Отит
Отит қулоқ яллиғлалниши. Касаллик кечишида: Ўткир (3 хафтагача), ўткир ости (3 ойгача), сурункали (3 ойдан коп) турларибор. Бир томонлама ёки икки тоомонлама бўлади. Жойлашишига қараб: - Ташқи отит – қулоқ супраси, эшитув найи - Ўрта отит – ўрта қулоқ - Ички отит – ички қулоқ яллиғланиши. Ажралмаларга қараб: - Сероз отит - Йирингли отит
САБАБЛАРИ: Иммунитет пасайиши - Ташқи эшитув йўли микротравмалари - Сув кириши - Бурун ва бурун ҳалқум дефектлари (аденоид, бурун тўсиғи қийшайиши) - Болаларда – қизамиқ, скарлатина, дифтериядан сўнг.
БЕЛГИЛАРИ: Қулоқда оғриқ - Қулоқ супраси қизариши ва шиши - Қулоқ битиши - Эшитиш пасайиши - Ҳарорат ортиши - Бош оғриқ, бош айланиши, мувозанат бузилиши - Кучли оғриқ - Сероз, қонли, йирингли ажралмалар.
ДИАГНОСТИКА: Отоскопия - Тимпанометрия - Ажралмаларни бактериологик текшируви - Ички қулоқ компютер томографияси.
ДАВОЛАШ: Антибиотиклар - Марляли турунда - Иситувчи компресс - Физиотерапия - Қулоқ йўлини фуратсиллин ёки бор кислота эритмасида ювиш Оғир турида жаррохлик амалиёти ўтказилади - Ноғора пардани кесиш - Трепанатсия.
АСОРАТЛАРИ: Карлик - Чакка суяги яллиғланиши - Ноғора парда парчаланиши - Холеастеатома - Мастоидит – сўрғичсимон ўсимта яллиғланиши - Ноғора парда склерози - Юз нерви фалажи - Бош суяги ичида йирингли ўзгаришлар (мия абсеси, энсефалит, менингит)
ПРОФИЛАКТИКА: Юқори нафас йўллари касалликларини вақтида даволаш - Аста секинлик билан бурунни қоқиш - 1 йилда 1 марта оториноларинголог кўриги.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Отит қулоқ яллиғлалниши. Касаллик кечишида: Ўткир (3 хафтагача), ўткир ости (3 ойгача), сурункали (3 ойдан коп) турларибор. Бир томонлама ёки икки тоомонлама бўлади. Жойлашишига қараб: - Ташқи отит – қулоқ супраси, эшитув найи - Ўрта отит – ўрта қулоқ - Ички отит – ички қулоқ яллиғланиши. Ажралмаларга қараб: - Сероз отит - Йирингли отит
САБАБЛАРИ: Иммунитет пасайиши - Ташқи эшитув йўли микротравмалари - Сув кириши - Бурун ва бурун ҳалқум дефектлари (аденоид, бурун тўсиғи қийшайиши) - Болаларда – қизамиқ, скарлатина, дифтериядан сўнг.
БЕЛГИЛАРИ: Қулоқда оғриқ - Қулоқ супраси қизариши ва шиши - Қулоқ битиши - Эшитиш пасайиши - Ҳарорат ортиши - Бош оғриқ, бош айланиши, мувозанат бузилиши - Кучли оғриқ - Сероз, қонли, йирингли ажралмалар.
ДИАГНОСТИКА: Отоскопия - Тимпанометрия - Ажралмаларни бактериологик текшируви - Ички қулоқ компютер томографияси.
ДАВОЛАШ: Антибиотиклар - Марляли турунда - Иситувчи компресс - Физиотерапия - Қулоқ йўлини фуратсиллин ёки бор кислота эритмасида ювиш Оғир турида жаррохлик амалиёти ўтказилади - Ноғора пардани кесиш - Трепанатсия.
АСОРАТЛАРИ: Карлик - Чакка суяги яллиғланиши - Ноғора парда парчаланиши - Холеастеатома - Мастоидит – сўрғичсимон ўсимта яллиғланиши - Ноғора парда склерози - Юз нерви фалажи - Бош суяги ичида йирингли ўзгаришлар (мия абсеси, энсефалит, менингит)
ПРОФИЛАКТИКА: Юқори нафас йўллари касалликларини вақтида даволаш - Аста секинлик билан бурунни қоқиш - 1 йилда 1 марта оториноларинголог кўриги.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Отомикоз
Отомикоз қулоқ замбуруғли касаллиги. Теридаги паразит замбуруғдан келиб чиқади.
САБАБЛАРИ: Аспергиллус, Пениcиллиум ва Cандида замбуруғли инфекциялари. 1-5 ёшдаги болаларда учрайди. Ташқи ва ўрта бўлади.
БЕЛГИЛАРИ: Ҳарорат 38-39C гача кўтарилиши - Қулоқда оғриқ - Қичишиш - Қулоқда шовқин - Эшитув йўли беркилиши - Шиллиқ ажралиши, гиперемия - Қулоқ шиши - Қулоқдан нохуш ҳид келиши - Ташқи эшитув йўли матсератсияси - Кўнгил айниш - Бош айланиши - Юз нерви парези Болаларда отомикоз оғриқсиз, балки ажралмали кечиши мумкин.
ДИАГНОСТИКА: Оториноларинголог кўриги - Ажралма микроскопияси ва бактериологик текшируви - Микоскопия - Экиш - Рентген - Қулоқ УТТси
ДАВОЛАШ: Сувли, спиртли эритмалар билан ишлов бериш, малҳамлар - Медикаментлар қабули (нистатин, низорал) - Водород пероксиди билан тозалаш - Иммуномодуляторлар
АСОРАТЛАРИ: прогнози яхши, даволанмаган ҳолларда эшитиш пасайиши, замбуруғли сепсис, ички аъзолар микози. 15 % ҳолларда касаллик қайталанади.
ПРОФИЛАКТИКА: Оториноларинголог мунтазам кўриги - Совуқда қолмаслик - Иммунитетни мустаҳкамлаш - Соғлом турмуш тарзи.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Отомикоз қулоқ замбуруғли касаллиги. Теридаги паразит замбуруғдан келиб чиқади.
САБАБЛАРИ: Аспергиллус, Пениcиллиум ва Cандида замбуруғли инфекциялари. 1-5 ёшдаги болаларда учрайди. Ташқи ва ўрта бўлади.
БЕЛГИЛАРИ: Ҳарорат 38-39C гача кўтарилиши - Қулоқда оғриқ - Қичишиш - Қулоқда шовқин - Эшитув йўли беркилиши - Шиллиқ ажралиши, гиперемия - Қулоқ шиши - Қулоқдан нохуш ҳид келиши - Ташқи эшитув йўли матсератсияси - Кўнгил айниш - Бош айланиши - Юз нерви парези Болаларда отомикоз оғриқсиз, балки ажралмали кечиши мумкин.
ДИАГНОСТИКА: Оториноларинголог кўриги - Ажралма микроскопияси ва бактериологик текшируви - Микоскопия - Экиш - Рентген - Қулоқ УТТси
ДАВОЛАШ: Сувли, спиртли эритмалар билан ишлов бериш, малҳамлар - Медикаментлар қабули (нистатин, низорал) - Водород пероксиди билан тозалаш - Иммуномодуляторлар
АСОРАТЛАРИ: прогнози яхши, даволанмаган ҳолларда эшитиш пасайиши, замбуруғли сепсис, ички аъзолар микози. 15 % ҳолларда касаллик қайталанади.
ПРОФИЛАКТИКА: Оториноларинголог мунтазам кўриги - Совуқда қолмаслик - Иммунитетни мустаҳкамлаш - Соғлом турмуш тарзи.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Овқат аллергияси
Овқат аллергияси овқат компонентларидан бирига кучли аллергик реакция, одатда, ёш болаларда учрайди, 5 ёшга қадар тузалади. Овқат аллергияси катталарда жуда кам кузатилади ва одатда, поллиноз билан биргаликда кечади.
САБАБЛАРИ: Тухум, сут, донлилар, ер ёнғоқ, сўя – болаларда аллергия қўзғатувчи асосий овқат маҳсулотлари. - Ер ёнғоқ, ўрмон ёнғоғи, денгиз маҳсулотлари, парранда гўшти – ўсмир ва катталарда аллергияга сабаб бўлувчи маҳсулотлар. Касаллик наслдан-наслга берилиши мумкин.
БЕЛГИЛАРИ: Тумов; - Қийинлашган нафас, бўғилиш; - Кўнгил айнаш, қайт қилиш; - Терида тошмалар; - Ошқозонда оғриқ; - Кўз ёш оқиши; - Кўз қизариши ва қичишиши; - Ангионевротик шиш; - Диарея; - Паст артериал босим.
ДИАГНОСТИКА: Қон умумий таҳлили; - Қон биохимияси; - Тери аллергик синамалари; - Провокатсион синамалар; - Нажас таҳлили; - Қорин бўшлиғи аъзолари УТТси; - Эндоскопик текширув.
ДАВОЛАШ: Антигистаминлар; - Иммунотерапия; - Баъзида адреналин инексияси керак бўлади.
ПАРҲЕЗ: Қуйидагилар ман этилади: - Шакар; - Асал; - Конфетлар; - Кондитер маҳсулотлари; - Пишириқлар; - Бўёқлар қўшилган маҳсулотлар; - Тузлама, дудланган; - Жигар, буйрак, мия; - Консерва; - Какао, шоколад; - Спиртли ичимликлар.
АСОРАТЛАРИ: Хушдан кетиш; - Қичима; - Атопик дерматит; - Анафилактик шок; - Ўлим ҳолатлари.
ҲАВФ ГУРУҲИ: Наслий мойиллик; - Астма билан касалланганлар; - Атопик дерматит; - Овқат ишлаб чиқариш билан бог'лиқ ходимлар.
ПРОФИЛАКТИКА: Аллергенларни ратсиондан чеклаш; - Гипоаллерген диета; - Кафе ва ресторанларда овқат таркибини ўрганиш.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Овқат аллергияси овқат компонентларидан бирига кучли аллергик реакция, одатда, ёш болаларда учрайди, 5 ёшга қадар тузалади. Овқат аллергияси катталарда жуда кам кузатилади ва одатда, поллиноз билан биргаликда кечади.
САБАБЛАРИ: Тухум, сут, донлилар, ер ёнғоқ, сўя – болаларда аллергия қўзғатувчи асосий овқат маҳсулотлари. - Ер ёнғоқ, ўрмон ёнғоғи, денгиз маҳсулотлари, парранда гўшти – ўсмир ва катталарда аллергияга сабаб бўлувчи маҳсулотлар. Касаллик наслдан-наслга берилиши мумкин.
БЕЛГИЛАРИ: Тумов; - Қийинлашган нафас, бўғилиш; - Кўнгил айнаш, қайт қилиш; - Терида тошмалар; - Ошқозонда оғриқ; - Кўз ёш оқиши; - Кўз қизариши ва қичишиши; - Ангионевротик шиш; - Диарея; - Паст артериал босим.
ДИАГНОСТИКА: Қон умумий таҳлили; - Қон биохимияси; - Тери аллергик синамалари; - Провокатсион синамалар; - Нажас таҳлили; - Қорин бўшлиғи аъзолари УТТси; - Эндоскопик текширув.
ДАВОЛАШ: Антигистаминлар; - Иммунотерапия; - Баъзида адреналин инексияси керак бўлади.
ПАРҲЕЗ: Қуйидагилар ман этилади: - Шакар; - Асал; - Конфетлар; - Кондитер маҳсулотлари; - Пишириқлар; - Бўёқлар қўшилган маҳсулотлар; - Тузлама, дудланган; - Жигар, буйрак, мия; - Консерва; - Какао, шоколад; - Спиртли ичимликлар.
АСОРАТЛАРИ: Хушдан кетиш; - Қичима; - Атопик дерматит; - Анафилактик шок; - Ўлим ҳолатлари.
ҲАВФ ГУРУҲИ: Наслий мойиллик; - Астма билан касалланганлар; - Атопик дерматит; - Овқат ишлаб чиқариш билан бог'лиқ ходимлар.
ПРОФИЛАКТИКА: Аллергенларни ратсиондан чеклаш; - Гипоаллерген диета; - Кафе ва ресторанларда овқат таркибини ўрганиш.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
СИМПТОМЛАР
▪︎Пастернацкий симптоми-буйрак касалликларида оркадан буйрак сохасига уриб куриб огрик бор йуклигини аниклаш. Буйрак тош касалликларида, гломерулонефритда, пиелонефритда мусбат булади.
▪︎Щеткин-Блюмберг симптоми корин деворини секин босиб туриб куйиб юбориш натижасида уша жойда огрик пайдо булиши. Аппендицит, ичаклар усмаларида мусбат булади.
▪︎ Винтер симптоми – экссудатив перикардитда корин юкори кисмининг нафас
олиш харакатида катнашмаслиги.
▪︎Мюссе симптоми- бошнинг уйку артерияси билан синхрон равишда пульсатор тебратиш. Аорта клапани етишмовчилигида кузатилади
▪︎ «Кайчи» симптоми-инфаркт миокард натижасида 3-6 кундан кейин лейкоцитлар сони камайиб, СОЭни ошишига айтилади.
▪︎Пляска каротит (каротит уйини) аорта клапани етишмовчилигида клиник белгиларидан бири булиб, уйку артерияларининг пульсатор тебраниши.
▪︎Галоп ритм-миокарднинг огир шикасланишини билдиради. «От дупури» ритми. митрал стенознинг декомпенсациясида, митрал клапан устида от дупурига ухшаган аускультатив товуш эшитилади.
▪︎Флинт шовкини-аорта клапани етишмовчилигида аускультатив белгилардан бири булиб, юрак чуккисида пресистолик шовкин эшитилади. Унинг сабаби аортадан коринчага келувчи кон окими митрал клапаннинг якин жойлашган тавакасини кутаради. Натижада диастола охирида булмача ва коринча уртасидаги тешик вактинча тораяди.
▪︎ Френикус симтом-туш-умров сургичсимон мускул оёклари орасидаги диафрагмал нерв босилганда унг ковурга ёйи остида огрик булиши. Бу симптом холецистит ва сурункали панкреатитда мусбат булади.
▪︎Чейн-Стокс нафаси- уткир ва сурункали мия кон айланиши бузилишлари, мия гипоксияси, огир интоксикацияларда кузатилади. Бунда давомли (бир неча секунддан бир минутгача) нафас паузаси (апное) дан кейин шовкинсиз нафас пайдо булади ва у аста секин кучайиб шовкинли хамда чукурлашиб боради ва яна аста секин нафас пасайиб юзаки булиб боради. Пауза вактида бемор хушидан кетади.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
▪︎Пастернацкий симптоми-буйрак касалликларида оркадан буйрак сохасига уриб куриб огрик бор йуклигини аниклаш. Буйрак тош касалликларида, гломерулонефритда, пиелонефритда мусбат булади.
▪︎Щеткин-Блюмберг симптоми корин деворини секин босиб туриб куйиб юбориш натижасида уша жойда огрик пайдо булиши. Аппендицит, ичаклар усмаларида мусбат булади.
▪︎ Винтер симптоми – экссудатив перикардитда корин юкори кисмининг нафас
олиш харакатида катнашмаслиги.
▪︎Мюссе симптоми- бошнинг уйку артерияси билан синхрон равишда пульсатор тебратиш. Аорта клапани етишмовчилигида кузатилади
▪︎ «Кайчи» симптоми-инфаркт миокард натижасида 3-6 кундан кейин лейкоцитлар сони камайиб, СОЭни ошишига айтилади.
▪︎Пляска каротит (каротит уйини) аорта клапани етишмовчилигида клиник белгиларидан бири булиб, уйку артерияларининг пульсатор тебраниши.
▪︎Галоп ритм-миокарднинг огир шикасланишини билдиради. «От дупури» ритми. митрал стенознинг декомпенсациясида, митрал клапан устида от дупурига ухшаган аускультатив товуш эшитилади.
▪︎Флинт шовкини-аорта клапани етишмовчилигида аускультатив белгилардан бири булиб, юрак чуккисида пресистолик шовкин эшитилади. Унинг сабаби аортадан коринчага келувчи кон окими митрал клапаннинг якин жойлашган тавакасини кутаради. Натижада диастола охирида булмача ва коринча уртасидаги тешик вактинча тораяди.
▪︎ Френикус симтом-туш-умров сургичсимон мускул оёклари орасидаги диафрагмал нерв босилганда унг ковурга ёйи остида огрик булиши. Бу симптом холецистит ва сурункали панкреатитда мусбат булади.
▪︎Чейн-Стокс нафаси- уткир ва сурункали мия кон айланиши бузилишлари, мия гипоксияси, огир интоксикацияларда кузатилади. Бунда давомли (бир неча секунддан бир минутгача) нафас паузаси (апное) дан кейин шовкинсиз нафас пайдо булади ва у аста секин кучайиб шовкинли хамда чукурлашиб боради ва яна аста секин нафас пасайиб юзаки булиб боради. Пауза вактида бемор хушидан кетади.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
SURUNKALI BUYRAK YETISHMOVCHILIGI
Surunkali buyrak yetishmovchiligi - turli xil sabablarga ko'ra buyraklar o'z funksiyasini yo'qotishi bilan kechadigan kasallik bo'lib natijada organizmda toksik moddalar va ortiqcha suyuqlik chiqarilishi buziladi. Bu jarayon oylar davomida sekin shakllanadi.
Sabablari :
● Qandli diabet ( diabetik nefropatiya )
● Yuqori qon bosimi ( gipertoniya )
● Glomerulonefrit
● Polikistik buyrak kasalligi
● Piyelonefrit
● Buyrak tosh kasalligi
● Autoimmun kasalliklar
● NPVS lar va antibiotiklarni uzoq muddat qabul qilish
Belgilari :
Surunkali buyrak yetishmovchiligi dastlab simptomisiz kechadi kasallik rivojlanishda davom etsa
● Tez charchash
● Xolsizlik
● Ishqoriy ta'm , ishtaxa yo'qolishi
● Ko'ngil aynish , qayd qilish
● Qon bosimi ko'tarilishi
● Oyoq va qo'llarda shish
● Siydik kamayishi ( ba'zan ortishi )
● Kam qonlik
● Mushaklarda og'riqlar
● Teri qichishishi
Surunkali buyrak yetishmovchiligi bosqichlari
Sby glomerulyar filtratsiya tezligi bo'yicha (gft ) bosqichlarga bo'linadi :
1-bosqich ----- ( gft > 90 ml/min )
( yengil darajada shikastlangan simptomlar sezilmaydi )
2-bosqich ----- ( gft 60-89 ml/min )
( kichik funksional buzilishlar )
3-bosqich ------ ( 30-59 ml/min )
( o'rtacha funksional buzilishlar , belgilar kuchayishi , anemiya , shishlar )
4-bosqich ------ ( 15-29 ml/min )
( Jiddiy simptomlar , dializga tayyorgarlik )
5-bosqich ------ (kam < 15 ml/min )
( dializ yoki buyrak transplantatsiyasi )
Labarator va Instrumental tekshiruvlar
1. Qon tahlillari :
● Kreatinin ( > 1,3 mg/dl )
● Mochevina ( ortadi )
● Gft ( 60 ml/min dan past bo'lsa SBY
● Na va K ortadi , Ca pasayadi , P ortadi
● Glukoza ortadi ( Nefropatiya diabetik )
● Gemoglobin ( kamqonlik )
Siydik tahlili :
● Protenuriya , gematuriya
● Protenuriya ( >300 mg/kun )
● Mikroalbuminuriya ( Kreatinin 30-300 mg/g)
● Ph ( kislotalik ortishi - bazan kamayishi )
● silindrlar , gialinlar , eritrotsitlar , leykotsitlar
Instrumental :
● Buyrak UTT
● Doppler UTT
● KT yoki MRT
● Buyrak biopsiyasi
Davolash 2-qismda ...
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Surunkali buyrak yetishmovchiligi - turli xil sabablarga ko'ra buyraklar o'z funksiyasini yo'qotishi bilan kechadigan kasallik bo'lib natijada organizmda toksik moddalar va ortiqcha suyuqlik chiqarilishi buziladi. Bu jarayon oylar davomida sekin shakllanadi.
Sabablari :
● Qandli diabet ( diabetik nefropatiya )
● Yuqori qon bosimi ( gipertoniya )
● Glomerulonefrit
● Polikistik buyrak kasalligi
● Piyelonefrit
● Buyrak tosh kasalligi
● Autoimmun kasalliklar
● NPVS lar va antibiotiklarni uzoq muddat qabul qilish
Belgilari :
Surunkali buyrak yetishmovchiligi dastlab simptomisiz kechadi kasallik rivojlanishda davom etsa
● Tez charchash
● Xolsizlik
● Ishqoriy ta'm , ishtaxa yo'qolishi
● Ko'ngil aynish , qayd qilish
● Qon bosimi ko'tarilishi
● Oyoq va qo'llarda shish
● Siydik kamayishi ( ba'zan ortishi )
● Kam qonlik
● Mushaklarda og'riqlar
● Teri qichishishi
Surunkali buyrak yetishmovchiligi bosqichlari
Sby glomerulyar filtratsiya tezligi bo'yicha (gft ) bosqichlarga bo'linadi :
1-bosqich ----- ( gft > 90 ml/min )
( yengil darajada shikastlangan simptomlar sezilmaydi )
2-bosqich ----- ( gft 60-89 ml/min )
( kichik funksional buzilishlar )
3-bosqich ------ ( 30-59 ml/min )
( o'rtacha funksional buzilishlar , belgilar kuchayishi , anemiya , shishlar )
4-bosqich ------ ( 15-29 ml/min )
( Jiddiy simptomlar , dializga tayyorgarlik )
5-bosqich ------ (kam < 15 ml/min )
( dializ yoki buyrak transplantatsiyasi )
Labarator va Instrumental tekshiruvlar
1. Qon tahlillari :
● Kreatinin ( > 1,3 mg/dl )
● Mochevina ( ortadi )
● Gft ( 60 ml/min dan past bo'lsa SBY
● Na va K ortadi , Ca pasayadi , P ortadi
● Glukoza ortadi ( Nefropatiya diabetik )
● Gemoglobin ( kamqonlik )
Siydik tahlili :
● Protenuriya , gematuriya
● Protenuriya ( >300 mg/kun )
● Mikroalbuminuriya ( Kreatinin 30-300 mg/g)
● Ph ( kislotalik ortishi - bazan kamayishi )
● silindrlar , gialinlar , eritrotsitlar , leykotsitlar
Instrumental :
● Buyrak UTT
● Doppler UTT
● KT yoki MRT
● Buyrak biopsiyasi
Davolash 2-qismda ...
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
SURUNKALI BUYRAK YETISHMOVCHILIGI ( Davolash )
Surunkali buyrak yetishmovchiligini to'liq davolab yuborish imkonsiz lekin buyrak funskiyasini yaxshilash , simptomlarni kamaytrish va bemorni hayot sifatini yaxshilash mumkin.
1. Qo'l va oyoqlarda shish ( suyuqlik to'planishi ) + Glomerulyar filtratsiya tezligi ( gft 20-30 ml/min ) buzilsa DIURETIKLAR !
Furosemid 4,0 v/i ( 1-2maxal )
|
Gipoxlortiazid 25 mg
2. Metabolik atsidoz yuzaga kelsa
Natriybikorbonat 4%-200,0 v/i
3. Qonda giperkalemiya yuzaga kelishi mumkin. Bu holatda uni kamaytrish uchun
Insulin 10TB + Glukoza 5%-250,0 v/i
4. Qonda Suyuqlik yig'ilishi natijasida gipertoniya yuzaga kelishi + yurakka yuklama ortishi mumkin.
● Kankor 5 mg ( yurakka yuklama kamaytrish )
● Lorista 100 mg ( qon bosimini normallashtrish )
5. Temir tanqisligi anemiyasini oldini olish uchun bemorga Temir preparatlari buyuriladi.
6. Dializga tayyorgarlik !
Gemodializ
● Maxsus apparat orqali qon toksinlardan tozalanadi.
● Haftada 2-3 marta ( 3-5 soat ) amalga oshiriladi.
● Qon tomiriga kateter yoki fistula o'rnatish kerak bo'ladi.
Ko'rsatmalar :
● Diuretik dozasi vaziyatga qarab ortishi yoki kamayishi mumkin.
● Natriy bikorbanatni Ph ko'rsatkichiga qarab buyurish ( alkaloz chaqirishi mumkin )
● Qondagi natriy va kaliy miqdorini nazorat qilish
Tavsiyalar :
● Tuz iste'molini cheklash ( shish ortadi )
● Suyuqlikni nazorat qilish ( ayniqsa shish bo'lsa va siyish kamaygan bo'lsa )
● Oqsilni cheklash
● Kaliy va Fosforga boy maxsulotlardan voz kechish ( chunki shundoq ham miqdori baland boladi qonda )
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Surunkali buyrak yetishmovchiligini to'liq davolab yuborish imkonsiz lekin buyrak funskiyasini yaxshilash , simptomlarni kamaytrish va bemorni hayot sifatini yaxshilash mumkin.
1. Qo'l va oyoqlarda shish ( suyuqlik to'planishi ) + Glomerulyar filtratsiya tezligi ( gft 20-30 ml/min ) buzilsa DIURETIKLAR !
Furosemid 4,0 v/i ( 1-2maxal )
|
Gipoxlortiazid 25 mg
2. Metabolik atsidoz yuzaga kelsa
Natriybikorbonat 4%-200,0 v/i
3. Qonda giperkalemiya yuzaga kelishi mumkin. Bu holatda uni kamaytrish uchun
Insulin 10TB + Glukoza 5%-250,0 v/i
4. Qonda Suyuqlik yig'ilishi natijasida gipertoniya yuzaga kelishi + yurakka yuklama ortishi mumkin.
● Kankor 5 mg ( yurakka yuklama kamaytrish )
● Lorista 100 mg ( qon bosimini normallashtrish )
5. Temir tanqisligi anemiyasini oldini olish uchun bemorga Temir preparatlari buyuriladi.
6. Dializga tayyorgarlik !
Gemodializ
● Maxsus apparat orqali qon toksinlardan tozalanadi.
● Haftada 2-3 marta ( 3-5 soat ) amalga oshiriladi.
● Qon tomiriga kateter yoki fistula o'rnatish kerak bo'ladi.
Ko'rsatmalar :
● Diuretik dozasi vaziyatga qarab ortishi yoki kamayishi mumkin.
● Natriy bikorbanatni Ph ko'rsatkichiga qarab buyurish ( alkaloz chaqirishi mumkin )
● Qondagi natriy va kaliy miqdorini nazorat qilish
Tavsiyalar :
● Tuz iste'molini cheklash ( shish ortadi )
● Suyuqlikni nazorat qilish ( ayniqsa shish bo'lsa va siyish kamaygan bo'lsa )
● Oqsilni cheklash
● Kaliy va Fosforga boy maxsulotlardan voz kechish ( chunki shundoq ham miqdori baland boladi qonda )
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
DISSIRKULYATOR ENSEFALOPATIYA
Dissirkulyator ensefalopatiya - bu miyada qon aylanishining surunkali buzilishi bo'lib , miya funksiyalarining asta sekin yomonlashuviga va undagi tarkibiy o'zgarishlarga olib keladi. Bu kasallik ayniqsa keksa odamlar orasida keng tarqalgan bo'lib ammo holatlar 40 yoshgacha bo'lgan odamlarda ayniqsa aqliy mehnat bikan shug'ullanadiganlarda tez tez qayd etiladi.
Belgilari :
● Bosh og'rishi
● Bosh aylanishi
● Xotira buzilishi
● Quloqlarda shovqin
● Kuchli charchoq
● Diqqatning pasayishi
● Harakatlanish buzilishi
● Depressiv holatlar
● Emotsional buzilish
● Intelektual qobilyat buzilishi
Labarator va Instumental tekshiruvlar :
● Miyani kompyuter tomografiya qilish
● Magnitorezonans tomografiya
● Yurak va qon tomirlar UZI qilish
● Angiografiya
● Exokardiografiya
● Doppler ( Ultratovushli dopler )
● Umumiy qon tahlili
● Umumiy siydik tahlili
Davolash :
1. Mannitol 15%-200,0 v/i
|
Furosemid 4,0 v/i
( Miya shishini oldini olish )
2. Sitikolin 1000/4 mg
Nacl 0,9%-100,0 v/i
3. L - lizin 10,0
Nacl 0,9%-100,0 v/i
4. Vitamin B1 2,0 v/i
5. Vitamin B6 2,0 v/i
6. Geparin 5000 ED 1,0 t/o
2 maxal ( qon bosimi 150/90 dan past bo'lsa )
7. Betaserk 24 mg 1 tabletka x 2 maxal
8. Qon bosimini tazorat qilish
9. Tuz iste'molini cheklash
10. Qondagi Xolestrin miqdorini nazorat qilish.
Bu mening shaxsiy qarashlarim. Vaziyatga qarab dorilar o'zgarishi mumkin.
Doctor Numonov
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Dissirkulyator ensefalopatiya - bu miyada qon aylanishining surunkali buzilishi bo'lib , miya funksiyalarining asta sekin yomonlashuviga va undagi tarkibiy o'zgarishlarga olib keladi. Bu kasallik ayniqsa keksa odamlar orasida keng tarqalgan bo'lib ammo holatlar 40 yoshgacha bo'lgan odamlarda ayniqsa aqliy mehnat bikan shug'ullanadiganlarda tez tez qayd etiladi.
Belgilari :
● Bosh og'rishi
● Bosh aylanishi
● Xotira buzilishi
● Quloqlarda shovqin
● Kuchli charchoq
● Diqqatning pasayishi
● Harakatlanish buzilishi
● Depressiv holatlar
● Emotsional buzilish
● Intelektual qobilyat buzilishi
Labarator va Instumental tekshiruvlar :
● Miyani kompyuter tomografiya qilish
● Magnitorezonans tomografiya
● Yurak va qon tomirlar UZI qilish
● Angiografiya
● Exokardiografiya
● Doppler ( Ultratovushli dopler )
● Umumiy qon tahlili
● Umumiy siydik tahlili
Davolash :
1. Mannitol 15%-200,0 v/i
|
Furosemid 4,0 v/i
( Miya shishini oldini olish )
2. Sitikolin 1000/4 mg
Nacl 0,9%-100,0 v/i
3. L - lizin 10,0
Nacl 0,9%-100,0 v/i
4. Vitamin B1 2,0 v/i
5. Vitamin B6 2,0 v/i
6. Geparin 5000 ED 1,0 t/o
2 maxal ( qon bosimi 150/90 dan past bo'lsa )
7. Betaserk 24 mg 1 tabletka x 2 maxal
8. Qon bosimini tazorat qilish
9. Tuz iste'molini cheklash
10. Qondagi Xolestrin miqdorini nazorat qilish.
Bu mening shaxsiy qarashlarim. Vaziyatga qarab dorilar o'zgarishi mumkin.
Doctor Numonov
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
KOLLAPS
KoIlaps (tushib ketish) – klinik jihatdan arterial qon bosimining o‘tkir va keskin pasayishi bilan xarakterlanadigan va zudlik bilan hamda kechiktirib bo‘lmaydigan yordamni talab qiladigan holat hisoblanadi.
Arterial qon bosimi o‘tkir pasayishining 3 turi tafovut etiladi:
1 - turi. Kardiogen gipotoniya bevosita yurak kasalliklari bilan bog‘liq bo‘Iib, ko‘pincha miokard infarktida kardiogen shok tipida kechadi. Undan tashqari o‘tkir miokardit va o‘pka tomirlari emboliyasida ham уuzaga kelishi mumkin.
2 - turi. Tomir kollapsi periferik qon-tomirlarning kengayishi bilan xarakterlanib, ko‘pincha o‘tkir infeksion kasalliklarda kuzatiladi.
3-turi. Gemorragik kollaps aylanib yuruvchi qon hajmining kamayishi bilan bog'liq. Bunday gipotoniyaning sababi ko‘p miqdorda massiv qon yo‘qotish hisoblanadi.
Kechiktirib bo‘lmaydigan yordam.
Nokardiogen tomir kollapslarida davolash asosiy kasallikni davolashga qaratilgan hamda tomir tonusini va arterial bosimni ko'tarishga qaratilgan simptomatik choralar olib boriladi. Intoksikatsiya holatlarida 5% - 1 l glyukoza yoki izotonik natriy xlor eritmasini vena ichiga tomchilab quyish tavsiya etiladi. Kollapsni davolashda mushak ichiga yoki teri orasiga 1 ml 1% mezaton eritmasi kiritiladi. Og‘ir holatlarda ayniqsa narkotiklar bilan zaharlanganda 0,2% - 1-2 ml noradrenalinni 500 ml 5% glyukoza bilan vena ichiga tomchilab o'tkazilsa samara yaxshi bo'ladi.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
KoIlaps (tushib ketish) – klinik jihatdan arterial qon bosimining o‘tkir va keskin pasayishi bilan xarakterlanadigan va zudlik bilan hamda kechiktirib bo‘lmaydigan yordamni talab qiladigan holat hisoblanadi.
Arterial qon bosimi o‘tkir pasayishining 3 turi tafovut etiladi:
1 - turi. Kardiogen gipotoniya bevosita yurak kasalliklari bilan bog‘liq bo‘Iib, ko‘pincha miokard infarktida kardiogen shok tipida kechadi. Undan tashqari o‘tkir miokardit va o‘pka tomirlari emboliyasida ham уuzaga kelishi mumkin.
2 - turi. Tomir kollapsi periferik qon-tomirlarning kengayishi bilan xarakterlanib, ko‘pincha o‘tkir infeksion kasalliklarda kuzatiladi.
3-turi. Gemorragik kollaps aylanib yuruvchi qon hajmining kamayishi bilan bog'liq. Bunday gipotoniyaning sababi ko‘p miqdorda massiv qon yo‘qotish hisoblanadi.
Kechiktirib bo‘lmaydigan yordam.
Nokardiogen tomir kollapslarida davolash asosiy kasallikni davolashga qaratilgan hamda tomir tonusini va arterial bosimni ko'tarishga qaratilgan simptomatik choralar olib boriladi. Intoksikatsiya holatlarida 5% - 1 l glyukoza yoki izotonik natriy xlor eritmasini vena ichiga tomchilab quyish tavsiya etiladi. Kollapsni davolashda mushak ichiga yoki teri orasiga 1 ml 1% mezaton eritmasi kiritiladi. Og‘ir holatlarda ayniqsa narkotiklar bilan zaharlanganda 0,2% - 1-2 ml noradrenalinni 500 ml 5% glyukoza bilan vena ichiga tomchilab o'tkazilsa samara yaxshi bo'ladi.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Оила ҳамширасининг асосий кўникмалари
✅Турли ёшдаги аҳоли гуруҳлари ўртасида соғлом турмуш тарзини тарғиб қилиш, соғлом авлодни тарбиялаш, юқумли ва ноинфекцион касалликларни олдини олиш бўйича аҳоли ўртасида санитария тарғибот ишларни олиб боради.
✅Болалар саломатлигини муҳофаза қилишда:
чилла давридаги чақалоқнинг физиологик ҳолатларини баҳолаш (вазни, бўйи, физиологик мослашуви, унинг парвариши);
✅2 ёшгача бўлган даврда тана вазнини ўлчаш;
✅боланинг бўй узунлигини ўлчаш;
✅бош ва кўкрак айланасини ўлчаш;
✅олинган ўсиш кўрсаткичларини баҳолаш;
✅асаб тизимининг ҳолатини баҳолаш;
✅тери эластиклигини аниқлаш;
тери ва шиллиқ қаватларини парваришлаш;
✅сезги аъзоларининг ҳолатини баҳолаш;
✅эндокрин тизимининг ҳолатини баҳолаш;
✅нафас олиш сонини хисоблаш;
пульс тезлигини хисоблаш;
✅АБни ўлчаш;
периферик лимфа тугунларини пайпаслаш ва баҳолаш;
овқат хазм қилиш тизимининг ҳолатини баҳолаши (қусиш, ич келиши, қорин дам бўлиши);
✅оғиз бўшлиғини кўздан кечириш;
✅қоринни пайпаслаш;
сийдик чиқариш тизимининг ҳолатини баҳолаш;
✅эмланиш ҳолатига бахо бериш;
шифокор тавсиясига кўра муолажаларни бажариш.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
✅Турли ёшдаги аҳоли гуруҳлари ўртасида соғлом турмуш тарзини тарғиб қилиш, соғлом авлодни тарбиялаш, юқумли ва ноинфекцион касалликларни олдини олиш бўйича аҳоли ўртасида санитария тарғибот ишларни олиб боради.
✅Болалар саломатлигини муҳофаза қилишда:
чилла давридаги чақалоқнинг физиологик ҳолатларини баҳолаш (вазни, бўйи, физиологик мослашуви, унинг парвариши);
✅2 ёшгача бўлган даврда тана вазнини ўлчаш;
✅боланинг бўй узунлигини ўлчаш;
✅бош ва кўкрак айланасини ўлчаш;
✅олинган ўсиш кўрсаткичларини баҳолаш;
✅асаб тизимининг ҳолатини баҳолаш;
✅тери эластиклигини аниқлаш;
тери ва шиллиқ қаватларини парваришлаш;
✅сезги аъзоларининг ҳолатини баҳолаш;
✅эндокрин тизимининг ҳолатини баҳолаш;
✅нафас олиш сонини хисоблаш;
пульс тезлигини хисоблаш;
✅АБни ўлчаш;
периферик лимфа тугунларини пайпаслаш ва баҳолаш;
овқат хазм қилиш тизимининг ҳолатини баҳолаши (қусиш, ич келиши, қорин дам бўлиши);
✅оғиз бўшлиғини кўздан кечириш;
✅қоринни пайпаслаш;
сийдик чиқариш тизимининг ҳолатини баҳолаш;
✅эмланиш ҳолатига бахо бериш;
шифокор тавсиясига кўра муолажаларни бажариш.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
🚨 “Қаерингиз оғрияпти? Танангиз сигнал беряпти👇
🔹 Ўнг қовурға остида оғриқ – Бу жигар эмас, ўт пуфаги! Жигарда оғриқ сезувчи нервлар йўқ.
🔹 Чап қовурға остида оғриқ – Ошқозон ости бези муаммоси (панкреатит эҳтимоли).
🔹 Қорин марказида оғриқ – Ошқозон ёки яра касаллиги. Гастрит эса оғриқ бермайди!
🔹 Киндикдан пастда оғриқ – Сийдик пуфаги билан боғлиқ муаммо.
🔹 Ўнг пастки қоринда оғриқ – Аппендицит бўлиши мумкин!
🔹 Чап пастки қоринда оғриқ – Кўпинча қабзият сабаб.
⚠ Оғриқни эътиборсиз қолдирманг! Агар кучайса ёки узоқ давом этса – шифокорга мурожаат қилинг! 🏥
📌 Видеони сақланг ва дўстларингиз билан бўлишинг! 🔄
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
🔹 Ўнг қовурға остида оғриқ – Бу жигар эмас, ўт пуфаги! Жигарда оғриқ сезувчи нервлар йўқ.
🔹 Чап қовурға остида оғриқ – Ошқозон ости бези муаммоси (панкреатит эҳтимоли).
🔹 Қорин марказида оғриқ – Ошқозон ёки яра касаллиги. Гастрит эса оғриқ бермайди!
🔹 Киндикдан пастда оғриқ – Сийдик пуфаги билан боғлиқ муаммо.
🔹 Ўнг пастки қоринда оғриқ – Аппендицит бўлиши мумкин!
🔹 Чап пастки қоринда оғриқ – Кўпинча қабзият сабаб.
⚠ Оғриқни эътиборсиз қолдирманг! Агар кучайса ёки узоқ давом этса – шифокорга мурожаат қилинг! 🏥
📌 Видеони сақланг ва дўстларингиз билан бўлишинг! 🔄
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
СПИД тест.pdf
176.1 KB
OPТИРИЛГАН ИММУНИТЕТ ТАНҚИСЛИГИ СИНДРОМИ МАСАЛАЛАРИ БЎЙИЧА ХАМШИРАЛАР УЧУН ТЕСТ САВОЛЛАРИ
( Жавоблари билан) ✅
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
( Жавоблари билан) ✅
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
❗️Нима учун олтин эркаклар учун зарарли, аёллар учун фойдали.
Бу маълумотни яқинларга юбориб қўямиз
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Бу маълумотни яқинларга юбориб қўямиз
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Видеода Вирусни қандай қилиб тез тарқалиши кўрсатилган.
Энди ҳаво томчи орқали юқишини тасаввур қилиб кўрсангиз ҳам бўлади 🧐
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Энди ҳаво томчи орқали юқишини тасаввур қилиб кўрсангиз ҳам бўлади 🧐
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Savol: Teri orasiga in'ektsiya qilish texnikasi aytib bering.
Teri orasiga in'ektsiya qilish (intradermal in'ektsiya) – dori vositasini terining ustki qatlamiga (dermaning ichiga) yuborish usuli bo‘lib, u diagnostik testlar (masalan, Mantoux testi) yoki mahalliy ta’sir ko‘rsatuvchi dorilar uchun qo‘llaniladi. Bu usul nozik va aniqlik talab qiladigan texnikadir.
1. Tayyorgarlik bosqichi.
a. Zarur jihozlar:
• Steril shprits (1 ml hajmli, 26–27 G diametrli nozik ignali).
• Dori vositasi (masalan, diagnostik test eritmasi yoki mahalliy anestetik).
• Antiseptik eritma yoki spirtli salfetkalar.
• Steril doka yoki qog‘oz salfetka.
• Qo‘lqoplar.
b. Gigienaga rioya qilish:
• Qo‘llaringizni iliq suv va sovun bilan yuvib quriting.
• Steril qo‘lqop kiying.
c. Bemorni tayyorlash:
• Bemorga protsedura haqida tushuntiring va uni qulay holatda joylashtiring.
• Ko‘pincha oldingi bilakning ichki yuzasi in'ektsiya uchun tanlanadi.
2. Teri orasiga in'ektsiya texnikasi.
a. Preparatni tayyorlash:
1. Ampula yoki flakondan dorini shpritsga torting.
- Ampulani ochishdan oldin antiseptik bilan artib tozalang.
- Shpritsga dorini tortayotganda havo pufakchalarini olib tashlang.
2. Shpritsda faqat kerakli hajmdagi dorini qoldiring (odatda 0,1 ml).
b. In'ektsiya joyiga ishlov berish:
• In'ektsiya joyini antiseptik bilan artib tozalang (spiral harakatda, markazdan chetga qarab).
• Terining to‘liq qurishini kuting (nam teriga in'ektsiya qilishdan saqlaning).
c. Ignani kiritish:
1. Teri yuzasini bosh barmoq va ko‘rsatkich barmoq yordamida yengil torting (teri tekis bo‘lishi kerak).
2. Ignani teriga 10–15° burchak ostida kiriting (ignaning uch qismi dermaga kirib turishi kerak).
3. Ignani faqat teri ostki qatlamiga yetguncha sekin kiritish.
d. Dorini yuborish:
• Shprits pistonini asta-sekin bosib, dori vositasini teri ichiga yuboring.
• Dorining kiritilishi natijasida terida kichik pufakcha yoki "limon po‘sti" shaklidagi ko‘tarilma paydo bo‘ladi.
e. Ignani chiqarish:
• Ignani sekin va bir tekis harakat bilan chiqarib oling.
• In'ektsiya joyiga bosmang yoki artmang (dori vositasi teri orasida qolishi kerak).
3. Yakuniy bosqich.
a. Ishlatilgan vositalarni utilizatsiya qilish:
• Ishlatilgan shprits va ignani maxsus konteynerga tashlang.
• Qo‘lqoplarni yechib, qo‘llaringizni sovun va suv bilan yuvib quriting.
b. Bemorni kuzatish:
• Bemorni 15–30 daqiqa kuzating (allergik yoki nojo‘ya reaksiyalar yuzaga kelishi mumkin).
• In'ektsiya joyidagi o‘zgarishlarni qayd eting (masalan, Mantoux testida pufakchaning kattaligi va qizarishi baholanadi).
4. Muhim qoidalar:
1. Dorini to‘g‘ri joyga kiritish:
- Teri ostiga (subkutan) yoki mushakka yuborilmasligi kerak.
2. Dorining hajmi:
- Teri orasiga kiritiladigan dorining hajmi odatda 0,1–0,5 ml dan oshmasligi kerak.
3. Aseptika qoidalariga rioya qilish:
- Sterillikka qat’iy rioya qilish infektsiyani oldini olish uchun muhimdir.
5. Teri orasiga in'ektsiyaning keng qo‘llanilishi:
• Tuberkulin testi (Mantoux testi): Sil kasalligini diagnostika qilish.
• Allergik testlar:
Allergenlarga organizmning javobini aniqlash.
• Mahalliy anestetiklar:
Kichik jarrohlik aralashuvlar oldidan.
Ehtiyot choralari:
• In'ektsiya joyida qon chiqishi yoki dorining mushakka o‘tib ketishi texnik xato hisoblanadi.
• Agar bemorda kutilmagan allergik reaksiyalar yuzaga kelsa, darhol shoshilinch tibbiy yordam ko‘rsatilishi lozim.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Teri orasiga in'ektsiya qilish (intradermal in'ektsiya) – dori vositasini terining ustki qatlamiga (dermaning ichiga) yuborish usuli bo‘lib, u diagnostik testlar (masalan, Mantoux testi) yoki mahalliy ta’sir ko‘rsatuvchi dorilar uchun qo‘llaniladi. Bu usul nozik va aniqlik talab qiladigan texnikadir.
1. Tayyorgarlik bosqichi.
a. Zarur jihozlar:
• Steril shprits (1 ml hajmli, 26–27 G diametrli nozik ignali).
• Dori vositasi (masalan, diagnostik test eritmasi yoki mahalliy anestetik).
• Antiseptik eritma yoki spirtli salfetkalar.
• Steril doka yoki qog‘oz salfetka.
• Qo‘lqoplar.
b. Gigienaga rioya qilish:
• Qo‘llaringizni iliq suv va sovun bilan yuvib quriting.
• Steril qo‘lqop kiying.
c. Bemorni tayyorlash:
• Bemorga protsedura haqida tushuntiring va uni qulay holatda joylashtiring.
• Ko‘pincha oldingi bilakning ichki yuzasi in'ektsiya uchun tanlanadi.
2. Teri orasiga in'ektsiya texnikasi.
a. Preparatni tayyorlash:
1. Ampula yoki flakondan dorini shpritsga torting.
- Ampulani ochishdan oldin antiseptik bilan artib tozalang.
- Shpritsga dorini tortayotganda havo pufakchalarini olib tashlang.
2. Shpritsda faqat kerakli hajmdagi dorini qoldiring (odatda 0,1 ml).
b. In'ektsiya joyiga ishlov berish:
• In'ektsiya joyini antiseptik bilan artib tozalang (spiral harakatda, markazdan chetga qarab).
• Terining to‘liq qurishini kuting (nam teriga in'ektsiya qilishdan saqlaning).
c. Ignani kiritish:
1. Teri yuzasini bosh barmoq va ko‘rsatkich barmoq yordamida yengil torting (teri tekis bo‘lishi kerak).
2. Ignani teriga 10–15° burchak ostida kiriting (ignaning uch qismi dermaga kirib turishi kerak).
3. Ignani faqat teri ostki qatlamiga yetguncha sekin kiritish.
d. Dorini yuborish:
• Shprits pistonini asta-sekin bosib, dori vositasini teri ichiga yuboring.
• Dorining kiritilishi natijasida terida kichik pufakcha yoki "limon po‘sti" shaklidagi ko‘tarilma paydo bo‘ladi.
e. Ignani chiqarish:
• Ignani sekin va bir tekis harakat bilan chiqarib oling.
• In'ektsiya joyiga bosmang yoki artmang (dori vositasi teri orasida qolishi kerak).
3. Yakuniy bosqich.
a. Ishlatilgan vositalarni utilizatsiya qilish:
• Ishlatilgan shprits va ignani maxsus konteynerga tashlang.
• Qo‘lqoplarni yechib, qo‘llaringizni sovun va suv bilan yuvib quriting.
b. Bemorni kuzatish:
• Bemorni 15–30 daqiqa kuzating (allergik yoki nojo‘ya reaksiyalar yuzaga kelishi mumkin).
• In'ektsiya joyidagi o‘zgarishlarni qayd eting (masalan, Mantoux testida pufakchaning kattaligi va qizarishi baholanadi).
4. Muhim qoidalar:
1. Dorini to‘g‘ri joyga kiritish:
- Teri ostiga (subkutan) yoki mushakka yuborilmasligi kerak.
2. Dorining hajmi:
- Teri orasiga kiritiladigan dorining hajmi odatda 0,1–0,5 ml dan oshmasligi kerak.
3. Aseptika qoidalariga rioya qilish:
- Sterillikka qat’iy rioya qilish infektsiyani oldini olish uchun muhimdir.
5. Teri orasiga in'ektsiyaning keng qo‘llanilishi:
• Tuberkulin testi (Mantoux testi): Sil kasalligini diagnostika qilish.
• Allergik testlar:
Allergenlarga organizmning javobini aniqlash.
• Mahalliy anestetiklar:
Kichik jarrohlik aralashuvlar oldidan.
Ehtiyot choralari:
• In'ektsiya joyida qon chiqishi yoki dorining mushakka o‘tib ketishi texnik xato hisoblanadi.
• Agar bemorda kutilmagan allergik reaksiyalar yuzaga kelsa, darhol shoshilinch tibbiy yordam ko‘rsatilishi lozim.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
❓Organizmga dori moddalari yuborish usullari qanday ekanligini bilasizmi?
1. Enteral
2. Parenteral
💊1. Enteral usul deganda, dori moddalarini oshqozon-ichak yo'li orqali yuborish tushuniladi. Masalan, til ostiga, og'iz orqali, o'n ikki barmoqli ichakka, to'g'ri ichakka va h.k.
2. Parenteral usul deganda, dori moddalarini oshqozon-ichakdan tashqi yo'llar orqali organizmga yuborilishini tushunamiz.
💉Parenteral usul:
-Nafas orqali - ingalyatsiya, aerozol;
-Shilliq qavatlarga;
-Bo'shliqlarga;
-Teri ostiga;
-Mushak orasiga;
-Venaga ichiga;
-Arteriyalarga;
-Orqa miya kanaliga;
-Bo'g'imlarga;
-Suyaklar orasiga va h.k.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
1. Enteral
2. Parenteral
💊1. Enteral usul deganda, dori moddalarini oshqozon-ichak yo'li orqali yuborish tushuniladi. Masalan, til ostiga, og'iz orqali, o'n ikki barmoqli ichakka, to'g'ri ichakka va h.k.
2. Parenteral usul deganda, dori moddalarini oshqozon-ichakdan tashqi yo'llar orqali organizmga yuborilishini tushunamiz.
💉Parenteral usul:
-Nafas orqali - ingalyatsiya, aerozol;
-Shilliq qavatlarga;
-Bo'shliqlarga;
-Teri ostiga;
-Mushak orasiga;
-Venaga ichiga;
-Arteriyalarga;
-Orqa miya kanaliga;
-Bo'g'imlarga;
-Suyaklar orasiga va h.k.
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Оёқ кафти эпидермофитияси
Оёқ кафти эпидермофитияси тери ва тирноқлар зарарланиши билан характерланади, қизил доғлар, эрозиялар, сариқ доғлар, пуфаклар ҳосил бўлади. Тирноқ қалинлашади ва аста-секин кўчиб боради.
САБАБЛАРИ: Тричопҳйтон ментагропҳйтес замбуруғи юқиши - Жихозлардан юқиши - Ҳаммом, бассейн, сув хавзаларидан, спортзалдан замбуруғ юқиши - Оёқнинг кўп терлаши - Бармоқлар орасининг тор бўлиши - Тернинг ишқорий реакцияси - Ясси оёқлик Касаллик ривожланишига қуйидагилар ёрдам беради - Оёқларнинг трофик яралари - Варикоз ва сурункали веноз етишмовчилик - Вегето-томир дистонияси - Полиневропатия
СИМПТОМЛАР: Ҳозирги даврда эпидермофитияларнинг 5 тури мавжуд: сквамоз, интертригиноз, дисгидротик, яширин турлари ва тирноқ эпидермофитияси. - Аллергик тошмалар - Оёқ кафтининг устки қисмида усти оқиш бўлган қизил бляшкаларнинг пайдо бўлиши - Сариқ тусдаги тери қавариқларининг пайдо бўлиши - Оғриқли тери қичишиши - Тери шиши - Эрозиялар - Яллиғланувчи майда тошмалар - Тери ёрилиши - Тирноқ пластинкасининг синиши ва кўчиши - Йирингли ва қонли ажралмалар
ДИАГНОСТИКА: Дерматоскопия - Вуд люминиснетсент лампасини қўллаш - Тери пҲ ини аниқлаш - Тирноқдан қиринди олиш - Қириндини озуқали муҳитларга экиш - Қўшимча равишда ортопед, флеболог, қон томирлар жарроҳи, эндокринолог маслаҳати.
ДАВОЛАШ: Гиперкератик соҳаларни олиш - Дисгидротик ва интертригиноз турларда ўткир яллиғланишни бартараф этиш - Кератолитик воситаларни қўллаш - Яллиғланиш ва антигистамин воситалар - Зарарланган тирноқни олиб ташлаш - Антимикотик воситалар билан тирноқ ишлови - Оғир ҳолларда антимикотик дориларни ичиш
ПРОФИЛАКТИКА: Шахсий гигиенага риоя қилиш
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Оёқ кафти эпидермофитияси тери ва тирноқлар зарарланиши билан характерланади, қизил доғлар, эрозиялар, сариқ доғлар, пуфаклар ҳосил бўлади. Тирноқ қалинлашади ва аста-секин кўчиб боради.
САБАБЛАРИ: Тричопҳйтон ментагропҳйтес замбуруғи юқиши - Жихозлардан юқиши - Ҳаммом, бассейн, сув хавзаларидан, спортзалдан замбуруғ юқиши - Оёқнинг кўп терлаши - Бармоқлар орасининг тор бўлиши - Тернинг ишқорий реакцияси - Ясси оёқлик Касаллик ривожланишига қуйидагилар ёрдам беради - Оёқларнинг трофик яралари - Варикоз ва сурункали веноз етишмовчилик - Вегето-томир дистонияси - Полиневропатия
СИМПТОМЛАР: Ҳозирги даврда эпидермофитияларнинг 5 тури мавжуд: сквамоз, интертригиноз, дисгидротик, яширин турлари ва тирноқ эпидермофитияси. - Аллергик тошмалар - Оёқ кафтининг устки қисмида усти оқиш бўлган қизил бляшкаларнинг пайдо бўлиши - Сариқ тусдаги тери қавариқларининг пайдо бўлиши - Оғриқли тери қичишиши - Тери шиши - Эрозиялар - Яллиғланувчи майда тошмалар - Тери ёрилиши - Тирноқ пластинкасининг синиши ва кўчиши - Йирингли ва қонли ажралмалар
ДИАГНОСТИКА: Дерматоскопия - Вуд люминиснетсент лампасини қўллаш - Тери пҲ ини аниқлаш - Тирноқдан қиринди олиш - Қириндини озуқали муҳитларга экиш - Қўшимча равишда ортопед, флеболог, қон томирлар жарроҳи, эндокринолог маслаҳати.
ДАВОЛАШ: Гиперкератик соҳаларни олиш - Дисгидротик ва интертригиноз турларда ўткир яллиғланишни бартараф этиш - Кератолитик воситаларни қўллаш - Яллиғланиш ва антигистамин воситалар - Зарарланган тирноқни олиб ташлаш - Антимикотик воситалар билан тирноқ ишлови - Оғир ҳолларда антимикотик дориларни ичиш
ПРОФИЛАКТИКА: Шахсий гигиенага риоя қилиш
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Оёқ ости сўгаллари
Оёқ ости сўгаллари оёқ кафтида хавфсиз ўсимталар ҳосил бўлувчи касаллик, сўгалларнинг 35% ни ташкил этади.
САБАБЛАРИ: Одам папиллома вируси билан касалланишдан юзага келади. - Оёқ кафти микротравмалари; - Оёқ териси қуриши; - Деформатсияга олиб келувчи касалликлар (яссиоёқлик, остеоартроз, артрит); - Оёқ кафти териси бутунлигининг бузилишига олиб келувчи касалликлар (веналар варикоз кенгайиши, қандли диабет); - Кўп терлаш; - Иммунитет пасайиши; - Тор оёқ кийим; - Кўп стресс.
БЕЛГИЛАР: Бир неча миллиметрдан 2 сантиметргача бўлган юмалоқ шаклдаги ҳосилалар; - Сўгаллар қичишиши; - Тери қуриши; - Юрганда оғриқ; - Шикастланганда қонаш.
ДИАГНОСТИКА: Умумий кўрик; - Дерматоскопия; - ПСР диагностика; - Гистологик текширув.
ДАВОЛАШ: маҳаллий даволаш; - Иммунотерапия; Жарроҳлик йўли билан даволаш : - Хирургик скалпел билан тозалалш; - Электрохирургия (ток билан куйдириш); - Радиотўлқин билан олиб ташлаш; - Криодеструксия; - Лазер билан олиб ташлаш; - Баъзи сўгаллар 12-18 ойдан сўнг ўз-ўзидан тузалади.
АСОРАТЛАРИ: Бошқа соҳаларда сўгал чиқиши; - Тери саратони.
ҲАВФ ГУРУҲИ: Организмда гормонал бузилишлар; - ОИТС билан касалланганлар.
ПРОФИЛАКТИКА: Иммунитетни кучайтириш; - Витаминга бой маҳсулотлар; - Оёқ терисини тўғри парваришлаш; - Синтетик матолардан, тор оёқ кийим киймаслик; - Умумий фойдаланиш жойларда яланг оёқ юрмаслик (бассейн, сауна).
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Оёқ ости сўгаллари оёқ кафтида хавфсиз ўсимталар ҳосил бўлувчи касаллик, сўгалларнинг 35% ни ташкил этади.
САБАБЛАРИ: Одам папиллома вируси билан касалланишдан юзага келади. - Оёқ кафти микротравмалари; - Оёқ териси қуриши; - Деформатсияга олиб келувчи касалликлар (яссиоёқлик, остеоартроз, артрит); - Оёқ кафти териси бутунлигининг бузилишига олиб келувчи касалликлар (веналар варикоз кенгайиши, қандли диабет); - Кўп терлаш; - Иммунитет пасайиши; - Тор оёқ кийим; - Кўп стресс.
БЕЛГИЛАР: Бир неча миллиметрдан 2 сантиметргача бўлган юмалоқ шаклдаги ҳосилалар; - Сўгаллар қичишиши; - Тери қуриши; - Юрганда оғриқ; - Шикастланганда қонаш.
ДИАГНОСТИКА: Умумий кўрик; - Дерматоскопия; - ПСР диагностика; - Гистологик текширув.
ДАВОЛАШ: маҳаллий даволаш; - Иммунотерапия; Жарроҳлик йўли билан даволаш : - Хирургик скалпел билан тозалалш; - Электрохирургия (ток билан куйдириш); - Радиотўлқин билан олиб ташлаш; - Криодеструксия; - Лазер билан олиб ташлаш; - Баъзи сўгаллар 12-18 ойдан сўнг ўз-ўзидан тузалади.
АСОРАТЛАРИ: Бошқа соҳаларда сўгал чиқиши; - Тери саратони.
ҲАВФ ГУРУҲИ: Организмда гормонал бузилишлар; - ОИТС билан касалланганлар.
ПРОФИЛАКТИКА: Иммунитетни кучайтириш; - Витаминга бой маҳсулотлар; - Оёқ терисини тўғри парваришлаш; - Синтетик матолардан, тор оёқ кийим киймаслик; - Умумий фойдаланиш жойларда яланг оёқ юрмаслик (бассейн, сауна).
https://t.me/tibbiyot_xodimi_supper
Telegram
ТИББИЁТ ХОДИМИ
Реклама учун. @tib_supper га мурожат этинг.
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper
Тиббий билимингизни ошириб боринг.
- Барча турдаги малумотлар
- ССВ малумотлар
- Хамширалар амалий куникмалари
- Умумий тиббиёт ходимлари учун малумотлар
- Мусикалар
Хамкорлик учун: @tib_supper