ТИББИЁТ ХОДИМИ
941 subscribers
3.68K photos
3.14K videos
2.55K files
15.8K links
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.

Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар

Хамкорлик учун: @tib_supper
Download Telegram
Пародонтит

Пародонтит тиш атрофидаги тўқималарнинг яллиғланиши, тиш ва жағ орасидаги бирлик йўқолиши билан характерланади. Эрта босқичи – гингивит, касаллик характерига кўра ўткир ва сурункали турлари бор. Жойлашишига қараб: - Ўчоқли – периодонт чегараланган қисми яллиғланиши - Диффуз – кўп тишлар яллиғланиши.

САБАБЛАРИ: тиш караши қопланиб тошга айланади, - Гигиена бузилиши - Ички аъзолар касалликлари (гипертония, атеросклероз) - Моддалар алмашинуви бузилиши - Стоматолог муолажалари АСОРАТЛАРИ (пломбалаш дефектлари, ножўя протезлаш, брекет системаларни нотўғри тақиш, имплантатсиядан сўнг тиш коронкасини нотўғри қўйиш) - Оғиз бўшлиғи травмалари.

БЕЛГИЛАРИ: Енгил даража – милк шишган кўкимтир рангда, қонайди, тиш бўйинчасига тўлиқ ёпишмаган, милкда бўшлиқлар ҳосил бўлиб ичида овқат зарралари қолади, оғиздан ноҳуш ҳид келади - Ўртача босқичи – милк яллиғланиши, атрофияси, тиш орасида масофа ҳосил бўлади, пародонтал чўнтаклар катталашади, сероз йирингли ажралмалар ҳосил бўлади. - Оғир даража – суяк мўртлашади, суяк тўқима атрофияси, тиш ортиқча ҳаракатчанлиги.

ДИАГНОСТИКА: Капиллярлар фаолиятини текшириш - Бактериологик, ситологик текширув - Жағ рентгенограммаси.

ДАВОЛАШ: Эрта босқичда: - Профессионал оғиз бўшлиғи гигиенаси - Медикаментоз даво - Лазер, ултратовуш даволаш - Ёпиқ кюретаж - Тишларни шиналаш Кечки босқичларда: - лоскутсимон операциялар - гингивектомия - Очиқ кюретаж - Дентал имплантатсия

АСОРАТЛАРИ: Пародонтал абсес - Тиш тушиши

ПРОФИЛАКТИКА: Оғиз бўшлиғи гигиенасини сақлаш - Тамакини чеклаш - Стоматолог назорати (йилига 1-2 марта) - Калсийга бой маҳсулотларни истеъмол қилиш.

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Пародонтоз

Пародонтоз суяк ва жағ яхлитлилигининг йўқолиши. Пародонт тўқималари зарарланиб, милк, мушак толалари шикастланади. Тиш касалликларининг 5-10%ни ташкил этади.

САБАБЛАРИ: Тишда караш йиғилиши - Тиш тоши ҳосил бўлиши - Туғма аномалиялар - Тил ўзаги касалликлари - Атеросклеротик юрак-қон томир система касалликлари - Эндокрин касалликлар - Овқат хазм қилиш системаси бузилишлари.

БЕЛГИЛАРИ: Милк қонаши - Милкда чўнтаклари ҳосил бўлиши - Оғиздан нохуш ҳид келиши - Тиш бўйинчаси очилиб қолиши - Милк яллиғланиши - Милкда кисталар ҳосил бўлиши - Тиш ҳаракатчан бўлиши.

ДИАГНОСТИКА: Умумий кўрик - Қон ва сийдик умумий таҳлили - Жағ рентгенографияси - Оғиз бўшлиғи радиовизиография

ДАВОЛАШ: Милкни массаж қилиш - Физиотерапия - Оғиз бўшлиғининг профессионал гигиенаси - Тишларни ултратовуш тозалаш - Витаминотерапия - Ёндош касалликларни даволаш Кечки даврда (тиш ҳаракатчан бўлганда) - Вантли шиналаш - Флекс дуга билан шиналаш - Тиш имплантатсияси

АСОРАТЛАРИ: Пародонтал абсес - Тиш тўкилиши

ҲАВФ ГУРУҲИ: Наслий мойиллик - Жағ тузилиши муаммолари

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
​​Куйиш
(Термик куйишлар)

Шикоятлари: куйган жойда интенсив оғриқ.

Анамнез: организмга юқори ҳароратни таъсири.

Кўрик: 
— I даража — тери қизариши, озгина шиш, оғриқ;
— II даража — эпидермис кўчиши ва сариқ суюқликли пуфаклар пайдо бўлиши, яққол оғриқ. Куйган жойдаги пуфак остида пушти нам юзани борлиги;
— III а даража — тери ва маҳаллий тўқима шиши, пуфакда сариқ, желесимон суюқлик. Куйган жой ёрқин пушти ранг ва нам. Тактил ва оғриқ сезиш сақланган, лекин бироз пасайган. 
— III б даража — зичлашган тўқ-қизил, жигарранг ёки кулранг-қўнғир қасмоқ. Оғриқ ҳисси йўқ. Куйган жой пуфаклари геморрагик.
— IV даража — тери, мушак, пайларни куйиб, кўмирга айланиши.
Ингаляцион куйишда/травмада бемор безовталанган, кўкарган. Бурун туклари куйган, шиллиқда қурум кўринади. Дастлаб овозни кучсизланиши кузатилади, афония, хансираш, нафас олишни қийинлашиши, оғиз бўшлиғи ва халқумда пуфаклар. 
Аускультацияда: ўпкада дағал нафас шовқини.

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
🫁 O‘PKA SHISHI – O‘LIMGA OLIB KELISHI MUMKIN BO‘LGAN SHOSHILINCH HOLAT

📌 O‘pka shishi – alveolalarda suyuqlik to‘planishi natijasida gaz almashinuvi buzilishi va og‘ir nafas yetishmovchiligiga olib keluvchi patologik holat. Bu holat tez va to‘g‘ri davolanmasa, bemor hayoti xavf ostida qoladi!

O‘PKA SHISHI SABABLARI

O‘pka shishi kardiogen va nonkardiogen turlarga bo‘linadi:

❤️ Kardiogen o‘pka shishi
🔺 Chap qorincha yetishmovchiligi (miokard infarkti, gipertonik kriz)
🔺 Aortal yoki mitral stenoz
🔺 Aritmiyalar (migratsiya, chaqmoq tez yurak urishi)

🦠 Nonkardiogen o‘pka shishi
🔹 O‘pka infektsiyalari (pnevmoniya, COVID-19)
🔹 Sepsis va anafilaksiya
🔹 Toshqin sindromi (ARDS – o‘tkir nafas yetishmovchiligi sindromi)
🔹 O‘pka travmasi yoki zaharlanish

⚠️ O‘PKA SHISHINING KLİNİK BELGILARI

📍 Boshlang‘ich bosqich
🔸 Nafas siqilishi (dispnoe)
🔸 Quruq yo‘tal
🔸 Yurak urishining tezlashishi (taxikardiya)
🔸 Bosh aylanishi va zaiflik

📍 Ilg‘or bosqich
🔸 Qattiq havo yetishmovchiligi
🔸 Pufakli balg‘am, ko‘pincha pushti rangda
🔸 Lab va barmoqlarning ko‘karishi (siyanotik o‘zgarish)
🔸 Hushyorlikning pasayishi, ba’zan koma

DAVOLASH BOSQICHLARI

1️⃣ Bemorni joylashtirish va kislorod berish
🔹 Bemorni yarim o‘tirgan holatga keltirish (Fowler holati)
🔹 100% kislorod berish, zarur bo‘lsa, intubatsiya va IVL

2️⃣ Yurak yuklanishini kamaytirish
🔹 Nitroglitserin – venodilatatsiya va yurak yuklamasini kamaytirish
🔹 Diuretiklar (Furosemid 40-80 mg IV) – ortiqcha suyuqlikni chiqarish
🔹 Morfin – nafas yetishmovchiligini yengillashtirish va bezovtalikni kamaytirish

3️⃣ Qon bosimini stabilizatsiya qilish
🔹 Agar gipotenziya bo‘lsa – Dopamin yoki Dobutamin
🔹 Agar gipertenziya bo‘lsa – Nitroprussid yoki ACE inhibitorlari

4️⃣ Asosiy sababni davolash 🩺
🔹 Miokard infarktida – antikoagulyantlar va trombolitik terapiya
🔹 Infektsion sabab bo‘lsa – antibiotiklar va steroidlar
🔹 Anafilaksiyada – Adrenalin va kortikosteroidlar

📣 Muhim!
O‘pka shishi favqulodda holat bo‘lib, har bir daqiqa muhim! Tez yordam ko‘rsatilmasa, o‘lim xavfi juda yuqori!

📌 Shifokorlar va tibbiyot xodimlari uchun foydali bo‘lishi mumkin. Ulashing!

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Buyruq №64 (29.02.2024).pdf
4.2 MB
Davolash-profilaktika muassasalarida OIV infeksiyasini shifoxona ichi sharoitida tarqalish holatlarining oldini olish toʻgʻrisida

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Томоғ оғригандан қутулиш учун фойдали 4 тавсия!

Бу усуллар хам сизга ёрдам бермаса шифокорга мурожаат қилинг

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Исломдаги илк ҳамшира - Руфайда ал-Асламия

Руфайда бинт Саъад номи билан танилган Руфайда ал-Асламийя Ислом тарихидаги биринчи ҳамшира ҳисобланган. У киши Пайғамбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам даврида яшаб, милодий 624 йилдаги Бадр жангида Пайғамбар алайҳиссалом билан бир сафда жанг қилиб ярадор бўлганларга тиббий ёрдам кўрсатган аёл ҳисобланади.

Руфайда ал-Асламия кўплаб аёллар учун намуна, ҳамдард ҳамшира ва яхши ташкилотчи бўлган. Ўзининг тиббий кўникмалари билан у бошқа аёлларни ҳам ҳамшира бўлишга ва соғлиқни сақлаш соҳасида ишлашга ўргатди. Шунингдек, у касаллик билан боғлиқ ижтимоий муаммоларни ҳал қилишга ёрдам берадиган ижтимоий ишчи бўлиб ишлаган.

Руфайда ал-Асламиянинг илк устози отаси Саъад ал-Асламий бўлиб, Руфайдага тиббий тажрибасини улашган. Беморларни парвариш қилиш билан шуғулланиб, моҳир табибга айланди. У кўп жангларда қўшин билан бирга йўлга чиқиб, чодирда дала касалхоналарида беморларга ёрдам бериш орқали тажрибасини оширган.

Ривоятларга кўра, мусулмонлар қўшини Хайбар жангига боришга шайланаётганда Руфайда ва бир гуруҳ кўнгилли ҳамширалар Пайғамбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳузурларига бориб, у кишидан қўшин билан кетишни, ярадорларни даволаш учун жангга боришга рухсат сўрайдилар. Пайғамбаримиз Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам бирга боришга рухсат берадилар. Айтилишича, Пайғамбар Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васаллам Руфайдага уруш ўлжасидан бир улуш ажратганлар. Унинг улуши жанг қилган аскарларнинг улушига тенг эди. Бу Руфайданинг тиббий ва ҳамширалик фаолиятининг эътирофи эди.

Руфайда ўзининг тиббий кўникма ва тажрибасини жамиятнинг тиббий эҳтиёжларини қондиришга қодир бўлган биринчи тез ёрдам бўлимларини йўлга қўйишга сарф этган. Унинг иши биринчи навбатда гигиена ва тиббий муолажалар олдидан беморнинг аҳволини барқарорлаштириш эди.

Тинчлик даврларида Руфайда муҳтож бўлган мусулмонларга ёрдам кўрсатиш орқали ҳам инсонпарварлик саъй-ҳаракатларини давом эттирди. У муҳтож болаларга ёрдам берар, етимлар, ногиронлар ва камбағалларга ғамхўрлик қиларди. У бутун умрини касал, ўлим ёқасидаги оғир беморларни  парвариш қилиш ва ўз шаҳри аҳолисини соғломлаштириш билан ўтказган.

Покистонда машҳур ҳамширалик ва акушерлик коллежи ва Оға Хон университети биносига Руфайда Ал-Асламия номи берилган. Ҳозирги кунда Баҳрайн университети ҳузуридаги Ирландия Қироллик жарроҳлари коллежи томонидан ҳар йили анъанавий тарзда ўз касбий фаолиятида алоҳида жонбозлик кўрсатган аёл шифокорларга “Руфайда ал-Aслaмия” номидаги нуфузли мукофот топшириб келинади.

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
🔰 BIR OBUNACHIMIZDAN KELGAN AJOYIB GAPLAR, BIR ESHITINGLAR .

Shunaqa payt davlatimizga, oilaviy poliklinikaning barcha xodimlariga ming raxmat deb yuborasan kishi ....

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
ТИББИЁТ ХОДИМИ
САВОЛ: НЕГА БИРИНЧИ БОГЛАМ НОТУГРИ ДЕЙИЛГАН ? КАЕРДА ХАТО ?
Жавоб:
Боглам куйишда суяклар жойлашувига этибор бериш лозим. 1- расимда курсатилган хато бу жуфт суяк бор жойга боглам куйилмайди.
Сабаб. Жуфт суяк ораликдан утган кон томирни боглам сикмайди боглам икки суякни сикиб боради ораликдаги кон томир сикилмай колаверади.
Тирсакдан юкорисида (1дона) тог суякдан богланса тог суяк атрофи билан боглам сикилганда томирлар хам биргаликда сикилиб боради ва кон тухтайди.

(Агар сиз когоздаги белгиланган соатни курган булсангиз хеч булмаса этибор берибсизку)😊
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
«Болам туғилгандан қусади, қандай дори берай?» Оналардан тез-тез келадиган саволга жавоб

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
📹 ИНСУЛТ ВАҚТИДА НИМА ҚИЛИШ КЕРАК?

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Пароксизм

Пароксизм қандайдир хуружни ўткир даражага етиб бориши, масалан, иситма, оғриқ, хансираш. Вегетатив пароксизм – сегментусти вегетатив тугунларини бузилиши, эпилептик ва ноепилептик бўлади. Бўлмачалар пароксизми ҳам бор (бўлмачалар тахиаритмияси). Кўп ҳолларда пароксизм гипоталамус дисфунксияси ёки шикастланишидан келиб чиқади.

САБАБЛАРИ: Наслий мойиллик - Вегетатив нерв системасининг ортиқча реактивлиги - Невроз - Нерв система ностабиллиги - Гипоталамусга инфекция таъсири - Яллиғланиш жараёнлари.

БЕЛГИЛАРИ: Ҳолсизлик - Тахикардия - Тери оқариши - Оёқ-қўл музлаши - Қалтираш - Титроқ - Оғиз қуриши - Юрак сохасида тўсатдан оғриқлар - Нафас олиш қийинлашуви - Кўнгил айниш - Гипергидроз - Эмотсионал зўриқиш

ДИАГНОСТИКА: Электроенсефалограмма (ЭЕГ) - Бош мия МРТси - Бош мия компютер диагностикаси

ДАВОЛАШ: комплекс даво талаб этади - Дегидрататсияловчи воситалар - Витаминлар - Аллергияга қарши воситалар - Стимулловчилар - Дезинфекцияловчилар Физиотерапия, массаж, даволаш физкултураси ҳам яхши натижа беради.

АСОРАТЛАРИ: Эпилептик ҳуружлар - Хушдан кетиш - Ўлим ҳоллари

ПРОФИЛАКТИКА: Биринчи белгилар кузатилганда неврологга мурожаат қилиш - Стрессдан сақланиш

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Патау синдроми

Патау синдроми қўшимча 13 хромосомали касаллик, асаб системаси, кўз, суяк-мушак, юрак, урогенитал системаларни қамровчи кўп дефектларни ўз ичига олади.

САБАБЛАРИ: 13 қўшимча хромосома бўлиши, зигота ёки гамета шаклланишида генетик ўзгаришлар юзага келиши мумкин. Она ёши Онада инфекция ва соматик касалликлар бўлиши Ҳомиладорда зарарли одатлар Робертсон транслокатсияси мавжудлиги Экологик ёмон муҳит

БЕЛГИЛАРИ: Оғир туғма нуқсонлар Пренатал гипертрофия (бола вазни кам бўлиши) Бош мия туғма аномалиялари Чақалоқ бошини кичик бўлиши Пешона паст, кўз ёриғи тор, икки қош ўртаси ичига кириши Икки томонлама юз дефектлари (қуён лаби, бўри оғиз) Қулоқ супралари деформатсияси Суяк мушак система бузилишлари Ақлий заифлик Иштаха камайиши, бола онасини эма олмаслиги Кўп сувлилик, асабийлашиш, онада ёмон уйқу.

ДИАГНОСТИКА: ҳомиладор аёлда скрининг, туғилганда кариотип аниқлаш.

ДАВОЛАШ: аниқ давоси йўқ, болаларга яхши шароит, овқатланиш, инфекциялар профилактикаси, симптоматик терапия қилинади. Юз аномалияларини тиклаш учун жаррохлик амалиёти қўлланилади.

ПРОФИЛАКТИКА: 95% ҳолларда прогноз яхши эмас, 1 ёшгача бўлган даврда ўлим кўп кузатилади, кам қисмигина 5-10 ёшгача ҳаёт кечиришлари мумкин. Ҳомиладорлар учун Кам сувлиликни эрта диагностикаси ва даволаш тўғри овқатланиш тартиби Ҳомиладорликдан олдин инфекцияларни даволаш Жинсий йўл билан ўтувчи касалликларни даволаш Соғлом турмуш тарзи Ҳомиладорлик вақтидаПатау синдроми аниқланганда аборт қилинади.

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Педикулез

Педикулез тана сочли қисмларининг битлар билан зарарланиши. - Бош тури – бит сочда бўлади - Кийим бити - Чов бити

САБАБЛАРИ: зарарланган одамдан маиший ёки жинсий алоқа орқали юқиши.

БЕЛГИЛАРИ: Бош, елка, қўлтиқ ости, бўйин, қорин ва чов соҳасида зарарланиш белгилари мавжудлиги - Кучли қичишиш - Чаққан жойда папула, майда кўкимтир доғлар пайдо бўлади - Қичиган жой йиринглаши - Соч толасида майда тухумлар бўлиши - Қулоқ орти лимфа тугунлари катталашиши

ДИАГНОСТИКА: Педиатр умумий кўрикдан ўтказади. Қичима, вулгар импетигодан фарқлаш лозим. Баъзи ҳолларда дерматолог ва инфекционист кўриги керак бўлади.

ДАВОЛАШ: Бош педикулези – сочни олиб ташлаш, махсус тароқда тараш, педикулезга қарши шампун ишлатиш, перметрин препаратлари, бор малҳами. - Чов педикулези – чов соҳасини туклардан тозалалш, махсус эритма билан ишлов бериш (бензилбензоат эмулсияси) - Кийим педикулези – ҳамма кийим, буюмларни тозалалш.

АСОРАТЛАРИ: Тошмали тиф - Бош териси йиринглаши - Стафилококк инфекцияси - Иккиламчи пиодермия

ҲАВФ ГУРУҲИ: Болалар (мактабгача ёшда) - Тартибсиз жинсий алоқа

ПРОФИЛАКТИКА: Шахсий гигиенага риоя қилиш - Янги кийимларни кийишдан олдин ювиш - Ўз вақтида кийим ва бошқа буюмларни ювиш - Тартибсиз жинсий алоқадан сақланиш

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Перикардит

Перикардит юрак халтасининг яллиғланиши, кўп ҳолларда мустақил эмас, бошқа касалликларнинг асорати сифатида юзага келади. Келиб чиқишига кўра: инфекцион, аутоиммун, травматик ва идиопатик бўлади. Ривожланишида – томирлар кенгайиши, чандиқлар ҳосил бўлиши (сурункали шаклда), перикард вароқларининг калсинирланиши ва юракка ортиқча босим кузатилади.

САБАБЛАРИ: Турли инфекциялар (грипп, қизамиқ, ангина, туберкулез, плеврит, пневмония) - Аллергия (дори ва зардобли) - Кардиологик касалликлар (энд ова миокардит, миокард инфаркти) - Умумсистемали касалликлар (ревматоидли артрит, қизил волчанка) - Юрак соҳаси травмалари - Онкологик касалликлар.

БЕЛГИЛАРИ: Қуруқ перикардит – йўтал, хансираш, кўкрак сохасидаги оғриқ ютганда ва нафас олганда кучаяди. - Экссудатив перикардит – кучли хансираш, юз ва бўйин веналари шиши, юз сианози, ҳарорат кўтарилиши, қизилўнгач эзилиш белгилари.

ДИАГНОСТИКА: 5% ҳолларда ўлим ҳолатларидан кейин аниқланади. Умумий кўрик, қон таҳлили, ЭКГ, ФКГ, ўпка рентгени, юрак МРТси, перикард пунксияси белгиланади.

ДАВОЛАШ: қуруқ перикардитда - ётоқ тартиби, оғриққа ва яллиғланишга қарши воситалар; экссудатив перикардитда – антиботиклар катетер орқали бевосита юракка, системали касалликлар терапияси қўлланилади.

АСОРАТЛАРИ: Юрак тампонадаси - Ўлим ҳолатлари

ҲАВФ ГУРУҲИ: системали, моддалар алмашинуви ва инфекцион яллиғланишли, онкологик касалликлар.

ПРОФИЛАКТИКА: Ревматолог ва кардиолог системали назорати - Сурункали инфекцияларни даволаш - Дам олиш ва иш тартибини сақлаш.

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Периодонтит

Периодонтит тишни ўраб турувчи бириктирувчи тўқимани яллиғланиши. - Ўткир (ўткир-сероз, ўткир – йирингли) - Сурункали (фиброз, гранулез, гранулематоз)

САБАБЛАРИ: Кариес асорати - Каналларни нотўғри даволаш - Пулпа некротик ўзгаришлари - Тиш синиши ёки травмаси - Агрессив кимёвий моддаларнинг узоқ таъсири

БЕЛГИЛАРИ: Ўткир тиш оғриғи - Чайнаганда оғриқ кучаяди - Лунж ва тил шиши - Милк атрофида оғриқли шишли инфилтрат ҳосил бўлиши - Тиш ҳаракатчан - Оғиздан нохуш ҳид - Милк ва лунжда свиш ҳосил бўлади.

ДИАГНОСТИКА: Умумий кўрик - Қон, сийдик таҳлили - Жағ рентгенографияси - Оғиз бўшлиғи радиовизиография

ДАВОЛАШ: Асосий касалликни даволаш (кариес) - Медикаментоз даволаш (яллиғланишга қарши, антибиотиклар) - Лазер ва ултратовуш даволаш - Некротик пулпани олиш - Парчаланган тишни олиб ташлаш - Тиш каналларини инструментал даволаш - Шиналаш - Тиш имлантатсияси

АСОРАТЛАРИ: Пародонтит - Пародонтоз - Пародонтал абсес - Тиш тушиши - Гломерулонефрит - Бўғим тўқимасининг ревматик шикастланиши

ПРОФИЛАКТИКА: Оғиз бўшлиғи гигиенаси - Чекишдан сақланиш - Стоматолог кўриги (йилига 1-2 марта) - Тишларни профессионал тозалаш - Калсийга бой маҳсулотларни истеъмол қилиш.

https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper