маросими ўтказилди, бу эзгу амал аждодлар меросига юксак эҳтиром ва садоқат тимсоли сифатида намоён бўлди.
Мазкур ташриф доирасида амалга оширилаётган бундай маънавий тадбирлар халқлар ўртасидаги азалий дўстлик ришталарини мустаҳкамлаш, умумий тарихий меросни асраб-авайлаш ҳамда келгуси авлодларга етказиш йўлида муҳим аҳамият касб этади.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Жумладан, делегация аъзолари буюк ўзбек шоири, мутафаккир ва давлат арбоби Алишер Навоий ҳамда темурийлар даврининг йирик намояндаси Султон Ҳусайн Бойқаронинг муқаддас қадамжоларини зиёрат қилдилар.
Зиёрат чоғида Қуръон тиловат қилиниб, дуо қилинди. Шунингдек, Алишер Навоий мақбараси ҳузурида кўчат экиш маросими ўтказилди, бу эзгу амал аждодлар меросига юксак эҳтиром ва садоқат тимсоли сифатида намоён бўлди.
Мазкур ташриф доирасида амалга оширилаётган бундай маънавий тадбирлар халқлар ўртасидаги азалий дўстлик ришталарини мустаҳкамлаш, умумий тарихий меросни асраб-авайлаш ҳамда келгуси авлодларга етказиш йўлида муҳим аҳамият касб этади.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Birozdan so‘ng Prezident Shavkat Mirziyoyev raisligida uy-joy qurilishi va urbanizatsiya sohasida amalga oshirilayotgan ishlar va kelgusidagi ustuvor vazifalar yuzasidan videoselektor yig‘ilishi boshlanadi.
—
Скоро под председательством Президента Шавката Мирзиёева начнется видеоселекторное совещание, посвященное проводимой работе и приоритетным задачам в сфере жилищного строительства и урбанизации.
Facebook|Instagram|X
—
Скоро под председательством Президента Шавката Мирзиёева начнется видеоселекторное совещание, посвященное проводимой работе и приоритетным задачам в сфере жилищного строительства и урбанизации.
Facebook|Instagram|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Prezident Shavkat Mirziyoyev raisligida videoselektor yig‘ilishi boshlandi. Respublika va viloyat studiyalaridan yig‘ilishda 500 dan ziyod developer, quruvchi, loyihachi, arxitektor va urbanistlar ishtirok etmoqda.
Davlatimiz rahbari barcha tarmoq va hududlarda yuqori iqtisodiy o‘sish bo‘yicha belgilab olingan katta marralarga erishishda qurilish sohasining alohida o‘rni borligini ta’kidladi.
So‘nggi to‘qqiz yilda 10 mingga yaqin yangi qurilish korxonalari ish boshladi, aylanmasi 1 trillion so‘mdan oshgan 20 ta, 100 milliard so‘mdan o‘tgan 365 ta yirik kompaniyalar paydo bo‘ldi. Loyiha tashkilotlari 2 mingdan, ulardan xalqaro sertifikat olganlari 650 dan oshdi.
Qurilishda ruxsat berish bosqichi 3 karra, muddati 4 karra qisqardi, 420 ta shaharsozlik norma va qoidalarini birlashtirish, eskilarini bekor qilish hisobiga 140 ta yangi shaharsozlik norma va qoidalari tasdiqlandi.
Mazkur ishlar natijasida o‘tgan davrda 210 million kvadrat metrli bino-inshoot, 647 ming xonadonli 15 mingdan ortiq ko‘p qavatli uylar barpo etildi. Qurilish ishlari hajmi 2016-yilda 30 trillion so‘mni tashkil qilgan bo‘lsa, o‘tgan yili bu ko‘rsatkich 314 trillion so‘mga yetdi.
Bugun qurilish, qurilish materiallari va ularga yondosh sohalarda 3,5 million aholi band.
Facebook|Instagram|X
Davlatimiz rahbari barcha tarmoq va hududlarda yuqori iqtisodiy o‘sish bo‘yicha belgilab olingan katta marralarga erishishda qurilish sohasining alohida o‘rni borligini ta’kidladi.
So‘nggi to‘qqiz yilda 10 mingga yaqin yangi qurilish korxonalari ish boshladi, aylanmasi 1 trillion so‘mdan oshgan 20 ta, 100 milliard so‘mdan o‘tgan 365 ta yirik kompaniyalar paydo bo‘ldi. Loyiha tashkilotlari 2 mingdan, ulardan xalqaro sertifikat olganlari 650 dan oshdi.
Qurilishda ruxsat berish bosqichi 3 karra, muddati 4 karra qisqardi, 420 ta shaharsozlik norma va qoidalarini birlashtirish, eskilarini bekor qilish hisobiga 140 ta yangi shaharsozlik norma va qoidalari tasdiqlandi.
Mazkur ishlar natijasida o‘tgan davrda 210 million kvadrat metrli bino-inshoot, 647 ming xonadonli 15 mingdan ortiq ko‘p qavatli uylar barpo etildi. Qurilish ishlari hajmi 2016-yilda 30 trillion so‘mni tashkil qilgan bo‘lsa, o‘tgan yili bu ko‘rsatkich 314 trillion so‘mga yetdi.
Bugun qurilish, qurilish materiallari va ularga yondosh sohalarda 3,5 million aholi band.
Facebook|Instagram|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Dunyoda qurilish industriyasi shiddat bilan o‘zgaryapti, sohaga zamonaviy loyiha yechimlari, yangi texnologiya va standartlar kirib kelmoqda.
Prezidentimiz mamlakatimizdagi qurilish tizimi bugungi o‘zgarishlarga qanchalik mosligi, soha rahbarlari zamon talab qilayotgan tezkorlik va sifat bo‘yicha mas’uliyatni his qilayotgani, seysmologiya va zilzilabardoshlik bo‘yicha xavflarni inobatga olib, yangi yechimlar ishlab chiqilayotgani borasida savollar ko‘pligini qayd etildi.
Tadbirkorlik uchun yiliga 6,5 ming gektar yer, 600 ming kvadrat metrli bino-inshootlar savdoga chiqarilmoqda, kichik va o‘rta biznes uchun 140 trillion so‘m resurs berilmoqda.
Lekin yer, kredit kabi asosiy masalalari hal bo‘lgan tadbirkorlar qurilishni boshlash bosqichda to‘siqlarga uchrayotgani ko‘rsatib o‘tildi.
Tadbirkorlarning hali aktivga aylanmagan yeriga soliq, kreditiga foiz hisoblanyapti, lekin byurokratiya, korrupsiya, sansalorlik ko‘pligi uchun qurilishni boshlash oylab, yillab cho‘zilayotgani tanqid qilindi.
Shu bois, soha vakillari bilan uchrashuvlar o‘tkazilib, mingdan ortiq quruvchi va loyiha tashkilotlarining takliflari olindi. Yig‘ilishda ushbu taklif va tashabbuslar asosida ishlab chiqilgan yangi chora-tadbirlar muhokama qilindi.
Facebook|Instagram|X
Prezidentimiz mamlakatimizdagi qurilish tizimi bugungi o‘zgarishlarga qanchalik mosligi, soha rahbarlari zamon talab qilayotgan tezkorlik va sifat bo‘yicha mas’uliyatni his qilayotgani, seysmologiya va zilzilabardoshlik bo‘yicha xavflarni inobatga olib, yangi yechimlar ishlab chiqilayotgani borasida savollar ko‘pligini qayd etildi.
Tadbirkorlik uchun yiliga 6,5 ming gektar yer, 600 ming kvadrat metrli bino-inshootlar savdoga chiqarilmoqda, kichik va o‘rta biznes uchun 140 trillion so‘m resurs berilmoqda.
Lekin yer, kredit kabi asosiy masalalari hal bo‘lgan tadbirkorlar qurilishni boshlash bosqichda to‘siqlarga uchrayotgani ko‘rsatib o‘tildi.
Tadbirkorlarning hali aktivga aylanmagan yeriga soliq, kreditiga foiz hisoblanyapti, lekin byurokratiya, korrupsiya, sansalorlik ko‘pligi uchun qurilishni boshlash oylab, yillab cho‘zilayotgani tanqid qilindi.
Shu bois, soha vakillari bilan uchrashuvlar o‘tkazilib, mingdan ortiq quruvchi va loyiha tashkilotlarining takliflari olindi. Yig‘ilishda ushbu taklif va tashabbuslar asosida ishlab chiqilgan yangi chora-tadbirlar muhokama qilindi.
Facebook|Instagram|X