Йўлин йўқотса одам — муҳаббатга суянгай,
Ғуссага ботса одам — муҳаббатга суянгай.
Чорасиз қолса одам — муҳаббатга суянгай,
Мен кимга суянгайман, биринчи муҳаббатим,
Фақат эслаб ёнгайман, биринчи муҳаббатим.
Нидо бергил, қайдасан, шарпангга қулоқ тутдим,
Сирли тушлар кўриб мен бор дунёни унутдим.
Тонгда туриб номингга ушбу шеъримни битдим,
Дилдаги оҳим менинг, биринчи муҳаббатим,
Ёлғиз Оллоҳим менинг, биринчи муҳаббатим.
МЕН АНГЛАБ ЕТГАН ФАЛСАФА
Бозорга ўхшайди асли бу дунё,
Бозорга ўхшайди бунда ҳам маъни.
Иккиси ичра ҳам кўрмадим асло,
Молим ёмон деган бирор кимсани.
* * *
Оқар дарёга ҳам кимдир банд берган,
Ҳаёт кимга заҳар, кимга қанд берган.
Эй, ғофил, саркаш деб, мени камситма,
Ғаним сенга эмас, менга панд берган.
* * *
Дейдилар ит ҳурур — ўтади карвон,
Ранжу балолардан ёнмасин жонинг,
Лекин алам қилар бир умр гирён
Итлар орасидан ўтса карвонинг.
ВАФО ҚИЛУРМИСАН, БАҲОРИМ
Руҳимда йўқолди қарорим,
Танимда қолмади мадорим.
Бизларни бир йўқлаб келибсан,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Ёз ўтди, куз ўтди, қиш ўтди,
Бошлардан синовли иш ўтди.
Юракка изғирин — ниш ўтди,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Ям-яшил қирларни соғиндим,
Чечакзор ерларни соғиндим,
У инжа сирларни соғиндим,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Лоланинг лаблари хандадир,
Доғи ҳам тубида — андадир.
Ўхшаши руҳ ила тандадир,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Интиқмиз дўст билан, ёр билан,
Шеър билан, соз билан — тор билан,
Дийдорлаш бизнингдек хор билан,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
ЎЗБEКИСТОН
Юртим, сенга шеър битдим бу кун,
Қиёсингни топмадим асло.
Шоирлар бор, ўз юртин бутун —
Олам аро атаган танҳо.
Улар шеъри учди кўп йироқ,
Қанотида кумуш диёри,
Бир ўлка бор дунёда, бироқ
Битилмаган достондир бори:
Фақат ожиз қаламим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Юрмасман ҳеч беҳиштни излаб,
Тополмасам чекмасман алам.
Ўтирмасман эртаклар сўзлаб,
Мусалло деб йўнмасман қалам.
Кўкламингдан олиб сурурни,
Довруғ солди устоз Олимжон,
Ғафур Ғулом туйган ғурурни
Қилмоқ мумкин дунёга достон.
Олис тарих қадамим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кечмишинг бор чиндан ҳам узоқ,
Илғай олмас барчасин кўзим.
Мақтамасман мозийни бироқ,
Ўтмишингни ўйлайман бир зум.
Забтга олиб кенг Осиёни,
Бир зот чиқди мағрур, давонгир,
Икки аср ярим дунёни
Зир қақшатди Буюк жаҳонгир.
Айтгум, бу кун, у маним, маним.
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Боболардан сўз кетса зинҳор,
Бир калом бор гап аввалида.
Осмон илми туғилган илк бор
Кўрагоний жадвалларида.
Қотил қўли қилич солди маст,
Қуёш бўлиб учди тилла бош.
Дўстлар, кўкда юлдузлар эмас,
У, Улуғбек кўзидаги ёш.
Eрда қолган, о, таним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кўз олдимдан кечар асрлар,
Кўз-кўз этиб нуқсу чиройин.
Сарсон ўтган неча насллар,
Тополмасдан туғилган жойин.
Америка — сеҳрли диёр,
Ухлар эди Колумб ҳам ҳали,
Денгиз ортин ёритди илк бор,
Берунийнинг ақл машъали.
Колумбда бор аламим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кўп жаҳонгир кўрган бу дунё,
Ҳаммасига гувоҳ ер ости.
Лекин, дўстлар, шеър аҳли аро
Жаҳонгири кам бўлар, рости.
Беш асрким, назмий саройни
Титратади занжирбанд бир шеър.
Темур тиғи этмаган жойни
Қалам билан олди Алишер.
Дунё бўлди чаманим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Боболардан сўзладим, аммо
Бир зот борким, баридан суюк:
Буюкларга бахш этган даҳо,
Она халқим, ўзингсан буюк.
Сен ўзингсан, энг сўнгги нонин
Ўзи эмай ўғлига тутган.
Сен ўзингсан, фарзандлар шонин
Асрлардан опичлаб ўтган.
Она халқим, жон-таним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Бош устингдан ўтди кўп замон,
Ўтди Будда, ўтди Зардушти.
Ҳар учраган нокасу нодон,
Она халқим, ёқангдан тутди.
Сени чингиз ғазабга тўлиб
Йўқотмоқчи бўлди дунёдан.
Жалолиддин самани бўлиб
Сакраб ўтдинг Амударёдан.
Сенсан ўшал саманим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Толеингда бор экан яшаш,
Гоҳ қон ичдинг, гоҳида шароб.
Eтмоқ бўлиб юртим хомталаш,
Бош устингга келди инқилоб.
Чора истаб жанг майдонидан
Самоларга учди унларинг,
Шаҳидларнинг қирмиз қонидан
Алвон бўлди қора тунларинг.
Қонга тўлган кафаним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Ғуссага ботса одам — муҳаббатга суянгай.
Чорасиз қолса одам — муҳаббатга суянгай,
Мен кимга суянгайман, биринчи муҳаббатим,
Фақат эслаб ёнгайман, биринчи муҳаббатим.
Нидо бергил, қайдасан, шарпангга қулоқ тутдим,
Сирли тушлар кўриб мен бор дунёни унутдим.
Тонгда туриб номингга ушбу шеъримни битдим,
Дилдаги оҳим менинг, биринчи муҳаббатим,
Ёлғиз Оллоҳим менинг, биринчи муҳаббатим.
МЕН АНГЛАБ ЕТГАН ФАЛСАФА
Бозорга ўхшайди асли бу дунё,
Бозорга ўхшайди бунда ҳам маъни.
Иккиси ичра ҳам кўрмадим асло,
Молим ёмон деган бирор кимсани.
* * *
Оқар дарёга ҳам кимдир банд берган,
Ҳаёт кимга заҳар, кимга қанд берган.
Эй, ғофил, саркаш деб, мени камситма,
Ғаним сенга эмас, менга панд берган.
* * *
Дейдилар ит ҳурур — ўтади карвон,
Ранжу балолардан ёнмасин жонинг,
Лекин алам қилар бир умр гирён
Итлар орасидан ўтса карвонинг.
ВАФО ҚИЛУРМИСАН, БАҲОРИМ
Руҳимда йўқолди қарорим,
Танимда қолмади мадорим.
Бизларни бир йўқлаб келибсан,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Ёз ўтди, куз ўтди, қиш ўтди,
Бошлардан синовли иш ўтди.
Юракка изғирин — ниш ўтди,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Ям-яшил қирларни соғиндим,
Чечакзор ерларни соғиндим,
У инжа сирларни соғиндим,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Лоланинг лаблари хандадир,
Доғи ҳам тубида — андадир.
Ўхшаши руҳ ила тандадир,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
Интиқмиз дўст билан, ёр билан,
Шеър билан, соз билан — тор билан,
Дийдорлаш бизнингдек хор билан,
Вафо қилурмисан, баҳорим?!
ЎЗБEКИСТОН
Юртим, сенга шеър битдим бу кун,
Қиёсингни топмадим асло.
Шоирлар бор, ўз юртин бутун —
Олам аро атаган танҳо.
Улар шеъри учди кўп йироқ,
Қанотида кумуш диёри,
Бир ўлка бор дунёда, бироқ
Битилмаган достондир бори:
Фақат ожиз қаламим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Юрмасман ҳеч беҳиштни излаб,
Тополмасам чекмасман алам.
Ўтирмасман эртаклар сўзлаб,
Мусалло деб йўнмасман қалам.
Кўкламингдан олиб сурурни,
Довруғ солди устоз Олимжон,
Ғафур Ғулом туйган ғурурни
Қилмоқ мумкин дунёга достон.
Олис тарих қадамим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кечмишинг бор чиндан ҳам узоқ,
Илғай олмас барчасин кўзим.
Мақтамасман мозийни бироқ,
Ўтмишингни ўйлайман бир зум.
Забтга олиб кенг Осиёни,
Бир зот чиқди мағрур, давонгир,
Икки аср ярим дунёни
Зир қақшатди Буюк жаҳонгир.
Айтгум, бу кун, у маним, маним.
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Боболардан сўз кетса зинҳор,
Бир калом бор гап аввалида.
Осмон илми туғилган илк бор
Кўрагоний жадвалларида.
Қотил қўли қилич солди маст,
Қуёш бўлиб учди тилла бош.
Дўстлар, кўкда юлдузлар эмас,
У, Улуғбек кўзидаги ёш.
Eрда қолган, о, таним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кўз олдимдан кечар асрлар,
Кўз-кўз этиб нуқсу чиройин.
Сарсон ўтган неча насллар,
Тополмасдан туғилган жойин.
Америка — сеҳрли диёр,
Ухлар эди Колумб ҳам ҳали,
Денгиз ортин ёритди илк бор,
Берунийнинг ақл машъали.
Колумбда бор аламим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кўп жаҳонгир кўрган бу дунё,
Ҳаммасига гувоҳ ер ости.
Лекин, дўстлар, шеър аҳли аро
Жаҳонгири кам бўлар, рости.
Беш асрким, назмий саройни
Титратади занжирбанд бир шеър.
Темур тиғи этмаган жойни
Қалам билан олди Алишер.
Дунё бўлди чаманим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Боболардан сўзладим, аммо
Бир зот борким, баридан суюк:
Буюкларга бахш этган даҳо,
Она халқим, ўзингсан буюк.
Сен ўзингсан, энг сўнгги нонин
Ўзи эмай ўғлига тутган.
Сен ўзингсан, фарзандлар шонин
Асрлардан опичлаб ўтган.
Она халқим, жон-таним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Бош устингдан ўтди кўп замон,
Ўтди Будда, ўтди Зардушти.
Ҳар учраган нокасу нодон,
Она халқим, ёқангдан тутди.
Сени чингиз ғазабга тўлиб
Йўқотмоқчи бўлди дунёдан.
Жалолиддин самани бўлиб
Сакраб ўтдинг Амударёдан.
Сенсан ўшал саманим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Толеингда бор экан яшаш,
Гоҳ қон ичдинг, гоҳида шароб.
Eтмоқ бўлиб юртим хомталаш,
Бош устингга келди инқилоб.
Чора истаб жанг майдонидан
Самоларга учди унларинг,
Шаҳидларнинг қирмиз қонидан
Алвон бўлди қора тунларинг.
Қонга тўлган кафаним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Лекин офтоб поймол ўлмас,
Кавакларда қолмас ой нури,
Одил ҳакам — ҳақ бор, беғараз,
Мазлумларнинг буюк ғамхўри.
Қилич серпаб толе тонгида
Ўзлигингни таниб қолдинг сен.
Ўғлонларнинг қатра қонида
Ўзбекистон номин олдинг сен.
Номи қутлуғ гулшаним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Тинч турарми бу кўҳна олам,
Тинч турарми доғули замон.
Оромингни бузди сенинг ҳам
Фашист деган ваҳший оломон.
Қоним оқди Данцигда маним,
Собир Раҳим йиқилган чоғда.
Лекин, юртим, кезолмас ғаним.
Ўзбекистон аталган боғда.
Сенсан номус ва шаъним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кеч куз эди, мен сени кўрдим,
Деразамдан боқарди биров.
У сен эдинг, о, деҳқон юртим,
Турар эдинг ялангтўш, яёв.
— Ташқарида изиллар ёмғир,
Кир, бобожон, яйрагил бир оз.
Дединг: — Пахтам, қолди-ку ахир,
Йиғиштирай келмасдан аёз.
Кетдинг, умри маҳзаним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Сен кетарсан балки йироққа,
Фарғонада балки, балқарсан.
Балки чиқиб оқарган тоққа,
Чўпон бўлиб гулхан ёқарсан.
Балки устоз Ойбекдек тўлиб
Ёзажаксан янги бир достон.
Балки Ҳабиб Абдулла бўлиб,
Саҳроларда очажаксон кон.
Тупроғи зар, маъданим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Майли, юртим, кезсанг ҳам дунё,
Фазоларга қўйсанг ҳам қадам,
Ўзлигингни унутма асло,
Унутма ҳеч, онажон ўлкам.
Бир ўғлингдек мен ҳам бу замон
Кечмишингни қилдим томоша.
Иқболингни кўролдим аён
Истиқлолнинг уфқлари оша.
Иқболи ҳур, шўх-шаним маним.
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Завол кўрма ҳеч қачон, ўлкам,
Завол билмас шу ёшинг билан.
Музаффар бўл, ғолиб бўл, ўктам,
Дўсту ёринг, қардошинг билан.
Асрларнинг силсиласида
Боқий тургай кошонанг сенинг.
Улуғ башар оиласида
Мангу ёруғ пешонанг сенинг.
Мангу ёруғ масканим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
1964-70
САРОБ
Олти ойким, шеър ёзмайман, юрагим зада,
Олти ойким ўзгаларга тилайман омад.
Олти ойким, дўстларим ҳам пана-панада
Истеъдодим сўнганидан қилар каромат.
Ниманидир ахтараман — шеърдан ҳам улуғ,
Ниманидир ахтараман — нондан азизроқ.
Дунё ўзи бепоён-ку, рангларга тўлуғ,
Бироқ менинг кўзларимдан ранглар ҳам йироқ.
Инжиқ руҳим май истайди гоҳи-гоҳида,
Фақат унинг оғушида топаман ором.
Хаёлларим сархуш бўлиб кезган чоғимда
У беармон кунларимга қайтаман тамом.
Кўз олдимда киприкдайин тизилар йиллар,
Ҳар бирига маржон бўлар аччиқ унларим.
Хира туман орасида чўғдай милтиллар,
Жайрон қувиб жайрон янглиғ ўтган кунларим.
Ўшанда ҳам бўлар эди осмону адир,
Ўшанда ҳам кезар эдик шундоқ яланг бош.
Билмас эдик китоб нима, шаҳар нимадир…
Энагамиз тунда ою, кундузи қуёш,
Қуюндайин чарх урардик доим тўзонда,
Чанг нелигин билмас эдик ўша маҳали.
Онамизни ўйлар эдик инсон деганда,
Аммо она танҳолигин билмасдик ҳали.
Балолардан асрар эди ўзи табиат,
Бошимизга сочар эди беминнат зиё.
Тўнкарилган осмон ости — шу сирли хилқат
Бизнинг учун ҳам кулба-ю ҳам буюк дунё.
Кунларимиз жилғалардай ўтдилар оқиб,
Мактаб бордик — оғир бўлиб қолдик дафъатан.
Девордаги арслон ёлли картага боқиб,
Секингина шивирлашдик: мана шу Ватан!
Ватан! Менинг бор қисматим шу бир сўзда ҳал,
Балки мен ҳам бахш этурман унга жон-танни.
Лекин дўстлар, ростин айтсам, мен ўша маҳал,
Жондан ортиқ севар эдим она-Ватанни.
Дўстлик билан бир бутундир, дердилар дунё,
Мен ҳам мангу дўстлик учун ичардим қасам.
Тайёр эдим Раҳимовдай бўлгали фидо,
Ўйлар эдим, дўстлар учун жангга ярасам.
Кўз олдимда шу қадарли пок эди олам,
Гўё нурдан яратганди инсон деган зот.
Ҳа, онамни ўйлар эдим инсон деган дам,
Йўқ, маймундан тарқамаган дердим одамзод.
Бу дунёда алам бўлмас, бўлмас деб фироқ
Даста-даста китоблардан ўқирдик таълим.
Равон йўллар қаршингизда турибди муштоқ,
Дерди бизга ҳарф ўргатган ёш бир муаллим.
Олис жануб тортганидай қушча юрагин,
Йироқларга етаклади мени бир сурон.
О, Абдулла, кўзларингни очиб қарагин,
Ким айтади бу дунёда йўқдир деб бўрон.
Йиллар она қучоғидан олди-ку юлиб,
Савдоларга урди мени мурғак ёшимдан.
Бир маҳаллар қуюндайин юрардим елиб,
Энди бўлса у айланар менинг бошимдан.
Шеър излайман бу кун Тошкент кўчаларида,
Секингина зирқирайди беором қалбим.
Мен умримнинг бу суронли кечаларида
На бир таскин топа олдим, на шеър тополдим.
Кавакларда қолмас ой нури,
Одил ҳакам — ҳақ бор, беғараз,
Мазлумларнинг буюк ғамхўри.
Қилич серпаб толе тонгида
Ўзлигингни таниб қолдинг сен.
Ўғлонларнинг қатра қонида
Ўзбекистон номин олдинг сен.
Номи қутлуғ гулшаним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Тинч турарми бу кўҳна олам,
Тинч турарми доғули замон.
Оромингни бузди сенинг ҳам
Фашист деган ваҳший оломон.
Қоним оқди Данцигда маним,
Собир Раҳим йиқилган чоғда.
Лекин, юртим, кезолмас ғаним.
Ўзбекистон аталган боғда.
Сенсан номус ва шаъним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Кеч куз эди, мен сени кўрдим,
Деразамдан боқарди биров.
У сен эдинг, о, деҳқон юртим,
Турар эдинг ялангтўш, яёв.
— Ташқарида изиллар ёмғир,
Кир, бобожон, яйрагил бир оз.
Дединг: — Пахтам, қолди-ку ахир,
Йиғиштирай келмасдан аёз.
Кетдинг, умри маҳзаним маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Сен кетарсан балки йироққа,
Фарғонада балки, балқарсан.
Балки чиқиб оқарган тоққа,
Чўпон бўлиб гулхан ёқарсан.
Балки устоз Ойбекдек тўлиб
Ёзажаксан янги бир достон.
Балки Ҳабиб Абдулла бўлиб,
Саҳроларда очажаксон кон.
Тупроғи зар, маъданим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Майли, юртим, кезсанг ҳам дунё,
Фазоларга қўйсанг ҳам қадам,
Ўзлигингни унутма асло,
Унутма ҳеч, онажон ўлкам.
Бир ўғлингдек мен ҳам бу замон
Кечмишингни қилдим томоша.
Иқболингни кўролдим аён
Истиқлолнинг уфқлари оша.
Иқболи ҳур, шўх-шаним маним.
Ўзбекистон, Ватаним маним.
Завол кўрма ҳеч қачон, ўлкам,
Завол билмас шу ёшинг билан.
Музаффар бўл, ғолиб бўл, ўктам,
Дўсту ёринг, қардошинг билан.
Асрларнинг силсиласида
Боқий тургай кошонанг сенинг.
Улуғ башар оиласида
Мангу ёруғ пешонанг сенинг.
Мангу ёруғ масканим маним,
Ўзбекистон, Ватаним маним.
1964-70
САРОБ
Олти ойким, шеър ёзмайман, юрагим зада,
Олти ойким ўзгаларга тилайман омад.
Олти ойким, дўстларим ҳам пана-панада
Истеъдодим сўнганидан қилар каромат.
Ниманидир ахтараман — шеърдан ҳам улуғ,
Ниманидир ахтараман — нондан азизроқ.
Дунё ўзи бепоён-ку, рангларга тўлуғ,
Бироқ менинг кўзларимдан ранглар ҳам йироқ.
Инжиқ руҳим май истайди гоҳи-гоҳида,
Фақат унинг оғушида топаман ором.
Хаёлларим сархуш бўлиб кезган чоғимда
У беармон кунларимга қайтаман тамом.
Кўз олдимда киприкдайин тизилар йиллар,
Ҳар бирига маржон бўлар аччиқ унларим.
Хира туман орасида чўғдай милтиллар,
Жайрон қувиб жайрон янглиғ ўтган кунларим.
Ўшанда ҳам бўлар эди осмону адир,
Ўшанда ҳам кезар эдик шундоқ яланг бош.
Билмас эдик китоб нима, шаҳар нимадир…
Энагамиз тунда ою, кундузи қуёш,
Қуюндайин чарх урардик доим тўзонда,
Чанг нелигин билмас эдик ўша маҳали.
Онамизни ўйлар эдик инсон деганда,
Аммо она танҳолигин билмасдик ҳали.
Балолардан асрар эди ўзи табиат,
Бошимизга сочар эди беминнат зиё.
Тўнкарилган осмон ости — шу сирли хилқат
Бизнинг учун ҳам кулба-ю ҳам буюк дунё.
Кунларимиз жилғалардай ўтдилар оқиб,
Мактаб бордик — оғир бўлиб қолдик дафъатан.
Девордаги арслон ёлли картага боқиб,
Секингина шивирлашдик: мана шу Ватан!
Ватан! Менинг бор қисматим шу бир сўзда ҳал,
Балки мен ҳам бахш этурман унга жон-танни.
Лекин дўстлар, ростин айтсам, мен ўша маҳал,
Жондан ортиқ севар эдим она-Ватанни.
Дўстлик билан бир бутундир, дердилар дунё,
Мен ҳам мангу дўстлик учун ичардим қасам.
Тайёр эдим Раҳимовдай бўлгали фидо,
Ўйлар эдим, дўстлар учун жангга ярасам.
Кўз олдимда шу қадарли пок эди олам,
Гўё нурдан яратганди инсон деган зот.
Ҳа, онамни ўйлар эдим инсон деган дам,
Йўқ, маймундан тарқамаган дердим одамзод.
Бу дунёда алам бўлмас, бўлмас деб фироқ
Даста-даста китоблардан ўқирдик таълим.
Равон йўллар қаршингизда турибди муштоқ,
Дерди бизга ҳарф ўргатган ёш бир муаллим.
Олис жануб тортганидай қушча юрагин,
Йироқларга етаклади мени бир сурон.
О, Абдулла, кўзларингни очиб қарагин,
Ким айтади бу дунёда йўқдир деб бўрон.
Йиллар она қучоғидан олди-ку юлиб,
Савдоларга урди мени мурғак ёшимдан.
Бир маҳаллар қуюндайин юрардим елиб,
Энди бўлса у айланар менинг бошимдан.
Шеър излайман бу кун Тошкент кўчаларида,
Секингина зирқирайди беором қалбим.
Мен умримнинг бу суронли кечаларида
На бир таскин топа олдим, на шеър тополдим.
Юрагимга бир маҳаллар кирган туйғулар
Энди сендан кетгаймиз деб сўрайди жавоб.
Мени бир зум ҳол-жонимга қўймайди улар,
Қўймайдилар, ваъдаларинг чиқди деб сароб.
Кўз олдимда собит турар фақат шу Ватан,
Кулбаси ҳам кенглик қадар чулғайди мени.
Туйғуларим фақатгина унга берар тан,
Юртим, мен ҳам умрим қадар севгайман сени.
Мен ҳам сенинг қуёшингда ўсиб-улғайдим,
Қарздорман, тупроғингда қолдирдим излар,
Аммо айтинг, қайда қолди у ёшлик пайтим,
Кайда қолди мен ишонган у ўзга ҳислар.
Таъна қилмай ахир севгим мукофотини
Инсон учун минг оташда куяр эдим мен.
О, қанчалар севар одим инсон зотини,
Қандай буюк муҳаббат-ла севар эдим мен.
Бугун тўниб, атрофимга қарайман секин,
Ўт беролмас қалбга энди у ёшлик дамлар.
Мен инсонни бир инсондай севардим, лекин
Нечун кўпдир ҳалигача разил одамлар.
Қайлардадир ҳамон кезар зулмат тимсоли,
Қайлардадир ҳамон тинмай оқмоқда-ку қон.
Қўзларимга гоҳ кўринар телба мисоли
Мен бир вақглар сажда қилган ҳазрати инсон.
Қайлардадир фисқу фасод, ҳасад, хусумат,
Инсоният фарзанддарин тортмоқда дорга.
Гар бор бўлсанг жавоб бер, эй илоҳий қудрат,
Наҳот гўдак ишончини ёзибсан қорга?!
Олти ойким, руҳим шундай учмиш танадан,
Олти ойким, мени хаёл эзар беомон,
Олти ойким аллакимлар пана-панадан
Тош отади дарвозасиз қалбимга томон.
Шовқин тўла кўчаларда кезаман танҳо,
Яна шеърим юва бошлар дилдан ғамимни,
Хаёлларнинг гирдобида қолганда аммо
Алам билан хотирлайман муаллимимни.
Хазон тўла боғчаларга бораман, тағин,
Яна ўзни хаёл ила шеърга ташлайман.
Тўниб қолган юрагимга бериб бир таскин
Яна қувноқ қўшиқларни куйлай бошлайман.
Не тонг, ахир фарзандмиз-ку шу замонага,
Ахир она сийнасидан фарзанд тонолмас,
Қўл кўтариб бўлармиди ахир онага,
Зотан, унга қўл кўтарган — фарзанд саналмас.
1966
БАҲОР
Яна баҳор келди. Яна оламда
Ажиб бир гўзаллик, ажиб бир баёт.
Мен сени қутлайман шу улуғ дамда,
Улуғ елкадошим, музаффар ҳаёт!
Ташбиҳ ахтармангиз ушбу ғазалдан,
Нақд жойда насия не керак асли.
Аён бир хислатинг бордир азалдан,
Сени атамишлар уйғониш фасли!
Еллар ҳам уйғонди ишқалаб кафтин,
Офтоб ҳам юксалди — тик келар қуёш.
Тоғлар ҳам юк ташлаб кўтарди кифтин,
Безавол майса ҳам силкитади бош.
Тарновлар бўғзида лола ҳам кўркам,
Терак учларида изғир мавжудот.
Ҳаттоки туйғусиз, чирик хазон ҳам
Яшил пўпанакдан боғлабди қанот.
Ҳовлиқма жилғалар чопар беэга,
Қушлар қий-чувига тўлмиш дала, боғ.
Сенинг висолингдан қувонмай нега,
Баҳор, соғинтирдинг ахир кўп узоқ!
Ялдо кечасидай рутубатли қиш
Солди руҳимизга оғир бир сурур.
Сен келдинг, уйғонди яна шўх олқиш,
Йиғлаган кўзларга тушган каби нур.
Ҳа, мангу заволлик бўлмас оламда
То суйин сочаркан абри найсонлар.
Мен сизни эслайман аммо шу дамда,
Мангуга кўз юмган азиз инсонлар.
Азалий ҳукмини ўқиди ҳаёт, —
Неча бор само ҳам кўмди қуёшин.
Иқболи саждагоҳ бўлганлар, ҳайҳот,
Ўзлари тупроққа қўйдилар бошин.
Ўн ойким, сўнмишдир у таниш наъра*.
Ҳамон фироғида фиғон чекар Шош.
Баҳор келаётир, бош кўтар, қара,
О, сурур куйчиси, донгдор замондош.
Ҳамсуҳбат бўлмадим (ким эдим зотан),
Тавоб ҳам қилмадим гулшан маконинг.
Лекин шеър баҳоси мухлисгадир тан,
Қандай чексиз эди руҳий поёнинг!
Бугун-чи, не кезар ўтли қонингда!
Эвоҳ, унда на шеър, на май, на сафо.
Бу қандай мулоқот? Не ҳол? Ёнингда
Жой олмиш ўзга бир суюкли даҳо.
Энди сендан кетгаймиз деб сўрайди жавоб.
Мени бир зум ҳол-жонимга қўймайди улар,
Қўймайдилар, ваъдаларинг чиқди деб сароб.
Кўз олдимда собит турар фақат шу Ватан,
Кулбаси ҳам кенглик қадар чулғайди мени.
Туйғуларим фақатгина унга берар тан,
Юртим, мен ҳам умрим қадар севгайман сени.
Мен ҳам сенинг қуёшингда ўсиб-улғайдим,
Қарздорман, тупроғингда қолдирдим излар,
Аммо айтинг, қайда қолди у ёшлик пайтим,
Кайда қолди мен ишонган у ўзга ҳислар.
Таъна қилмай ахир севгим мукофотини
Инсон учун минг оташда куяр эдим мен.
О, қанчалар севар одим инсон зотини,
Қандай буюк муҳаббат-ла севар эдим мен.
Бугун тўниб, атрофимга қарайман секин,
Ўт беролмас қалбга энди у ёшлик дамлар.
Мен инсонни бир инсондай севардим, лекин
Нечун кўпдир ҳалигача разил одамлар.
Қайлардадир ҳамон кезар зулмат тимсоли,
Қайлардадир ҳамон тинмай оқмоқда-ку қон.
Қўзларимга гоҳ кўринар телба мисоли
Мен бир вақглар сажда қилган ҳазрати инсон.
Қайлардадир фисқу фасод, ҳасад, хусумат,
Инсоният фарзанддарин тортмоқда дорга.
Гар бор бўлсанг жавоб бер, эй илоҳий қудрат,
Наҳот гўдак ишончини ёзибсан қорга?!
Олти ойким, руҳим шундай учмиш танадан,
Олти ойким, мени хаёл эзар беомон,
Олти ойким аллакимлар пана-панадан
Тош отади дарвозасиз қалбимга томон.
Шовқин тўла кўчаларда кезаман танҳо,
Яна шеърим юва бошлар дилдан ғамимни,
Хаёлларнинг гирдобида қолганда аммо
Алам билан хотирлайман муаллимимни.
Хазон тўла боғчаларга бораман, тағин,
Яна ўзни хаёл ила шеърга ташлайман.
Тўниб қолган юрагимга бериб бир таскин
Яна қувноқ қўшиқларни куйлай бошлайман.
Не тонг, ахир фарзандмиз-ку шу замонага,
Ахир она сийнасидан фарзанд тонолмас,
Қўл кўтариб бўлармиди ахир онага,
Зотан, унга қўл кўтарган — фарзанд саналмас.
1966
БАҲОР
Яна баҳор келди. Яна оламда
Ажиб бир гўзаллик, ажиб бир баёт.
Мен сени қутлайман шу улуғ дамда,
Улуғ елкадошим, музаффар ҳаёт!
Ташбиҳ ахтармангиз ушбу ғазалдан,
Нақд жойда насия не керак асли.
Аён бир хислатинг бордир азалдан,
Сени атамишлар уйғониш фасли!
Еллар ҳам уйғонди ишқалаб кафтин,
Офтоб ҳам юксалди — тик келар қуёш.
Тоғлар ҳам юк ташлаб кўтарди кифтин,
Безавол майса ҳам силкитади бош.
Тарновлар бўғзида лола ҳам кўркам,
Терак учларида изғир мавжудот.
Ҳаттоки туйғусиз, чирик хазон ҳам
Яшил пўпанакдан боғлабди қанот.
Ҳовлиқма жилғалар чопар беэга,
Қушлар қий-чувига тўлмиш дала, боғ.
Сенинг висолингдан қувонмай нега,
Баҳор, соғинтирдинг ахир кўп узоқ!
Ялдо кечасидай рутубатли қиш
Солди руҳимизга оғир бир сурур.
Сен келдинг, уйғонди яна шўх олқиш,
Йиғлаган кўзларга тушган каби нур.
Ҳа, мангу заволлик бўлмас оламда
То суйин сочаркан абри найсонлар.
Мен сизни эслайман аммо шу дамда,
Мангуга кўз юмган азиз инсонлар.
Азалий ҳукмини ўқиди ҳаёт, —
Неча бор само ҳам кўмди қуёшин.
Иқболи саждагоҳ бўлганлар, ҳайҳот,
Ўзлари тупроққа қўйдилар бошин.
Ўн ойким, сўнмишдир у таниш наъра*.
Ҳамон фироғида фиғон чекар Шош.
Баҳор келаётир, бош кўтар, қара,
О, сурур куйчиси, донгдор замондош.
Ҳамсуҳбат бўлмадим (ким эдим зотан),
Тавоб ҳам қилмадим гулшан маконинг.
Лекин шеър баҳоси мухлисгадир тан,
Қандай чексиз эди руҳий поёнинг!
Бугун-чи, не кезар ўтли қонингда!
Эвоҳ, унда на шеър, на май, на сафо.
Бу қандай мулоқот? Не ҳол? Ёнингда
Жой олмиш ўзга бир суюкли даҳо.
Бақиёс эди у шеър лочини!
Хаёли бамисли Кўрагонийдек.
Гар тарих эврилса, шуҳрат тожини
Унга кийгизарди Султон Улуғбек.
Балхдан ҳориб қайтган Алишер мисол
Энди тўлғизганди чўккан довотин.
Кетди бир пок сиймо, теран бир хаёл,
Қолдириб дунёда ҳеч ўчмас отин.
Бақо-ю бебақо аён буюклик
Ўтди сўнгги дамда бош эгиб қуйи.
Фақат билганидан қолмас тириклик,
Мана, гулга чўммиш Чиғатой бўйи.
Бу сокин элда ҳам ивирсир баҳор,
Ўчган хотиралар чироғин ёқиб.
Қарайман, қабрлар ястанмиш қатор,
Маъсум бинафшадан сирғалар тақиб.
Кимнингдир кўксига энгашганча гул
Мармар сағанадан ўқиб турар байт.
Баҳор, қатра ёшим айлагил қабул,
Онам бошига ҳам бордингмикан, айт?!
Унинг оромгоҳи бундан олис жой,
Олисда ётибди менинг паноҳим.
Бугун кетганига тўлибди беш ой,
Беш ойким кўксимда ёнади оҳим.
Фарёд чекканим йўқ эл ичра тақир,
Ўч ҳам олмадим мен ўз қаламимдан.
Онажон, онажон, кечиргил ахир,
Шодланмасин дедим биров ғамимдан.
Дунёдан кетмасин ҳеч ким бемаҳал,
Ҳеч кимни босмасин ногаҳон ўкинч.
Аммо ўз бошига келмагунча гал,
Онажон, тош қалблар турармиди тинч.
Куйларман хотиранг балки вақт етиб,
Бир умр ўртанур лекин танда жон.
Суронлар йўлимда турибди кутиб,
Ўзинг қўлла энди мени, онажон.
Бугун атрофингда баҳордир балки,
Балки шабнам ичра ғарқдир ҳазин тош.
Майсалар тенгрангда қатордир балки,
Лекин сен ётасан кўтаролмай бош…
Бунчалар қаттолсан, о сирли олам,
Бунчалар бедилсан, бепоён хилқат.
Сенинг ҳикматингнинг сўнги-ку одам,
Наҳотки шунга ҳам қилмайсан шафқат.
Майса ҳам уйғонар қайта қиш ўтиб,
Заррача бўлса ҳам бир ҳиммат унга.
Наҳотки энг улуғ фарзандинг кетиб,
Бошин кўтаролмай ётса мангуга.
Онамни сўрайман сендан эрта-кеч,
Қайтар деб сўрайман чок этиб яқо.
Лекин менинг дардли саволимга ҳеч
Жавоб беролмассан, о, соқов даҳо!
Жавоб олабилди ҳеч ким ҳам зотан:
На султон, на гадо, на шоҳ, на фақир.
Ким қанча қувмасин сенинг ортингдан
Бир уюм тупроқни кўрсатдинг ахир.
Ҳаёт талвасаси тинмагай, аммо
Мангу боқий қолур Инсон ва Хаёл.
Мерос аталмагай барчага фано,
Кисмат аталмагай ҳар кимга завол.
Фақат ўтмиш билан яшамас инсон,
Гарчанд бўлолмайди ундан ҳеч озод…
Кечаги ғамини ўйласа обдон
Букчайиб қоларди бугун одамзод.
Кетган азизларни хотирлаб гоҳо,
Майлига, чекайлик бир зумгина оҳ.
Ҳаёт тантанаси бошланмиш, аммо,
Дўстлар, нур васлига ташлайлик нигоҳ.
Шу буюк офтобнинг мукофотини
Эъзозлаб қўяйлик айтиб шукрона.
Дилдан ўчирайлик ғамнинг отини,
Баҳор ҳам бахт каби ахир ягона.
Бу кун шеъри чиққан шоирдай дунё
Жилмайиб қўяди барчага масрур.
Темурбек гумбазин қўйнини гўё,
Ёритгани каби бир лаҳзалик нур.
Дилбар келинчакнинг кўксида ғулу,
Зардолу шохига ташлар кўз қирин.
Барг аро шуълалар кафтлармикан у…
Баҳор тетапоя гўдакдай ширин.
Юксак арғувоннинг учида ҳилол
Пахмоқ булутларни этади нимта.
Қайдадир шоира куйлайди беҳол:
— Кўнглим ҳам бу кеча ойдай яримга…
Увада камзулда биллур тугмадай
Булутлар ортидан боқади юлдуз.
Қайдадир юртини эслаб инграр най,
Қайдадир қўзигул ёради илдиз.
Қайдадир гулшандан ахтариб висол
Ел кезар — тоғларнинг гўзал арвоҳи.
Шоирнинг дилрабо байтлари мисол
Оҳ тортиб тизилар турналар гоҳи.
Қизғалдоқ баргидек учар дилдан ғам,
Тошқинлар киради қалбимга маним.
Баҳоринг муборак бўлсин ушбу дам,
Менинг Ўзбекистон — дилбар Ватаним.
Фақат сен қалбимга чўктирмай малол
Чарчаган руҳимга илҳом солурсан.
Баҳор ҳам, умр ҳам ўтар эҳтимол,
Фақат сен дунёда мангу қолурсан.
________
* Ғ.Ғулом кўзда тутилган.
М Шайхзода кўзда тутилган.
1967
Хаёли бамисли Кўрагонийдек.
Гар тарих эврилса, шуҳрат тожини
Унга кийгизарди Султон Улуғбек.
Балхдан ҳориб қайтган Алишер мисол
Энди тўлғизганди чўккан довотин.
Кетди бир пок сиймо, теран бир хаёл,
Қолдириб дунёда ҳеч ўчмас отин.
Бақо-ю бебақо аён буюклик
Ўтди сўнгги дамда бош эгиб қуйи.
Фақат билганидан қолмас тириклик,
Мана, гулга чўммиш Чиғатой бўйи.
Бу сокин элда ҳам ивирсир баҳор,
Ўчган хотиралар чироғин ёқиб.
Қарайман, қабрлар ястанмиш қатор,
Маъсум бинафшадан сирғалар тақиб.
Кимнингдир кўксига энгашганча гул
Мармар сағанадан ўқиб турар байт.
Баҳор, қатра ёшим айлагил қабул,
Онам бошига ҳам бордингмикан, айт?!
Унинг оромгоҳи бундан олис жой,
Олисда ётибди менинг паноҳим.
Бугун кетганига тўлибди беш ой,
Беш ойким кўксимда ёнади оҳим.
Фарёд чекканим йўқ эл ичра тақир,
Ўч ҳам олмадим мен ўз қаламимдан.
Онажон, онажон, кечиргил ахир,
Шодланмасин дедим биров ғамимдан.
Дунёдан кетмасин ҳеч ким бемаҳал,
Ҳеч кимни босмасин ногаҳон ўкинч.
Аммо ўз бошига келмагунча гал,
Онажон, тош қалблар турармиди тинч.
Куйларман хотиранг балки вақт етиб,
Бир умр ўртанур лекин танда жон.
Суронлар йўлимда турибди кутиб,
Ўзинг қўлла энди мени, онажон.
Бугун атрофингда баҳордир балки,
Балки шабнам ичра ғарқдир ҳазин тош.
Майсалар тенгрангда қатордир балки,
Лекин сен ётасан кўтаролмай бош…
Бунчалар қаттолсан, о сирли олам,
Бунчалар бедилсан, бепоён хилқат.
Сенинг ҳикматингнинг сўнги-ку одам,
Наҳотки шунга ҳам қилмайсан шафқат.
Майса ҳам уйғонар қайта қиш ўтиб,
Заррача бўлса ҳам бир ҳиммат унга.
Наҳотки энг улуғ фарзандинг кетиб,
Бошин кўтаролмай ётса мангуга.
Онамни сўрайман сендан эрта-кеч,
Қайтар деб сўрайман чок этиб яқо.
Лекин менинг дардли саволимга ҳеч
Жавоб беролмассан, о, соқов даҳо!
Жавоб олабилди ҳеч ким ҳам зотан:
На султон, на гадо, на шоҳ, на фақир.
Ким қанча қувмасин сенинг ортингдан
Бир уюм тупроқни кўрсатдинг ахир.
Ҳаёт талвасаси тинмагай, аммо
Мангу боқий қолур Инсон ва Хаёл.
Мерос аталмагай барчага фано,
Кисмат аталмагай ҳар кимга завол.
Фақат ўтмиш билан яшамас инсон,
Гарчанд бўлолмайди ундан ҳеч озод…
Кечаги ғамини ўйласа обдон
Букчайиб қоларди бугун одамзод.
Кетган азизларни хотирлаб гоҳо,
Майлига, чекайлик бир зумгина оҳ.
Ҳаёт тантанаси бошланмиш, аммо,
Дўстлар, нур васлига ташлайлик нигоҳ.
Шу буюк офтобнинг мукофотини
Эъзозлаб қўяйлик айтиб шукрона.
Дилдан ўчирайлик ғамнинг отини,
Баҳор ҳам бахт каби ахир ягона.
Бу кун шеъри чиққан шоирдай дунё
Жилмайиб қўяди барчага масрур.
Темурбек гумбазин қўйнини гўё,
Ёритгани каби бир лаҳзалик нур.
Дилбар келинчакнинг кўксида ғулу,
Зардолу шохига ташлар кўз қирин.
Барг аро шуълалар кафтлармикан у…
Баҳор тетапоя гўдакдай ширин.
Юксак арғувоннинг учида ҳилол
Пахмоқ булутларни этади нимта.
Қайдадир шоира куйлайди беҳол:
— Кўнглим ҳам бу кеча ойдай яримга…
Увада камзулда биллур тугмадай
Булутлар ортидан боқади юлдуз.
Қайдадир юртини эслаб инграр най,
Қайдадир қўзигул ёради илдиз.
Қайдадир гулшандан ахтариб висол
Ел кезар — тоғларнинг гўзал арвоҳи.
Шоирнинг дилрабо байтлари мисол
Оҳ тортиб тизилар турналар гоҳи.
Қизғалдоқ баргидек учар дилдан ғам,
Тошқинлар киради қалбимга маним.
Баҳоринг муборак бўлсин ушбу дам,
Менинг Ўзбекистон — дилбар Ватаним.
Фақат сен қалбимга чўктирмай малол
Чарчаган руҳимга илҳом солурсан.
Баҳор ҳам, умр ҳам ўтар эҳтимол,
Фақат сен дунёда мангу қолурсан.
________
* Ғ.Ғулом кўзда тутилган.
М Шайхзода кўзда тутилган.
1967
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон устоз Абдулла Орипов ҳақида. 2016. 24.03
6 йил олдин: 2016 йил 24 март куни Ўзбекистон Миллий кутубхонасида Ўзбекистон халқ шоири, Ўзбекистон Қаҳрамони Абдулла Орипов таваллудининг 75 йиллигига бағишланган ижодий учрашув бўлиб ўтган эди. Унда шоирлар ва ёзувчилар, адабиётшунос олимлар, Ўзбекистон Миллий университети талабалари ва Тошкент шаҳри коллежлари ўкувчилари иштирок этиб, устоз шоирни муборак ёшини қутлаган эдилар. Абдулла Орипов туғилгани куни арафасида тақдим этилаётган саҳифада Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон қутлови билан танишинг.
6 йил олдин: 2016 йил 24 март куни Ўзбекистон Миллий кутубхонасида Ўзбекистон халқ шоири, Ўзбекистон Қаҳрамони Абдулла Орипов таваллудининг 75 йиллигига бағишланган ижодий учрашув бўлиб ўтган эди. Унда шоирлар ва ёзувчилар, адабиётшунос олимлар, Ўзбекистон Миллий университети талабалари ва Тошкент шаҳри коллежлари ўкувчилари иштирок этиб, устоз шоирни муборак ёшини қутлаган эдилар. Абдулла Орипов туғилгани куни арафасида тақдим этилаётган саҳифада Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон қутлови билан танишинг.
Турди Карвон қизи ухлаб қолди. Турганида туман, аччиқ туман…
Она оҳиста, сас ҳам чиқармай ҳовлига чиқди. Ташқарида аччиқ туман, муздек ҳаво ҳукмрон эди. Қуёшнинг илк нурлари сингган, эшик ёнидаги бир жуфт беҳи новдалари яланғоч, дир-дир титрарди. Она кавушини кияр-киймас чопиб бориб, беҳининг бағрига ўзини урди. Сўниқ кўзлари ёшланиб, лаблари пир-пираганча, ёрилган қўллари билан дарахт шохларини силаб-сийпалаб, дуво айлаб, ундан ўтина бошлади.
— Улим! Абдуллам йўқ! Мабодо, кўзинг тушмадими? Кеча кечқурун тонгла уйғот деганди, негадир ухлаб қолибман! Турганимда жойига қарасам йўқ. Ўрни бирам иссиқ, ҳидлари бирам ширин…ўзи ҳозир турганга ўхшайди, балки кўргандирсан-а! Ахир ўғлим сен-ла суҳбат қуришни бирам суярди. Балки қаерга кетганин сенга айтгандир? Мен ухлаб қолибман. Мени ғафлат босибди, болам!
Яланғоч дарахт ғинг этмай турар, туман айлана-айлана юзни тирнарарди.
— Балки қайсидир бурчакда бирон расм чизаётгандир-а! Туман! Ҳей, туман! Ялмоғизнинг келини бугун оламни супурмаса бўларди!? Дунё шундоғ ҳам чангга тўла! Ҳеч нима кўриб бўлмаяпти! Эй, туман, сен кўргандирсан, ўғлимни-а! Танийсан-а, танийсан-а? Сенинг мадҳинг куйлаб достонлар битай, сен учун ўланлар айтай, сендан айланай, бўталоғимни кўрмадингми?
Туман тўзиб кетади. Замин уйғониб кетади, тўлғаниб кетади.
— Эй, Она ер, отажоним, бобожоним сен менинг! Ширин ноним, мангу уйим сен менинг! Ширингина, ушоққина боламни кўрмадингми! Кўзлари, сочлари қоп-қора, юзлари тиниқ, кулиб турадиган боламни кўрмадингми-а! Худди узоқ, жуда узоқ ухлагандайман… Турсам болам йўқ! Кулоғинг карми эй, эр, гапир! Гапир, эй она эр, шоир улимни кўрмадингми!
Юзи қип-қизил хазонлар билан қопланган замин, онанинг кўзларига қарашга ҳам журъат этолмай нуқул юзини яширарди. Қизариб бўзарарди. Уяларди.
Она тоқат қилолмай, осмонга отилади. Дарахтлар чидаб тураолмай, она ортидан чопа бошлайди. Туман қанот ёзиб уча бошлайди.
— Абдулла!
— Абдулла!
— Абдулла!
Онанинг чорловида ажиб мўъжизалар бор! Онанинг чорловида сирли ибодат яшар!
Қайлардандир Абдулла, ҳа Абдулла пайдо бўлади, унинг ширин овози эшитилади.
— Она!
Она унсиз йиғлаганча ўғлининг жунжукиб турган кичик жуссасини иссиқ бағрига тортади. Унинг юз-кўзларидан, қизарган-қотган қулоқларидан, тундек қора сочларидан, жажжи қўлларидан ўпади.
-Она!
— Совқотибсан, бироз озибсан! Тилинибди…болам қўлларинг! Кимдир сени хафа қилдими? Ё қора тумандан олайми ўчинг!
— Сенга гуллар териб келай деб… тонг-ла узоқ йўл юрдим, толдим, тўздим! Мақсадим токи омонман, меҳринг куйламоқ эди, гул тутмоқ эди сенга! Лекин ҳамма ёқ туман, хазон ва шовқин! Бунинг устга куз, онажон! Босган узун йўлимдан гўзал хазонларнигина топдим! Бунинг устига қай маҳал толиқиб ухлаб қолибману, йўқотибман буткул тушумда сени!
— Мен ёнингдаман доим, болажан!
— Афсус қошингга бир гул олиб келаолмадим, олис йўлимдан!
— Кел, кел юрагингга қулоқ солайин.
— …
— Ана, ана кўксингда-ку! Қалбингда-ку, болам!
— Нима, онажон?
— Баҳор!
— Баҳор?!
— Юрагингда олиб келибсан-ку баҳорни, барча гулларни! Чучмома, атргуллар, райҳон — қизларни!
— Қара, тикилчи, она, кўксимда қуёш ҳам борми! Бор бўлса, айт, ўтлими жуда!
— Қуёшни ўғирлабсан, кўксингдаку оламнинг шамси!
— Муҳаббат-чи? Муҳаббат! Булоқ сувидек тиниқ, тонгдек ширин Муҳаббат!
— Бағрингда тўккан кўз ёшларимдек мўл, сероб муҳаббат!
— Илтимос, яна бир бор, яна бир бор тикилинг, она! Тупроқ борми, она тупроқ, ватанимнинг тупроғи борми? Ёки бегона тупроққа ётибманми қовушиб!
— Миллат тупроғидан қаддинг тик, болам, бағрингда бобонгнинг хоки, сўзалари…
— Худога шукур!
— Худога шукур!
— Туш экан, туш экан, барчаси она! Олис-олис туш экан! Юрагим тез урар, шундандир она!
— Бўлди, бўлди болам! Энди мен ёнингда, ёнингда мудом, Ажралмаймиз, энди ҳеч қачон!
— Қандай-қандай яхши! Баҳор ҳам, қуёш ҳам биз билан Она, муҳаббат ҳам, ватан ҳам биз билан Она! Ажралмаймиз, энди ҳеч қачон!
Она оҳиста, сас ҳам чиқармай ҳовлига чиқди. Ташқарида аччиқ туман, муздек ҳаво ҳукмрон эди. Қуёшнинг илк нурлари сингган, эшик ёнидаги бир жуфт беҳи новдалари яланғоч, дир-дир титрарди. Она кавушини кияр-киймас чопиб бориб, беҳининг бағрига ўзини урди. Сўниқ кўзлари ёшланиб, лаблари пир-пираганча, ёрилган қўллари билан дарахт шохларини силаб-сийпалаб, дуво айлаб, ундан ўтина бошлади.
— Улим! Абдуллам йўқ! Мабодо, кўзинг тушмадими? Кеча кечқурун тонгла уйғот деганди, негадир ухлаб қолибман! Турганимда жойига қарасам йўқ. Ўрни бирам иссиқ, ҳидлари бирам ширин…ўзи ҳозир турганга ўхшайди, балки кўргандирсан-а! Ахир ўғлим сен-ла суҳбат қуришни бирам суярди. Балки қаерга кетганин сенга айтгандир? Мен ухлаб қолибман. Мени ғафлат босибди, болам!
Яланғоч дарахт ғинг этмай турар, туман айлана-айлана юзни тирнарарди.
— Балки қайсидир бурчакда бирон расм чизаётгандир-а! Туман! Ҳей, туман! Ялмоғизнинг келини бугун оламни супурмаса бўларди!? Дунё шундоғ ҳам чангга тўла! Ҳеч нима кўриб бўлмаяпти! Эй, туман, сен кўргандирсан, ўғлимни-а! Танийсан-а, танийсан-а? Сенинг мадҳинг куйлаб достонлар битай, сен учун ўланлар айтай, сендан айланай, бўталоғимни кўрмадингми?
Туман тўзиб кетади. Замин уйғониб кетади, тўлғаниб кетади.
— Эй, Она ер, отажоним, бобожоним сен менинг! Ширин ноним, мангу уйим сен менинг! Ширингина, ушоққина боламни кўрмадингми! Кўзлари, сочлари қоп-қора, юзлари тиниқ, кулиб турадиган боламни кўрмадингми-а! Худди узоқ, жуда узоқ ухлагандайман… Турсам болам йўқ! Кулоғинг карми эй, эр, гапир! Гапир, эй она эр, шоир улимни кўрмадингми!
Юзи қип-қизил хазонлар билан қопланган замин, онанинг кўзларига қарашга ҳам журъат этолмай нуқул юзини яширарди. Қизариб бўзарарди. Уяларди.
Она тоқат қилолмай, осмонга отилади. Дарахтлар чидаб тураолмай, она ортидан чопа бошлайди. Туман қанот ёзиб уча бошлайди.
— Абдулла!
— Абдулла!
— Абдулла!
Онанинг чорловида ажиб мўъжизалар бор! Онанинг чорловида сирли ибодат яшар!
Қайлардандир Абдулла, ҳа Абдулла пайдо бўлади, унинг ширин овози эшитилади.
— Она!
Она унсиз йиғлаганча ўғлининг жунжукиб турган кичик жуссасини иссиқ бағрига тортади. Унинг юз-кўзларидан, қизарган-қотган қулоқларидан, тундек қора сочларидан, жажжи қўлларидан ўпади.
-Она!
— Совқотибсан, бироз озибсан! Тилинибди…болам қўлларинг! Кимдир сени хафа қилдими? Ё қора тумандан олайми ўчинг!
— Сенга гуллар териб келай деб… тонг-ла узоқ йўл юрдим, толдим, тўздим! Мақсадим токи омонман, меҳринг куйламоқ эди, гул тутмоқ эди сенга! Лекин ҳамма ёқ туман, хазон ва шовқин! Бунинг устга куз, онажон! Босган узун йўлимдан гўзал хазонларнигина топдим! Бунинг устига қай маҳал толиқиб ухлаб қолибману, йўқотибман буткул тушумда сени!
— Мен ёнингдаман доим, болажан!
— Афсус қошингга бир гул олиб келаолмадим, олис йўлимдан!
— Кел, кел юрагингга қулоқ солайин.
— …
— Ана, ана кўксингда-ку! Қалбингда-ку, болам!
— Нима, онажон?
— Баҳор!
— Баҳор?!
— Юрагингда олиб келибсан-ку баҳорни, барча гулларни! Чучмома, атргуллар, райҳон — қизларни!
— Қара, тикилчи, она, кўксимда қуёш ҳам борми! Бор бўлса, айт, ўтлими жуда!
— Қуёшни ўғирлабсан, кўксингдаку оламнинг шамси!
— Муҳаббат-чи? Муҳаббат! Булоқ сувидек тиниқ, тонгдек ширин Муҳаббат!
— Бағрингда тўккан кўз ёшларимдек мўл, сероб муҳаббат!
— Илтимос, яна бир бор, яна бир бор тикилинг, она! Тупроқ борми, она тупроқ, ватанимнинг тупроғи борми? Ёки бегона тупроққа ётибманми қовушиб!
— Миллат тупроғидан қаддинг тик, болам, бағрингда бобонгнинг хоки, сўзалари…
— Худога шукур!
— Худога шукур!
— Туш экан, туш экан, барчаси она! Олис-олис туш экан! Юрагим тез урар, шундандир она!
— Бўлди, бўлди болам! Энди мен ёнингда, ёнингда мудом, Ажралмаймиз, энди ҳеч қачон!
— Қандай-қандай яхши! Баҳор ҳам, қуёш ҳам биз билан Она, муҳаббат ҳам, ватан ҳам биз билан Она! Ажралмаймиз, энди ҳеч қачон!
Javlon Jovliev
TURDI KARVON QIZI HAMDA ABDULLA
Badia
Turdi Karvon qizi uxlab qoldi. Turganida tuman, achchiq tuman…
Ona ohista, sas ham chiqarmay hovliga chiqdi. Tashqarida achchiq tuman, muzdek havo hukmron edi. Quyoshning ilk nurlari singgan, eshik yonidagi bir juft behi novdalari yalang’och, dir-dir titrardi. Ona kavushini kiyar-kiymas chopib borib, behining bag’riga o’zini urdi. So’niq ko’zlari yoshlanib, lablari pir-piragancha, yorilgan qo’llari bilan daraxt shoxlarini silab-siypalab, duvo aylab, undan o’tina boshladi.
— Ulim! Abdullam yo’q! Mabodo, ko’zing tushmadimi? Kecha kechqurun tongla uyg’ot degandi, negadir uxlab qolibman! Turganimda joyiga qarasam yo’q. O’rni biram issiq, hidlari biram shirin…o’zi hozir turganga o’xshaydi, balki ko’rgandirsan-a! Axir o’g’lim sen-la suhbat qurishni biram suyardi. Balki qaerga ketganin senga aytgandir? Men uxlab qolibman. Meni g’aflat bosibdi, bolam!
Yalang’och daraxt g’ing etmay turar, tuman aylana-aylana yuzni tirnarardi.
— Balki qaysidir burchakda biron rasm chizayotgandir-a! Tuman! Hey, tuman! Yalmog’izning kelini bugun olamni supurmasa bo’lardi!? Dunyo shundog’ ham changga to’la! Hech nima ko’rib bo’lmayapti! Ey, tuman, sen ko’rgandirsan, o’g’limni-a! Taniysan-a, taniysan-a? Sening madhing kuylab dostonlar bitay, sen uchun o’lanlar aytay, sendan aylanay, bo’talog’imni ko’rmadingmi?
Tuman to’zib ketadi. Zamin uyg’onib ketadi, to’lg’anib ketadi.
— Ey, Ona yer, otajonim, bobojonim sen mening! Shirin nonim, mangu uyim sen mening! Shiringina, ushoqqina bolamni ko’rmadingmi! Ko’zlari, sochlari qop-qora, yuzlari tiniq, kulib turadigan bolamni ko’rmadingmi-a! Xuddi uzoq, juda uzoq uxlagandayman… Tursam bolam yo’q! Kulog’ing karmi ey, er, gapir! Gapir, ey ona er, shoir ulimni ko’rmadingmi!
Yuzi qip-qizil xazonlar bilan qoplangan zamin, onaning ko’zlariga qarashga ham jur’at etolmay nuqul yuzini yashirardi. Qizarib bo’zarardi. Uyalardi.
Ona toqat qilolmay, osmonga otiladi. Daraxtlar chidab turaolmay, ona ortidan chopa boshlaydi. Tuman qanot yozib ucha boshlaydi.
— Abdulla!
— Abdulla!
— Abdulla!
Onaning chorlovida ajib mo»jizalar bor! Onaning chorlovida sirli ibodat yashar!
Qaylardandir Abdulla, ha Abdulla paydo bo’ladi, uning shirin ovozi eshitiladi.
— Ona!
Ona unsiz yig’lagancha o’g’lining junjukib turgan kichik jussasini issiq bag’riga tortadi. Uning yuz-ko’zlaridan, qizargan-qotgan quloqlaridan, tundek qora sochlaridan, jajji qo’llaridan o’padi.
-Ona!
— Sovqotibsan, biroz ozibsan! Tilinibdi…bolam qo’llaring! Kimdir seni xafa qildimi? YO qora tumandan olaymi o’ching!
— Senga gullar terib kelay deb… tong-la uzoq yo’l yurdim, toldim, to’zdim! Maqsadim toki omonman, mehring kuylamoq edi, gul tutmoq edi senga! Lekin hamma yoq tuman, xazon va shovqin! Buning ustga kuz, onajon! Bosgan uzun yo’limdan go’zal xazonlarnigina topdim! Buning ustiga qay mahal toliqib uxlab qolibmanu, yo’qotibman butkul tushumda seni!
— Men yoningdaman doim, bolajan!
— Afsus qoshingga bir gul olib kelaolmadim, olis yo’limdan!
— Kel, kel yuragingga quloq solayin.
— …
— Ana, ana ko’ksingda-ku! Qalbingda-ku, bolam!
— Nima, onajon?
— Bahor!
— Bahor?!
— Yuragingda olib kelibsan-ku bahorni, barcha gullarni! Chuchmoma, atrgullar, rayhon — qizlarni!
— Qara, tikilchi, ona, ko’ksimda quyosh ham bormi! Bor bo’lsa, ayt, o’tlimi juda!
— Quyoshni o’g’irlabsan, ko’ksingdaku olamning shamsi!
— Muhabbat-chi? Muhabbat! Buloq suvidek tiniq, tongdek shirin Muhabbat!
— Bag’ringda to’kkan ko’z yoshlarimdek mo’l, serob muhabbat!
— Iltimos, yana bir bor, yana bir bor tikiling, ona! Tuproq bormi, ona tuproq, vatanimning tuprog’i bormi? Yoki begona tuproqqa yotibmanmi qovushib!
— Millat tuprog’idan qadding tik, bolam, bag’ringda bobongning xoki, so’zalari…
— Xudoga shukur!
— Xudoga shukur!
— Tush ekan, tush ekan, barchasi ona! Olis-olis tush ekan! Yuragim tez urar, shundandir ona!
— Bo’ldi, bo’ldi bolam! Endi men yoningda, yoningda mudom, Ajralmaymiz, endi hech qachon!
— Qanday-qanday yaxshi! Bahor ham, quyosh ham biz bilan Ona, muhabbat ham, vatan ham biz bilan Ona! Ajralmaymiz, endi hech qachon!
TURDI KARVON QIZI HAMDA ABDULLA
Badia
Turdi Karvon qizi uxlab qoldi. Turganida tuman, achchiq tuman…
Ona ohista, sas ham chiqarmay hovliga chiqdi. Tashqarida achchiq tuman, muzdek havo hukmron edi. Quyoshning ilk nurlari singgan, eshik yonidagi bir juft behi novdalari yalang’och, dir-dir titrardi. Ona kavushini kiyar-kiymas chopib borib, behining bag’riga o’zini urdi. So’niq ko’zlari yoshlanib, lablari pir-piragancha, yorilgan qo’llari bilan daraxt shoxlarini silab-siypalab, duvo aylab, undan o’tina boshladi.
— Ulim! Abdullam yo’q! Mabodo, ko’zing tushmadimi? Kecha kechqurun tongla uyg’ot degandi, negadir uxlab qolibman! Turganimda joyiga qarasam yo’q. O’rni biram issiq, hidlari biram shirin…o’zi hozir turganga o’xshaydi, balki ko’rgandirsan-a! Axir o’g’lim sen-la suhbat qurishni biram suyardi. Balki qaerga ketganin senga aytgandir? Men uxlab qolibman. Meni g’aflat bosibdi, bolam!
Yalang’och daraxt g’ing etmay turar, tuman aylana-aylana yuzni tirnarardi.
— Balki qaysidir burchakda biron rasm chizayotgandir-a! Tuman! Hey, tuman! Yalmog’izning kelini bugun olamni supurmasa bo’lardi!? Dunyo shundog’ ham changga to’la! Hech nima ko’rib bo’lmayapti! Ey, tuman, sen ko’rgandirsan, o’g’limni-a! Taniysan-a, taniysan-a? Sening madhing kuylab dostonlar bitay, sen uchun o’lanlar aytay, sendan aylanay, bo’talog’imni ko’rmadingmi?
Tuman to’zib ketadi. Zamin uyg’onib ketadi, to’lg’anib ketadi.
— Ey, Ona yer, otajonim, bobojonim sen mening! Shirin nonim, mangu uyim sen mening! Shiringina, ushoqqina bolamni ko’rmadingmi! Ko’zlari, sochlari qop-qora, yuzlari tiniq, kulib turadigan bolamni ko’rmadingmi-a! Xuddi uzoq, juda uzoq uxlagandayman… Tursam bolam yo’q! Kulog’ing karmi ey, er, gapir! Gapir, ey ona er, shoir ulimni ko’rmadingmi!
Yuzi qip-qizil xazonlar bilan qoplangan zamin, onaning ko’zlariga qarashga ham jur’at etolmay nuqul yuzini yashirardi. Qizarib bo’zarardi. Uyalardi.
Ona toqat qilolmay, osmonga otiladi. Daraxtlar chidab turaolmay, ona ortidan chopa boshlaydi. Tuman qanot yozib ucha boshlaydi.
— Abdulla!
— Abdulla!
— Abdulla!
Onaning chorlovida ajib mo»jizalar bor! Onaning chorlovida sirli ibodat yashar!
Qaylardandir Abdulla, ha Abdulla paydo bo’ladi, uning shirin ovozi eshitiladi.
— Ona!
Ona unsiz yig’lagancha o’g’lining junjukib turgan kichik jussasini issiq bag’riga tortadi. Uning yuz-ko’zlaridan, qizargan-qotgan quloqlaridan, tundek qora sochlaridan, jajji qo’llaridan o’padi.
-Ona!
— Sovqotibsan, biroz ozibsan! Tilinibdi…bolam qo’llaring! Kimdir seni xafa qildimi? YO qora tumandan olaymi o’ching!
— Senga gullar terib kelay deb… tong-la uzoq yo’l yurdim, toldim, to’zdim! Maqsadim toki omonman, mehring kuylamoq edi, gul tutmoq edi senga! Lekin hamma yoq tuman, xazon va shovqin! Buning ustga kuz, onajon! Bosgan uzun yo’limdan go’zal xazonlarnigina topdim! Buning ustiga qay mahal toliqib uxlab qolibmanu, yo’qotibman butkul tushumda seni!
— Men yoningdaman doim, bolajan!
— Afsus qoshingga bir gul olib kelaolmadim, olis yo’limdan!
— Kel, kel yuragingga quloq solayin.
— …
— Ana, ana ko’ksingda-ku! Qalbingda-ku, bolam!
— Nima, onajon?
— Bahor!
— Bahor?!
— Yuragingda olib kelibsan-ku bahorni, barcha gullarni! Chuchmoma, atrgullar, rayhon — qizlarni!
— Qara, tikilchi, ona, ko’ksimda quyosh ham bormi! Bor bo’lsa, ayt, o’tlimi juda!
— Quyoshni o’g’irlabsan, ko’ksingdaku olamning shamsi!
— Muhabbat-chi? Muhabbat! Buloq suvidek tiniq, tongdek shirin Muhabbat!
— Bag’ringda to’kkan ko’z yoshlarimdek mo’l, serob muhabbat!
— Iltimos, yana bir bor, yana bir bor tikiling, ona! Tuproq bormi, ona tuproq, vatanimning tuprog’i bormi? Yoki begona tuproqqa yotibmanmi qovushib!
— Millat tuprog’idan qadding tik, bolam, bag’ringda bobongning xoki, so’zalari…
— Xudoga shukur!
— Xudoga shukur!
— Tush ekan, tush ekan, barchasi ona! Olis-olis tush ekan! Yuragim tez urar, shundandir ona!
— Bo’ldi, bo’ldi bolam! Endi men yoningda, yoningda mudom, Ajralmaymiz, endi hech qachon!
— Qanday-qanday yaxshi! Bahor ham, quyosh ham biz bilan Ona, muhabbat ham, vatan ham biz bilan Ona! Ajralmaymiz, endi hech qachon!
Бугун атоқли ўзбек мусаввири, Ўзбекистон халқ рассоми, академик Алишер Мирзонинг туғилган куни.
Ҳурматли Алишер ака! Туғилган кунингиз билан чин юракдан қутлайман! Бу дунёда мен дўст ва ака сифатида орттирган инсонлардан бирисиз! Сизга, оилангизга Яратгандан яхшиликлар тилайман. Умрингиз узоқ бўлсин, янги асарларингиз кўпайсин, фарзанду набиралар, шогирдлар камолини кўриб юринг!
Ҳар иккимизга азиз инсон - Шуҳрат Абдурашид чизган ёш ўзбек ёзувчилари ва рассомларининг умумий портретида бирга акс этганимиздан фахрланиб юраман.
Ҳурматли Алишер ака! Туғилган кунингиз билан чин юракдан қутлайман! Бу дунёда мен дўст ва ака сифатида орттирган инсонлардан бирисиз! Сизга, оилангизга Яратгандан яхшиликлар тилайман. Умрингиз узоқ бўлсин, янги асарларингиз кўпайсин, фарзанду набиралар, шогирдлар камолини кўриб юринг!
Ҳар иккимизга азиз инсон - Шуҳрат Абдурашид чизган ёш ўзбек ёзувчилари ва рассомларининг умумий портретида бирга акс этганимиздан фахрланиб юраман.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ўзбекистон кино, сурат ва овозли ҳужжатлар Марказий давлат архивида ва Ўзбекистон Республикаси телевидениеси сақланаётган видеотасвирлар асосида тайёрланган «Мусиқий альбом» видеотуркумини "Хуршид Даврон кутубхонаси" вебсаҳифасидан байрам совғаси сифатида қабул қилинг.
Туркумнинг биринчи қисмида Ҳалима Носирова, Бобораҳим Мирзаев, Турғун Алиматов, Мукаррама Турғунбоева, Берта Давидова, Маҳмуджон Ғафуров, Эргаш Йўлдошев, Эсон Лутфуллаев, Шокиржон Эргашев, Ҳабиба Охунова, Қизлархон Дўстмуҳаммедова ва бошқа таниқли санъаткорлар ижодидан намуналар тақдим этилган.
Туркумнинг биринчи қисмида Ҳалима Носирова, Бобораҳим Мирзаев, Турғун Алиматов, Мукаррама Турғунбоева, Берта Давидова, Маҳмуджон Ғафуров, Эргаш Йўлдошев, Эсон Лутфуллаев, Шокиржон Эргашев, Ҳабиба Охунова, Қизлархон Дўстмуҳаммедова ва бошқа таниқли санъаткорлар ижодидан намуналар тақдим этилган.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
«Musiqiy albom» videoturkumi. II-qism. “Xurshid Davron kutubxonasi”sidan bayram sovg‘asi Ўзбекистон кино, сурат ва овозли ҳужжатлар Марказий давлат архиви ва Ўзбекистон Республикаси телевидениеси архивида сақланаётган видеотасвирлар асосида тайёрланган «Мусиқий альбом» видеотуркумини "Хуршид Даврон кутубхонаси"дан байрам совғаси сифатида қабул қилинг.
Туркумнинг иккинчи қисмида Ориф Алимахсумов, Тожиддин Муродов, Насим Ҳошимов, Отажон Худойшукуров, Неъматжон Қулабдуллаев, Рўзимбек Муродов, Одилжон Юсупов, Клара Жалилова, Зокиржон Султонов, Дилором Шерова, Нуриддин Ҳайдаров, Ғуломқодир Эргашев ва бошқа таниқли санъаткорлар ижодидан намуналарни томоша қилишингиз мумкин.
Туркумнинг иккинчи қисмида Ориф Алимахсумов, Тожиддин Муродов, Насим Ҳошимов, Отажон Худойшукуров, Неъматжон Қулабдуллаев, Рўзимбек Муродов, Одилжон Юсупов, Клара Жалилова, Зокиржон Султонов, Дилором Шерова, Нуриддин Ҳайдаров, Ғуломқодир Эргашев ва бошқа таниқли санъаткорлар ижодидан намуналарни томоша қилишингиз мумкин.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Хуршид Даврон "Шеър ва шуур" теледастурида (1998) / Xurshid Davron "She'r va shuur" teledasturida (1998)
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
24 МАРТ — УСТОЗ АДИБ ШУКУР ХОЛМИРЗАЕВ ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
24 март — Ўзбекистон халқ ёзувчиси Шукур Холмирзаев таваллуд топган кун.
Қайтиш. Шукур Холмирзаев ҳикояси асосида радиоасар. Ўзбекистон радиосида таниқли режиссёр Раҳмат Жумаев томонидан ёзиб олинган радиоасардаги ролларни Тошкент театрлари артистлари ижро этган.
24 mart — O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kun.
Qaytish. Shukur Xolmirzayev hikoyasi asosida radioasar. O'zbekiston radiosida taniqli rejisyor Rustam Jumayev tomonidan yozib olingan radioasardagi rollarni Toshkent teatrlari artistlari ijro etgan.
Қайтиш. Шукур Холмирзаев ҳикояси асосида радиоасар. Ўзбекистон радиосида таниқли режиссёр Раҳмат Жумаев томонидан ёзиб олинган радиоасардаги ролларни Тошкент театрлари артистлари ижро этган.
24 mart — O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kun.
Qaytish. Shukur Xolmirzayev hikoyasi asosida radioasar. O'zbekiston radiosida taniqli rejisyor Rustam Jumayev tomonidan yozib olingan radioasardagi rollarni Toshkent teatrlari artistlari ijro etgan.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
24 март — Ўзбекистон халқ ёзувчиси Шукур Холмирзаев таваллуд топган кун.
Булут тўсган ой. Шукур Холмирзаев ҳикояси асосида радиоасар. Ўзбекистон радиосида таниқли режиссёр Раҳмат Жумаев томонидан ёзиб олинган радиоасардаги ролларни Тошкент театрлари артистлари ижро этган.
24 mart — O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kun.
Bulut to'sgan oy. Shukur Xolmirzayev asari asosida radioasar. O'zbekiston radiosida taniqli rejisyor Rustam Jumayev tomonidan yozib olingan radioasardagi rollarni Toshkent teatrlari artistlari ijro etgan.
Булут тўсган ой. Шукур Холмирзаев ҳикояси асосида радиоасар. Ўзбекистон радиосида таниқли режиссёр Раҳмат Жумаев томонидан ёзиб олинган радиоасардаги ролларни Тошкент театрлари артистлари ижро этган.
24 mart — O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kun.
Bulut to'sgan oy. Shukur Xolmirzayev asari asosida radioasar. O'zbekiston radiosida taniqli rejisyor Rustam Jumayev tomonidan yozib olingan radioasardagi rollarni Toshkent teatrlari artistlari ijro etgan.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Шукур Холмирзаев таваллуд топган кунга бағишланган "O'zbekiston-24" радиоканалининг "Бугун" радиодастури (https://t.me/DurdonaDilshod). Дастур муаллифи: Дурдона Маъдиева (https://t.me/DurdonaDilshod).. Дастурда адабиётшунос олим Олим Тошбоев иштирок этган.
O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kunga bag'ishlangan O'zbekiston-24" radiokanalining “Bugun” dasturi. Dastur muallifi: Durdona Ma'diyeva. 24.03.2022
O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kunga bag'ishlangan O'zbekiston-24" radiokanalining “Bugun” dasturi. Dastur muallifi: Durdona Ma'diyeva. 24.03.2022
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
24 март — Ўзбекистон халқ ёзувчиси Шукур Холмирзаев таваллуд топган кун.
Қайтиш. Шукур Холмирзаевнинг Лев Толстой ҳаётига бағишланган ҳикояси асосида радиоасар. Ўзбекистон радиосида ёзиб олинган радиоасарни Муслима Муродова ўқиган.
24 mart — O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kun.
Tanholik Shukur Xolmirzayevning Lev Tolstoyga bag'ishlangan hikoyasi asosida radioasar. O'zbekiston radiosida yozib olingan radioasarni Muslima Murodova o'qigan.
Қайтиш. Шукур Холмирзаевнинг Лев Толстой ҳаётига бағишланган ҳикояси асосида радиоасар. Ўзбекистон радиосида ёзиб олинган радиоасарни Муслима Муродова ўқиган.
24 mart — O'zbekiston xalq yozuvchisi Shukur Xolmirzayev tavallud topgan kun.
Tanholik Shukur Xolmirzayevning Lev Tolstoyga bag'ishlangan hikoyasi asosida radioasar. O'zbekiston radiosida yozib olingan radioasarni Muslima Murodova o'qigan.
Қут-барака ёмғирлари тўхтамаётган кунларда Тошкентга илмий анжуманга келган Ўшлик олима сингилларим, "Хуршид Даврон кутубхонаси" веб-саҳифасининг мунтазам муаллифлари бўлмиш Хосият Бекмирзаева билан Барно Исоқова хонадонимизда меҳмон бўлишди. Суҳбатлашдик, раҳматли биродарларим: алломаи кабир - Шайх Алоуддин Мансурни, жонажон жўрам, Туркистоннинг бетакрор шоири Шавкат Раҳмонни, яна аллақанча ўшлик қадрдонларимизни эслашиб, кўнгилларимиз равшанлашди.
Qut-baraka yomg'irlari to'xtamayotgan kunlarda Toshkentga ilmiy anjumanga kelgan O'shlik olima singillarim, "Xurshid Davron kutubxonasi" veb-sahifasining muntazam mualliflari bo'lmish Xosiyat Bekmirzayeva bilan Barno Isoqova xonadonimizda mehmon bo'lishdi. Suhbatlashdik, rahmatli birodarlarim: allomai kabir - Shayx Alouddin Mansurni, jonajon jo'ram, Turkistonning betakror shoiri Shavkat Rahmonni, yana allaqancha o'shlik qadrdonlarimizni eslashib, ko'ngillarimiz ravshanlashdi.
Qut-baraka yomg'irlari to'xtamayotgan kunlarda Toshkentga ilmiy anjumanga kelgan O'shlik olima singillarim, "Xurshid Davron kutubxonasi" veb-sahifasining muntazam mualliflari bo'lmish Xosiyat Bekmirzayeva bilan Barno Isoqova xonadonimizda mehmon bo'lishdi. Suhbatlashdik, rahmatli birodarlarim: allomai kabir - Shayx Alouddin Mansurni, jonajon jo'ram, Turkistonning betakror shoiri Shavkat Rahmonni, yana allaqancha o'shlik qadrdonlarimizni eslashib, ko'ngillarimiz ravshanlashdi.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Алла. Қисқа метражли фильм. 1999 йилда суратга олинган. Асосий ролда: Учқун Тиллаев. Режиссёр: Мирмақсуд Охунов. Оператор: Рустам Муродов. Бадиий раҳбар: Хуршид Даврон.
Alla. Qisqa metrajli film. 1999 yilda suratga olingan. Asosiy rolda: Uchqun Tillayev. Rejisyor: Mirmaqsud Oxunov. Operator: Rustam Murodov. Badiiy rahbar: Xurshid Davron.
Alla. Qisqa metrajli film. 1999 yilda suratga olingan. Asosiy rolda: Uchqun Tillayev. Rejisyor: Mirmaqsud Oxunov. Operator: Rustam Murodov. Badiiy rahbar: Xurshid Davron.
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Габриэл Гарсиа Маркес. Атиргулнинг тикони. Низом Комил таржимаси. Ҳикояни Абдуғани Рўзиев ўқиган / Gabriyel Garsia Markes. Atirgulning tikoni. Nizom Komil tarjimasi. Hikoyani Abdug'ani Ro'ziyev o'qigan.
Hikoya haqida mana bu sahifada o'qing:https://kh-davron.uz/kutubxona/jahon/gabriel-garsia-markes-atirgul-oshkora-qotillik.html
Hikoya haqida mana bu sahifada o'qing:https://kh-davron.uz/kutubxona/jahon/gabriel-garsia-markes-atirgul-oshkora-qotillik.html