Нарциссизм, шизотипия, антисоциаллик: шахсият бузилишлари қандай пайдо бўлади?
Инсон характери тасодифий шаклланмайди, у болаликдаги кечинмалар, оилавий муҳит, генетик омиллар ва стрессларга берилган жавоблар натижаси сифатида ривожланади.
Шахсият бузилиши инсоннинг ўйлаш, ҳис қилиш ва бошқалар билан муносабат қуриш усулини издан чиқарадиган, узоқ йиллар давомида шаклланадиган руҳий ҳолатдир. Оддий кайфият ўзгаришларидан фарқли равишда мазкур бузилиш индивиднинг феъл-атворига чуқур сингиб кетади ва деярли доимий бўлади. Оқибатда одам вазиятга мослашишда қийналади, стрессни бошқара олмай қолади, атрофдагилар билан муносабатларида тез-тез келишмовчиликлар юзага келади.
Энг эътиборлиси, бундай бузилишга эга одам кўпинча ўзида муаммо борлигини сезмайди: у буни “оддий характер” деб ўйлайди. Аслида эса шахсият бузилиши иш фаолиятидан тортиб оилавий ҳаётгача бўлган кўплаб соҳаларда барқарорликни издан чиқаради ва инсоннинг сифатли турмуш кечиришига тўсқинлик қилади.
Бу ҳолат вақтинчалик эмоционал тушкунлик ёки стресс таъсирида эмас, кўпинча ёшлик даврдан ёки ўсиш жараёнида шаклланади ва йиллар давомида сақланади.
Асосий белгилари:
Шахсият бузилишида одамнинг хулқи ва ҳиссиётлари одатдагидан фарқ қилади. Бундай одам:
-ҳиссиётлари ўта кучли бўлади ёки аксинча, деярли ҳеч нарса ҳис қилмагандек кўринади;
-кўпинча ўйламасдан иш қилади, шошқалоқлик устун бўлади;
-вазиятга мослашишга қийналади;
-муносабатларида жанжал, тушунмовчилик ва беқарорлик тез-тез такрорланади;
-одамга тез ишонмайди ёки ҳаддан ташқари кучли ёпишиб қолади;
-ўзини баҳолашида барқарорлик етишмайди: бир куни ўзини энг зўр деб билса, эртаси куни шахсиятидан нафратланиши мумкин.
Муаммо қандай пайдо бўлади?
Ўзбекистон контекстида шахсият бузилишига доир расмий статистикаларни деярли топиб бўлмайди, мамлакатда руҳий саломатликка оид масалалар ҳали ҳам кучли стигма остида. Психолог ёки психиатрга мурожаат қилиш кўпчилик учун “уят”, “шармандалик” деб қаралади. Шу боис шахсият бузилишига учраган кўплаб одамлар ҳолати йиллар давомида нотўғри талқин қилинади. Жамиятда бундай одамлар кўпинча”характери ёмон”, “ўзи шунақа”,“тарбияси бузуқ бўлган-да” деган айбловларга дуч келади.
Манба
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Инсон характери тасодифий шаклланмайди, у болаликдаги кечинмалар, оилавий муҳит, генетик омиллар ва стрессларга берилган жавоблар натижаси сифатида ривожланади.
Шахсият бузилиши инсоннинг ўйлаш, ҳис қилиш ва бошқалар билан муносабат қуриш усулини издан чиқарадиган, узоқ йиллар давомида шаклланадиган руҳий ҳолатдир. Оддий кайфият ўзгаришларидан фарқли равишда мазкур бузилиш индивиднинг феъл-атворига чуқур сингиб кетади ва деярли доимий бўлади. Оқибатда одам вазиятга мослашишда қийналади, стрессни бошқара олмай қолади, атрофдагилар билан муносабатларида тез-тез келишмовчиликлар юзага келади.
Энг эътиборлиси, бундай бузилишга эга одам кўпинча ўзида муаммо борлигини сезмайди: у буни “оддий характер” деб ўйлайди. Аслида эса шахсият бузилиши иш фаолиятидан тортиб оилавий ҳаётгача бўлган кўплаб соҳаларда барқарорликни издан чиқаради ва инсоннинг сифатли турмуш кечиришига тўсқинлик қилади.
Бу ҳолат вақтинчалик эмоционал тушкунлик ёки стресс таъсирида эмас, кўпинча ёшлик даврдан ёки ўсиш жараёнида шаклланади ва йиллар давомида сақланади.
Асосий белгилари:
Шахсият бузилишида одамнинг хулқи ва ҳиссиётлари одатдагидан фарқ қилади. Бундай одам:
-ҳиссиётлари ўта кучли бўлади ёки аксинча, деярли ҳеч нарса ҳис қилмагандек кўринади;
-кўпинча ўйламасдан иш қилади, шошқалоқлик устун бўлади;
-вазиятга мослашишга қийналади;
-муносабатларида жанжал, тушунмовчилик ва беқарорлик тез-тез такрорланади;
-одамга тез ишонмайди ёки ҳаддан ташқари кучли ёпишиб қолади;
-ўзини баҳолашида барқарорлик етишмайди: бир куни ўзини энг зўр деб билса, эртаси куни шахсиятидан нафратланиши мумкин.
Муаммо қандай пайдо бўлади?
Ўзбекистон контекстида шахсият бузилишига доир расмий статистикаларни деярли топиб бўлмайди, мамлакатда руҳий саломатликка оид масалалар ҳали ҳам кучли стигма остида. Психолог ёки психиатрга мурожаат қилиш кўпчилик учун “уят”, “шармандалик” деб қаралади. Шу боис шахсият бузилишига учраган кўплаб одамлар ҳолати йиллар давомида нотўғри талқин қилинади. Жамиятда бундай одамлар кўпинча”характери ёмон”, “ўзи шунақа”,“тарбияси бузуқ бўлган-да” деган айбловларга дуч келади.
Манба
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Rage bait нима?
Сўзнинг ўзи сизга нотаниш бўлса ҳам, ижтимоий тармоқ фойдаланувчиси сифатида, эҳтимол, «ғазабни қўзғатувчи хўрак» билан кўп марта тўқнаш келгансиз.
Оксфорд луғати ношири Oxford University Press таърифига кўра, бу ғазаб ёки ғазабни қўзғатиш, ғазаблантириш, провокация ёки ҳақорат қилиш учун махсус яратилган интернет контентдир.
Бундай контент одатда веб-сайтлар ёки ижтимоий тармоқлардаги аккаунтлар трафигини ошириш учун жойлаштирилади. Гарчи унинг ишлаш механизми кликбейтга ўхшаса-да, мақола ёки видеога ўтишга мажбур этадиган баландпарвоз сарлавҳалари бўлса-да, rage bait вазифаси фойдаланувчиларда ғазаб ва норозилик туйғуларини аниқ уйғотишдан иборат.
Йил сўзини танлашда Оксфорд инглиз тили луғати 2025 йилдаги мунозараларни белгилаб берган кайфият ва мавзуларни акс эттиришга ҳаракат қилди. Йил сўзи 30 мингдан ортиқ киши иштирок этган жамоатчилик сўровида аниқланди.
«Агар илгари интернет бизнинг қизиқишларимиздан фойдаланиб, клик учун эътиборимизни эгаллашга интилган бўлса, энди ҳис-туйғуларимиз ва реакцияларимизга таъсир кўрсатишга ўтмоқда. Бу технология оламида инсон бўлиш нима экани ва онлайн маданиятнинг ҳаддан ташқари чекловлари ҳақидаги давом этаётган суҳбатнинг табиий ривожланиши бўлиб туюлади», деб қўшимча қилди Гратвол.
Ўтган йили Оксфорд луғати йил сўзи сифатида «мия чириши» (brain rot) иборасини танлади, бу ҳам ижтимоий тармоқлар билан боғлиқ бўлиб, фойдасиз маълумотларни доимий равишда истеъмол қилиш туфайли инсоннинг психологик ҳолати ва когнитив қобилиятининг ёмонлашишини англатарди.
Гратвол сўзларига кўра, 2024 ва 2025 йилларнинг ғолиб сўзларини умумий ғоя бирлаштиради.
«Улар биргаликда кучли айланма ҳаракатни ҳосил қилади, унда ғазаб иштирокни келтириб чиқаради, алгоритмлар уни кучайтиради ва доимий ўзаро таъсир ақлий чарчоққа олиб келади», деди у.
Манба
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Сўзнинг ўзи сизга нотаниш бўлса ҳам, ижтимоий тармоқ фойдаланувчиси сифатида, эҳтимол, «ғазабни қўзғатувчи хўрак» билан кўп марта тўқнаш келгансиз.
Оксфорд луғати ношири Oxford University Press таърифига кўра, бу ғазаб ёки ғазабни қўзғатиш, ғазаблантириш, провокация ёки ҳақорат қилиш учун махсус яратилган интернет контентдир.
Бундай контент одатда веб-сайтлар ёки ижтимоий тармоқлардаги аккаунтлар трафигини ошириш учун жойлаштирилади. Гарчи унинг ишлаш механизми кликбейтга ўхшаса-да, мақола ёки видеога ўтишга мажбур этадиган баландпарвоз сарлавҳалари бўлса-да, rage bait вазифаси фойдаланувчиларда ғазаб ва норозилик туйғуларини аниқ уйғотишдан иборат.
Йил сўзини танлашда Оксфорд инглиз тили луғати 2025 йилдаги мунозараларни белгилаб берган кайфият ва мавзуларни акс эттиришга ҳаракат қилди. Йил сўзи 30 мингдан ортиқ киши иштирок этган жамоатчилик сўровида аниқланди.
«Агар илгари интернет бизнинг қизиқишларимиздан фойдаланиб, клик учун эътиборимизни эгаллашга интилган бўлса, энди ҳис-туйғуларимиз ва реакцияларимизга таъсир кўрсатишга ўтмоқда. Бу технология оламида инсон бўлиш нима экани ва онлайн маданиятнинг ҳаддан ташқари чекловлари ҳақидаги давом этаётган суҳбатнинг табиий ривожланиши бўлиб туюлади», деб қўшимча қилди Гратвол.
Ўтган йили Оксфорд луғати йил сўзи сифатида «мия чириши» (brain rot) иборасини танлади, бу ҳам ижтимоий тармоқлар билан боғлиқ бўлиб, фойдасиз маълумотларни доимий равишда истеъмол қилиш туфайли инсоннинг психологик ҳолати ва когнитив қобилиятининг ёмонлашишини англатарди.
Гратвол сўзларига кўра, 2024 ва 2025 йилларнинг ғолиб сўзларини умумий ғоя бирлаштиради.
«Улар биргаликда кучли айланма ҳаракатни ҳосил қилади, унда ғазаб иштирокни келтириб чиқаради, алгоритмлар уни кучайтиради ва доимий ўзаро таъсир ақлий чарчоққа олиб келади», деди у.
Манба
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Тошкентда “Mercedes-Benz” автомобилларини қисмлаб олиб кириш ва қалбакилаштириш схемаси фош этилди.
Жиноят ишлари бўйича Олмазор тумани судида бир гуруҳ шахслар судланди. Улар бу орқали божхона тўловларидан бўйин товлаган ва автомобилларни сохта ҳужжатлар орқали расмийлаштирган. Якуний ҳукмда машиналар давлат фойдасига мусодара этилиши белгиланди.
Тошкент шаҳри Олмазор туман судида “Mercedes-Benz” русумли автомобильларни қисмларга ажратиб БААдан олиб кириш, божхона тўловларидан бўйин товланиши ва сохта ҳужжатлар билан расмийлаштириш бўйича жиноят иши кўриб чиқилди. Иш доирасида Отабек А., Собитхон Ҳ., Отабек С., Жамолиддин Т. (Auto Gas Systems МЧЖ раҳбари) ва Фахритдин С. ларга ҳукм ўқилди.
Суд материалларига кўра, айбланувчилар БААдан “Мерcедес-Бенз CLS500” ва “Мерcедес-Бенз С500/550Л” автомобилларини бутун ҳолида эмас, балки кузов, двигател ва бошқа эҳтиёт қисмлар сифатида ажратиб юбориб, Ўзбекистон ҳудудига алоҳида юк тариқасида олиб кирган.
Бу орқали улар автомобилларга нисбатан қўлланадиган юқори божхона тўловларини четлаб ўтишга уринган. Айрим двигательларнинг рақамлари атайлаб ўчирилиб, юк кузатув ҳужжатларида “рақамсиз” дея кўрсатиб қилинган.
Мамлакатга кириб келганидан сўнг, эҳтиёт қисмлар устахоналар ёрдамида яна битта бутун автомобиль сифатида қайта йиғилган. Кейин эса арзон нархга сотиб олинган, фойдаланишга яроқсиз эски “Мерcедес” автомобилларининг давлат рақами ва ҳужжатлари орқали “қайта жиҳозлаш” схемаси ишга солинган. Бу жараёнда “Газ-Install” ва “Auto Gaz Systems” МЧЖ номидан қалбакилаштирилган далолатномалар тайёрланиб, уларда автомобиль гўёки эски машинадан янгисига кузов алмашгани сифатида кўрсатилган.
Экспертиза бу ҳужжатлардаги имзо ва муҳрлар асл эгаларига тегишли эмаслигини тасдиқлади.
Комплекс экспертизалар натижасига кўра, қайта йиғилган автомобильлар аслида завод томонидан битта бутун транспорт воситаси сифатида ишлаб чиқарилгани, уларнинг бозор баҳоси мос равишда 319,4 миллион сўм ва 394,2 миллион сўм экани аниқланди. Тайёр автомобил сифатида расмийлаштирилган тақдирда, улар бўйича 500 миллиондан 800 миллион сўмгача қўшимча божхона тўловлари ундирилиши керак бўларди.
Айбланувчиларнинг айримлари ўз ҳаракатларини тан олган бўлса, бошқалари айбловни рад этган. Суд тергов давомида тўпланган далиллар асосида уларга қўйилган божхона тўловларидан бўйин товланиши, ҳужжатларни қалбакилаштириш ва жиноятга шериклик айбловлари тасдиқланган.
Манба
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Жиноят ишлари бўйича Олмазор тумани судида бир гуруҳ шахслар судланди. Улар бу орқали божхона тўловларидан бўйин товлаган ва автомобилларни сохта ҳужжатлар орқали расмийлаштирган. Якуний ҳукмда машиналар давлат фойдасига мусодара этилиши белгиланди.
Тошкент шаҳри Олмазор туман судида “Mercedes-Benz” русумли автомобильларни қисмларга ажратиб БААдан олиб кириш, божхона тўловларидан бўйин товланиши ва сохта ҳужжатлар билан расмийлаштириш бўйича жиноят иши кўриб чиқилди. Иш доирасида Отабек А., Собитхон Ҳ., Отабек С., Жамолиддин Т. (Auto Gas Systems МЧЖ раҳбари) ва Фахритдин С. ларга ҳукм ўқилди.
Суд материалларига кўра, айбланувчилар БААдан “Мерcедес-Бенз CLS500” ва “Мерcедес-Бенз С500/550Л” автомобилларини бутун ҳолида эмас, балки кузов, двигател ва бошқа эҳтиёт қисмлар сифатида ажратиб юбориб, Ўзбекистон ҳудудига алоҳида юк тариқасида олиб кирган.
Бу орқали улар автомобилларга нисбатан қўлланадиган юқори божхона тўловларини четлаб ўтишга уринган. Айрим двигательларнинг рақамлари атайлаб ўчирилиб, юк кузатув ҳужжатларида “рақамсиз” дея кўрсатиб қилинган.
Мамлакатга кириб келганидан сўнг, эҳтиёт қисмлар устахоналар ёрдамида яна битта бутун автомобиль сифатида қайта йиғилган. Кейин эса арзон нархга сотиб олинган, фойдаланишга яроқсиз эски “Мерcедес” автомобилларининг давлат рақами ва ҳужжатлари орқали “қайта жиҳозлаш” схемаси ишга солинган. Бу жараёнда “Газ-Install” ва “Auto Gaz Systems” МЧЖ номидан қалбакилаштирилган далолатномалар тайёрланиб, уларда автомобиль гўёки эски машинадан янгисига кузов алмашгани сифатида кўрсатилган.
Экспертиза бу ҳужжатлардаги имзо ва муҳрлар асл эгаларига тегишли эмаслигини тасдиқлади.
Комплекс экспертизалар натижасига кўра, қайта йиғилган автомобильлар аслида завод томонидан битта бутун транспорт воситаси сифатида ишлаб чиқарилгани, уларнинг бозор баҳоси мос равишда 319,4 миллион сўм ва 394,2 миллион сўм экани аниқланди. Тайёр автомобил сифатида расмийлаштирилган тақдирда, улар бўйича 500 миллиондан 800 миллион сўмгача қўшимча божхона тўловлари ундирилиши керак бўларди.
Айбланувчиларнинг айримлари ўз ҳаракатларини тан олган бўлса, бошқалари айбловни рад этган. Суд тергов давомида тўпланган далиллар асосида уларга қўйилган божхона тўловларидан бўйин товланиши, ҳужжатларни қалбакилаштириш ва жиноятга шериклик айбловлари тасдиқланган.
Манба
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining “Jazo muddatini o‘tayotgan, qilmishiga chin ko‘ngildan pushaymon bo‘lgan va tuzalish yo‘liga qat’iy o‘tgan bir guruh shaxslarni afv etish to‘g‘risida”gi Farmoniga sharh
—
Комментарий к Указу Президента Республики Узбекистан «О помиловании группы лиц, отбывающих срок наказания, чистосердечно раскаявшихся в содеянном и твердо вставших на путь исправления»
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
—
Комментарий к Указу Президента Республики Узбекистан «О помиловании группы лиц, отбывающих срок наказания, чистосердечно раскаявшихся в содеянном и твердо вставших на путь исправления»
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
Konstitutsiya kuni munosabati bilan O‘zbekiston xalqiga bayram tabrigi
—
Праздничное поздравление народу Узбекистана по случаю Дня Конституции
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
—
Праздничное поздравление народу Узбекистана по случаю Дня Конституции
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🇺🇿10 декабрь — Ўзбекистон Республикасининг Давлат мадҳияси қабул қилинган кун.
Ўзбекистон Республикаси давлат мадҳияси 1992 йил 10 декабрь куни қабул қилинган.
Мадҳия Абдулла Орипов шеъри, Мутаваккил Бурхонов мусиқаси асосида яратилган.
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Ўзбекистон Республикаси давлат мадҳияси 1992 йил 10 декабрь куни қабул қилинган.
Мадҳия Абдулла Орипов шеъри, Мутаваккил Бурхонов мусиқаси асосида яратилган.
Каналга обуна бўлиш 👉 https://t.me/AkromAripov
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Prezident Shavkat Mirziyoyev Oliy Majlis va O‘zbekiston xalqiga Murojaatnomasida mamlakatimizni rivojlantirishning eng ustuvor yo‘nalishlarini belgilab berdi.
—
Президент Шавкат Мирзиёев в своем Послании Олий Мажлису и народу Узбекистана обозначил главные приоритеты развития страны.
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
—
Президент Шавкат Мирзиёев в своем Послании Олий Мажлису и народу Узбекистана обозначил главные приоритеты развития страны.
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Sud-huquq tizimini xalqqa yaqinlashtirishga qaratilgan ishlar izchil davom ettiriladi.
Odil sudlov jarayonini “raqamli sud” konsepsiyasi asosida tashkil etish boshlandi. Endi tergovni ham raqamlashtirish orqali inson huquqlari himoyasi kuchaytiriladi.
Bunda jinoyat haqidagi arizani qabul qilishdan boshlab, ishni sudga o‘tkazishgacha bo‘lgan bosqichlarga sun’iy intellekt texnologiyalari joriy etiladi va inson omili qisqartiriladi.
Yurtimizda tergov sudyalari ish boshlagani xalqaro tan olingan “Xabeas korpus” institutini qo‘llashning navbatdagi muhim bosqichi bo‘ldi. 2026-yildan tergov sudyalariga sanksiya va majburlov choralarini o‘zgartirish hamda bekor qilish vakolatlari ham beriladi.
Facebook|Instagram|X
Odil sudlov jarayonini “raqamli sud” konsepsiyasi asosida tashkil etish boshlandi. Endi tergovni ham raqamlashtirish orqali inson huquqlari himoyasi kuchaytiriladi.
Bunda jinoyat haqidagi arizani qabul qilishdan boshlab, ishni sudga o‘tkazishgacha bo‘lgan bosqichlarga sun’iy intellekt texnologiyalari joriy etiladi va inson omili qisqartiriladi.
Yurtimizda tergov sudyalari ish boshlagani xalqaro tan olingan “Xabeas korpus” institutini qo‘llashning navbatdagi muhim bosqichi bo‘ldi. 2026-yildan tergov sudyalariga sanksiya va majburlov choralarini o‘zgartirish hamda bekor qilish vakolatlari ham beriladi.
Facebook|Instagram|X
Forwarded from Prezident matbuot kotibi | Sherzod Asadov
Odil sudlovni amalga oshirishda jamoatchilik ishtiroki va roli oshirib borilishi ta’kidlandi.
Endi jinoyat protsessiga ingliz huquqidagi davlatlarda ijobiy natija bergan “Xalq vakillari hay’ati” instituti bosqichma-bosqich joriy etiladi.
Bunda o‘ta og‘ir va jamiyatda shov-shuvga sabab bo‘layotgan jinoyatlar jamoatchilik vakillari ishtirokida ko‘rib chiqilishi sud hukmining yanada adolatli bo‘lishiga xizmat qiladi.
– dedi davlatimiz rahbari.
Facebook|Instagram|X
Endi jinoyat protsessiga ingliz huquqidagi davlatlarda ijobiy natija bergan “Xalq vakillari hay’ati” instituti bosqichma-bosqich joriy etiladi.
Bunda o‘ta og‘ir va jamiyatda shov-shuvga sabab bo‘layotgan jinoyatlar jamoatchilik vakillari ishtirokida ko‘rib chiqilishi sud hukmining yanada adolatli bo‘lishiga xizmat qiladi.
“Sud qarorlari ijrosini so‘zsiz ta’minlamay turib, fuqaro va tadbirkorlar huquqining ishonchli tiklanishiga erishib bo‘lmaydi. Shu bois, majburiy ijro jarayoniga samarali muqobil mexanizmlarni ham kiritamiz”,
– dedi davlatimiz rahbari.
Facebook|Instagram|X
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev Oliy Majlis va O‘zbekiston xalqiga Murojaatnomani taqdim etdi.
—
Президент Республики Узбекистан Шавкат Мирзиёев обратился с Посланием к Олий Мажлису и народу Узбекистана.
#Mirziyoyev #Murojaatnoma #2026yil #mahalla
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
—
Президент Республики Узбекистан Шавкат Мирзиёев обратился с Посланием к Олий Мажлису и народу Узбекистана.
#Mirziyoyev #Murojaatnoma #2026yil #mahalla
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
Forwarded from Shavkat Mirziyoyev_press-service
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Prezident Shavkat Mirziyoyevning O‘zbekiston xalqiga Yangi yil tabrigi
—
Новогоднее поздравление Президента Шавката Мирзиёева народу Узбекистана
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X
—
Новогоднее поздравление Президента Шавката Мирзиёева народу Узбекистана
Prezident.uz|Facebook|Instagram|YouTube|X