Forwarded from Perfection (Muhammadjon Otabekovich)
ОТА
Гўдак эдим, элас-элас эслайман. Отам мени ёзининг жазирама иссиғида каттакон тоғорада сув тўлдириб чўмилтирарди. Мен эса энтикиб-энтикиб нафас олардимда, қиқирлаб кулардим. Отамнинг қувончи эса мендан минг чандон устун эди. Бир пайт онам келиб, отамга енгил дашном бердилар. «Ахир ёш болани шамоллатиб қўясиз?» Ана шундаги отамнинг ҳолати менинг кўз ўнгимда қотиб қолган. Отам катта гуноҳ иш қилиб қўйгандек хижолат бўлардилар. Отамнинг бир одатлари бор эдики, ўзгалар учун жонларини ҳам бериб юборардилар. Ҳар куни кимгадир ёрдами текканлигини елка кисиб камтарлик билан айтиб берардилар. Йиллар ўтди, мен улғайган сари отам кексайиб бораверди. Энди мен хижолат чекардим. Нега мен улғайган сари отам кексаришлари керак?! Бу орада Ҳаж сафарига бориб келдилар. Йиллар эса ўз кучини отамга кўрсатаётган эди.
Бу ҳолат узоқ давом этди. Бир кун отам жуда кексайиб ҳассага суяниб қолдилар. Менга алам қилган жойи, кўз олдингда отанг-онанг кексайиб браверса-ю, сен хаёт ташвишига ўралашиб юраверсанг. Отангга сендан кўра ҳасса кўпроқ суянчиқ бўлса. Тишлари тушиб, қаттиқроқ таом еёлмай қолса, сен эса ёнида гўшт еб ўтирсанг.
-Менга атала қилиб беринглар, - дерди отам бечора.
Биз эса кулардик. Хотинимнинг жавоби доим тайёр эди:
-Бобо, ахир қайси замонда яшаяпсиз? Ким ҳозир атала ичади? Ундан кўра, мана бу қўчқорнинг гўштидан енг!
Отамнинг айтган гапларига ўзи уялиб қоларди. Мен эса отамнинг ёшлигимда кўрган ҳолати эсимга тушарди. Мен гўдаклигимда тилим йўқлигидан отамнинг ёнини ололмаган бўлсам, энди эса тилим борлигида ҳам ёнини ололмаганимдан ўзимдан-ўзим хафа бўлиб кетардим.
Отам бир гапни кўп айтардилар: «Одамзод бошда бир гўдак, охирида бир гўдак бўларкан» деб. Мен энди-энди тушунгандай бўлаяпман. Отам 90 ёшга кириб, худди гўдакдай бўлиб қолдилар. Ҳамма нарса эсларидан чиқиб кетаверарди. Жойнамоз устида соатлаб ўтирардилар. Ҳозир ўқиган номозлари эсларидан чиқиб, яна ўқийверар эдилар. Бу ҳолат мени ич-ичимни кемирар, лекин иложсиз эдим. Отам дуо қилганларида доим бир гапни қўшиб айтардилар: «Эй Қодир эгам, менинг жонимни ойнинг охирги даҳаси, жума кунига тўғри келганда олгин. Мени тобутимни кўтарганларнинг оёғи лойу-қорга сирғалмасин!»
Бир куни онам мени чақириб: - Отанг кетадиганга ўхшайди. Қўл оёқларини ўликни кандай ёткизишса, худди шундай қилиб ётибди. Менга “Болаларни қўрқитма! Иягимни мана бунақа қилиб боғлайсан, оёқларимни мана бунақа қилиб чандийсан, кўзимни мана бунақа қилиб ёпасан” дейди. Балки томи кетиб қолдимикин болам?!
Менинг юрагим шув этса-да, онамга билдирмай: - Она кизикмисиз? Бандаси қачон ўлишини Аллоҳдан бошқа ҳеч ким билмайди. Кўраяпсиз-ку, отам гўдакка ўхшаб қолган, - дедим. Кейин бирдан гўдаклигим эсимга тушиб, катта тоғорани сувга тўлдирдим. Отамни кўтариб келиб чумилтирар эканман, отам худди ёш боладек қиқирлаб кулардилар.
- Буни кайтар дунё дейдилар, болам!
Мен бу гапга тушунмасамда, бошимни ирғаб қўйдим.
Эртасига эрталаб мен Тошкетга сафарга отландим. Уйдан чиқаётиб онамга жойномозда ўтирган отамни кўрсатиб имо, қилдим. Онам кулиб қуйдилар ва менга: - Отанг ҳали узоқ ўтирадилар, боравер болам! Сени Аллоҳга омонат топширдим! - дея дуо килдилар. Мен йулга тушдим. Қашкадарё ва Сурхондарё чегарасида ГАИ постидан ўтаётганимизда ҳайдовчининг гапи менинг диққатимни тортди:
- Бугун ойнинг охирги даҳаси - жума куни, энг улуғ кун! Кўрдингизми, бизни тўхтатмади хам! Бўлмаса яна бир соат ўтирардик!
Мен бирдан хушёр тортиб, ҳайдовчидан машинасини тўхтатишини сўрадим. Уйда ўта муҳим хужжатим қолиб кетганини айтиб, яна орқага қайтдим. Уйга келаяпман, юрагим харпиқади. Яқинлашганимда қўл телефаним жиринглаб қолди. Қарасам, жияним Одилжон! Шошиб телефон тугмачасини босдим.
- Тоға, манзилингизга яқинлашган бўлсангиз ҳам тезда орқага қайтаркансиз! Бобом бўлмай қолдилар, жойномознинг устида омонатини топширибдилар!!!
Менинг бошимга тоғ қулагандай гарангсиб қолдим. Кўзларимга ёш тўлди. Томоғимга нимадир тиқилди...
@Yangi_kunimiz
Гўдак эдим, элас-элас эслайман. Отам мени ёзининг жазирама иссиғида каттакон тоғорада сув тўлдириб чўмилтирарди. Мен эса энтикиб-энтикиб нафас олардимда, қиқирлаб кулардим. Отамнинг қувончи эса мендан минг чандон устун эди. Бир пайт онам келиб, отамга енгил дашном бердилар. «Ахир ёш болани шамоллатиб қўясиз?» Ана шундаги отамнинг ҳолати менинг кўз ўнгимда қотиб қолган. Отам катта гуноҳ иш қилиб қўйгандек хижолат бўлардилар. Отамнинг бир одатлари бор эдики, ўзгалар учун жонларини ҳам бериб юборардилар. Ҳар куни кимгадир ёрдами текканлигини елка кисиб камтарлик билан айтиб берардилар. Йиллар ўтди, мен улғайган сари отам кексайиб бораверди. Энди мен хижолат чекардим. Нега мен улғайган сари отам кексаришлари керак?! Бу орада Ҳаж сафарига бориб келдилар. Йиллар эса ўз кучини отамга кўрсатаётган эди.
Бу ҳолат узоқ давом этди. Бир кун отам жуда кексайиб ҳассага суяниб қолдилар. Менга алам қилган жойи, кўз олдингда отанг-онанг кексайиб браверса-ю, сен хаёт ташвишига ўралашиб юраверсанг. Отангга сендан кўра ҳасса кўпроқ суянчиқ бўлса. Тишлари тушиб, қаттиқроқ таом еёлмай қолса, сен эса ёнида гўшт еб ўтирсанг.
-Менга атала қилиб беринглар, - дерди отам бечора.
Биз эса кулардик. Хотинимнинг жавоби доим тайёр эди:
-Бобо, ахир қайси замонда яшаяпсиз? Ким ҳозир атала ичади? Ундан кўра, мана бу қўчқорнинг гўштидан енг!
Отамнинг айтган гапларига ўзи уялиб қоларди. Мен эса отамнинг ёшлигимда кўрган ҳолати эсимга тушарди. Мен гўдаклигимда тилим йўқлигидан отамнинг ёнини ололмаган бўлсам, энди эса тилим борлигида ҳам ёнини ололмаганимдан ўзимдан-ўзим хафа бўлиб кетардим.
Отам бир гапни кўп айтардилар: «Одамзод бошда бир гўдак, охирида бир гўдак бўларкан» деб. Мен энди-энди тушунгандай бўлаяпман. Отам 90 ёшга кириб, худди гўдакдай бўлиб қолдилар. Ҳамма нарса эсларидан чиқиб кетаверарди. Жойнамоз устида соатлаб ўтирардилар. Ҳозир ўқиган номозлари эсларидан чиқиб, яна ўқийверар эдилар. Бу ҳолат мени ич-ичимни кемирар, лекин иложсиз эдим. Отам дуо қилганларида доим бир гапни қўшиб айтардилар: «Эй Қодир эгам, менинг жонимни ойнинг охирги даҳаси, жума кунига тўғри келганда олгин. Мени тобутимни кўтарганларнинг оёғи лойу-қорга сирғалмасин!»
Бир куни онам мени чақириб: - Отанг кетадиганга ўхшайди. Қўл оёқларини ўликни кандай ёткизишса, худди шундай қилиб ётибди. Менга “Болаларни қўрқитма! Иягимни мана бунақа қилиб боғлайсан, оёқларимни мана бунақа қилиб чандийсан, кўзимни мана бунақа қилиб ёпасан” дейди. Балки томи кетиб қолдимикин болам?!
Менинг юрагим шув этса-да, онамга билдирмай: - Она кизикмисиз? Бандаси қачон ўлишини Аллоҳдан бошқа ҳеч ким билмайди. Кўраяпсиз-ку, отам гўдакка ўхшаб қолган, - дедим. Кейин бирдан гўдаклигим эсимга тушиб, катта тоғорани сувга тўлдирдим. Отамни кўтариб келиб чумилтирар эканман, отам худди ёш боладек қиқирлаб кулардилар.
- Буни кайтар дунё дейдилар, болам!
Мен бу гапга тушунмасамда, бошимни ирғаб қўйдим.
Эртасига эрталаб мен Тошкетга сафарга отландим. Уйдан чиқаётиб онамга жойномозда ўтирган отамни кўрсатиб имо, қилдим. Онам кулиб қуйдилар ва менга: - Отанг ҳали узоқ ўтирадилар, боравер болам! Сени Аллоҳга омонат топширдим! - дея дуо килдилар. Мен йулга тушдим. Қашкадарё ва Сурхондарё чегарасида ГАИ постидан ўтаётганимизда ҳайдовчининг гапи менинг диққатимни тортди:
- Бугун ойнинг охирги даҳаси - жума куни, энг улуғ кун! Кўрдингизми, бизни тўхтатмади хам! Бўлмаса яна бир соат ўтирардик!
Мен бирдан хушёр тортиб, ҳайдовчидан машинасини тўхтатишини сўрадим. Уйда ўта муҳим хужжатим қолиб кетганини айтиб, яна орқага қайтдим. Уйга келаяпман, юрагим харпиқади. Яқинлашганимда қўл телефаним жиринглаб қолди. Қарасам, жияним Одилжон! Шошиб телефон тугмачасини босдим.
- Тоға, манзилингизга яқинлашган бўлсангиз ҳам тезда орқага қайтаркансиз! Бобом бўлмай қолдилар, жойномознинг устида омонатини топширибдилар!!!
Менинг бошимга тоғ қулагандай гарангсиб қолдим. Кўзларимга ёш тўлди. Томоғимга нимадир тиқилди...
@Yangi_kunimiz
Forwarded from TROLL.UZ
1) Халқ Таълими Вазирлиги Kundalik.com платформаси ихтиёрий деган эди. Кўринишидан мажбурий.
2) Бу хабарни ёзган одам - ўқитувчи. Матнда 30 га яқин хато қилган.
@trolluz
2) Бу хабарни ёзган одам - ўқитувчи. Матнда 30 га яқин хато қилган.
@trolluz
Forwarded from Битта бўлсин!
Forwarded from Qishlogʻiston (Yulchi Xushvaqt)
#Haqiqatga_yaqin
Dunyodagi eng yomon narsa yemagan narsangizga pul to'lashdir. Tuhmat qilganlarga tupuring...
@world_wave
Dunyodagi eng yomon narsa yemagan narsangizga pul to'lashdir. Tuhmat qilganlarga tupuring...
@world_wave
AQSh. Michigan shtati. 270 km uzunlikda yo'llar ostiga quvurlar yotqizilgan. Bu quvurlar orqali issiq suvlar oqqan va muz hamda qorlarni eritgan. Bu AQShdagi eng uzun qorlarni eritadigan quvurlardir.
@world_wave
@world_wave
#Shunchaki
Korrupsionerni qancha qilma tarbiya it bo'lur, eshak bo'lur, aslo bo'lmas kambag'aliy.
P/S: Hazil aralash haqiqat😂😉😃
@world_wave
Korrupsionerni qancha qilma tarbiya it bo'lur, eshak bo'lur, aslo bo'lmas kambag'aliy.
P/S: Hazil aralash haqiqat😂😉😃
@world_wave
Salom! Shunchaki oddiy bir inson uchun ijtimoiy fikrlar minbari. Sarkazm va gap tagidagi gap.
@world_wave kanal manzili. 😃😉
https://t.me/world_wave
@world_wave kanal manzili. 😃😉
https://t.me/world_wave
Telegram
WORLD WAVE
Motivatsiya. Sarkazm va gap tagidagi gap. Umuman hayot haqida qisqa satrlarda.
Eslatma: hamma o‘qishi shart emas😁
@world_wave kanal manzili. 😃😉
Eslatma: hamma o‘qishi shart emas😁
@world_wave kanal manzili. 😃😉
#Shunchaki
Biz doimo kimlargadir qanday inson ekanligimizni isbotlashimiz shart emas. Olloh bilsa bas...
@world_wave
Biz doimo kimlargadir qanday inson ekanligimizni isbotlashimiz shart emas. Olloh bilsa bas...
@world_wave
#Lirik_chekinish
Parvoz etmoq uchun so‘nggi dam
Eng yuksak cho‘qqiga chiqdim
Endi qulamoqlik azobidan ham
Yomonroq dardlarga to‘qnashdim.
To'lqinjon Farmonov
@world_wave
Parvoz etmoq uchun so‘nggi dam
Eng yuksak cho‘qqiga chiqdim
Endi qulamoqlik azobidan ham
Yomonroq dardlarga to‘qnashdim.
To'lqinjon Farmonov
@world_wave