Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Adaptiv sport turlari bo‘yicha kadr tayyorlash va malakasini oshirish tizimi ham o‘zgaradi. Gersen nomidagi Rossiya davlat pedagogika universitetining Toshkent filiali inklyuziv sport bo‘yicha tayanch oliygohga aylanadi.
Sport vaziri A.Ikramov, Ijtimoiy himoya milliy agentligi direktorining birinchi o‘rinbosari Sh.Mirziyoyeva, Paralimpiya qo‘mitasi raisi M.Tashxojayevga tegishli qaror loyihasini kiritish topshirildi.
Prezidentimiz bugun para sportchilarimiz erishayotgan natijalarda ularga tun-u kun hamrohlik qilayotgan fidoyi insonlarning hissasi katta ekanini ta‘kidladi.
Endilikda o‘quv-yig‘in mashg‘uloti, respublika va xalqaro musobaqalarda para sportchiga hamrohlik qilganlarga transport va yashash xarajatlari qoplab beriladi. Ularga har oyda sport maktablari trenerlari oyligiga teng miqdorda maosh to‘lanadi.
Facebook|Instagram|X
Sport vaziri A.Ikramov, Ijtimoiy himoya milliy agentligi direktorining birinchi o‘rinbosari Sh.Mirziyoyeva, Paralimpiya qo‘mitasi raisi M.Tashxojayevga tegishli qaror loyihasini kiritish topshirildi.
Prezidentimiz bugun para sportchilarimiz erishayotgan natijalarda ularga tun-u kun hamrohlik qilayotgan fidoyi insonlarning hissasi katta ekanini ta‘kidladi.
Endilikda o‘quv-yig‘in mashg‘uloti, respublika va xalqaro musobaqalarda para sportchiga hamrohlik qilganlarga transport va yashash xarajatlari qoplab beriladi. Ularga har oyda sport maktablari trenerlari oyligiga teng miqdorda maosh to‘lanadi.
Facebook|Instagram|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Yaqinda imzolangan Prezident qarori bilan sportga homiylik qilaman degan tadbirkorlar uchun manfaatli sharoitlar yaratildi. Endilikda federatsiya bir yillik xarajatining 20 foizi miqdorida homiylik qilgan tadbirkor boshqaruv a’zolari tarkibiga kiradi. Professional futbol klubining yillik 20 foiz xarajatini qoplagan tadbirkor klubni ishonchli boshqaruvga olishi mumkin bo‘ladi.
– dedi davlatimiz rahbari.
Misol uchun, futbol bo‘yicha milliy chempionat o‘yinlari ba’zida ish vaqtida o‘tkazilayotgani, shu bois, muxlislar tashrifi kutilganidek bo‘lmayotgani ko‘rsatib o‘tildi.
Agar o‘yin vaqti dam olish kuni yoki ish kunlari kechki soat 19:00 dan keyin belgilansa, stadionlar atrofida aholiga qiziqarli qo‘shimcha xizmatlar, musiqiy va ko‘ngilochar tadbirlar tashkil qilinsa, o‘yin kunlari muxlislar uchun qulay transport qatnovi yo‘lga qo‘yilsa, raqib jamoa muxlislariga arzon futbol turpaketlari taklif qilinsa, klublar uchun 2-3 karra ko‘p tushum, muxlislar uchun mazmunli hordiq, tadbirkorlarga qo‘shimcha daromad bo‘ladi.
Mutasaddilarga mana shu ishlar orqali stadionlarga muxlislar tashrifini keskin oshirish bo‘yicha dastur ishlab chiqish topshirildi.
Facebook|Instagram|X
“Umuman, O‘zbekistonda sport inson salomatligi va yuqori natijalar garovi bo‘lish bilan birga daromad keltiradigan sohaga ham aylanishi zarur”,
– dedi davlatimiz rahbari.
Misol uchun, futbol bo‘yicha milliy chempionat o‘yinlari ba’zida ish vaqtida o‘tkazilayotgani, shu bois, muxlislar tashrifi kutilganidek bo‘lmayotgani ko‘rsatib o‘tildi.
Agar o‘yin vaqti dam olish kuni yoki ish kunlari kechki soat 19:00 dan keyin belgilansa, stadionlar atrofida aholiga qiziqarli qo‘shimcha xizmatlar, musiqiy va ko‘ngilochar tadbirlar tashkil qilinsa, o‘yin kunlari muxlislar uchun qulay transport qatnovi yo‘lga qo‘yilsa, raqib jamoa muxlislariga arzon futbol turpaketlari taklif qilinsa, klublar uchun 2-3 karra ko‘p tushum, muxlislar uchun mazmunli hordiq, tadbirkorlarga qo‘shimcha daromad bo‘ladi.
Mutasaddilarga mana shu ishlar orqali stadionlarga muxlislar tashrifini keskin oshirish bo‘yicha dastur ishlab chiqish topshirildi.
Facebook|Instagram|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Yig‘ilishda joylarda 39 ta ochiq va yopiq sport inshooti ta’mirtalab bo‘lgani bois, to‘liq foydalanilmay turgani ko‘rsatib o‘tildi.
Mutasaddilarga bu joylarni zamonaviy sport majmualariga aylantirish uchun qulay shartlarda xususiy sheriklikka berish bo‘yicha qaror loyihasini ishlab chiqish topshirildi.
Bugun 100 mingdan ortiq yoshlar olimpiya o‘yiniga kirmagan sport turlari bilan doimiy shug‘ullanyapti. Ular dzyudo, sport kurashlari, taekvondo, qilichbozlik, og‘ir atletika kabi olimpiya sport turlari uchun tayyor zaxira ekani ta’kidlandi.
Sport vazirligi va hokimlarga sport maktablarida yoshlar qiziqadigan noolimpiya sport turlari bo‘yicha ham seksiyalar faoliyatini yo‘lga qo‘yish topshirildi.
Shuningdek, O‘zbekiston noolimpiya sport turlari konfederatsiyasini tashkil qilish taklifi ma’qullandi.
– dedi Prezidentimiz.
Yig‘ilish davomida davlatimiz rahbari soha rahbarlari va hokimlarning hisobotlarini tingladi, tadbirkor va sportchilar bilan muloqot qildi.
Facebook|Instagram|X
Mutasaddilarga bu joylarni zamonaviy sport majmualariga aylantirish uchun qulay shartlarda xususiy sheriklikka berish bo‘yicha qaror loyihasini ishlab chiqish topshirildi.
Bugun 100 mingdan ortiq yoshlar olimpiya o‘yiniga kirmagan sport turlari bilan doimiy shug‘ullanyapti. Ular dzyudo, sport kurashlari, taekvondo, qilichbozlik, og‘ir atletika kabi olimpiya sport turlari uchun tayyor zaxira ekani ta’kidlandi.
Sport vazirligi va hokimlarga sport maktablarida yoshlar qiziqadigan noolimpiya sport turlari bo‘yicha ham seksiyalar faoliyatini yo‘lga qo‘yish topshirildi.
Shuningdek, O‘zbekiston noolimpiya sport turlari konfederatsiyasini tashkil qilish taklifi ma’qullandi.
“Shu o‘rinda yana bir masalaga to‘xtalmoqchiman: o‘tgan hafta yangi qonunni qabul qilib, har bir vazir, federatsiya rahbari, hokimni jismoniy tarbiya va sport sohasidagi mas’uliyati, majburiyati va javobgarligini aniq belgilab qo‘ydik. Bundan buyon ushbu rahbarlardan talab ham, so‘rov ham shunga yarasha bo‘ladi!”,
– dedi Prezidentimiz.
Yig‘ilish davomida davlatimiz rahbari soha rahbarlari va hokimlarning hisobotlarini tingladi, tadbirkor va sportchilar bilan muloqot qildi.
Facebook|Instagram|X
Таниқли адиб, шоир, публицист ва таржимон Қамчибек Кенжа 80 ёшида вафот этди.
Қамчибек Кенжа 1946 йили Андижон вилоятининг Избоскан туманида туғилди. Тошкент давлат университети (ҳозирги ЎзМУ)нинг аввал журналистика, сўнг филология факультетларида таҳсил олди.
Меҳнат фаолиятини “Ўзбекистон маданияти” (ҳозирги “Ўзбекистон адабиёти ва санъати”) газетасида бошлаб, кейин Избоскан тумани “Пахтакор” газетасида адабий ходим, бўлим мудири бўлди, мактабларда ўқитувчилик қилди.
1980 йилдан эса Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси бадиий адабиётни тарғиб этиш бюросининг Андижон вилоятидаги вакили сифатида иш юритди.
1983 йилдан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси наср кенгашида адабий маслаҳатчи лавозимида фаолият кўрсатди.
1985–2006 йилларда Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси Андижон вилояти бўлимининг масъул котиби бўлди. Шу билан бирга, 1996–2015 йилларда “Холис” ижтимоий-маърифий газетасига бош муҳаррирлик қилди.
Қамчибек Кенжа Бобур номли халқаро экспедиция аъзоси сифатида Бобурийлар ва бошқа буюк аждодларимиз изидан Афғонистон, Эрон, Покистон, Ҳиндистон, Бангладеш, Туркия, Сурия, Иордания, Саудия Арабистони, Ироқ каби мамлакатлар бўйлаб ижодий сафарларда бўлди.
Шоир ва адибнинг турли йилларда 30 дан зиёд шеърий ва насрий асарлари, саёҳатномалари чоп этилган.
Унга 2014 йилда Заҳириддин Муҳаммад Бобур номидаги Андижон давлат университетининг фахрий профессори илмий унвони берилди.
Қамчибек Кенжанинг эл-юрт тараққиёти, адабиёт ривожи учун қилган хизматлари давлатимиз томонидан юксак эътироф этилган. У "Шуҳрат" медали, "Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими", "Ўзбекистонда хизмат кўрсатган ёшлар мураббийси" фахрий унвонлари билан тақдирланган.
Андижон вилояти ҳокимлиги адабиётимизни ўлмас асарлари билан бойитган серқирра адиб, юзлаб қаламкашларнинг жонкуяр устози, Андижон адабий муҳитининг устунларидан бўлган Қамчибек Кенжанинг вафоти муносабати билан унинг оиласи ва яқинларига чуқур ҳамдардлик билдиради.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Қамчибек Кенжа 1946 йили Андижон вилоятининг Избоскан туманида туғилди. Тошкент давлат университети (ҳозирги ЎзМУ)нинг аввал журналистика, сўнг филология факультетларида таҳсил олди.
Меҳнат фаолиятини “Ўзбекистон маданияти” (ҳозирги “Ўзбекистон адабиёти ва санъати”) газетасида бошлаб, кейин Избоскан тумани “Пахтакор” газетасида адабий ходим, бўлим мудири бўлди, мактабларда ўқитувчилик қилди.
1980 йилдан эса Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси бадиий адабиётни тарғиб этиш бюросининг Андижон вилоятидаги вакили сифатида иш юритди.
1983 йилдан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси наср кенгашида адабий маслаҳатчи лавозимида фаолият кўрсатди.
1985–2006 йилларда Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси Андижон вилояти бўлимининг масъул котиби бўлди. Шу билан бирга, 1996–2015 йилларда “Холис” ижтимоий-маърифий газетасига бош муҳаррирлик қилди.
Қамчибек Кенжа Бобур номли халқаро экспедиция аъзоси сифатида Бобурийлар ва бошқа буюк аждодларимиз изидан Афғонистон, Эрон, Покистон, Ҳиндистон, Бангладеш, Туркия, Сурия, Иордания, Саудия Арабистони, Ироқ каби мамлакатлар бўйлаб ижодий сафарларда бўлди.
Шоир ва адибнинг турли йилларда 30 дан зиёд шеърий ва насрий асарлари, саёҳатномалари чоп этилган.
Унга 2014 йилда Заҳириддин Муҳаммад Бобур номидаги Андижон давлат университетининг фахрий профессори илмий унвони берилди.
Қамчибек Кенжанинг эл-юрт тараққиёти, адабиёт ривожи учун қилган хизматлари давлатимиз томонидан юксак эътироф этилган. У "Шуҳрат" медали, "Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими", "Ўзбекистонда хизмат кўрсатган ёшлар мураббийси" фахрий унвонлари билан тақдирланган.
Андижон вилояти ҳокимлиги адабиётимизни ўлмас асарлари билан бойитган серқирра адиб, юзлаб қаламкашларнинг жонкуяр устози, Андижон адабий муҳитининг устунларидан бўлган Қамчибек Кенжанинг вафоти муносабати билан унинг оиласи ва яқинларига чуқур ҳамдардлик билдиради.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Forwarded from Saida Mirziyoyeva
АQSh Xalqaro moliyaviy taraqqiyot korporatsiyasi (DFC) bosh direktori Ben Blek bilan uchrashuv o‘tkazdik.
Muloqot davomida yirik loyihalar portfelini muhokama qildik. DFC O‘zbekistonga amerikalik sarmoyadorlarni jalb etishga ko‘maklashadi hamda investitsiyaviy xatarlarning bir qismini o‘z zimmasiga oladi.
Shuningdek, joriy yilda qo‘shma investitsiya platformasini ishga tushirishni rejalashtirmoqdamiz.
—
Провели встречу с Беном Блэком, генеральным директором Корпорации международного финансового развития США (DFC).
В ходе встречи обсудили масштабный портфель проектов. DFC окажет содействие в привлечении в Узбекистан американских инвесторов и разделит инвестиционные риски.
Также в текущем году мы планируем запустить совместную инвестиционную платформу.
Muloqot davomida yirik loyihalar portfelini muhokama qildik. DFC O‘zbekistonga amerikalik sarmoyadorlarni jalb etishga ko‘maklashadi hamda investitsiyaviy xatarlarning bir qismini o‘z zimmasiga oladi.
Shuningdek, joriy yilda qo‘shma investitsiya platformasini ishga tushirishni rejalashtirmoqdamiz.
—
Провели встречу с Беном Блэком, генеральным директором Корпорации международного финансового развития США (DFC).
В ходе встречи обсудили масштабный портфель проектов. DFC окажет содействие в привлечении в Узбекистан американских инвесторов и разделит инвестиционные риски.
Также в текущем году мы планируем запустить совместную инвестиционную платформу.
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Bugun Prezident Shavkat Mirziyoyev Sohibqiron Amir Temur tavalludining 690 yilligi munosabati bilan poytaxtimizdagi Amir Temur xiyoboniga tashrif buyuradi va Temuriylar tarixi davlat muzeyidagi rekonstruksiya ishlari bilan tanishadi.
—
Сегодня Президент Шавкат Мирзиёев по случаю 690-летия со дня рождения Сахибкирана Амира Темура посетит сквер Амира Темура и ознакомится с ходом реконструкции Государственного музея истории Темуридов.
Facebook|Instagram|X
—
Сегодня Президент Шавкат Мирзиёев по случаю 690-летия со дня рождения Сахибкирана Амира Темура посетит сквер Амира Темура и ознакомится с ходом реконструкции Государственного музея истории Темуридов.
Facebook|Instagram|X
Бўстон туманидаги “Сариқжўға” МФЙда бугун кенг кўламли бунёдкорлик ишлари қизғин тус олган. Эски симёғочлар ўрнини замонавий, мустаҳкам бетон таянч устунлари эгаллаб, ҳудуд қиёфаси тобора янгиланиб бормоқда.
Туманда мавжуд 4 та оғир тоифадаги маҳаллани ривожлантириш масаласига алоҳида эътибор қаратилиб, давлатимиз раҳбари томонидан ажратилган маблағлар бу ҳудудларда амалий натижаларга хизмат қилмоқда.
Айни кунларда барча маҳаллаларда шундай ободонлаштириш ва бунёдкорлик ишлари изчил давом этмоқда. Бу эса юртдошларимиз учун янада қулай ва фаровон ҳаёт шароитларини яратишга хизмат қилмоқда.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Туманда мавжуд 4 та оғир тоифадаги маҳаллани ривожлантириш масаласига алоҳида эътибор қаратилиб, давлатимиз раҳбари томонидан ажратилган маблағлар бу ҳудудларда амалий натижаларга хизмат қилмоқда.
Айни кунларда барча маҳаллаларда шундай ободонлаштириш ва бунёдкорлик ишлари изчил давом этмоқда. Бу эса юртдошларимиз учун янада қулай ва фаровон ҳаёт шароитларини яратишга хизмат қилмоқда.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
9 апрель — Соҳибқирон Амир Темур таваллуд топган кун!
Амир Темур (тўлиқ исми Амир Темур ибн Амир Тарағай ибн Амир Барқул) 1336 йил 9 апрелда Шаҳрисабз, Кеш шаҳри яқинидаги Хўжа Илғор қишлоғи (ҳозирги Яккабоғ тумани)да туғилган ва 1405 йил 18 февраль Хитойга юриши чоғида Ўтрор шаҳрида вафот этган.
Амир Темур ўрта асрнинг йирик давлат арбоби, буюк саркарда, кучли, марказлашган давлат асосчиси, илм-фан ва маданият ҳомийси ҳисобланади.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Амир Темур (тўлиқ исми Амир Темур ибн Амир Тарағай ибн Амир Барқул) 1336 йил 9 апрелда Шаҳрисабз, Кеш шаҳри яқинидаги Хўжа Илғор қишлоғи (ҳозирги Яккабоғ тумани)да туғилган ва 1405 йил 18 февраль Хитойга юриши чоғида Ўтрор шаҳрида вафот этган.
Амир Темур ўрта асрнинг йирик давлат арбоби, буюк саркарда, кучли, марказлашган давлат асосчиси, илм-фан ва маданият ҳомийси ҳисобланади.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Вилоят ҳокими Шуҳратбек Абдурамоновнинг бу галги “Ёшлар куни” доирасидаги учрашуви 9-синф битирувчилари тақдирига бағишлангани билан алоҳида аҳамият касб этди. Бобур шаҳридан видеоконференция шаклида ўтказилган очиқ мулоқотда мактаб директорлари ва олти мингдан зиёд ота-оналар фаол иштирок этди.
Йиғилишда таъкидланганидек, 9-синф — ёшлар ҳаётидаги энг масъулиятли босқичлардан бири. Бу даврда орзулар ҳали аниқ мақсадга айланмаган, қарор қабул қилишда иккиланишлар кўп бўлади. Шу боис, ёшлар танловда адашмаслиги учун уч муҳим таянч — давлат, мактаб ва ота-она бирдек масъул экани алоҳида урғуланди.
Таълим тизимидаги бу янгиликлар нафақат ёшларни касбли қилиш, балки иқтисодиётга малакали кадрлар тайёрлаш, ҳудудларнинг барқарор тараққиёти ва инвестицион жозибадорлигини оширишга ҳам хизмат қилмоқда. Энг муҳими, ота-оналарни фарзандлари келажаги борасидаги хавотирлардан халос этмоқда.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X
Йиғилишда таъкидланганидек, 9-синф — ёшлар ҳаётидаги энг масъулиятли босқичлардан бири. Бу даврда орзулар ҳали аниқ мақсадга айланмаган, қарор қабул қилишда иккиланишлар кўп бўлади. Шу боис, ёшлар танловда адашмаслиги учун уч муҳим таянч — давлат, мактаб ва ота-она бирдек масъул экани алоҳида урғуланди.
Бугунги кунда давлат томонидан ёшлар учун кенг имкониятлар яратилган. Энди эса устозлар ва ота-оналарнинг вазифаси — фарзандлар қалбига йўл топиб, уларнинг қизиқишлари ва қобилиятларидан келиб чиққан ҳолда тўғри йўналиш беришдир.
Жорий йилда 57 мингдан зиёд ўқувчи 9-синфни тамомлайди. Албатта, уларнинг кўпчилиги олий таълимни орзу қилади. Бироқ статистика шуни кўрсатмоқдаки, ҳар йили барча битирувчилар ҳам талабалик бахтига муяссар бўла олмайди.
Вилоят раҳбари бу масалага тўхталар экан, ота-оналар фарзандларига фақат олий таълимни мажбурий мақсад сифатида қўймасдан, уларнинг шахсий орзу ва интилишларини ҳам инобатга олишлари зарурлигини таъкидлади. Зеро, тўғри танланган касб — мустаҳкам келажак пойдеворидир.
Сўровномалар натижасига кўра, 9-синф битирувчиларининг 34 фоизи, яъни қарийб 20 минг нафари техникумларда таҳсил олиб, бир вақтнинг ўзида ҳунар эгаллашни истамоқда. Бу эса замонавий касбларга бўлган қизиқиш ортиб бораётганини кўрсатади. Шу билан бирга, техникум битирувчилари учун олий таълим муассасаларига имтиҳонларсиз иккинчи курсдан қабул қилиниши каби имтиёзлар ҳам яратилган.
Замон билан ҳамнафас равишда янги касб ва ҳунарларга эҳтиёж ортиб бормоқда. Учрашувдан кўзланган асосий мақсад ҳам — ёшларнинг қизиқишларини ўрганиб, техникумларда айнан шу йўналишларни ривожлантиришдан иборат экани қайд этилди.
Бугунги техникумлар аввалгидек фақат назарий билим берувчи муассаса эмас. Улар замонавий ишлаб чиқариш корхоналари билан узвий боғланган бўлиб, ўқувчилар ўқиш билан бирга ишлаб, ойлик маош олиш имкониятига ҳам эга. Бу эса ота-оналар қарашини тубдан ўзгартирмоқда.
Таълим тизимидаги бу янгиликлар нафақат ёшларни касбли қилиш, балки иқтисодиётга малакали кадрлар тайёрлаш, ҳудудларнинг барқарор тараққиёти ва инвестицион жозибадорлигини оширишга ҳам хизмат қилмоқда. Энг муҳими, ота-оналарни фарзандлари келажаги борасидаги хавотирлардан халос этмоқда.
Andijan.uz|Facebook|Instagram|Youtube|X