ҲУШДАН КЕТИШ
◾️Таърифи. Ҳушдан кетиш қисқа муддат ҳуш йўқотиш ва постурал тонус
бузилиши, юрак-қон томир ва нафас фаолияти бузилиши билан характерла-
нади.
◾️Патогенез.Ҳушдан кетиш –аноксия патогенези ишемик ва асосан пара-
симпатик ёки симпатик таъсирларнинг етишмовчилиги фонида мия қон айла-
нишининг ўткир юзага келадиган етишмовчилиги билан белгиланади.
◾️Таснифи. Патогенезнинг ўзига хослигидан келиб чиққан ҳолда қуйи-
дагиларга ажратилади:
1. Нейроген:
– рефлектор:
а) вазовагал, б) синокаротид, в) ситуацион, г) ортостатик.
– эмоциоген,
– ассоциатив,
– дисциркулятор,
– дезадаптацион.
2. Соматоген:
– кардиоген,
– анемик,
– гипогликемик,
– респиратор.
3. Экстремал:
– гипоксик,
– гиповолемик,
– интоксикацион,
– медикаментоз,
– гипербарик.
4. Кўп омилли синкоплар: бир нечта механизмлар таъсири комбинацияси-
нинг натижаси.
◾️Белгилари. Ҳушдан кетишнинг 3 даври мавжуд.
1-давр бир неча сониядан 1-2 дақиқагача давом этади. Бош айланиши,
кўнгил айнаши, кўз олдининг қоронғулашиши, қулоқ шанғиллаши, кучайиб
борувчи умумий ҳолсизлик ва ҳуш йўқотилиши юзага келади.
2-давр ҳуш йўқотиш, давомийлиги 6-60 сония. АБ пасайиши, кучсиз ла-
бил пульс, баъзан – брадикардия, юзаки нафас, тери қопламларининг рангсиз-
лиги, умумий мушак гипотонияси фонида ҳуш йўқотилиши билан характер-
ланади. Кўзлар ёпиқ, қорачиқлар кенгайган. Чуқур ҳуш йўқотишда бир қанча
клоник ёки тоник-клоник титраш, ихтиёрсиз бовул қилиш мумкин.
3-постсинкопал давр, бир неча сония давом этади: икканчи давр амнезия-
си билан ҳуш, ўзи, жой, вақт ва воқеага ориентация тикланади. Хавотирлик,
ифодаланган умумий ҳолсизлик, тахикардия, нафас тезлашиши билан кечади.
◾️Дифференциал диагноз. Дифференциал ташхислаш анафилаксия, ми-
окард инфаркти, ЎАТЭ, гипогликемия, эпилепсия, жазава, ички қон кетиш,
шунингдек, Моргань-Эдемс-Стокс ҳуружи билан ўтказилади.
❗️Диққат қилинг.
Биринчи навбатда беморни текширганда БМЖни истисно этиш зарур.
◾️Текширув баённомаси.Умумий клиник текширувлар: сўроқ қилиш,
анамнез йиғиш, физикал текширув, неврологик белгилар, МВБ, ЭКГ, қорин
бўшлиғи УТТ.
Қон ва пешобнинг умумий таҳлили.
Биокимёвий таҳлил: билирубин, ферментлар, мочевина, креатинин, оқсил
фракцияси, қондаги қанд, сут кислотаси, кетон таначалари миқдори, коагуло-
грамма, КАҲ, электролитлар.
Қўшимча равишда КТ ёки МСКТ.
◾️Диагноз мезонлари.
Диагноз анамнез, клиник белгилар: тахипноэ, тахикардия, рангсиз ва
нам тери, АБ, МВБ, пешоб ва капилляр тўлиш пасайишига асосланган ҳолда
қўйилади.
◾️Даволаш.
1. Жабрланувчининг ҳаёти учун хавфли бўлган ташқи омиллар: электр
токи, газ, олов ва бошқаларни бартараф этиш.
2. Бемор оёқларини кўтарган ҳолда горизонтал ҳолатда ётқизиш зарур.
3. Эркин нафас олишни таъминлаш: ёқа, делбоғни ечиш.
4. Юзга совуқ сув сепиш, ёноқларга уриб-уриб қўйиш.
5. Қўзғатувчи воситаларни (нашатир спирти, уксус) ҳидлатиш яхши ёрдам
беради.
6. Ҳушдан кетиш чўзилганида танани уқалаш, иссиқ грелка қўйиш; 1 мл
1 % мезатон эритмасини м/о ёкит/о 1 мл 10 % кофеин эритмаси; ифодаланган
брадикардияда т/о 0,5-1 мл 0,1 % атропин сульфат эритмаси тавсия этилади.
◾️Шифохонадан чиқишда тавсиялар. Яшаш жойи бўйича невропатолог,
терапевт назорати.
◾️Таърифи. Ҳушдан кетиш қисқа муддат ҳуш йўқотиш ва постурал тонус
бузилиши, юрак-қон томир ва нафас фаолияти бузилиши билан характерла-
нади.
◾️Патогенез.Ҳушдан кетиш –аноксия патогенези ишемик ва асосан пара-
симпатик ёки симпатик таъсирларнинг етишмовчилиги фонида мия қон айла-
нишининг ўткир юзага келадиган етишмовчилиги билан белгиланади.
◾️Таснифи. Патогенезнинг ўзига хослигидан келиб чиққан ҳолда қуйи-
дагиларга ажратилади:
1. Нейроген:
– рефлектор:
а) вазовагал, б) синокаротид, в) ситуацион, г) ортостатик.
– эмоциоген,
– ассоциатив,
– дисциркулятор,
– дезадаптацион.
2. Соматоген:
– кардиоген,
– анемик,
– гипогликемик,
– респиратор.
3. Экстремал:
– гипоксик,
– гиповолемик,
– интоксикацион,
– медикаментоз,
– гипербарик.
4. Кўп омилли синкоплар: бир нечта механизмлар таъсири комбинацияси-
нинг натижаси.
◾️Белгилари. Ҳушдан кетишнинг 3 даври мавжуд.
1-давр бир неча сониядан 1-2 дақиқагача давом этади. Бош айланиши,
кўнгил айнаши, кўз олдининг қоронғулашиши, қулоқ шанғиллаши, кучайиб
борувчи умумий ҳолсизлик ва ҳуш йўқотилиши юзага келади.
2-давр ҳуш йўқотиш, давомийлиги 6-60 сония. АБ пасайиши, кучсиз ла-
бил пульс, баъзан – брадикардия, юзаки нафас, тери қопламларининг рангсиз-
лиги, умумий мушак гипотонияси фонида ҳуш йўқотилиши билан характер-
ланади. Кўзлар ёпиқ, қорачиқлар кенгайган. Чуқур ҳуш йўқотишда бир қанча
клоник ёки тоник-клоник титраш, ихтиёрсиз бовул қилиш мумкин.
3-постсинкопал давр, бир неча сония давом этади: икканчи давр амнезия-
си билан ҳуш, ўзи, жой, вақт ва воқеага ориентация тикланади. Хавотирлик,
ифодаланган умумий ҳолсизлик, тахикардия, нафас тезлашиши билан кечади.
◾️Дифференциал диагноз. Дифференциал ташхислаш анафилаксия, ми-
окард инфаркти, ЎАТЭ, гипогликемия, эпилепсия, жазава, ички қон кетиш,
шунингдек, Моргань-Эдемс-Стокс ҳуружи билан ўтказилади.
❗️Диққат қилинг.
Биринчи навбатда беморни текширганда БМЖни истисно этиш зарур.
◾️Текширув баённомаси.Умумий клиник текширувлар: сўроқ қилиш,
анамнез йиғиш, физикал текширув, неврологик белгилар, МВБ, ЭКГ, қорин
бўшлиғи УТТ.
Қон ва пешобнинг умумий таҳлили.
Биокимёвий таҳлил: билирубин, ферментлар, мочевина, креатинин, оқсил
фракцияси, қондаги қанд, сут кислотаси, кетон таначалари миқдори, коагуло-
грамма, КАҲ, электролитлар.
Қўшимча равишда КТ ёки МСКТ.
◾️Диагноз мезонлари.
Диагноз анамнез, клиник белгилар: тахипноэ, тахикардия, рангсиз ва
нам тери, АБ, МВБ, пешоб ва капилляр тўлиш пасайишига асосланган ҳолда
қўйилади.
◾️Даволаш.
1. Жабрланувчининг ҳаёти учун хавфли бўлган ташқи омиллар: электр
токи, газ, олов ва бошқаларни бартараф этиш.
2. Бемор оёқларини кўтарган ҳолда горизонтал ҳолатда ётқизиш зарур.
3. Эркин нафас олишни таъминлаш: ёқа, делбоғни ечиш.
4. Юзга совуқ сув сепиш, ёноқларга уриб-уриб қўйиш.
5. Қўзғатувчи воситаларни (нашатир спирти, уксус) ҳидлатиш яхши ёрдам
беради.
6. Ҳушдан кетиш чўзилганида танани уқалаш, иссиқ грелка қўйиш; 1 мл
1 % мезатон эритмасини м/о ёкит/о 1 мл 10 % кофеин эритмаси; ифодаланган
брадикардияда т/о 0,5-1 мл 0,1 % атропин сульфат эритмаси тавсия этилади.
◾️Шифохонадан чиқишда тавсиялар. Яшаш жойи бўйича невропатолог,
терапевт назорати.
Uy sharoitida kindik yarasini qanday parvarish qilish lozim! (Onalar bilishi zarur)
Kindik yarasi chaqaloqning zaif joyidir, unga infeksiya tushib qolish ehtimoli yuqori, shuning uchun chaqaloqqa malakali parvarish zarur.
Biz Pediatrlar kindikni quyidagi vositalar bilan parvarishlashni tavsiya etamiz:
☑️Vodorod peroksid (3% eritma);
☑️Spirtli suv eritmasi (1% li brilliant yashili);
☑️Moychechak eritmasi.
Muolaja o’tkazish uchun steril paxtali diskchalar, paxtali tayoqchalar, pipetka va salfetka kerak bo’ladi. Tug’ruqxonadan javob berilganda keyin birinchi haftada kindikka kuniga 2 marta(ertalab va kechqurun) ishlov berish tavsiya etiladi. Juda tez-tez parvarish choralari chaqaloqning nozik va sezgir terisida ta’sirlanish keltirib chiqarishi mumkin.
Muolaja chaqaloqni cho’miltirishdan so’ng amalga oshirilishi kerak, cho’miltirish vaqtida esa kindikni moychechak eritmasi bilan yengil yuvish mumkin.
Vodorod peroksid eritmasiga botirilgan paxtali tayoqcha bilan yara joyi yengillik va muloyimlik bilan artib chiqiladi. Agar peroksid ko’pirib, shivillagan ovoz chiqarsa, vahima tushmang, bu infeksiya borgini anglatmaydi, shunchaki kindikda qon qoldiqlari borligidan dalolat beradi, buning xavfli joyi yo’q.
Artib bo‘lingandan keyin, yara joyi paxtali diskcha yoki quruq mato yordamida yaxshilab quruq qilib artib olinishi zarur. So’ng yaraga brilliant yashili eritmasi surtiladi, u yarani quritadi va infeksiyalanish xavfini kamaytiradi. Eritmani surtganda yaraning holati ko’rinadigan bo’lib qolishi kerak. Bundan tashqari, uni haddan tashqari ko’p surtish bolaning terisini kuydirishi mumkin, shuning uchun bu masalada juda ehtiyot bo’lish kerak.
Qachon pediatrga murojaat qilish kerak?
Quyidagi holatlarda Pediatr ko‘rigi juda zarur:
☑️Kindik doimo nam bo’lsa;
☑️Ajralayotgan suyuqlikdan yoqimsiz hid kelsa;
☑️Yara atrofidagi teri qizarib ketsa;
☑️Bola kuchangan paytda kindik kattalashsa;
☑️Kindikdan qon aralash ajralmalar kelsa.
Agar biron bir muammo aniqlansa, darhol bolani pediatr ko‘rigiga olib boring, pediatr yangi tug’ilgan chaqaloqning kindigini qanday parvarish qilish kerakligini batafsil ko’rsatib tushuntirib beradi.
Yosh onalar yuqoridagi muammolarni mustaqil hal qilishlari, internetdan javob topishlari yoki tibbiy mutaxassisligi bo’lmagan dono buvijonlarning maslahatlarini tinglashlari tavsiya etilmaydi.
❗️Esda tuting! Kindik yarasiga infeksiya tushishi sepsisga va boshqa og‘ir asoratlarga sabab bo‘lishi mumkin!
Kindik yarasi chaqaloqning zaif joyidir, unga infeksiya tushib qolish ehtimoli yuqori, shuning uchun chaqaloqqa malakali parvarish zarur.
Biz Pediatrlar kindikni quyidagi vositalar bilan parvarishlashni tavsiya etamiz:
☑️Vodorod peroksid (3% eritma);
☑️Spirtli suv eritmasi (1% li brilliant yashili);
☑️Moychechak eritmasi.
Muolaja o’tkazish uchun steril paxtali diskchalar, paxtali tayoqchalar, pipetka va salfetka kerak bo’ladi. Tug’ruqxonadan javob berilganda keyin birinchi haftada kindikka kuniga 2 marta(ertalab va kechqurun) ishlov berish tavsiya etiladi. Juda tez-tez parvarish choralari chaqaloqning nozik va sezgir terisida ta’sirlanish keltirib chiqarishi mumkin.
Muolaja chaqaloqni cho’miltirishdan so’ng amalga oshirilishi kerak, cho’miltirish vaqtida esa kindikni moychechak eritmasi bilan yengil yuvish mumkin.
Vodorod peroksid eritmasiga botirilgan paxtali tayoqcha bilan yara joyi yengillik va muloyimlik bilan artib chiqiladi. Agar peroksid ko’pirib, shivillagan ovoz chiqarsa, vahima tushmang, bu infeksiya borgini anglatmaydi, shunchaki kindikda qon qoldiqlari borligidan dalolat beradi, buning xavfli joyi yo’q.
Artib bo‘lingandan keyin, yara joyi paxtali diskcha yoki quruq mato yordamida yaxshilab quruq qilib artib olinishi zarur. So’ng yaraga brilliant yashili eritmasi surtiladi, u yarani quritadi va infeksiyalanish xavfini kamaytiradi. Eritmani surtganda yaraning holati ko’rinadigan bo’lib qolishi kerak. Bundan tashqari, uni haddan tashqari ko’p surtish bolaning terisini kuydirishi mumkin, shuning uchun bu masalada juda ehtiyot bo’lish kerak.
Qachon pediatrga murojaat qilish kerak?
Quyidagi holatlarda Pediatr ko‘rigi juda zarur:
☑️Kindik doimo nam bo’lsa;
☑️Ajralayotgan suyuqlikdan yoqimsiz hid kelsa;
☑️Yara atrofidagi teri qizarib ketsa;
☑️Bola kuchangan paytda kindik kattalashsa;
☑️Kindikdan qon aralash ajralmalar kelsa.
Agar biron bir muammo aniqlansa, darhol bolani pediatr ko‘rigiga olib boring, pediatr yangi tug’ilgan chaqaloqning kindigini qanday parvarish qilish kerakligini batafsil ko’rsatib tushuntirib beradi.
Yosh onalar yuqoridagi muammolarni mustaqil hal qilishlari, internetdan javob topishlari yoki tibbiy mutaxassisligi bo’lmagan dono buvijonlarning maslahatlarini tinglashlari tavsiya etilmaydi.
❗️Esda tuting! Kindik yarasiga infeksiya tushishi sepsisga va boshqa og‘ir asoratlarga sabab bo‘lishi mumkin!
⚡️Стенокардия:
Туш ости ёки юрак сохасида хуружсимон огриклар синдроми хисобланиб, юрак мускулларининг эхтиёжи ва тож томирлар оркали келаётган конни киска муддатга мос келмаслиги натижасида келиб чикади.
◾️Сабаби:
1. Коронароатеросклероз.
2. Юрак аортал нуксони.
3. Стресс – психоэмоционал зурикиш.
◾️Белгилари:
Туш суяги оркасида сикилиш, босилиш, куйиш, огирлик характеридаги уткир хуружсимон огрикларни пайдо булиши ва уни интенсивлиги.
Огрикни чап елка, чап кул, бош, кураклараро сохага, коринни унг ёки юкори томонга таркалиши.
Огрикни нитроглицерин берилгандан сунг 3–5 минут утгач, колиши.
Огрикни жисмоний харакат ва психоэмоционал зурикишга богликлиги.
◾️Биринчи ёрдам:
Беморга тула рухий ва жисмоний тинч шароит яратиш.
Тоза хаводан нафас олишни таъминлаш.
Оёк, кулларига иситгич (грелка), кукракни орка буйин сохасига горчичник куйиш.
Тил остига Валидол 0,06–1 таб тула сурилгунча, Валокардин ёки Корвалол 30 – 40 томчи озгина совуган дог сув билан бериш.
Юкоридаги чалгитувчи воситалардан огрик тухтамаса, 5 мг ли 1 таб нитроглицерин тил остига берилади, огрик колмаса, 5 минутдан кейин яна 1 таб нитроглицирин берилади. 3 марта.
Папаверин 2%-2,0 т/о. Платифилин 0,2%-2–4 мг т/о. Но-шпа 2,0 мг м/о, Анальгин 50%-2,0 м/о.
Гипертония, бронхиал астма касалликлари булса, Эуфиллин 2,4%-10,0 К Физиологик эритма 0,9%-10,0 мг в/и га.
Жамоат жойлари, кучадан шифохонага ёткизиш.
Ётишдан бош тортганда, бемор хакида яшаш жойидаги поликлиникага фаол чакирик берилади.
Туш ости ёки юрак сохасида хуружсимон огриклар синдроми хисобланиб, юрак мускулларининг эхтиёжи ва тож томирлар оркали келаётган конни киска муддатга мос келмаслиги натижасида келиб чикади.
◾️Сабаби:
1. Коронароатеросклероз.
2. Юрак аортал нуксони.
3. Стресс – психоэмоционал зурикиш.
◾️Белгилари:
Туш суяги оркасида сикилиш, босилиш, куйиш, огирлик характеридаги уткир хуружсимон огрикларни пайдо булиши ва уни интенсивлиги.
Огрикни чап елка, чап кул, бош, кураклараро сохага, коринни унг ёки юкори томонга таркалиши.
Огрикни нитроглицерин берилгандан сунг 3–5 минут утгач, колиши.
Огрикни жисмоний харакат ва психоэмоционал зурикишга богликлиги.
◾️Биринчи ёрдам:
Беморга тула рухий ва жисмоний тинч шароит яратиш.
Тоза хаводан нафас олишни таъминлаш.
Оёк, кулларига иситгич (грелка), кукракни орка буйин сохасига горчичник куйиш.
Тил остига Валидол 0,06–1 таб тула сурилгунча, Валокардин ёки Корвалол 30 – 40 томчи озгина совуган дог сув билан бериш.
Юкоридаги чалгитувчи воситалардан огрик тухтамаса, 5 мг ли 1 таб нитроглицерин тил остига берилади, огрик колмаса, 5 минутдан кейин яна 1 таб нитроглицирин берилади. 3 марта.
Папаверин 2%-2,0 т/о. Платифилин 0,2%-2–4 мг т/о. Но-шпа 2,0 мг м/о, Анальгин 50%-2,0 м/о.
Гипертония, бронхиал астма касалликлари булса, Эуфиллин 2,4%-10,0 К Физиологик эритма 0,9%-10,0 мг в/и га.
Жамоат жойлари, кучадан шифохонага ёткизиш.
Ётишдан бош тортганда, бемор хакида яшаш жойидаги поликлиникага фаол чакирик берилади.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
1 daqiqada yurakning auskultatsiyasi | Yurakning auskultatsiya nuqtalari
━━━━━━━━━━━━━━━
Аускультация сердца за 1 минуту | Точки аускультации сердца →
#фойдали @youngdynecology
━━━━━━━━━━━━━━━
Аускультация сердца за 1 минуту | Точки аускультации сердца →
#фойдали @youngdynecology
#eslabqoling
Эргоферон ва Анаферон ни бериш схемаси. Шу схемада берилса эффектив болади
#фойдали @youngdynecology
Эргоферон ва Анаферон ни бериш схемаси. Шу схемада берилса эффектив болади
#фойдали @youngdynecology
Ботулизмни симптомларига к,уйдагилар киради:
4Д симптомлар
Диплопия-куриш функциясини бузилиши, бунда битта предметни 2та куради
Дизартрия- нутк,ни бузилиши
Дисфагия- ютиш актини бузилиши
Диспноэ- нафас олишни бузилиши (хансираш)
#фойдали @youngdynecology
4Д симптомлар
Диплопия-куриш функциясини бузилиши, бунда битта предметни 2та куради
Дизартрия- нутк,ни бузилиши
Дисфагия- ютиш актини бузилиши
Диспноэ- нафас олишни бузилиши (хансираш)
#фойдали @youngdynecology
🛑Микроорганизмларни хужайра девори синтезини бузувчи антибиотиклар:
1⃣Пенициллинлар
2⃣Цефалоспоринлар
3⃣Карбапенемлар
4⃣Монобактамлар
5⃣Гликопептидлар
6⃣Циклосерин
Бу гурухдаги антибиотиклар бактериоцид таъсир курсатади ❗️
#pharmacology
#фойдали@youngdynecology
1⃣Пенициллинлар
2⃣Цефалоспоринлар
3⃣Карбапенемлар
4⃣Монобактамлар
5⃣Гликопептидлар
6⃣Циклосерин
Бу гурухдаги антибиотиклар бактериоцид таъсир курсатади ❗️
#pharmacology
#фойдали@youngdynecology
🛑Артериал гипертензияни даражалари:
оптимал AД: 120/80
нормал AД: 130/85
юқори нормал AД: 130-139; 85-89
1⃣-даража
систолик AД: 140-159;
диастолик AД: 90-99;
2⃣-даража
сис AД: 160-179;
диас AД: 100-109;
3⃣-даража
сис AД: 180⬆️;
диас AД: 110⬆️;
(АД-артериал "давления")
#фойдали @youngdynecology
оптимал AД: 120/80
нормал AД: 130/85
юқори нормал AД: 130-139; 85-89
1⃣-даража
систолик AД: 140-159;
диастолик AД: 90-99;
2⃣-даража
сис AД: 160-179;
диас AД: 100-109;
3⃣-даража
сис AД: 180⬆️;
диас AД: 110⬆️;
(АД-артериал "давления")
#фойдали @youngdynecology
Гипертония касаллиги босқичлари.
1⃣-босқич: AҚБ⬆️,нишон аъзоларда ўзгариш йўқ(нишон аъзолар:мия,буйрак,кўз,юрак,қон томир).
2⃣-босқич:AҚБ⬆️,бирорта нишон аъзода ўзгариш бор.
масалан:
-кўзда
1:ретинопатия
2:артериялар спазми
3:артериялар склерози
4:веналарда димланиш
-қон томирда
1:холестерин бляшкаларининг пайдо бўлиши(Доплер Эхода текширганда)
-бош мияда
1:дециркулятор нейропатия
-буйракда
1:протеинурия
3⃣-босқич:
AҚБ⬇️ ёки нормада,
-буйракда:
1:сурункали буйрак етишмовчилиги(креатинин миқдори 177дан ошса)
-кўзда:
1:экссудация
2:қон қуйилиш
3:кўрув нерви шиши
4:кўрлик
-қон томирида:
холестерин бляшка натижасида йўлни ёпилиши,некроз
⚠️ундан ташқари:миокард инфакти,сурункали юрак етишмовчилиги,стенокардия,инсулт булса хам тўғридан тўғри 3-босқич ҳисобланади.
#фойдали @youngdynecology
1⃣-босқич: AҚБ⬆️,нишон аъзоларда ўзгариш йўқ(нишон аъзолар:мия,буйрак,кўз,юрак,қон томир).
2⃣-босқич:AҚБ⬆️,бирорта нишон аъзода ўзгариш бор.
масалан:
-кўзда
1:ретинопатия
2:артериялар спазми
3:артериялар склерози
4:веналарда димланиш
-қон томирда
1:холестерин бляшкаларининг пайдо бўлиши(Доплер Эхода текширганда)
-бош мияда
1:дециркулятор нейропатия
-буйракда
1:протеинурия
3⃣-босқич:
AҚБ⬇️ ёки нормада,
-буйракда:
1:сурункали буйрак етишмовчилиги(креатинин миқдори 177дан ошса)
-кўзда:
1:экссудация
2:қон қуйилиш
3:кўрув нерви шиши
4:кўрлик
-қон томирида:
холестерин бляшка натижасида йўлни ёпилиши,некроз
⚠️ундан ташқари:миокард инфакти,сурункали юрак етишмовчилиги,стенокардия,инсулт булса хам тўғридан тўғри 3-босқич ҳисобланади.
#фойдали @youngdynecology
❕Миокард инфарктини олдини олиш буйича тавсиялар.
• Сурункали стрессдан сақланиш.
• Қон босимини назорат қилиш.
• Қондаги холестерин миқдорини назорат қилиш.
• Қондаги қанд миқдорини назорат қилиш.
• Чекишдан сақланиш.
• Кўпроқ харакатда бўлиш.
• Ортиқча вазндан халос бўлиш.
• Хайвон ёғидан иборат овқатларни кам истеъмол қилиш(рационда товуқ ва балиқ таомларини кўпайтириш).
• Сабзавот ва мевалардан кўп истеъмол қилиш.
• Хавф гурухга кирувчилар регуляр кардиолог назоратида бўлиб туриш.
#фойдали @youngdynecology
• Сурункали стрессдан сақланиш.
• Қон босимини назорат қилиш.
• Қондаги холестерин миқдорини назорат қилиш.
• Қондаги қанд миқдорини назорат қилиш.
• Чекишдан сақланиш.
• Кўпроқ харакатда бўлиш.
• Ортиқча вазндан халос бўлиш.
• Хайвон ёғидан иборат овқатларни кам истеъмол қилиш(рационда товуқ ва балиқ таомларини кўпайтириш).
• Сабзавот ва мевалардан кўп истеъмол қилиш.
• Хавф гурухга кирувчилар регуляр кардиолог назоратида бўлиб туриш.
#фойдали @youngdynecology
Forwarded from Ꭰᴏᴄ_Ꮪhᴏxsᴀnᴀʍ|Ꮇᴇdʙlᴏg🥼
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Мушак ости инъекцияси
📌Қандай қилинади (техника):
1. Қўлни ювиш ва антисептик билан ишлаш
2. Терини спирт билан тозалаш
3. Терини 2 бармоқ билан йиғиш (складка қилиш)
4. Игнани 45° ёки 90° бурчакда киритиш
5. Дорини секин юбориш
6. Игнани олиб, жойни енгил босиш
⸻
⚠️Эҳтиёт чоралари:
• Ҳар сафар жойни алмаштириш
• Инфекция тушмаслиги учун стериллик
• Қон томирига тушмаслик
@medic_academy ✈️
Forwarded from Ꭰᴏᴄ_Ꮪhᴏxsᴀnᴀʍ|Ꮇᴇdʙlᴏg🥼
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Томирга укол қилиш (вена ичига инъекция, в/в) — дори воситасини бевосита қон томирига юбориш усули бўлиб, тез таъсир қилади.
⸻
Энг кўп:
• Қўл тирсак букилиш қисми (vena cubitalis)
• Қўл панжаси веналари
⸻
1. Қўлни ювиш, қўлқоп кийиш
2. Жгут (жгут) боғлаш
3. Венани топиш
4. Терини спирт билан тозалаш
5. Игнани 15–30° бурчакда венга киритиш
6. Қон келганини текшириш
7. Дорини секин юбориш
8. Жгутни ечиш
9. Игнани олиб, пахта билан босиш
⸻
• Антибиотиклар (масалан, цефтриаксон)
• Ог‘риқ қолдирувчилар
• Глюкоза, NaCl (система орқали)
• Витаминлар
⸻
• Вена тешилиши (инфильтрат)
• Тромбофлебит
• Ҳаво эмболияси (нотўғри қилинса)
• Инфекция тушиши
⸻
• Дорини жуда тез юбормаслик
• Ҳар доим стерилликка риоя қилиш
• Агар шиш, оғриқ бўлса — дарҳол тўхтатиш
@medico_academy
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Ꭰᴏᴄ_Ꮪhᴏxsᴀnᴀʍ|Ꮇᴇdʙlᴏg🥼
Кечаси эса ҳаммаси оғир туюладими?
Бу — сиз заиф эканингиздан эмас. Бу — биология.
Эрталаб — назорат кучли
Кечқурун — эмоциялар устун
→ энергия бор
→ фикрлар аниқ
Кечқурун эса:
→ хавотир кучаяди
→ ортиқча ўйлаш бошланади
→ “ҳаммаси ёмон” деган ҳис пайдо бўлади
Кечаси келган фикрлар — ҳар доим ҳам ҳақиқат эмас.
@medico_academy
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Ꭰᴏᴄ_Ꮪhᴏxsᴀnᴀʍ|Ꮇᴇdʙlᴏg🥼
Қисқа кундузги ухлаш тўғри режага киритилса жуда фойдали бўлиши мумкин. У чарчоқни олиб ташлайди, диққатни оширади ва мияни «қайта юклаш»га ёрдам беради, айниқса кечаси одатдагидан кам ухлаган бўлсангиз ёки кун давомида юклама кўп бўлса.
⏱️Мос ухлаш муддати — 20–30 дақиқа.
Шу қадар вақтда ухлаш одатда юзаки бўлади, шунинг учун уйғонишдан кейин бош оғриғи ёки чарчоқ ҳисси пайдо бўлмайди.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
