Еванђелска наука и идентитет нашег народа *

Примивши хришћанство из Цариграда, односно од свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика, и наш народ је дошао до свог писма, тако да је и он могао да остави трага о себи и о своме животу. Народ који нема писма још је у праисторији, јер о њему пишу само други. Оплеменивши хришћанством своје природне способности, дошао је у могућност да се покаже и у градитељству, сликарству, књижевности и да општој ризници напретка и културе човечанства даде свој допринос.

Но више и важније од тога је то што је наш народ, оплеменивши Еванђељем своју душу, био и остао народ Божији, онако како је кроз векове учен од својих мајки још у колевци, као што је Јевросима мајка учила свога сина Марка Краљевића: „Немој, сине, говорити криво, ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу."

И на Косову је исто речено: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека." Није Свети Кнез Лазар био против живота на земљи, против царства земаљскога, јер људи нису само душе, него и тела. Али ако већ треба да се једно губи, боље је изгубити царство земаљско, него оно небеско. Боље је изгубити живот, него изгубити душу. То је оно што је дубоко усађено у нашем народу, што је остало и до дана данашњег.

патријарх србски Павле

* Наслов је наш, а чланак је део интервјуа који је патријарх Павле дао за американски Србобран. Интервју је објављен у броју Србобрана од 27.9.1993. године.

,,Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери Православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим..." (Охридски пролог)

Револуција почиње данас! У твом срцу... Ако се одазовеш на позив Предака да браниш све оно што су нам они поверили на чување. Ако схватиш своју одговорност за будућност србске деце, својих потомака. Не штеди себе у најважнијој борби да овладаш својим нагонима и под ноге бациш страсти које унижавају људски живот. Спознај Бога и следи Његов закон, узрастајући уз Његову помоћ, кроз Цркву Православну.
Живи здраво и буди истрајан у каљењу свог тела, бавећи се спортом и не избегавајући физички рад. Не веруј медијима и не препуштај се утицају индустрије забаве.
То су први кораци сваког србског револуционара на путу националне револуције.

Придружи нам се у нашој борби! Знај да можемо бити господари своје судбине или је пак препустити лоповима, издајницима, преварантима и онима који желе да нас униште као народ.

Ступи у акцију, победи окупацију!

Подвиг и борба!

„Запамтите, да изван Христа другог темеља спасења народима и појединцима нема, нити има другог пута, истине и живота. Све је друго, ма како изгледало примамљиво, пропаст појединца и народа. Није, дакле, ни Збор ни смео ни хтео ни могао никакав нов пут, никакав нов темељ, никакву истину, никакав нов живот изван темеља, истине и живота у Христу Исусу, Господу нашем, и то онако како је она изнета у науци Његовој, сачуваној у Цркви Православној. Ко од вас ово не прими свим бићем својим а не само уснама, није збораш."

Димитрије Љотић

Мондијализам као и сама либерална демократија, третира личности као атомизована бића, издвојена из заједница којима оне по правилу органски припадају (породица, нација, струка, црква). То је тежња да се човек сведе на обезличеног грађанина и потрошача испраног мозга, а препрека тој тежњи јесу управо органске заједнице којима човек, по Богом установљеној природи, припада. Међу таквим заштитиним заједницама битну функцију обавља (тачније требало би да обавља) породица, као основна ћелија нације. Стога је наша борба посебно посвећена заштити и промовисању института породице. И ту је посебно важно схватити две ствари. Да борба за породицу, мора бити поткрепљена личним примером као и да су јачање породице и борба против беле куге, могући једино кроз снажење религиозног дуга и народу, односно и нашем србском случају - кроз православну духовну обнову.

За снажну и здраву србску породицу!

За снажну и здраву Србију!

Подвиг и борба!

„Морално деградирајуће друштво рађа моралну деградирајућу армију, неспособну за озбиљан рат са равноправним противником, спремним на жртву ради победе... Индивидуализам уништава војну заједницу, разлаже душе војника... Усамљеност даје човеку привид снаге, али не помаже да се издрже тешка искушења и невоље. Само вера чини човека чврстим и непоколебљивим пред свим потресима и тешкоћама, чак и када ови надмашују његову духовну и физичку снагу. Ратно братство, окренуто ка Богу и које живи по законима жртвене љубави, увек ће бити немерљиво јаче и чвршће од заједнице индивидуалиста – професионалаца, уједињених
само идејом ратног братства."

протојереј Димитрије Васиљенков, „У рату"

(Књигу можете наручити путем контакт форме на нашем сајту или путем Инстаграм профила Отачаствољубље, по цени од 500 рсд)

„Скратите време које беспотребно губите излажући се непријатељској пропаганди. Време користите конструктивније, на начин који доприноси нашој национал-патриотској борби. Прочитајте књигу или часопис. Отиђите на село или се прошетајте парком и уживајте у чарима природе. Поделите који летак више или помозите дистрибуцију патриотског часописа. Организујте трибину у вашем месту..."

https://akcija.org/politicki-vojnik/

Kosowo było, jest i będzie serbskie!

"Istnieje przypuszczenie, że nazwy miejscowości w Wielkopolsce takie jak Serby, Sarbia, Sarbinów są pozostałością po osadnictwie na tych ziemiach Białych Serbów. Serbowie to dumny i waleczny naród tak jak Polacy. Podobna do polskiej mentalność, kultura, ukochanie Ojczyzny i wiara w Boga."

⬇⬇⬇
https://tinyurl.com/5x8nef6b

#Serbia #Serbowie #KosowoJestSerbskie #KosovoIsSerbia

Неопходно је да данашњи Србин зна због чега треба да воли свој народ, његову повест и због чега треба да буде поносан на свој национални идентитет, упркос томе што је и лично сведок мрачног доба распада, компромитације, издаје и корупције (која је неизоставни пратилац материјалног сиромаштва). Јер ови чиниоци, који су попут опаке куге захватили велики део данашњих Срба, једноставно нису Србија, већ страно тело које треба одстранити. Ови злокобни чиниоци и симптоми пропасти, Србији су наметнути и лажно представљени као изворно наша тековина. Стога, ми морамо одлучно устати, успротивити се таквој лажи и демантовати је сопственим подвигом и сопственом борбом. Јер то нико други неће и не може учинити уместо нас!

Цео чланак

„Трећи пут и трећа идеја. То је обнављање традиционалног и историјског пута Русије. Ми нашу идеју нисмо нашли тек тако у Европи на сметлишту, одакле су преузети комунизам и либерализам. Царизам је наш историјски пут којим смо као нација ходили хиљаду година. Ми смо се за њега изборили. Кобне 1917. године, нас су свргнули са нашег традиционалног пута у либерални и комунистички канал. У том каналу ми и даље плутамо, а када се извучемо, ступићемо на свој традиционални историјски пут – монархистички, православни и самодржавни."

Станислав Воробјов

* На данашњи дан, на празник Светог праведног Јова, 1868. године, рођен је Свети цар Николај II Романов, мученик, велики православни владар и велики и заслужни пријатељ србског народа. Његова борба, подвиг и жртва, путоказ су државотворне православне обнове. А његово молитвено заступништво, сила је која крепи оне који ходе таквим путем.

Сатанизам се данас отворено пропагира, нарочито на либерал-демократском Западу. То и није толико чудно јер тај демократски систем почива на лажима „слободе, једнакости и братства” које доноси са собом, те таквом систему онда не може бити стран ни сам отац лажи - Сатана. Прва отворено сатанистичка организација је настала управо у САД - бастиону демо(но)кратије, под називом „Сатанистичка црква”, а данас постоји више таквих организација. О Сатани се учи и у школама, а све је чешћа промоција сатанизма у популарној култури. Сатана се не представља онаквим како је представљен у Светом Писму, тј. онаквим какав јесте, већ га представљају управо супротним као неког позитивног лика који се бори за слободу људи, а против „репресије” Бога. Овакво изврнуто схватање само још више служи људској пропасти. Та „слобода” коју доноси нечастиви није она истинска слобода, већ је слобода у чињењу и најгорих грехова, одбацивање морала и као најгоре од свега - отпадништво од Спаситеља нашег Исуса Христа. Истинска слобода и побуна против данашњег друштва и модерног света није у деструктивном сатанизму, већ у спасоносном Православном хришћанству, у Православној Цркви и у Господу нашем Исусу Христу.

Смрт сатанизму!

Подвиг и борба!

У исто време док издајник Косова - Александар Вучић, у Њујорку глуми родољуба (иако његов став у вези дешавања у Сребреници 1995. године, одступа само козметички а не суштински од србомрзачког наратива), у Србији ступају на снагу накарадне законске одредбе о „родно сензитивном језику". 
Осим што кидишу на србски језик, ове законске одредбе убацују у јавни дискурс изопачени појам „рода", који нема никакве везе са србском речју „род", која се традиционално користи и као синоним за пол (мушки и женски) и сходно томе, има употребу и у граматици. 
Међутим, наметањем наказних мондијалистичких идеја и схватања, појављују се антитрадицијске и антинаучне идеје о разлици између полног и родног идентитета. Ту се измишља и постојање некаквих међуполова и сличних бесмислица. Уводе се и речи „родна равноправност”, „родно неутрални”, „трансродност” итд. То је све део наказне и тоталитарне мондијалистичке и антихришћанске агресије од које се морамо одбранити, а иза које стоји и актулени антисрбски Вучићев режим.

Већ деценијама, атлантисти и исламисти заједнички спроводе театралну пропагандну лакрдију, којом обасипају јавност серијама лажи и монструозних конструкција, панично избегавајући сваку аргументовану полемику која би имала за циљ да утврди истину о ратним догађајима у Сребреници и средњем Подрињу. Јер управо је мит о наводном сребреничком геноциду над „бошњацима“, један од главних стубова пропагандне машинерије антисрбизма и један од неизоставних симболичких обележја евроунијатске србофобије и мондијалистичке индоктринације.

Са становишта озбиљне и аргументоване анализе о догађајима у Сребреници, написано је пуно, али сви гласови истине махом наилазе на зид медијског ћутања. Лажи србомрзаца, којима се настоји да се број убијених муслимана многоструко повећа, и та убиства потпуно изваде из контекста ондашњег оружаног сукоба, једино је пожељно штиво за исламисте и атлантисте - ђавоље слуге, које уједињује мржња према Христовом лику. Лику који сија кроз повест и сопство победничке и јуначке србске нације.