https://youtu.be/GJbb0oDRa9o?feature=shared

Свети Кирил и Методије Равноапостолни

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

(Охридски пролог)

Наши братья сербы из организации «Народная патрола» отлавливают сторонников РДК (организация признана террористической и запрещена в РФ) в Белграде. Кроме этого, не остаётся без внимания и «творчество» свидомых на улицах города. Так, надпись «РДК вперёд» превратилась во «Вперёд РИД» (Русское имперское движение).

Ранее сербы отобрали бело-сине-белый флаг у сторонников украинских сепаратистов и отправили в Имперский легион. Теперь он занимает своё место на выставке трофеев в «Партизане».

Tо што Србима данас суди модерни глобални Синедрион, то је још једна историјска потврда вредности србског народа који је већ деценијама велики трн у оку мондијалистичком амтихришћанском поретку. Иако смо као народ данас, далеко од духа и идеала наших светих и славних предака, иако смо под вишеструком окупацијом, ипак не дајемо мира глобалистичким злотоворима. Ми смо у њиховим очима, симбол оне Европе коју они затиру и носиоци Христове истине.
Стога, ова УН Резолуција је дар од Бога, јер то што су белосветски зликовци са Запада, њихове марионете на Истоку и исламски екстремисти против нас, то је доказ да вредимо као народ. Тај прогон јесте наш крст који треба поносно да носимо. Јер то је крст Православља и крст одбране нашег сопства. То је бунт против изопаченог глобалистичког лажног раја и знамење наше будуће и вечне победе!

Живела Србија!

Христос васкрсе!

Синоћ је у склопу четвртог Монтаговог сајма књига који се јуче и данас одржава у Клубу 451, уприличена промоција нашег издања књиге протојереја Димитрија Васиљенкова, „У рату". Књигу и данас, другог дана сајма, можете купити у Клубу.

„Морални хришћански закон, осуђује не борбу са злом, не примену силе у односу на носиоца зла, па чак ни лишавање живота као крајњу меру, него злобу људског срца, жељу за понижењем и погибијом било кога...

Концепт 'Москва – Трећи Рим' не треба да се посматра као мегаломанија, нити као поткрепљење 'московског империјализма'. Већ као есхатолошки осмишљено убеђење, у чијој основи леже идеје преузете из средњовековне Византије...

Сваки човек изграђује свој живот или на чврстој основи Божијег закона или на песку лажи. И у ратном подухвату он или се утврђује Богом или се надахњује својом самоћом, која се утврђује на свакаквим идејама и наукама, које обилно предлажу 'анђели таме'. Чиме дише заједница, тиме живи и њена армија..."

протојереј Димитрије Васиљенков, „У рату"

„БОШЊАШТВО" = ЗЛОЧИН И ЛАЖ

„Бошњаштво" је зли плод потурчењаштва, менталне арабизације, комунизма и атлантизма. „Бошњаштво" само по себи представља екстремизам, крађу и лаж. Оно подразумева србомржњу. Наиме, ова лажно-идентитетска творевина заснована је на крађи, односно преименовању србског језика, затим на крађи љиљана са грба србског краља Твртка, крађи србске обласне одреднице (Бошњак-Босна), и на србомрзачким политичким и квазиисторијским тезама, као што су: „Република Србска је геноцидна творевина", „Косово није србско", „Његош је идеолог геноцида" итд. О измишљању геноцида над „Бошњацима" у Сребреници, да и не говоримо. Све наведене тезе су неизоставни део „бошњаштва" и по аутоматизму их као догму исповеда сваки „Бошњак" без обзира да ли је као човек „добар" или „лош". Зато ће „бошњаштво" у Србији и србским земљама док год постоји, увек бити непријатељски елемент према србском народу и држави Србији. То је просто необорива чињеница коју сваки Србин мора увек имати на уму.

„Ратове су добијали они, који су умели да призову тајанствене силе невидљивог света и осигурају њихову помоћ. Те мистериозне силе су душе мртвих, душе наших предака, који су такође некад били везани за ову земљу, за њене бразде и који су погинули бранећи је... Али изнад свих тих душа мртвих стоји Бог.
Када се те силе призову, оне нам долазе у помоћ и храбре нас, дају нам снагу воље и све што је неопходно да би остварили победу. Оне уносе панику и ужас у срца непријатеља и спречавају њихово деловање... Победа не зависи од материјалне припремљености нити од снаге зараћених страна, већ од способности да се осигура помоћ духовних сила. То је објашњење чудесних победа у нашој историји, чак и када је наше материјално оружје било знатно слабије.
Како можемо бити сигурни да поседујемо подршку таквих сила? Тако што ћемо поступати праведно и морално, и тако што ћемо се усрдно и упорно обраћати тим силама за помоћ. Призовите их, привуците их својом духовном снагом и оне ће доћи."

Корнелије З. Кодреану

Today, on the Anniversary of the Fall of Constantinople, Greek women and men, you are called to choose which path you will take in these dark times. The path of enslavement or the path of the Marble King? The choice is yours. Of course, you can sit at home and don’t fight the envious plans of the enemies of your Country and of course don’t help those who will Honor the Sacrifice of Constantine Palaiologos. You can sit idly and enjoy your coffee, your computer, the security of your home and generally the meaningless "goods" of your life. You can bow down, sit quietly and be obedient to the regime or you can choose to fight.

In an age where everything is crushed by money and materialism, in an age where the rulers and "wise men" of this state feed you with spiritual lotuses so that you forget your Homeland, Spitting on them and Remembering is an act of Resistance. To honor the Sacrifice of your Ancestors who sacrificed themselves for the unborn, is an act of Resistance. To stand proudly, holding high our Banners so that Greece will not be crushed once again under the Turks and the hateful crescent, is an act of Resistance. This is the way of the Marble King, this is also the hard way of the fighters of the Golden Dawn.

We, the Last Faithful, have already made our decision, following the hard paths of Legend and Myth, Blood and Honor. You;

Дана 29.5.1453. године, збио се пад Константинопоља. Ми иначе овај догађај обележавамо истог овог датума, али не данас, него по јулијанском календару.
Данашњи дан, грчки националисти обележавају, као дан овоземаљског пораза, али и дан наде, сећања и отпора, истичући светли лик цара Константина ХI Палеолога Драгаша.

Поводом данашњег дана, другови из Златне зоре поручују:

„У доба када је све прожето новцем и материјализмом, у времену када владари и 'мудраци' ове државе хране народ духовним отровима како би заборавио своју отаџбину, оживљавање духа прошлости, чин је отпора. Одати почаст жртви наших предака који су се жртвовали за будуће нараштаје, јесте чин отпора. Поносно стајати, високо подижући наше барјаке да Грчка не буде поново сломљена под Турцима и мрским полумесецом, чин је отпора. Ово је пут цара Константина, ово је и тежак пут бораца Златне зоре."

Уче нас толеранцији према педерима и другим „lgbt” наказама, које трују нашу децу и воде их путем блуда, неморала и разврата.
Уче нас толеранцији према феминизму који запоседа умове жена, уводи их у лудило комплекса ниже вредности након чега оне разарају своје породице и остају саме и несрећне.
Уче нас толеранцији према сатанистима и другим секташима који хоће да униште Православну веру у србском народу и да га поведу путем богоборства и христоборства.
Уче нас толеранцији према комунизму и другим изопаченим идеологијама које су србском народу донеле само распад и пропаст.
Уче нас толеранцији према исламу, религији која проповеда лаж, која је у србске земље дошла као непријатељска и поробљавачка религија.
Уче нас толеранцији према шиптарским терористима, злотворима који настоје да нам отму нашу Свету Земљу и целу стару Србију.
Уче нас толеранцији према Европској унији, антисрбској и антиевропској организацији чији је циљ да уништи и избрише идентитет свих европских народа и држи их под својом окупаторском чизмом.
Уче нас толеранцији према јудео-масонерији, групи људи из сенке који хоће да створе једну светску државу, једну светску владу и једну светску валуту, да на тај начин поробе и сломе све народе света, па и наш, србски народ.
А ми им одговарамо:

НЕМА ТОЛЕРАНЦИЈЕ!

30 maja 1431 roku w miejscowości Rouen we Francji poniosła męczeńską śmierć na stosie Joanna d'Arc. Pamiętamy o niezłomnej patriotce.

"Nosiła imię Joanna d’Arc. Wychowała się w wiosce Domrémy, od dziecka zwracając uwagę otoczenia swą żarliwą religijnością. Miała zaledwie 12 lat, gdy usłyszała Głosy.

Była akurat sama w polu, kiedy nagle przemówili do niej: św. Michał Archanioł, św. Katarzyna oraz św. Małgorzata. Głosy miały w sobie moc i takie piękno, że gdy zamilkły i znów została sama, zaczęła płakać z żalu. Po jakimś czasie usłyszała je znowu. Wracały do niej."

⬇️⬇️⬇️
https://tinyurl.com/mwea8w32

#patriotyzm #nacjonalizm

„Девица од Орлеана дала је свој живот у истом стилу у ком га је и водила: поносно и пре свега, непоколебљиво и бескомпромисно. Током читавог периода заробљавања и испитивања показала је и људску страну своје свести, односно сумње и духовни пад, али када се непријатељ спремао да је коначно сломи, показала је надљудску снагу воље, духа и вере."

Одмах након ослобађања Сребренице, на рушевинама храма Покрова Пресвете Богородице, истакнута је грчка застава. Истакли су је јуначки припадници Грчке добровољачке гарде која је као део Војске Републике Србске учествовала у ослобођењу овог србског града. Грчка добровољачка гарда представљала је највећу и најбоље организовану грчку добробољачку јединицу током Отаџбинско-одбрамбеног рата.
Већину њених припадника чинили су грчки националистички активисти, пре свега чланови Златне зоре.
☦ 🇬🇷 🇷🇸

Постоји ли критеријум, у датом случају – хришћански критеријум, по којем би се могло судити када је рат праведан, а када није? И може ли уопште рат бити праведан? Да бисмо одговорили на ово питање, прво треба објаснити: шта убиство чини злом? Очигледно да то није смрт сама по себи. Убиство постаје зло тек онда када се оно врши из мржње према човеку.

https://srb-akcija.blogspot.com/2009/02/blog-post.html?m=1

„За Иљина, бољшевици и западноевропска демократија представљају силе чисте материје и ослобођеног зла које се ослободило спутавајуће моћи духа и преузело власт. Бољшевизам и капитализам су, по Иљину, две манифестације онтолошке катастрофе, а то је пораз снага духа у борби против материје. Овај закључак учинио је Иљина једним од главних теоретичара најрадикалнијег тренда беле емиграције, позивајући на немилосрдну борбу против бољшевика и обнову монархијског система у Русији. Као филозоф, Иљин је видео монархију не само као један могући политички систем, већ као Хегелов 'крај историје“.

https://www.nacjonalista.pl/2024/05/29/aleksandr-dugin-wojujacy-monarchizm-iwana-iljina/

Средиште знамена Србске Акције чине осмокрака Богородичина звезда и стилизовани крст Светог равноапостолног цара Константина, познат као Христов монограм. Под њиме су цареви војници, с помоћу Божијом, извојевали победу у бици код Милвијског моста 312. године, над вишеструко бројнијом војском незнабожног тиранина Максенција, што је представљало назначење предстојеће хришћанске победе у Римској империји, крштења Европе и стврања блиставе хришћанске цивилизације, чија се пуноћа остварила под окриљем православног Византа. Константинов крст нас упућује на државотворну идеју и борбену нит Православне вере, који су насушно потребни у данашњем времену кривотворења и разводњавања Христове Истине, која је срж наше идеологије.

Наш знамен

У петак се брзо проширио снимак тешког злочина муслиманског мигранта у Манхајму (Немачка), који је ножем напао активисте крај штанда на којем су дељени леци против исламизма. Поменути нападач, почео је да сече или убада ножем све активисте до којих је успео да стигне. Такво зверство испољено од стране исламисте, заиста није ни мало изненађујуће, нити зачуђујуће. Али јесте зачуђујуће и упечатљиво то што је чак и у таквој ситуацији, полиција која се нашла на лицу места, интервенисала примарно не против нападача, већ против нападнутих!? То је потпуни скандал и потпуно лудило које сведочи о створеном условљеном рефлексу код припадника полиције у мондијалистичком поретку, који су готово програмирани да беспоговорно бране туђинце и третирају их као жртве. Као и да фанатично бране све видове педерастије, и клањају им се. Због таквог стања испраности мозга, платио је главом полицајац који је оборивши нападнутог активисту, добио нож у врат од исламисте.

Ова бизарна и трагична ситуација, сликовито говори о путу самоуништења моденог Запада. О дубини метастазе болести која њиме влада. 
Стога, задатак националиста западних земаља јесте бескомпромисна и доследна борба против свих чинилаца који такво стање одржавају. А сви они који националисте хушкају да бране такав болесни поредак од имагинарних „бољшевичких хорди" са Истока, јесу управо агенти тог мондијалистичког система. А националисти који на такве приче наседају, јесу корисне будале ционистичких и атлантистичких окупатора Европе.