✨ Напредак науке за само 100 година је невероватан

🌙Необично кретање Нептунових сателита Наида и Тхаласа .

💫Ова два сићушна тела су сличног облика као Тик Так бомбоне и дугачка су око 100 км. Крећу се на раздаљини од 3540 км од површине Нептун.

🔭Али зашто се кретање дешва на тај начин, астрономи још увек не могу да објасне.

📝 Сугерише се да су на постојеће орбите ових тела утицали масивни сателити Нептуна

📝 Када нема могућности да се један објекат уочи путем телескопа, научници гледају да пронађу гравитационе утицај на орбите других тела

🔭На овај начин је откривн Нептун,јер је уочено његово гравитационо "повлачење" Урана.

🔭 Када је у питању за сада не потврђена планета 9, чији се гравитациони утицај не види на орбитама планета, већ на груписању залеђених тела у Кајперовом појасу.

🔭Да нема планета у спољнем делу Соларног система,орбите ледених тела из Кајпровог појаса биле би,по математичким моделима, скроз произвољне и без усклађености.

🔭На слици у прилогу је предвиђена орбита Планете 9,за коју је претпоставка да има масу 5 пута већу од земљине, али која упркос математичким моделима још није пронађена

🔭Основна сврха ТЕЛЕСКОПА ТЕС је тражење егзопланета помоћу транзитног метода. Али подаци које је он прикупио пронашли су примену у другим областима - посебно у проучавању звезда црвених џинова!

🔭Црвени џин је оно што чека наше Сунце за око 5-7 милијарди година, када ће исцрпети своје резерве водоника и почети убрзано да се шири. Једна од карактеристика таквих звезда је да њихове површине пулсирају са одређеном амплудом.

🔭То је последица кретања гаса са површине звезде. На снмку можете да чујете "песму" једног црвдног џина у сазвежђу Змаја

🔭Ово је слика MyCn18, младе планетарне маглине која се налази на удаљености од око 8.000 светлосних година, снимљена са камером Широко поље и планетарном камером број2 (WFPC2) на свемирском телескопу Хабл (ХСТ).

🔭Ова Хаблова слика открива прави облик MyCn18, а то је пешчани сат са замршеним обрасца гасова око централног дела.

📝Ова слика је састављена од три одвојене слике снимљене у светлу јонизованог азота (представљеног црвеним), водоника (зелено) и дупло-јонизованог кисеоника (плаво).

🚀 Слика показује снимак терена где је слетела Аполо мисија као и остатке од лендера.

🔭Мања слика показује заставу која и после скоро 60 година и даље стоји на месту,мада је вероватно бела услед излагању јакој сунчевој радијацији

📝Нешто чудно се дешава земљином магнетном пољу. Током последњих 200 година полако слаби и помера свој магнетни северни пол (где компас показује, да не буде забуне са географским северним полом) од канадског Арктика ка Сибиру.

📝 Последњих деценија, међутим, та спора промена ка југу се убрзала — достижући брзину од 45 километара годишње

📝Земљино магнетно поље је генерисано кретањем истопљеног гвожђа у језгру планете, око 3400 километара испод наших ногу.

📝Ова супергрејана течност генерише електричне струје које заузврат производе електромагнетна поља. Док су процеси који покрећу обртање полова мање схваћени, компјутерске симулације планетарне динамике показују да се преокрети појављују спонтано и континуирано током историје наше планете.

📝 По досадашњим податцима,задња промена магнетних полова планете,десио се пре око 780.000година.

🔭 Величина огледала на досадашњим свемирским телескопима у поређењу са Веб телескопом.

🔭Једва чекамо прве слике 😁

🌕 Да вратимо мало поглед на нашу планету са овим снимцима са Међународне свемирске станице

🚀 Има наговештаја да Кинези имају планове да направе своју стницу која би била 10 пута већа од МСС са дужином од око 1км.

💫1999 KW4, је астероид који спада у групу астероид који су блиски Земљиној орбити.

🔭Астероид има око 1.3км у пречнику и орбитални период од 188 дана.

🔭Оно што чини овај астероид занимљивим је то што је ово бинарни систем, у којем имамо још један астеорид који се налази у орбити око већег на даљини од 2,3км, са орбиталним периодом од 16 сати. Мањи астероид има пречник од 360метара.

https://youtu.be/1OLz6uUuMp8

Овонедељна препорука предавања:Панел на тему реалности вођен од стране Нил Делграјс Тајсона

Уживајте

✨Кваркови су фундаментални градивни блокови материје.

✨Најчешће се налазе унутар протона и неутрона, честица које чине језгро сваког атома у универзуму. На основу тренутних експерименталних доказа, кваркови су заиста фундаменталне честице; не могу се даље поделити.

✨Постоји шест типова, кваркова који се међусобно разликују по својој маси и карактеристикама електричног набоја. Ових шест врста кваркова могу се груписати у три пара: горе-доле, шарм и чудни, и врх и дно(квантни физичари заиста нису маштовити када дође до давања имена).

✨ Протони и неутрони углавном садрже две врсте кварка. То су горњи и доњи кварк. Из још увек непознатих разлога, природа је такође дизајнирала по две копије сваке од горњег и доњег кварка, идентичне осим што имају веће масе. Теже копије кварка називају се шарм и врх кварк; копије дна кварка су назване чудним и доњим кварковима. Претварајући енергију у масу, акцелератори производе ове теже, краткотрајне кваркове кроз судар честица.

🔭На овој слици се комбинују посматрања оближњих галаксија НГЦ 1300, НГЦ 1087, НГЦ 3627 (од врха, слева надесно), НГЦ 4254 и НГЦ 4303 (дно, слева надесно) снимљене са Спектроскопским телескопом више јединица на ЕСО-овом веома великом телескопу.

🔭Свака појединачна слика је комбинација више фотографија на различитим таласним дужинама светлости како би се мапирала звездана популација и врео гас.

🔭 Најсјанији делови су "породилишта" звезда, где се рађају нови звездани и планетарни системи

💥На овој слици су представљени слојеви хемијских елемената у звезди пре њеног коначног краја.

🔭 Оног тренутка када језгро звезде буде затровано гвожђем,престаје нуклеарна реакција која одржава баланс са гравитацијом и звезда прво имплодира да би у следећој фази експлодирала.

💥Ово можда значи смрт за звезду али хемијски елементи који се у овом процесу стварају и накнадној експлозији растуре по свемиру су кључ за формирање нових звезда,планета и живота.

💥Сваки атом гвожђа у вашој крви је настао у језгру,сада већ нестале,звезде

🔭Једна од најбољих фотографија Сунца коју је ове године снимио астроном аматер.

🔭Црвена - фотосфера Сунца, наранџаста - спољни омотач или хромосфера. Испод је турбулентна формација плазме коју држи магнетно поље звезде

🔭Оно што видите је огроман кластер од око 3000 звезда по имену Вестерлунд 2.

📝Име добија од шведског астронома Бенгта Вестерлунда, који га је открио шездесетих година прошлог века.

🔭Кластер се налази у звезданој небули познатом као Гум 29, која се налази 20.000 светлосних година далеко од Земље у сазвежђу Карина", наводи се у саопштењу

🌕Зашто Јупитеров месец Ио изгледа светло жуто?

🔭На слици, Ио је представљен у природним бојама, као да га је видело људско око. Ову слику је снимио свемирски брод Галилео.

🌕Ио -ова боја је одређена сумпорним и растопљеним силикатним стенама. Необична површина Иоа се стално мења захваљујући систему активних вулкана.

🌕Јупитерове снажне плимске силе деформишу Ио као и вибрације изазване гравитационим повлачењем других Галилејских месеца.

😱Да ставимо ствари у перспективу када су у питању супермасивне Црне рупе.

🔭 Ово је ТОН 618 највећа до сада откривена Црна рупа. За сваку соларну масу пречник Црне рупе се повећава за око 4км.

🔭Да би Црна рупа достигла оволику величину морала је да настане рано у формирању умиверзума као и да буде "канибал"

🌑 Овакве Црне рупе и ако огромне су питомије од мањих,зато што је њихова ротација спорија.

🔭Томас Пескет, француски астронаут који је стигао у МСС на своју другу свемирску туру у априлу 2021. године, снимио је ову занимљиву слику 30. јула док је гледсо са куполе свемирске станице. Купола је седмосмерна осматрачнице која вири са стране станице.

🔭Видимо танку земљину атмосферу која је све што стоји између нас и хладног вакума свдмира

🔭Звездани кластер стар око 2 милиона година окружен облацима прашине и светлећег гаса, M16 је познат и као Маглина Орао. 

🔭Ова детаљна слика овог региона састављена је од више слика у различитим таласним дужинама светлости,а сликана са Хаблом укључује космичке структуре које започињу процесе стварања нових звезда.

🔭Описани као слонови или стубови стварања, густи, прашњави стубови који се уздижу близу центра су дугачки више светлосних година, али се гравитационо померају ка средини да формирају звезде

🌕 Како гравитација Месеца утиче на водене површине на Земљи