Young doctors
2 subscribers
35 photos
7 videos
1 link
Salom 👋🏻 💁🏻‍♀️Men salomatlik haqida kanal yuritaman🌿
tibbiyot instituti talabasi 6|6👩🏻‍⚕️
Oilaviy shifokor 🩺
Bo'lajak ginekolog 🎀
Yosh ona 🤱
Ilmiydan tushunarliga tarjima qilaman🔎
Download Telegram
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
📹 Неотложная помощь при обмороке.
Uy sharoitida kindik yarasini qanday parvarish qilish lozim! (Onalar bilishi zarur)

Kindik yarasi chaqaloqning zaif joyidir, unga infeksiya tushib qolish ehtimoli yuqori, shuning uchun chaqaloqqa malakali parvarish zarur.

Biz Pediatrlar kindikni quyidagi vositalar bilan parvarishlashni tavsiya etamiz:

☑️Vodorod peroksid (3% eritma);
☑️Spirtli suv eritmasi (1% li brilliant yashili);
☑️Moychechak eritmasi.

Muolaja o’tkazish uchun steril paxtali diskchalar, paxtali tayoqchalar, pipetka va salfetka kerak bo’ladi. Tug’ruqxonadan javob berilganda keyin birinchi haftada kindikka kuniga 2 marta(ertalab va kechqurun) ishlov berish tavsiya etiladi. Juda tez-tez parvarish choralari chaqaloqning nozik va sezgir terisida ta’sirlanish keltirib chiqarishi mumkin.

Muolaja chaqaloqni cho’miltirishdan so’ng amalga oshirilishi kerak, cho’miltirish vaqtida esa kindikni moychechak eritmasi bilan yengil yuvish mumkin.
Vodorod peroksid eritmasiga botirilgan paxtali tayoqcha bilan yara joyi yengillik va muloyimlik bilan artib chiqiladi. Agar peroksid ko’pirib, shivillagan ovoz chiqarsa, vahima tushmang, bu infeksiya borgini anglatmaydi, shunchaki kindikda qon qoldiqlari borligidan dalolat beradi, buning xavfli joyi yo’q.

Artib bo‘lingandan keyin, yara joyi paxtali diskcha yoki quruq mato yordamida yaxshilab quruq qilib artib olinishi zarur. So’ng yaraga brilliant yashili eritmasi surtiladi, u yarani quritadi va infeksiyalanish xavfini kamaytiradi. Eritmani surtganda yaraning holati ko’rinadigan bo’lib qolishi kerak. Bundan tashqari, uni haddan tashqari ko’p surtish bolaning terisini kuydirishi mumkin, shuning uchun bu masalada juda ehtiyot bo’lish kerak.

Qachon pediatrga murojaat qilish kerak?

Quyidagi holatlarda Pediatr ko‘rigi juda zarur:

☑️Kindik doimo nam bo’lsa;
☑️Ajralayotgan suyuqlikdan yoqimsiz hid kelsa;
☑️Yara atrofidagi teri qizarib ketsa;
☑️Bola kuchangan paytda kindik kattalashsa;
☑️Kindikdan qon aralash ajralmalar kelsa.

Agar biron bir muammo aniqlansa, darhol bolani pediatr ko‘rigiga olib boring, pediatr yangi tug’ilgan chaqaloqning kindigini qanday parvarish qilish kerakligini batafsil ko’rsatib tushuntirib beradi.

Yosh onalar yuqoridagi muammolarni mustaqil hal qilishlari, internetdan javob topishlari yoki tibbiy mutaxassisligi bo’lmagan dono buvijonlarning maslahatlarini tinglashlari tavsiya etilmaydi.

❗️Esda tuting! Kindik yarasiga infeksiya tushishi sepsisga va boshqa og‘ir asoratlarga sabab bo‘lishi mumkin!
⚡️Стенокардия:

Туш ости ёки юрак сохасида хуружсимон огриклар синдроми хисобланиб, юрак мускулларининг эхтиёжи ва тож томирлар оркали келаётган конни киска муддатга мос келмаслиги натижасида келиб чикади.

◾️Сабаби:

1. Коронароатеросклероз.
2. Юрак аортал нуксони.
3. Стресс – психоэмоционал зурикиш.

◾️Белгилари:

 Туш суяги оркасида сикилиш, босилиш, куйиш, огирлик характеридаги уткир хуружсимон огрикларни пайдо булиши ва уни интенсивлиги.
 Огрикни чап елка, чап кул, бош, кураклараро сохага, коринни унг ёки юкори томонга таркалиши.
 Огрикни нитроглицерин берилгандан сунг 3–5 минут утгач, колиши.
 Огрикни жисмоний харакат ва психоэмоционал зурикишга богликлиги.

◾️Биринчи ёрдам:

 Беморга тула рухий ва жисмоний тинч шароит яратиш.
 Тоза хаводан нафас олишни таъминлаш.
 Оёк, кулларига иситгич (грелка), кукракни орка буйин сохасига горчичник куйиш.
 Тил остига Валидол 0,06–1 таб тула сурилгунча, Валокардин ёки Корвалол 30 – 40 томчи озгина совуган дог сув билан бериш.
 Юкоридаги чалгитувчи воситалардан огрик тухтамаса, 5 мг ли 1 таб нитроглицерин тил остига берилади, огрик колмаса, 5 минутдан кейин яна 1 таб нитроглицирин берилади. 3 марта.
 Папаверин 2%-2,0 т/о. Платифилин 0,2%-2–4 мг т/о. Но-шпа 2,0 мг м/о, Анальгин 50%-2,0 м/о.
 Гипертония, бронхиал астма касалликлари булса, Эуфиллин 2,4%-10,0 К Физиологик эритма 0,9%-10,0 мг в/и га.
 Жамоат жойлари, кучадан шифохонага ёткизиш.
 Ётишдан бош тортганда, бемор хакида яшаш жойидаги поликлиникага фаол чакирик берилади.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
1 daqiqada yurakning auskultatsiyasi | Yurakning auskultatsiya nuqtalari
━━━━━━━━━━━━━━━
Аускультация сердца за 1 минуту | Точки аускультации сердца

#фойдали @youngdynecology
#eslabqoling
Эргоферон ва Анаферон ни бериш схемаси. Шу схемада берилса эффектив болади

#фойдали @youngdynecology
Билирубин алмашинуви

#фойдали @youngdynecology
Ботулизмни симптомларига к,уйдагилар киради:
4Д симптомлар

Диплопия-куриш функциясини бузилиши, бунда битта предметни 2та куради

Дизартрия- нутк,ни бузилиши

Дисфагия- ютиш актини бузилиши

Диспноэ- нафас олишни бузилиши (хансираш)
#фойдали @youngdynecology
🛑Микроорганизмларни хужайра девори синтезини бузувчи антибиотиклар:

1⃣Пенициллинлар
2⃣Цефалоспоринлар
3⃣Карбапенемлар
4⃣Монобактамлар
5⃣Гликопептидлар
6⃣Циклосерин

Бу гурухдаги антибиотиклар бактериоцид таъсир курсатади ❗️
#pharmacology

#фойдали@youngdynecology
🛑Артериал гипертензияни даражалари:

оптимал AД: 120/80
нормал AД: 130/85
юқори нормал AД: 130-139; 85-89

1⃣-даража
систолик AД: 140-159;
диастолик AД: 90-99;
2⃣-даража
сис AД: 160-179;
диас AД: 100-109;
3⃣-даража
сис AД: 180⬆️;
диас AД: 110⬆️;

(АД-артериал "давления")


#фойдали @youngdynecology
Гипертония касаллиги босқичлари.

1⃣-босқич: AҚБ⬆️,нишон аъзоларда ўзгариш йўқ(нишон аъзолар:мия,буйрак,кўз,юрак,қон томир).
2⃣-босқич:AҚБ⬆️,бирорта нишон аъзода ўзгариш бор.
масалан:
-кўзда
1:ретинопатия
2:артериялар спазми
3:артериялар склерози
4:веналарда димланиш
-қон томирда
1:холестерин бляшкаларининг пайдо бўлиши(Доплер Эхода текширганда)
-бош мияда
1:дециркулятор нейропатия
-буйракда
1:протеинурия
3⃣-босқич:
AҚБ⬇️ ёки нормада,
-буйракда:
1:сурункали буйрак етишмовчилиги(креатинин миқдори 177дан ошса)
-кўзда:
1:экссудация
2:қон қуйилиш
3:кўрув нерви шиши
4:кўрлик
-қон томирида:
холестерин бляшка натижасида йўлни ёпилиши,некроз
⚠️ундан ташқари:миокард инфакти,сурункали юрак етишмовчилиги,стенокардия,инсулт булса хам тўғридан тўғри 3-босқич ҳисобланади.


#фойдали @youngdynecology
УАШ лар учун керакли маълумот❗️

#фойдали @youngdynecology
Миокард инфарктини олдини олиш буйича тавсиялар.

• Сурункали стрессдан сақланиш.
• Қон босимини назорат қилиш.
• Қондаги холестерин миқдорини назорат қилиш.
• Қондаги қанд миқдорини назорат қилиш.
• Чекишдан сақланиш.
• Кўпроқ харакатда бўлиш.
• Ортиқча вазндан халос бўлиш.
• Хайвон ёғидан иборат овқатларни кам истеъмол қилиш(рационда товуқ ва балиқ таомларини кўпайтириш).
• Сабзавот ва мевалардан кўп истеъмол қилиш.
• Хавф гурухга кирувчилар регуляр кардиолог назоратида бўлиб туриш.


#фойдали @youngdynecology
Channel photo updated
Channel name was changed to «Young doctors😷»
Channel name was changed to «Young doctors»
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Мушак ости инъекцияси


📌Қандай қилинади (техника):
1. Қўлни ювиш ва антисептик билан ишлаш
2. Терини спирт билан тозалаш
3. Терини 2 бармоқ билан йиғиш (складка қилиш)
4. Игнани 45° ёки 90° бурчакда киритиш
5. Дорини секин юбориш
6. Игнани олиб, жойни енгил босиш



⚠️Эҳтиёт чоралари:
• Ҳар сафар жойни алмаштириш
• Инфекция тушмаслиги учун стериллик
• Қон томирига тушмаслик

@medic_academy ✈️
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Томирга укол қилиш (вена ичига инъекция, в/в) — дори воситасини бевосита қон томирига юбориш усули бўлиб, тез таъсир қилади.



💉Қаерга қилинади:

Энг кўп:
• Қўл тирсак букилиш қисми (vena cubitalis)
• Қўл панжаси веналари



📌Қадамма-қадам техника:
1. Қўлни ювиш, қўлқоп кийиш
2. Жгут (жгут) боғлаш
3. Венани топиш
4. Терини спирт билан тозалаш
5. Игнани 15–30° бурчакда венга киритиш
6. Қон келганини текшириш
7. Дорини секин юбориш
8. Жгутни ечиш
9. Игнани олиб, пахта билан босиш



💊Қандай дорилар қилинади:
• Антибиотиклар (масалан, цефтриаксон)
• Ог‘риқ қолдирувчилар
• Глюкоза, NaCl (система орқали)
• Витаминлар



⚠️Асосий хавфлар:
• Вена тешилиши (инфильтрат)
• Тромбофлебит
• Ҳаво эмболияси (нотўғри қилинса)
• Инфекция тушиши



Муҳим:
• Дорини жуда тез юбормаслик
• Ҳар доим стерилликка риоя қилиш
• Агар шиш, оғриқ бўлса — дарҳол тўхтатиш

@medico_academy ✈️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
☀️Нега эрталаб ўзингиз яхшироқ ҳис қиласиз?

Кечаси эса ҳаммаси оғир туюладими?

Бу — сиз заиф эканингиздан эмас. Бу — биология.

🧠Миямиз Циркад ритмлар бўйича ишлайди:
Эрталаб — назорат кучли
Кечқурун — эмоциялар устун

🌙Кортизол эрталаб юқори:
→ энергия бор
→ фикрлар аниқ

Кечқурун эса:
→ хавотир кучаяди
→ ортиқча ўйлаш бошланади
→ “ҳаммаси ёмон” деган ҳис пайдо бўлади

☝️Шуни эсда тутинг:
Кечаси келган фикрлар — ҳар доим ҳам ҳақиқат эмас.

💡Оддий қоида:
Кечаси муҳим қарор қабул қилманг
Ўзингизни қаттиқ таҳлил қилманг
“Бу фикрни эрталаб ўйлайман” деб қолдиринг

🌤Эрталаб — миянгиз сиз томонда бўлади.

👨‍⚕️Соғлом фикрлаш ҳам режимдан бошланади

@medico_academy⚡️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😴Кундузги ухлаш фойдали бўладими?

Қисқа кундузги ухлаш тўғри режага киритилса жуда фойдали бўлиши мумкин. У чарчоқни олиб ташлайди, диққатни оширади ва мияни «қайта юклаш»га ёрдам беради, айниқса кечаси одатдагидан кам ухлаган бўлсангиз ёки кун давомида юклама кўп бўлса.

⏱️Мос ухлаш муддати — 20–30 дақиқа.
Шу қадар вақтда ухлаш одатда юзаки бўлади, шунинг учун уйғонишдан кейин бош оғриғи ёки чарчоқ ҳисси пайдо бўлмайди.

🔜Вақти ҳам муҳим. Энг яхши кундузги ухлаш куннинг биринчи ярмида, 16:00 гача бўлиши керак. Кейинги ухлаш кечаси ухлаш ритмини бузиши, «ухлаш босими»ни пасайтириши ва кечаси уйқуга кетишга тўсқинлик қилиши мумкин.

⚠️Ҳаддан зиёд узоқ кундузги ухлаш — айниқса 40–60 дақиқа ва ундан узоқ — салбий таъсир қилади. Шундан сўнг кўпинча уйқучанлик, сустлик ва чарчоқ ҳисси пайдо бўлади. Агар бу одатга айланса, кечаси уйқуга ҳам салбий таъсир қилиши мумкин.

🧠Шу билан бирга, агар кечаси етарлича ухласангиз ва кундуз уйқуга эҳтиёж ҳис қилмасангиз, кундузги ухлаш мажбурий эмас. Лекин узоқ давомли чарчоқ, юклама ва стресс бўлса, қисқа кундузги ухлаш жуда яхши восита бўлиши мумкин.

💡Хулоса оддий: кундузги ухлаш фойдали бўлади, агар у қисқа ва кеч бўлмаса. Шунда бу ҳақиқий дам олиш, режани бузиш эмас.

👩‍⚕ @medico_academy ⚡️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💊Бугун мен сизларга керакли бўлган мавзулардан бирига жавоб беришга ҳаракат қиламан:

1. Дори қабул қилишдан аввал ўзингиздан сўранг:☝️



Бу дори болага зарар етказмайдими?🤔

Дори туфайли кўкракдаги сут миқдори камаймайдими?🤔

Шу самарага эга бўлган ва камроқ зарарли дорини синаб кўрганмисиз?🤔

Дорини қабул қилиш вақти билан эмизиш вақти ўртасида фарқ борми?🤔


🥼Кўпинча шифокорлар эмизувчи оналарга дори тайинлаганида, дорининг болага зарари ва эмизишга таъсири ҳақида етарли маълумотга эга бўлмайди. Бу она учун қўшимча муаммоларни келтириб чиқаради. Чунки эмизиш тўхтатилганида кўкракда сут тўпланмайди, бола эса шишадан овқатланишга ўрганиб қолиб, кўкракни ташлаб юбориши мумкин.

🤷‍♂ Нима қилиш мумкин?

Ҳақиқатан ҳам бу дорини қабул қилишингиз керакми?
Масалан, агар шамоллаб қолган бўлсангиз, шамоллашдан оёқларни иссиқ сувда ушлаб, малина ва лимонли чой ичиш, кўпроқ суюқлик истеъмол қилиш орқали халос бўлишингиз мумкин. Агар дорини қабул қилиш зарур бўлса, кўп компонентли доридан кўра якка таркибли дорини қабул қилиш хавфсизроқ.
Муолажани кечиктириш мумкинми?
Масалан, ташхис қўйиш учун рентген ёки режали жарроҳлик операцияси зарур бўлиши мумкин. Аммо, агар бола ўсгунча кутиш мумкин бўлса, муолажани кечиктириш яхшироқ. Янги туғилган чақалоқ фақат она сути билан озиқланадиган бўлса, она қабул қилаётган дори миқдори кўпроқ бўлади ва болага зарар етказиши эҳтимоли ортиши мумкин. Болангиз олти ойлик бўлгач, у бошқа овқатларни ея бошлаганда, муолажани бошлаш хавфсизроқ бўлади.
Дори танлашда унинг сутга ўтиш тезлигини эътиборга олинг.
Эмизувчи эканингизни шифокорингизга албатта хабар қилинг. Агар имконият бўлса, дорини қабул қилмасдан зарар кўрган жойни даволанг. Масалан, агар яра бўлса, ярани маз ёки крем билан даволашга ҳаракат қилинг ва қўшимча дори қабул қилмасликка ҳаракат қилинг.
Дорини қабул қилиш вақтида эмизишни тўхтатинг.
Дорининг қонга сингиши учун қанча вақт кераклигини шифокорингиздан сўранг (чунки бу ҳолатда дори кўп миқдорда кўкрак сутига ўтади). Кўпчилик дориларнинг қонга юқори концентрацияси 1-3 соат ичида юзага келади ва 6 соат ичида қондан бутунлай чиқиб кетади.
⤵️Шунинг учун:
Дорини қабул қилишдан олдин болани кўкрак сути билан эмизинг;
Кейинги 1-2 мартаги эмизишда сут беришдан воз кечинг;
Дорини боланинг узоқ ухлайдиган вақти олдидан қабул қилинг;
Агар бола дорини қабул қилгандан кейин 3-6 соатдан кейин эмса, у сўриши учун олдиндан соғиб қўйилган сутни беринг.
Юқоридаги маслаҳатлар дориларни қабул қилишда сиз учун йўриқнома бўлиши мумкин ва уларни асосан кенг тарқалган ва одатий касалликларни даволаш учун қабул қилинадиган дориларга қўллаш мумкин.
🔺Айрим ҳолатларда, масалан, радиоактив дориларни қабул қилиш зарур бўлади. Бу дориларнинг она қонидан чиқиши учун 24 соат вақт керак бўлади. Шунинг учун дорини тайинлаган шифокор билан келишган ҳолда ҳаракат қилинг.
🚫Қуйидаги моддаларни ўз ичига олган дориларни эмизиш даврида қабул қилиш мумкин эмас:
Фенилциклохексилпиперидин гидрохлориди
Амфетамин
Қон ракка қарши дорилар
Наркотик моддалар
Метотрексат
Мизолин
Никотин

👩‍⚕ @medico_academy ⚡️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM