Forwarded from TentakMinds
Сўнгги беш йилликда…
Сўнгги беш йилликда шубҳасиз кўп реформалар бўлди, буни тан олишимиз керак, улардан энг зарурлари валюта бозорининг эркинлашуви, нақд пул муаммосининг ҳал қилиниши деб биламан.
Лекин шу билан бирга бир қатор мантиқсиз қарорлар қабул қилиндики, буларни кўриб мантиқ аниқ бу диёрни тарк этган деб ўйлаб қоламан.
1. Бир йил қиммат автомобилларга божхона тўлови олиб ташланди, кейин яна қайтарилди, яъни битта заводнинг фойдаси учун бутун халқни қурбон қилиш давом этмоқда.
2. Тонировка. Шу сўзни эшитсам, юрагим орқага тортадиган бўлиб қолди, хавфсизлик деб рухсат берилмаган тонировка, катта пулга хавфсизликни энасиникига жўнатиб юборди.
3. Коронавирус билан боғлиқ қарорларнинг деярли барчасида мантиқ дам олиб турди, деярли кўзини ҳам очиб қўймади.
4. Ерни сотишни шаффоф қиламиз дейишди, лекин ер сотиш синдромига учраган амалдорлар мантиқга ҳам, қонунларга ҳам дам берди. Булар сотган ернинг пулига ер шаридаги кичикроқ давлатни сотиб олса бўлар эди, сотиб олгандир ҳам, жааа бўлмаса, баъзи бир амалдорлар оролча сотиб олишга улгургандир.
5. Коллежларни ёпдик, энди эса ҳар бир битирувчи камида битта касб эгаллаб чиқиши керак демоқдамиз. Мантиқни эшакка чаппа миндириб жўнатиб юбордик.
6. Кластерлар зўр, ҳамма жойда кластер қиламиз, деҳқон бой бўлади, ана энди фермерлар яйраб яшайди дедик, лекин кластерлар кейин билсак, ҳар бир ҳудуддаги монопол ташкилотлар экан. Деҳқон мантиқ қидириб далага чиқиб кетди.
7. Яна ҳар бир битирувчи битта чолғу асбобини чаладиган бўлиб чиқиш тажрибасини Намангандан бошлашмоқчи. Мантиқ асбобини чала олмай қолиб кетаверди.
8. Давлатнинг стратегик аҳамиятга эга корхоналарини чет эллик инвесторларга ишончли бошқарувга ёки сув текинга бериб юбордик, кейин билсак, инвесторлар ўзимизнинг қоракўзлар экан.
9. Ўқитувчиларнинг ойлигини минг доллар қиламиз дедик, ҳокимларни сайлайдиган бўламиз дедик, кейин қарасак, ўқитувчиларга ҳаддан зиёд кўп ойлик бераётган эканмиз, маҳалла раисини ҳам сайлай олмас эканмиз.
10. НДС бўлса, нархлар тушади дедик, лекин барча корхоналарни НДС занжирига ўтказмасдан, занжирни ўзимиз кесиб ташладик. Кейин маҳсулот сотиб олган корхонани “обналчи” эканлигини текширишинг керак эди, сенинг айбинг деб тўланган НДС суммасини яна “лох” корхоналарга тўлаттирдик, мантиқ бир чеккада хумрайиб қараб турди.
Қўшимчаларини ўзингиз айтиб юборарсиз, одам чарчади, ижтимоий тармоқларни блоклаш ҳаммасидан ошиб тушди.
@tentakminds
Сўнгги беш йилликда шубҳасиз кўп реформалар бўлди, буни тан олишимиз керак, улардан энг зарурлари валюта бозорининг эркинлашуви, нақд пул муаммосининг ҳал қилиниши деб биламан.
Лекин шу билан бирга бир қатор мантиқсиз қарорлар қабул қилиндики, буларни кўриб мантиқ аниқ бу диёрни тарк этган деб ўйлаб қоламан.
1. Бир йил қиммат автомобилларга божхона тўлови олиб ташланди, кейин яна қайтарилди, яъни битта заводнинг фойдаси учун бутун халқни қурбон қилиш давом этмоқда.
2. Тонировка. Шу сўзни эшитсам, юрагим орқага тортадиган бўлиб қолди, хавфсизлик деб рухсат берилмаган тонировка, катта пулга хавфсизликни энасиникига жўнатиб юборди.
3. Коронавирус билан боғлиқ қарорларнинг деярли барчасида мантиқ дам олиб турди, деярли кўзини ҳам очиб қўймади.
4. Ерни сотишни шаффоф қиламиз дейишди, лекин ер сотиш синдромига учраган амалдорлар мантиқга ҳам, қонунларга ҳам дам берди. Булар сотган ернинг пулига ер шаридаги кичикроқ давлатни сотиб олса бўлар эди, сотиб олгандир ҳам, жааа бўлмаса, баъзи бир амалдорлар оролча сотиб олишга улгургандир.
5. Коллежларни ёпдик, энди эса ҳар бир битирувчи камида битта касб эгаллаб чиқиши керак демоқдамиз. Мантиқни эшакка чаппа миндириб жўнатиб юбордик.
6. Кластерлар зўр, ҳамма жойда кластер қиламиз, деҳқон бой бўлади, ана энди фермерлар яйраб яшайди дедик, лекин кластерлар кейин билсак, ҳар бир ҳудуддаги монопол ташкилотлар экан. Деҳқон мантиқ қидириб далага чиқиб кетди.
7. Яна ҳар бир битирувчи битта чолғу асбобини чаладиган бўлиб чиқиш тажрибасини Намангандан бошлашмоқчи. Мантиқ асбобини чала олмай қолиб кетаверди.
8. Давлатнинг стратегик аҳамиятга эга корхоналарини чет эллик инвесторларга ишончли бошқарувга ёки сув текинга бериб юбордик, кейин билсак, инвесторлар ўзимизнинг қоракўзлар экан.
9. Ўқитувчиларнинг ойлигини минг доллар қиламиз дедик, ҳокимларни сайлайдиган бўламиз дедик, кейин қарасак, ўқитувчиларга ҳаддан зиёд кўп ойлик бераётган эканмиз, маҳалла раисини ҳам сайлай олмас эканмиз.
10. НДС бўлса, нархлар тушади дедик, лекин барча корхоналарни НДС занжирига ўтказмасдан, занжирни ўзимиз кесиб ташладик. Кейин маҳсулот сотиб олган корхонани “обналчи” эканлигини текширишинг керак эди, сенинг айбинг деб тўланган НДС суммасини яна “лох” корхоналарга тўлаттирдик, мантиқ бир чеккада хумрайиб қараб турди.
Қўшимчаларини ўзингиз айтиб юборарсиз, одам чарчади, ижтимоий тармоқларни блоклаш ҳаммасидан ошиб тушди.
@tentakminds
Forwarded from TentakMinds
Назарбоев шунга арзийди.
Ҳа, Назарбооев шунга арзийди, биз билан бир хил пайтда мустақил бўлган Қозоғистон Doing Business рейтингида 25 ўринга чиқиб олди. Ҳақиқатда узоқни кўзлаб стратегия қилди, Қозоғистон бир пайтлар миллиардлаб пул қарз олиб бизнесга тикиб юборганда Қозоғистон икки йилда ўтиради, узоққа бормайди деган гаплар бўлган эди, лекин ундай бўлмади.
Бизда турк лицейлари 2000 йилларга бормай ёпилиб кетди, лекин Қозоғистон бу билим масканлари ростан ҳам билим беришини олдиндан кўра билди ва турк лицейларини ҳозиргача фаолият юритишига тиргак бўлди.
Эрдоған Мустафа Гуленни айблаб қаерда турк лицейлари бўлса, ўша мамлакатлардаги ўқитувчиларни Туркия ҳукуматига ушлаб беришни талаб қила бошлади, шунда Назарбоев яна бир ақлли тактика қилди.
У ўша лицейларда дарс берадиган барча турк ўқитувчиларга Қозоғистон фуқаролигини берди, натижада ўқитувчилар ҳам Эрдоған зулмидан қутулиб қолди, йиллар давомида ишлаб келаётган ҳақиқий билим масканлари ҳам сақланиб қолди. Турк лицейларининг номини эса Билим Инновация лицейи деб қайта номлаб қўяди, ичидаги тизим эса ўша-ўша.
Ҳозир Қозоғистонда бизнес қилиш бизга нисбатан анча енгил, масалан, ёш тадбиркор туман ҳокимиятига бориб ўз бизнес режасини муваффақиятли ҳимоя қилса, унга ҳокимият 15 000 долларгача беғараз ёрдам беради.
Бирорта қозоқни Ўзбекистонга келиб мардикорлик қилиб юрганини кўрдингизми? Шу саволнинг ўзи кўп нарсага жавоб бўлади, лекин қозоқлар баъзи бир миллатларга қараганда ўз ҳаққини талаб қилишни ҳам жуда яхши билади.
@tentakminds
Ҳа, Назарбооев шунга арзийди, биз билан бир хил пайтда мустақил бўлган Қозоғистон Doing Business рейтингида 25 ўринга чиқиб олди. Ҳақиқатда узоқни кўзлаб стратегия қилди, Қозоғистон бир пайтлар миллиардлаб пул қарз олиб бизнесга тикиб юборганда Қозоғистон икки йилда ўтиради, узоққа бормайди деган гаплар бўлган эди, лекин ундай бўлмади.
Бизда турк лицейлари 2000 йилларга бормай ёпилиб кетди, лекин Қозоғистон бу билим масканлари ростан ҳам билим беришини олдиндан кўра билди ва турк лицейларини ҳозиргача фаолият юритишига тиргак бўлди.
Эрдоған Мустафа Гуленни айблаб қаерда турк лицейлари бўлса, ўша мамлакатлардаги ўқитувчиларни Туркия ҳукуматига ушлаб беришни талаб қила бошлади, шунда Назарбоев яна бир ақлли тактика қилди.
У ўша лицейларда дарс берадиган барча турк ўқитувчиларга Қозоғистон фуқаролигини берди, натижада ўқитувчилар ҳам Эрдоған зулмидан қутулиб қолди, йиллар давомида ишлаб келаётган ҳақиқий билим масканлари ҳам сақланиб қолди. Турк лицейларининг номини эса Билим Инновация лицейи деб қайта номлаб қўяди, ичидаги тизим эса ўша-ўша.
Ҳозир Қозоғистонда бизнес қилиш бизга нисбатан анча енгил, масалан, ёш тадбиркор туман ҳокимиятига бориб ўз бизнес режасини муваффақиятли ҳимоя қилса, унга ҳокимият 15 000 долларгача беғараз ёрдам беради.
Бирорта қозоқни Ўзбекистонга келиб мардикорлик қилиб юрганини кўрдингизми? Шу саволнинг ўзи кўп нарсага жавоб бўлади, лекин қозоқлар баъзи бир миллатларга қараганда ўз ҳаққини талаб қилишни ҳам жуда яхши билади.
@tentakminds
#Haqiqatga_yaqin
Baxtli yashash uchun bir chashka kofe va yaxshi kitob yetadi deb o‘ylayotganlar, aql va fahm-farosat kerak baxtli yashash uchun...
Kanalga ulanish ixtiyoriy 👇
@world_wave
Baxtli yashash uchun bir chashka kofe va yaxshi kitob yetadi deb o‘ylayotganlar, aql va fahm-farosat kerak baxtli yashash uchun...
Kanalga ulanish ixtiyoriy 👇
@world_wave
#Lirik_chekinish
Dil qo‘shig‘i
Sukunatga bugun cho‘mgum
Dardlarni kulgu bilan yengsam,
Endi g‘aflatdan qochgum
Zavqli hayot og‘ushida suzsam.
Dengizlarda to‘lqin bo‘larman.
Gar men uchun boqsa omad,
Ishqda olov bo‘lib yonarman.
Yuragimda har tong kuylasa baxt...
To‘lqinjon Farmonov
@world_wave
Dil qo‘shig‘i
Sukunatga bugun cho‘mgum
Dardlarni kulgu bilan yengsam,
Endi g‘aflatdan qochgum
Zavqli hayot og‘ushida suzsam.
Dengizlarda to‘lqin bo‘larman.
Gar men uchun boqsa omad,
Ishqda olov bo‘lib yonarman.
Yuragimda har tong kuylasa baxt...
To‘lqinjon Farmonov
@world_wave
#Dialog
-- Aka, qo‘ysangizchiyee, jiddiyroq mavzuni yoriting she‘r yozguncha
-- Men ham siyosat, ijtiomiy va global muammolarni yortishni istayman?
-- Xo‘sh-xo‘sh...
-- Lekin odamlarimizga bu qiziq emas. Ularga tekin tomosha bo‘lsa bas. Xuddi pokkornxo‘rlarga o‘xshab...
@world_wave
-- Aka, qo‘ysangizchiyee, jiddiyroq mavzuni yoriting she‘r yozguncha
-- Men ham siyosat, ijtiomiy va global muammolarni yortishni istayman?
-- Xo‘sh-xo‘sh...
-- Lekin odamlarimizga bu qiziq emas. Ularga tekin tomosha bo‘lsa bas. Xuddi pokkornxo‘rlarga o‘xshab...
@world_wave
#Haqiqatga_yaqin
Orzular ro‘yobi uchun harakat qilmoq kerak. Faqat orzu qilgan bilan ish bitmaydi...
Kanalga ulanish ixtiyoriy 👇
@world_wave
Orzular ro‘yobi uchun harakat qilmoq kerak. Faqat orzu qilgan bilan ish bitmaydi...
Kanalga ulanish ixtiyoriy 👇
@world_wave