🇷🇸 Тројица студената у хуманитарном маршу од Београда до Звечана:

„Заједно смо јачи."

Тројица младих студената са Факултета политичких наука – Филип Богићевић из Врњачке Бање, Новак Ђурић из Врања и Никола Јовановић из Борче – кренуће данас, 27. априла на хуманитарни марш дуг скоро 400 километара, од Београда до Звечана.
Ова акција реализује се у сарадњи са Хуманитарном организацијом "Косовско Поморавље".

Полазак је заказан из Манастира Раковица, након недељне литургије у 9.30 часова, а планирани долазак у Звечан је на Ђурђевдан, 6. маја. Са врха средњовековне тврђаве Звечан, младићи ће послати поруке слоге, јединства и љубави.

"Одлучили смо се на хуманитарно пешачење јер смо дирнути напорима и истрајношћу ХО ‘Косовско Поморавље‘ у реализиацији пројеката који имају за циљ пружање што бољих и нормалнијих услова за живот наших сународника на Косову и Метохији, упркос свим препрекама“, - наводе организатори.

Циљ ове десетодневне акције је прикупљање новчаних средстава за пројекте који обухватају улагања у спорт и образовање деце на Космету.

Средства се могу уплатити на динарске жиро-рачуне Хуманитарне организације:

Комерцијална банка: 205-266929-36

Банка Интеса: 160-6000000743964-30

„Заједно смо јачи“, поручују студенти, позивајући све да у складу са својим могућностима подрже ову иницијативу.

У манастиру Раковица, одакле студенти ускоро крећу на дуг пут, сахрањен је српски патријарх Павле, који је више деценија био и владика Рашко-призренски.

Српска Спарта Инфо

🇷🇸 Ceћање на Тибора Церну, који је погинуо на данашњи дан, на Кошарама, 1999. године:

- Миле, пала је граната међу добровољце. Ајмо да помогнемо, да довучемо људе, оне што још може да им се помогне...

- Церна, батали. Видиш да су снајпери одасвуда, пуца се... А и команда је да не смемо више да губимо људе!

- Ајде, бре, како можеш да слушаш да људи запомажу, можда преживи неко...

- Не, не можеш да идеш ни ти ни било ко!

- Ма ко те је*е! Ја идем сам. Пи*ко једна! Ако погинем, погинуо сам. Ако преживим, нек ме шаљу на војни суд, ја не могу да их слушам, а да им не помогнем.

...Овако Ката препричава последњи дијалог свог сина, младог Тибора Церне из Дебељаче, који је 1999. године, на данашњи дан, погинуо на Кошарама, бранећи границе Србије и своје саборце.

Мршавко од 55 кила, танак попут највитије брезе, решио је да одужи дуг отаџбини.

Прекршио је чак и наредбу с врха да би помогао рањеним војницима из рова у који је пала граната.
Снајпериста га је опазио и пуцао. Метак је ушао у врат, а изашао кроз образ. Није било рана на грудима као што се прича. Није била ниједна огреботина на њему, ништа. Само та рупа на врату и друга на образу. Кад га је снајпер погодио, Тибор је пао на колена и чак је размотао завој да сам себе превије. Онда је само клонуо и искрварио.

Иако по националности Мађар, момак од само 20 година, дао је, за земљу коју је истински волео, оно највредније живот.

Снајпериста који је убио Тибора није био Албанац, већ Мароканац, плаћеник, некадашњи припадник Легије странаца, користио је пушку СИГ 3000. Елиминисан је истог дана од стране снајпериста из 72. специјалне бригаде "Соколови" поготком кроз кундак свог снајпера са пушком САКО ТРГ 21. Пушка се налази и данас код његових другова у бригади.

"За ову земљу вреди погинути".
- речи су дечака који је пркосио килажи, наредбама и смрти.

Српска Спарта Инфо