This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Шабац - Припадник жандармерије Бранислав Т. (29 година) у кафићу је 15 минута психички и физички малтретирао бившу партнерку, репетирао је службени пиштољ и више пута јој га прислањао на главу. Претио је да ће убити њу и њеног десетогодишњег сина.
Он је ухапшен и тренутно се налази у притвору а тужилаштво је за ово тешко кривично дело предложило казну од максимално 1 (једне) ГОДИНЕ ЗАТВОРА❓
Српска Спарта Инфо
Он је ухапшен и тренутно се налази у притвору а тужилаштво је за ово тешко кривично дело предложило казну од максимално 1 (једне) ГОДИНЕ ЗАТВОРА
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Према писању листа Jerusalem Post, Израел је затражио међународну помоћ од Грчке, Кипра, Италије, Хрватске и Бугарске. Међутим, остаје нејасно да ли је нека од ових земаља одговорила.
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
„Тако се понашају пирати, мафија и криминалци“, рекла је Захарова
ЕК је раније упозорила Вучића да би одлазак на Параду победе у Москви наштетио кандидатури Србије за ЕУ
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Претходно, народни посланик и председник Одбора за образовање Скупштине Србије Марко Атлагић, поднео је кривичну пријаву против декана Правног факултета у Београду Бојана Милисављевића, због злоупотребе службеног положаја јер је невршењем службене дужности онемогућио одвијање основне делатности факултета и остварење права на образовање.
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Вели да само певамо о Косову и Метохији.
Јалово и безнадно.
Измиче нам, а ми певамо.
„Такав смо народ, не знаш нас. Нико нас не зна. Ни ми сами не знамо себе, веруј ми, па певамо…“, велим и ја.
„Ви кукате до неба кад вам се трн подвуче под нокат, а ми певамо и док нам се главе котрљају низа стране. Не схваташ!“, настављам певљиво, љут и кочоперан.
Он ће, бледуњави и скочањени сероња из западне касабе мени о нама и песмама Срба!
Ееееј, бледуњави робе скорених слина, у песмама нашим је неба силина.
Не пева Србин- Видовдану славећи претке, но свој Видовдан призива…
Знаш ли шта о једноме јутру марта 2004. године?!
Осамнаестом јутру тог марта, још се метохијски мраз вукао ко мрцина док где не би налетео на огњеве…
Огњеве српских села што су горела, вукао се мраз до њих да се огреје…
Певају огњена српска села.
Замонашили се пламенови, поју…
Пева Богородица Љевишка, Архангели певају, Самодрежа пева…гори камен и пева.
Пева Србље у Великој Хочи. Сабрало се у порти цркве и пева.
Пошле им звери по главе, а Србље пева!
Певао сам с њима. Чему глава ућуткана? Богу глава распевана!
Па, Србин над гробом пева! Хладнија је постеља ућутканих, но гроб распеваних.
Мили гробе- колевко ми рода.
Нису смеле звери на Хочу, а пошли су по главе.
Певали су Срби. Поплашиле су се звери у устукле.
Певала су спаљена села, звоници, молитвеници, епитрахиљи, иконе…певале да се не дају никоме до Богу!
Шта звери могу где Србин пева Господу радујући му се, побадајући распећа, облачећи се у она најлепша руа за Голготу..?
Не певамо, бре, да нас овде чују но тамо куд смо пошли!
Певамо с прецима да потомци науче стихове, пре но што се роде.
Да прогледају Грачаницом и Дечанима.
Да се радују своме Видовдану.
Највише је Србља тог дана рођено…
Нема гробова косовских јунака- њима се постеље колевке.
Певамо да посветимо сузе и осветимо неопеване.
Певам јер су моје мртве нашли где певају на Мојковцу.
Пева глава оца Харитона, витеза Милоша Ћирковића…
Певају главе живље од моје, па откуд мени право да ову жалим тишином..?
Запамти, никад песма Србинова није ни јаловна, ни безнадна!
О чему најгласније певамо- за то безгласно страдамо!
Не пева Србин да песмом отужи, већ да распеће заслужи и одужи!
Певај роде- да те чују тамо где си пошо…
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућности да се одупру Турцима.
Тражили су помоћ од западних хришћана у одбрани од османлија, а Ватикан их је дочекао уценом.
Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са Римокатоличком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт папе.
Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску.
Заказан је сабор у Фиренци 1439. године.
На сабор су дошли сви православни патријарси чак и руски.
Сви сем србског.
Владар Србије деспот Ђурађ Бранковић, рекао је србском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
Те 1439. године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари.
Сви сем србског (и светог Марка Ефеског).
Сазнавши да се Србија супротставила моћном Ватикану руски Велики Кнез је погубио свог патријарха због срамоте коју је нанео Русији.
Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију настали су нереди.
На захтев народа Васељенски патријарх је морао да се повуче.
Ватикан то Србима никад није опростио.
Вековима је римокатолицима у срце усађивао мржњу према Србима али и Русима, међу којима су углавном преко Пољака односно Аустро-Угарске развили унијатску пропаганду.
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Нажалост, комунисти су постигли да све што се тиче ђурђевданског уранка (и сви богати ђурђевдански обичаји—којих има највише након Божића) падне у заборав. ”Ђурђевданак—хајдучки састанак” се у комунизму изгубио у роштиљању и алкохолу који је однео и хајдучку традиција у Срба.
Као што су Божић заменили прославом Нове Године или Материце Осмим мартом, тако су комунисти перфидно заменили ђурђевдански за првомајски уранак и затрли народно сећање на један од најлепших празника у Срба, по коме се Срби разликују од свих других народа. Чак су и Горанци или наши Муслимани у Рашкој, Подрињу и Полимљу славили Ђурђевдан до данашњих дана иако су престали да буду Православци.
Док смо имали своју државу и док су њом владали српски кнежеви и краљеви, народ, девојке и деца су раним јутром на Ђурђевдан одлазили у природу, умивали се у чистим рекама, изворима и потоцима, певали родољубиве, хришћанске и традиционалне песме, правили венце од пољског цвећа, играли се и веселили и затим одлазили својим домовима на ђурђевдански ручак и поподне на славске прославе.
Славари су такође у цик зоре одлазили у природу да би, са првим црквеним звонима које су најављивали јутрење одлазили у своје храмове, да би након Литургије освештали славске колаче и журили кући да припреме славску прославу. И учитељи су на тај дан водили децу из школа у оближњу природу и са српском децом славили Ђурђевдан, пролеће и хајдучки састанак.
Откад постоји помен Срба, постоје и подаци о прославама Ђурђевданског уранка, славећи буђење природе и почетак пролећа. Ова традиција је трајала и пре него што је наш народ примио хришћанску веру пре око 1.300 година и благословом наше Цркве постала саставни део народне прославе једног од највећих православних светаца.
И не заборавите, уранак нема апсолутни никакве везе са 1. мајем.
Много је старији, традиционалнији, духовнијими смисленији за српски народ који не зна своју историју и традицију!
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
тражио сам само хлад,
који посо, који рад,
све ти је то зној и јад.
нису могли да ме схвате,
који посо, који труд,
ма све је то узалуд.
педесета кад налети,
када дође оно стање,
терапије, лекар, бање.
буди мангуп, ради мање,
буди зверка међ зверима,
срећан празник радницима.
ти радниче, ударниче,
послушајте савет Чиче,
жив ми био нерадниче.
01.05.25
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Александар Кисин се са својих 27 година добро држао и трчао је равноправно са млађим од њега седам-осам година. Он је био један од бораца с Кошара који су на тежи начин научили шта значи рат. Био је срећан и када је видео да ће као добровољац бити распоређен у 549. Моторизовану Бригаду и послат на Кошаре. Тамо се упознао са момцима из 72. Специјалне који су као добровољци ратовали у Босни и Крајини, па су као искусни борци имали много заједничких тема и догодовштина са ратишта.
Када их је видео како се нешто раније тог дана провлаче између њих и одлазе према Албанији, пожелео је да устане и крене за њима. Спречили су га само урођена дисциплина и свест о поштовању наређења. Међутим, када је чуо да су ти момци у невољи, ништа га није могло зауставити да не полети према њима и да својим грудима, ако треба, раскрчи пут до њих.
Трчао је узбрдо, пуцао, охрабривао друге. Схватио је да су већ направили рупу у линији терориста и устремио се на пукотину. Када се ослонио ногом на један камен и кренуо да прекорачи на другу страну, нешто га је зауставило. Као да га невидљива рука не само држи, већ и тера да клекне. То је и учинио. Видео је како поред њега пролазе други војници и одлазе према месту где су извиђачи упали у заседу.
- Чекајте мене, хтео је да викне, али гласа није било. Лево и десно, али мало даље, још увек су се водиле борбе. Снажно тело се и даље трудило да устане, да крене напред, да не прихвати неминовно, али залуд. Мишићи више нису слушали. Погледао је према небу и као да је видео родно Бугојно и своју кућу, а пред њом стару мајку која га је чекала. Само је изустио:
“Е, Бугојно, Бугојно… Не плачи, матера, и не чекај ме више јер овај пут ти нећу доћи.”
Сручио се на земљу. Поживео је довољно дуго да зачује повик неког од сабораца:
“Људи, погину нам Аца!”
Александар Кисин (1972 - 1999).
____
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM