Јуче овај велики опозиционар пише ово, а дан касније иде у из Ниша у Мионицу да брани изборну вољу грађана. Да ли неко ко је стварно посвећен борби за променама јуче може поручити ово а данас отићи у Мионицу или је отишао из неких уских страначких интереса из којих је присутан на сваком протесту и догађају? Како су нам овакви бранили изборну вољу свих ових година и гурали се у први план, тако смо и прошли. Поред оваквих опозиционара не морате ни за Мионицу да бринете.

Исти "опозиционар" пре месец дана и сада.

Вучићеве вечери поезије организује Радомир Уљаревић, човек који је пре две године од Вучића добио орден, заједно са Мацутом, Ивом Штрљић, Зорицом Брунслик и осталим Ћацијима. Први на листи учесника је човек који је уручио одликовање Жељку Митровићу. Заједно са њима је и Гојко Божовић, перјаница Прогласа и што би рекли опозициона елита. Сви они користе Његошево име да би дали на значају својој лажној величини. Његово дело и име користи се од људи који су одликовани од некога ко је у духовном и моралном смислу његова супротност. Све што је Његош био Вучић је супротно од тога. Не може се бити поклоник духа Његоша и духа Вучића у исто време. Ови људи су можда у различитим политичким таборима, али су у духовном смислу у истом табору, па им није проблем да буду заједно. Оно што су Моне, Ђурићи и Брнабићи у политици, то су они у књижевности. Сви су они Ћацији који су по истом принципу заузели позиције којих нису достојни. То нам говори да је проблем нашег друштва много дубљи него што мислимо.