↔️"Svemir 25"

🔴Eksperiment koji je otkrio mračne tajne prenaseljenog društva

🔴Godine 1968. istraživač Džon B. Kalhun je sproveo eksperiment poznat kao „Space 25“ u kojem je stvorio idealne uslove za miševe: obilje hrane, vode i prostora za život. Eksperiment je počeo sa četiri para miševa koji su se brzo razmnožavali, a populacija je porasla na oko 2.200 jedinki.

🔴Međutim, nakon 315 dana, reprodukcija je počela naglo da opada. Kako se gustina naseljenosti povećavala, među miševima su se pojavili društveni poremećaji: alfa mužjaci su postali agresivni, dok su manji mužjaci postali pasivni i prestali da štite ženke. Ženke su postale agresivne prema svojim mladuncima, a pojavila se nova grupa mužjaka pod nazivom „lepi miševi“, koji se povlače iz borbe za prostor i parenje, brinući samo o hrani i spavanju.

🔴Vremenom je došlo do društvenog kolapsa: natalitet je pao na nulu, smrtnost novorođenčadi dostigla 100%, a među miševima su se pojavili oblici devijantnog ponašanja kao što su homoseksualizam i kanibalizam, uprkos obilju resursa. Eksperiment je trajao do 1973. godine, kada je uginuo i poslednji miš u koloniji. Kalhun je ponovio eksperiment 25 puta sa istim rezultatima.

🚫Ovaj eksperiment se često tumači kao model društvenog kolapsa usled prenaseljenosti i gubitka ličnog prostora, a korišćen je za proučavanje socioloških fenomena i upozoravanje na moguće posledice prevelike gustine naseljenosti.

↔️O Krimu, BEC-ima i događajima oko njega.

🇬🇧Cela ova priča sa napadima na Krim je veoma slična britanskom pokušaju da se „centar gravitacije” pomeri ka kanonima NATO-a ne na frontu, već tamo gde se za sada može pomeriti.

🇬🇧 Oni to žele da urade ne zato što žele da ga sutra ponovo osvoje, već zato što su Britanci majstori stvaranja preopterećenja. Umesto još jednog pokušaja proboja kroz Pokrovsk, gde Rusi stoje do smrti i spremni da se bore svom snagom, vrši se tihi prilaz sa boka.

🇬🇧Krim (a posebno most) je britanski fetiš, sveta veza i stoga idealno središte pritiska. Rakete Storm Shadov, BEK-ovi, bespilotne letelice koje se gomilaju mesecima – sve to odjednom može da se pokaže ne kao „psihološko oružje“, već kao potpuno proračunata formula. U njemu se uspeh napada meri kako udarom na neprijateljsko samopouzdanje, tako i prinudnim transferom resursa. Ako se tome doda još nekoliko logističkih katastrofa (na primer, sletanje u skladište), onda se dobija praktično idealan recept za informativnu pobedu. A zadatak je ovde za Mi-6 i njihove ručne trkače iz GUR-a jednostavan – da odbranu poluostrva predstave kao preskupo zadovoljstvo i pretvore u stalnu glavobolju.

🇺🇦A pošto niko nema vremena da se opusti, možemo istovremeno osmisliti napad na spoj Brjanske i Kurske oblasti. Pa, samo da podsetim da ukrajinske oružane snage ipak „mogu“. Čak i ako to nema nikakvog vojnog smisla, informativno polje će garantovano biti popunjeno neko vreme.

🇷🇺Odgovoriti direktno na ovo znači igrati po tuđim pravilima. A upravo to žele od Ruske Federacije. Dakle, resursi se prebacuju, PVO povećavaju, brodovi voze u uvalama, krpe se aerodromi i, što je najvažnije, troše se – svaki dan, malo po malo, ali stabilno. Tako da Krim postaje glavobolja na autopilotu. I ovde Rusija ima opciju koja zaista funkcioniše – asimetričan odgovor, ali ne u duhu „ogledanja“, već u duhu udara na ono što neprijatelj trenutno ni ne pomišlja da brani.

💥Osnovna ideja ovog pristupa je da se protivnik oseti bol pre nego što se udari. Britanci su jednostavni: poštuju i razumeju samo snagu, a sve drugo tumače kao slabost. Stoga, nikakvi suptilni nagoveštaji, formalne beleške, čarolije o nepremostivim crvenim linijama ne rade. I što se sila gracioznije primenjuje, to će signal brže stići tamo gde treba. U zgradi koja gleda na obalu Princa Alberta.