Forwarded from Another me
1-maydan boshlab elektr energiyasi va gaz tariflari narxlari oshirilishi belgilandi. Endi foydalanilgan miqdorga qarab narxlar oshib boradi, Bu qilinishi kerak bo'lgan, lekin ancha vaqt kechiktirib kelingan amaliyot edi.
Endilikda ko'proq energiya resurslaridan foydalanganlar ko'proq to'laydi. Yig'iladigan mablag'lar esa shu paytgacha davlat subsidiyalab keladigan shu xizmatlarga, energetika infratuzilmasini yaxshilashga, turli nuqtalarga energetika resurslarini yetqizib borishga, shuningdek ta'lim, sog'liqni saqlash kabi ijtimoiy xizmatlarni yaxshilash va kengaytirishga sarflanishi kerak. Sarflanmayotganining sababi esa o'sha pullar shu paytgacha subsidiya uchun ketayotgan edi. Umid qilamizki bu boradagi o'zgarish haqida ham vaqtida, aniq va to'liq ma'lumot berib boriladi.
Shu bilan birga eslatma. Bu boshlanishi va narxlar keyingi yil ham oshadi. Va shu bilan birga subsidiyada turgan boshqa xizmatlar ham muvjud.
Limitli narxlar qanday belgilandi? GazetaUz ma'lumotlatiga ko'ra:
"Biz 2022-yil may oyida O‘zbekistonda 7,3 million abonent elektr energiyasi iste’mol qilishi, ularning 80 foizi oyiga o‘rtacha 200 kVt/soatgacha elektr energiyasini sarflashi haqida yozgandik. Vaholanki, bu uy xo‘jaliklari aholi tomonidan iste’mol qilinadigan umumiy elektr energiyasining atigi 31 foizini (5,7 milliard kVt/soat) tashkil etadi.
4 million gaz abonentining 85 foizi oyiga o‘rtacha 500 kub metrgacha gaz iste’mol qiladi. Shu bilan birga, ular aholi umumiy iste’molining atigi 35 foizini (4,5 milliard kub metr) tashkil qiladi."
Shular asos qilib olingan.
P. S. Umid qilamanki davlat budjetiga tushov bo'lib turgan monopoliyalar ham ana shunday rejalar asosida bitta qolmay tugatiladi yoki tezroq ochiq bozorga o'tiladi.
Endilikda ko'proq energiya resurslaridan foydalanganlar ko'proq to'laydi. Yig'iladigan mablag'lar esa shu paytgacha davlat subsidiyalab keladigan shu xizmatlarga, energetika infratuzilmasini yaxshilashga, turli nuqtalarga energetika resurslarini yetqizib borishga, shuningdek ta'lim, sog'liqni saqlash kabi ijtimoiy xizmatlarni yaxshilash va kengaytirishga sarflanishi kerak. Sarflanmayotganining sababi esa o'sha pullar shu paytgacha subsidiya uchun ketayotgan edi. Umid qilamizki bu boradagi o'zgarish haqida ham vaqtida, aniq va to'liq ma'lumot berib boriladi.
Shu bilan birga eslatma. Bu boshlanishi va narxlar keyingi yil ham oshadi. Va shu bilan birga subsidiyada turgan boshqa xizmatlar ham muvjud.
Limitli narxlar qanday belgilandi? GazetaUz ma'lumotlatiga ko'ra:
"Biz 2022-yil may oyida O‘zbekistonda 7,3 million abonent elektr energiyasi iste’mol qilishi, ularning 80 foizi oyiga o‘rtacha 200 kVt/soatgacha elektr energiyasini sarflashi haqida yozgandik. Vaholanki, bu uy xo‘jaliklari aholi tomonidan iste’mol qilinadigan umumiy elektr energiyasining atigi 31 foizini (5,7 milliard kVt/soat) tashkil etadi.
4 million gaz abonentining 85 foizi oyiga o‘rtacha 500 kub metrgacha gaz iste’mol qiladi. Shu bilan birga, ular aholi umumiy iste’molining atigi 35 foizini (4,5 milliard kub metr) tashkil qiladi."
Shular asos qilib olingan.
P. S. Umid qilamanki davlat budjetiga tushov bo'lib turgan monopoliyalar ham ana shunday rejalar asosida bitta qolmay tugatiladi yoki tezroq ochiq bozorga o'tiladi.
Telegram
bakiroo
Энергетика тарифлари ошади
Газетанинг Энергетика вазири ўринбосарига таяниб ёзишича, 1 майдан бошлаб аҳоли учун:
Электр энергиясининг кВт.соати 295 сўмдан 450 сўмга;
Газнинг кубаси 380 сўмдан 650 сўмгача оширилади.
Ижтимоий норма электр энергияси учун…
Газетанинг Энергетика вазири ўринбосарига таяниб ёзишича, 1 майдан бошлаб аҳоли учун:
Электр энергиясининг кВт.соати 295 сўмдан 450 сўмга;
Газнинг кубаси 380 сўмдан 650 сўмгача оширилади.
Ижтимоий норма электр энергияси учун…
👍1
Масофаларнинг ҳеч бир аҳамияти йўқ, инсон қалбидагини ҳар доим севади, соғинади.
Нажиб Фозил Кисакурак
@MuhammadAkbarAzim
Нажиб Фозил Кисакурак
@MuhammadAkbarAzim
👍10
Изтироб чекувчига кўмак ва мазлумга ёрдам бериш вожибдир. Дуо энг оз куч сарфланадиган энг катта ёрдамдир. Зеро ҳадисда Набий ﷺ: «Аллоҳга дуодан кўра қадрлироқ нарса йўқ», — дедилар.
Шайх Абдулазиз Тoрифий ҳафизаҳуллоҳ
@MuhammadAkbarAzim
Шайх Абдулазиз Тoрифий ҳафизаҳуллоҳ
@MuhammadAkbarAzim
👍4
Отамни даволанишга шифохонага ётқиздик, сиз азизлардан дуо умид қиламан!
Ўзим бемор бўлсам шифо сўраб ёзмасдим!..
Ўзим бемор бўлсам шифо сўраб ёзмасдим!..
❤🔥9
Узоқ манзилларга етишиш яқин масофаларни босиб ўтиш билан бўлади.
#Имом_Ғаззолий роҳимаҳуллоҳ
@MuhammadAkbarAzim
#Имом_Ғаззолий роҳимаҳуллоҳ
@MuhammadAkbarAzim
👍4
Муҳаммад Акбар Азим 🔻
Қалблар ором олсин! «Нажм» сураси Шайх Маҳмуд Халил Ҳусорий роҳимаҳуллоҳ @MuhammadAkbarAzim
Яқин орада шунақа гўзал қироат тинглаганмидингиз-а?!
Сулаймон ибн Сурад розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам билан ўтирган эдим. Икки киши сўкишаётган эди. Бирининг юзи қизариб, бўғизтомирлари шишиб кетди. Шунда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Мен шундай бир калима биламанки, агар у ўшани айтса, ундаги дарғазаблик кетади. «Аъуузу биллааҳи минаш‑шайтоон» деса, ундан дарғазаблик кетади», дедилар. Унга: «Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Аллоҳдан шайтон(нинг шарри)дан паноҳ сўра» дедилар», деб айтишди.
Муттафақун алайҳ
(Бухорий 3282, Муслим 2610)
Шарҳ: «Ғазаб» луғатда розиликнинг тескарисидир. Аслида ғазаб шиддат ва қувват маъноларини англатади. Араблар қаттиқ харсангни «ғазба» дейишади. Ғазаб ҳам шундан олинган. Зотан у қаттиқ жаҳл чиқишини англатади.
Уламолар ғазаб хусусида бир-бирини тўлдирувчи бир неча таърифлар айтганлар.
Журжоний «Таърифот»да ғазабни: «У қалбнинг қони қайнаганда ўзгариш бўлиб, кўкс сокинликка эҳтиёж сезади», деб таърифлаган. (167-бет).
Имом Ғаззолий: «Ғазаб қалб қонининг интиқом талабида ғалаён қилишидир», деган.
Манба: Hadis.Islom.uz
@MuhammadAkbarAzim
«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам билан ўтирган эдим. Икки киши сўкишаётган эди. Бирининг юзи қизариб, бўғизтомирлари шишиб кетди. Шунда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Мен шундай бир калима биламанки, агар у ўшани айтса, ундаги дарғазаблик кетади. «Аъуузу биллааҳи минаш‑шайтоон» деса, ундан дарғазаблик кетади», дедилар. Унга: «Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Аллоҳдан шайтон(нинг шарри)дан паноҳ сўра» дедилар», деб айтишди.
Муттафақун алайҳ
(Бухорий 3282, Муслим 2610)
Шарҳ: «Ғазаб» луғатда розиликнинг тескарисидир. Аслида ғазаб шиддат ва қувват маъноларини англатади. Араблар қаттиқ харсангни «ғазба» дейишади. Ғазаб ҳам шундан олинган. Зотан у қаттиқ жаҳл чиқишини англатади.
Уламолар ғазаб хусусида бир-бирини тўлдирувчи бир неча таърифлар айтганлар.
Журжоний «Таърифот»да ғазабни: «У қалбнинг қони қайнаганда ўзгариш бўлиб, кўкс сокинликка эҳтиёж сезади», деб таърифлаган. (167-бет).
Имом Ғаззолий: «Ғазаб қалб қонининг интиқом талабида ғалаён қилишидир», деган.
Манба: Hadis.Islom.uz
@MuhammadAkbarAzim
👍2
Устозим Ғиёсиддин Юсуфнинг «Мен ҳам китоб ўқийман» номли китобларини кирилл алифбосидаги нашри учун тасҳиҳ қилаётган эдим.
Американинг Огайо [Ohio] штати университети номи китобда келган. Штат номи ўзбек тилига юқоридагидек қабул қилинган, лекин мен боядан буён нега Оҳайо эмас деб бош қотиряпман. Ахир Огайо деб талаффуз қилиш руслар учун қулай холос-ку.
Кўнглим Огайо деб ёзишга ҳеч кўнмаяпти. ))
Сизлар нима дейсизлар?
Американинг Огайо [Ohio] штати университети номи китобда келган. Штат номи ўзбек тилига юқоридагидек қабул қилинган, лекин мен боядан буён нега Оҳайо эмас деб бош қотиряпман. Ахир Огайо деб талаффуз қилиш руслар учун қулай холос-ку.
Кўнглим Огайо деб ёзишга ҳеч кўнмаяпти. ))
Сизлар нима дейсизлар?
😁3
Ёғоч михга: «Мени жароҳатладинг-ку!» — деди.
Мих жавобан: «Бошимга тушган зарбанинг қанчалик оғир эканини билганингда, мени маъзур тутган бўлардинг!..» — деди.
Баъзида кимдир бизни ранжитади, дилимизни хира қилади, жароҳатлайди. Аммо у ҳис этган оғриқнинг маҳсули бизни яралаган бўлиш эҳтимоли борлигини унутамиз. Сенинг ўрнингда мен бундай қилмасдим деб маломат қилмаслик, бошқанинг мусибатини енгил санамаслик керак.
@MuhammadAkbarAzim
Мих жавобан: «Бошимга тушган зарбанинг қанчалик оғир эканини билганингда, мени маъзур тутган бўлардинг!..» — деди.
Баъзида кимдир бизни ранжитади, дилимизни хира қилади, жароҳатлайди. Аммо у ҳис этган оғриқнинг маҳсули бизни яралаган бўлиш эҳтимоли борлигини унутамиз. Сенинг ўрнингда мен бундай қилмасдим деб маломат қилмаслик, бошқанинг мусибатини енгил санамаслик керак.
@MuhammadAkbarAzim
🔥9
Forwarded from Tafakkur chizgilari
Agar siz musulmonlarni nafl namozlarini toʻliq ado etadigan, juda taqvodor qilib qoʻysangiz-u, lekin ularni keng atrof-muhitdan uzib qo'ysangiz, mamlakat qay tarafga ketayotgani-yu oʻlkada ularga nisbatan nafrat uyg'onayotganidan bexabar qoldirsangiz, unda nafl namozlarni qo'yib turing, tez orada musulmonlar besh vaqt namozlarini ham o'qishlari imkonsiz bo'lib qoladi. Agar siz musulmonlarni o‘z yurtida musofir (begona) qilib qo‘ysangiz, ularni ijtimoiy voqeliklarga ko‘r qilib, mamlakatda ro‘y berayotgan tub o‘zgarishlarga, joriy etilayotgan yangi qonunlarga, odamlarning qalbi va ongiga hukmronlik qilayotgan yangi g‘oyalarga befarq bo‘lishiga sabab bo‘lsangiz, shunda (mamlakat) siyosiy ishlarida ishtirok etish u yoqda tursin, musulmonlarning o'z mavjudligini ta'minlashi ham mushkul bo'lib qoladi.
(C) Abul Hasan Ali Nadviy
@Tafakkur_chizgilari
(C) Abul Hasan Ali Nadviy
@Tafakkur_chizgilari
👍7
Аллоҳ ҳузуридаги энг ёмон гуноҳ давомли қилинган гуноҳлардир.
#Ҳазрати_Али розияллоҳу анҳу
@MuhammadAkbarAzim
#Ҳазрати_Али розияллоҳу анҳу
@MuhammadAkbarAzim
😢6
Forwarded from مشاعري 📝
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Evde oturuyorum ne mutlu, ne üzgün veya ne ben, ne başkası.
Mahmud Derviş
Mahmud Derviş
Суфён ибн Уйайна роҳимаҳуллоҳдан сўрашди:
— Сабаби номаълум бўлган ғам қаердан келади?
— У сен қилиш ниятида бўлсанг-да, қила олмаганинг гуноҳнинг меваси. Унинг жазоси ўша ғам бўлган.
Шайхул Ислом имом Ҳарроний «Фатово», 14/111.
@MuhammadAkbarAzim
— Сабаби номаълум бўлган ғам қаердан келади?
— У сен қилиш ниятида бўлсанг-да, қила олмаганинг гуноҳнинг меваси. Унинг жазоси ўша ғам бўлган.
Шайхул Ислом имом Ҳарроний «Фатово», 14/111.
@MuhammadAkbarAzim
❤6