Звездани путник
2.29K subscribers
945 photos
281 videos
4 files
227 links
Специјалност: соларни систем, космичке мисије, млечни пут, интрегалактички простор, галаксије, црне рупе, егзопланете, супернове, квазари, интра/интер универзумске "црвоточине".....
Download Telegram
📝 Када нема могућности да се један објекат уочи путем телескопа, научници гледају да пронађу гравитационе утицај на орбите других тела

🔭На овај начин је откривн Нептун,јер је уочено његово гравитационо "повлачење" Урана.

🔭 Када је у питању за сада не потврђена планета 9, чији се гравитациони утицај не види на орбитама планета, већ на груписању залеђених тела у Кајперовом појасу.

🔭Да нема планета у спољнем делу Соларног система,орбите ледених тела из Кајпровог појаса биле би,по математичким моделима, скроз произвољне и без усклађености.

🔭На слици у прилогу је предвиђена орбита Планете 9,за коју је претпоставка да има масу 5 пута већу од земљине, али која упркос математичким моделима још није пронађена
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🔭Основна сврха ТЕЛЕСКОПА ТЕС је тражење егзопланета помоћу транзитног метода. Али подаци које је он прикупио пронашли су примену у другим областима - посебно у проучавању звезда црвених џинова!

🔭Црвени џин је оно што чека наше Сунце за око 5-7 милијарди година, када ће исцрпети своје резерве водоника и почети убрзано да се шири. Једна од карактеристика таквих звезда је да њихове површине пулсирају са одређеном амплудом.

🔭То је последица кретања гаса са површине звезде. На снмку можете да чујете "песму" једног црвдног џина у сазвежђу Змаја
🔭Ово је слика MyCn18, младе планетарне маглине која се налази на удаљености од око 8.000 светлосних година, снимљена са камером Широко поље и планетарном камером број2 (WFPC2) на свемирском телескопу Хабл (ХСТ).

🔭Ова Хаблова слика открива прави облик MyCn18, а то је пешчани сат са замршеним обрасца гасова око централног дела.

📝Ова слика је састављена од три одвојене слике снимљене у светлу јонизованог азота (представљеног црвеним), водоника (зелено) и дупло-јонизованог кисеоника (плаво).
🚀 Слика показује снимак терена где је слетела Аполо мисија као и остатке од лендера.

🔭Мања слика показује заставу која и после скоро 60 година и даље стоји на месту,мада је вероватно бела услед излагању јакој сунчевој радијацији
📝Нешто чудно се дешава земљином магнетном пољу. Током последњих 200 година полако слаби и помера свој магнетни северни пол (где компас показује, да не буде забуне са географским северним полом) од канадског Арктика ка Сибиру.

📝 Последњих деценија, међутим, та спора промена ка југу се убрзала — достижући брзину од 45 километара годишње

📝Земљино магнетно поље је генерисано кретањем истопљеног гвожђа у језгру планете, око 3400 километара испод наших ногу.

📝Ова супергрејана течност генерише електричне струје које заузврат производе електромагнетна поља. Док су процеси који покрећу обртање полова мање схваћени, компјутерске симулације планетарне динамике показују да се преокрети појављују спонтано и континуирано током историје наше планете.

📝 По досадашњим податцима,задња промена магнетних полова планете,десио се пре око 780.000година.
🔭 Величина огледала на досадашњим свемирским телескопима у поређењу са Веб телескопом.

🔭Једва чекамо прве слике 😁
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🌕 Да вратимо мало поглед на нашу планету са овим снимцима са Међународне свемирске станице

🚀 Има наговештаја да Кинези имају планове да направе своју стницу која би била 10 пута већа од МСС са дужином од око 1км.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
💫1999 KW4, је астероид који спада у групу астероид који су блиски Земљиној орбити.

🔭Астероид има око 1.3км у пречнику и орбитални период од 188 дана.

🔭Оно што чини овај астероид занимљивим је то што је ово бинарни систем, у којем имамо још један астеорид који се налази у орбити око већег на даљини од 2,3км, са орбиталним периодом од 16 сати. Мањи астероид има пречник од 360метара.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Кваркови су фундаментални градивни блокови материје.

Најчешће се налазе унутар протона и неутрона, честица које чине језгро сваког атома у универзуму. На основу тренутних експерименталних доказа, кваркови су заиста фундаменталне честице; не могу се даље поделити.

Постоји шест типова, кваркова који се међусобно разликују по својој маси и карактеристикама електричног набоја. Ових шест врста кваркова могу се груписати у три пара: горе-доле, шарм и чудни, и врх и дно(квантни физичари заиста нису маштовити када дође до давања имена).

 Протони и неутрони углавном садрже две врсте кварка. То су горњи и доњи кварк. Из још увек непознатих разлога, природа је такође дизајнирала по две копије сваке од горњег и доњег кварка, идентичне осим што имају веће масе. Теже копије кварка називају се шарм и врх кварк; копије дна кварка су назване чудним и доњим кварковима. Претварајући енергију у масу, акцелератори производе ове теже, краткотрајне кваркове кроз судар честица.
🔭На овој слици се комбинују посматрања оближњих галаксија НГЦ 1300, НГЦ 1087, НГЦ 3627 (од врха, слева надесно), НГЦ 4254 и НГЦ 4303 (дно, слева надесно) снимљене са Спектроскопским телескопом више јединица на ЕСО-овом веома великом телескопу.

🔭Свака појединачна слика је комбинација више фотографија на различитим таласним дужинама светлости како би се мапирала звездана популација и врео гас.

🔭 Најсјанији делови су "породилишта" звезда, где се рађају нови звездани и планетарни системи
💥На овој слици су представљени слојеви хемијских елемената у звезди пре њеног коначног краја.

🔭 Оног тренутка када језгро звезде буде затровано гвожђем,престаје нуклеарна реакција која одржава баланс са гравитацијом и звезда прво имплодира да би у следећој фази експлодирала.

💥Ово можда значи смрт за звезду али хемијски елементи који се у овом процесу стварају и накнадној експлозији растуре по свемиру су кључ за формирање нових звезда,планета и живота.

💥Сваки атом гвожђа у вашој крви је настао у језгру,сада већ нестале,звезде
🔭Једна од најбољих фотографија Сунца коју је ове године снимио астроном аматер.

🔭Црвена - фотосфера Сунца, наранџаста - спољни омотач или хромосфера. Испод је турбулентна формација плазме коју држи магнетно поље звезде
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🔭Оно што видите је огроман кластер од око 3000 звезда по имену Вестерлунд 2.

📝Име добија од шведског астронома Бенгта Вестерлунда, који га је открио шездесетих година прошлог века.

🔭Кластер се налази у звезданој небули познатом као Гум 29, која се налази 20.000 светлосних година далеко од Земље у сазвежђу Карина", наводи се у саопштењу
🌕Зашто Јупитеров месец Ио изгледа светло жуто?

🔭На слици, Ио је представљен у природним бојама, као да га је видело људско око. Ову слику је снимио свемирски брод Галилео.

🌕Ио -ова боја је одређена сумпорним и растопљеним силикатним стенама. Необична површина Иоа се стално мења захваљујући систему активних вулкана.

🌕Јупитерове снажне плимске силе деформишу Ио као и вибрације изазване гравитационим повлачењем других Галилејских месеца.
😱Да ставимо ствари у перспективу када су у питању супермасивне Црне рупе.

🔭 Ово је ТОН 618 највећа до сада откривена Црна рупа. За сваку соларну масу пречник Црне рупе се повећава за око 4км.

🔭Да би Црна рупа достигла оволику величину морала је да настане рано у формирању умиверзума као и да буде "канибал"

🌑 Овакве Црне рупе и ако огромне су питомије од мањих,зато што је њихова ротација спорија.
🔭Томас Пескет, француски астронаут који је стигао у МСС на своју другу свемирску туру у априлу 2021. године, снимио је ову занимљиву слику 30. јула док је гледсо са куполе свемирске станице. Купола је седмосмерна осматрачнице која вири са стране станице.

🔭Видимо танку земљину атмосферу која је све што стоји између нас и хладног вакума свдмира
🔭Звездани кластер стар око 2 милиона година окружен облацима прашине и светлећег гаса, M16 је познат и као Маглина Орао

🔭Ова детаљна слика овог региона састављена је од више слика у различитим таласним дужинама светлости,а сликана са Хаблом укључује космичке структуре које започињу процесе стварања нових звезда.

🔭Описани као слонови или стубови стварања, густи, прашњави стубови који се уздижу близу центра су дугачки више светлосних година, али се гравитационо померају ка средини да формирају звезде
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🌕 Како гравитација Месеца утиче на водене површине на Земљи
❄️Ураган треће гатегорије Лери сликсн са МСС
🌕 Колекција слика Марса са ровера Издржљивост и орбиталне летелице Mars Observer

🌕Поред рељефа који показује еолску ерозију, видимо и знакове водених токова као и ударе метеора