„За те се младост борила
И борба неће престати
Тебе је љубав створила
Љубав ће очувати

Обзорјем Нове Србије
Орлови бели крстаре
И србске чете долазе
Да нови васкрс остваре

Вечна је мајка Србија
На страх и жалост врагу злом
Јемац је Свети Ђорђија
У славном крсту Косовском.”

Данас, другог дана Васкрса, прослављамо и Светог Георгија Победоносца, небеског покровитеља Србских добровољаца. Желимо сретан празник и срећну Крсну Славу свима који славе!

Снимак данашњег васкршњег поздрава Народној Патроли и Србској Акцији од Империјског Легиона односно Руског Империјског Покрета.

Поздрављамо и ми све руске православне националисте и све православне борце који се у текућем рату боре за Свето Православље и идеале Свете Русије, а против НАТО-циониста, необољшевичких укро-сепаратиста и антихристовске атлантистичке интернационале. Нарочито поздрављамо борце Империјског Легиона који осењени идеологијом руског царизма, од 2014. године стоје, не само на бранику руске земље, него и читавог Православља и истинске Европе.

Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његова они који га мрзе.

Христос васкрсе!

,,Ми смо деца Божја. И људи аријевске расе којој је судба доделила почасну улогу да буде главни носилац Хришћанства у свету. Ми смо чланови велике породице словенске, која је кроз многе векове бурно чувала стражу на капијама Европе, да племена друге расе и друге вере не би узнемиравали крштену Европу у њеном мирном развијању и напредовању. Ми смо народ крштени, народ христоносни. И тако, ми смо по крви Аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Хришћани."

Свети владика Николај Велимировић
(Видовданска беседа, произнешена у манастиру Раваница 1939. године)

Данас, трећег дана Васкрса, празнујемо Светог владику Николаја, Србског Златоуста и неустрашивог борца за очување и обнову православног србског народног духа. Празник Светог владике, наш Покрет прославља и као своју Крсну Славу, јер Србски Златоуст јесте путовођа васцелом србству, а посебно оним србским националистима који се труде да буду на трагу његове идеје и његове борбе.

Свети владико Николаје, моли Бога за нас!

Светог владику Николаја, као једног од најзначајних учитеља Србске идеје, наш Покрет изабрао за своје крсно име и свог небеског покровитеља.

https://akcija.org/o-ideoloskim-pogledima-sv-nikolaja/

„Човеку је први непријатељ ђаво, други грех, трећи смрт. Господ Исус победио је сва три ова непријатеља рода људског. Својим понижењем победио је гордога ђавола; Својом смрћу победио је грех, а Својим васкрсењем победио је смрт. Победивши све непријатеље наше, Он нас призива да узмемо учешћа у Његовој славној победи. Не да ми победимо, него само да се прибијемо уз Победиоца. Само Његова сила побеђује, само Његово оружје коси... По какву цену Он нам нуди Своју победу? По јевтину цену, браћо моја; по врло јевтину цену нуди нам... Да умремо телесним жељама и страстима — то је цена, коју Он тражи, да би победио грех за нас. Да живимо Њему а не себи, да уселимо Њега у срце своје — то је цена, коју Он тражи, да би победио смрт за нас. Он је победио све непријатеље јавно и потпуно, но ово је цена, по коју Он нуди Своју победу свакоме од нас."

Свети владика Николај

„Црвена интернационала хоће зло. Она је глупа: хоће да нас учини једноликим, да нас учини луткама... Има још једна интернационала — то је жута, а да није ње не би било ни црвене. Жута интернационала јесте интернационални капитал, картел-капитализам. Капитализам је зло, које гоји црвену интернационалу...."

Свети Николај Србски 

https://akcija.org/sveti-vladika-nikolaj-kapitalizam-je-zlo-koje-goji-crvenu-internacionalu/

Да ли је НР Кина пријатељ србског народа?

Политика Александра Вучића подразумева потчињавање Србије страном капиталу. Наравно, увек у сопствену корист, а на штету србског народа. Стога, све оне које он хвали, доводи у Србију и представља као наше пријатеље, треба добро преиспитати. То важи и за НР Кину и њене званичнике. Нема сумње да ова држава представља једну од две тзв. велике силе које Косово и Метохију сматрају делом Србије. Такође, Кина је у одређеној мери супротстављена западним центрима моћи, који јесу наш политички и идеолошки непријатељ број један. Стога, НР Кина јесте (условно) тактички савезник државе Србије. Али то не значи да је она самим тим и идеолошки савезник и искрени пријатељ србског народа. Наиме, НР Кина је пионир и авангарда тоталитарне контроле и свеопштег надзора људи. Она је у томе узор модерном Западу. Даље, добро памтимо и какву је улогу НР Кина одиграла током ковид-хистерије. Показала је да је и поред делимичног геополитичког супротстављања модерном Западу, она по многим важним питањима - партнер истом том Западу у процесу глобализације. Затим, иако је по многим питањима одступила од комунистичке доктрине, НР Кина се и даље позива на злочиначку комунистичку идеологију и велича Мао Цедунга и остале комунистичке злочинце. Али НР Кина већ деценијама баштини и најгоре капиталистичке тековине. Наиме, у коју год земљу Кинези дођу као „пријатељи” у ту земљу довлаче своју тешку индустрију, загађују је, уз тенденцију економског и политичког поробљавања. Након куповине Борског рудника и Железаре Смедерево, исто чине и у нашој земљи. Стога, све ове аранжмане са НР Кином, ваља преиспитати, а односе са њом поставити на другачије основе. То што нас НР Кина данас подржава на спољнополитичком плану, не значи да нам је пријатељ, већ да се наши тренутни интереси поклапају са њеним (противтежа САД-у). Наиме, не треба искључити могућност да НР Кина има амбиције да Србију уплете у своју паукову мрежу, где би она била паук а Срби њене жртве. Таква је кинеска пракса у афричким и још неким државама ниског економског стандарда. Не смемо дозволити да се то догоди и овде.

Зато упамти Србине: НР Кина може бити тактички савезник државе Србије, али никада идеолошки савезник и пријатељ србског народа.

Ослободиоци? Не, никада!
Освободители? Нет, никогда!
Liberators? No, never!

Победа комуно-демократске коалиције над Трећим рајхом, и замена једних окупатора Србије другим, за нас није и не може бити никакав празник. Па чак иако је то патриотски популарно због љубави према Русији и руском народу. Јер ми знамо да истинска русофилија није исто што и совјетофилија или „русијанофилија“. Комунисти нису Руси. А видели смо комунисте на делу: масовне гробнице стрељаних родољуба, тамнице у којима су чамили најбољи синови србског народа.

Такође, слављењем лажног дана победе индиректно се протежира комунизам, а комунистичко наслеђе и ментална бољшевизација, представљају битан политички и духовни проблем данашње Србије. Стога је борба против комунистичког отрова и данас потребна. Она представља духовно питање и питање србског идентитета. Бољшевизам у свим његовим облицима, као што су мондијализам, интернационализам, лажно европејство, мора нестати из Србије! По том питању не сме бити никаквог компромиса.

Смрт комуни!

☦️ „Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали, ал' не спали славе, нити спомен Саве."

„Данашњи полуинтелигенат, данашња незналица, који се диви трамвају јер иде сам од себе, а не са штапом као његова баба, мисли да у средњевековној држави, у једном животу који је завршен пре седамсто година нема ничега сем мрака, не може бити ничег ванредног и дубоког, достојног размишљања и људског ума...
Сцене и симболи око спаљивања моштију Светог Саве затворене су у оном кругу вечном који означава тајну снагу србства која је могла малаксати, али која није ишчезла и која се обнавља. Материјалист данашњи и данашња незналица који мисли да ничег није било пре њега, и да свет почива на материјалним основама, не може да замисли ни то да у том пепелу србства може бити једна ирационална снага, јача од свих других, која је допрла и до наших дана, која је била присутна у свему што се збило већ седам стотина година, која ће бити ту: и у оном што нас чека."

Милош Црњански

„Браћо и господо србска, управимо данас сви свој духовни поглед на Врачар, на оно славно пепелиште Светога Саве и на гроб наследника његовог, Патријарха Варнаве. Поклонимо се – имамо коме. Заветујмо се – знамо на шта."

Свети Николај Србски

(На слици: Патријарх србски Варнава, који је подмукло убијен 1937. године јер се супротставио Конкордату и дискриминацији Православља у Краљевини Југославији)

„Последњих деценија развио се својеврсни култ око победе у Другом светском рату. Али мало људи разуме какву је тај култ штету нанео борбеној способности руске војске.

Прво, због легитимизације неоправданих губитака људства, то јест бахатог понашања команданата: 'Дедови су прсима ишли на митраљез, па и ти војниче иди и умри као човек'. У савременим условима могућности за извиђање и уништавање, такво размишљање углавном доводи до катастрофалних последица.

Друго, због идеолошке дезоријентације војске и друштва. Јер 'борба против фашизма' у ХХI веку, само помаже увозу Таџика, али не војника на линији фронта, већ оних који иза леђа војника убијају њихове најмилије.

Данас је једини пут до победе - постизање и остваривање супериорности над непријатељем у технологији, обуци и мотивацији људства. И ту треба да се окренемо оном руском историјском искуству, када су се Руси борили не бројношћу, већ вештином."

Империјски Легион

Еванђелска наука и идентитет нашег народа *

Примивши хришћанство из Цариграда, односно од свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика, и наш народ је дошао до свог писма, тако да је и он могао да остави трага о себи и о своме животу. Народ који нема писма још је у праисторији, јер о њему пишу само други. Оплеменивши хришћанством своје природне способности, дошао је у могућност да се покаже и у градитељству, сликарству, књижевности и да општој ризници напретка и културе човечанства даде свој допринос.

Но више и важније од тога је то што је наш народ, оплеменивши Еванђељем своју душу, био и остао народ Божији, онако како је кроз векове учен од својих мајки још у колевци, као што је Јевросима мајка учила свога сина Марка Краљевића: „Немој, сине, говорити криво, ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу."

И на Косову је исто речено: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека." Није Свети Кнез Лазар био против живота на земљи, против царства земаљскога, јер људи нису само душе, него и тела. Али ако већ треба да се једно губи, боље је изгубити царство земаљско, него оно небеско. Боље је изгубити живот, него изгубити душу. То је оно што је дубоко усађено у нашем народу, што је остало и до дана данашњег.

патријарх србски Павле

* Наслов је наш, а чланак је део интервјуа који је патријарх Павле дао за американски Србобран. Интервју је објављен у броју Србобрана од 27.9.1993. године.

,,Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери Православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим..." (Охридски пролог)