Уче нас толеранцији према педерима и другим „lgbt” наказама, које трују нашу децу и воде их путем блуда, неморала и разврата.
Уче нас толеранцији према феминизму који запоседа умове жена, уводи их у лудило комплекса ниже вредности након чега оне разарају своје породице и остају саме и несрећне.
Уче нас толеранцији према сатанистима и другим секташима који хоће да униште Православну веру у србском народу и да га поведу путем богоборства и христоборства.
Уче нас толеранцији према комунизму и другим изопаченим идеологијама које су србском народу донеле само распад и пропаст.
Уче нас толеранцији према исламу, религији која проповеда лаж, која је у србске земље дошла као непријатељска и поробљавачка религија.
Уче нас толеранцији према шиптарским терористима, злотворима који настоје да нам отму нашу Свету Земљу и целу стару Србију.
Уче нас толеранцији према Европској унији, антисрбској и антиевропској организацији чији је циљ да уништи и избрише идентитет свих европских народа и држи их под својом окупаторском чизмом.
Уче нас толеранцији према јудео-масонерији, групи људи из сенке који хоће да створе једну светску државу, једну светску владу и једну светску валуту, да на тај начин поробе и сломе све народе света, па и наш, србски народ.
А ми им одговарамо:

НЕМА ТОЛЕРАНЦИЈЕ!

30 maja 1431 roku w miejscowości Rouen we Francji poniosła męczeńską śmierć na stosie Joanna d'Arc. Pamiętamy o niezłomnej patriotce.

"Nosiła imię Joanna d’Arc. Wychowała się w wiosce Domrémy, od dziecka zwracając uwagę otoczenia swą żarliwą religijnością. Miała zaledwie 12 lat, gdy usłyszała Głosy.

Była akurat sama w polu, kiedy nagle przemówili do niej: św. Michał Archanioł, św. Katarzyna oraz św. Małgorzata. Głosy miały w sobie moc i takie piękno, że gdy zamilkły i znów została sama, zaczęła płakać z żalu. Po jakimś czasie usłyszała je znowu. Wracały do niej."

⬇️⬇️⬇️
https://tinyurl.com/mwea8w32

#patriotyzm #nacjonalizm

„Девица од Орлеана дала је свој живот у истом стилу у ком га је и водила: поносно и пре свега, непоколебљиво и бескомпромисно. Током читавог периода заробљавања и испитивања показала је и људску страну своје свести, односно сумње и духовни пад, али када се непријатељ спремао да је коначно сломи, показала је надљудску снагу воље, духа и вере."

Одмах након ослобађања Сребренице, на рушевинама храма Покрова Пресвете Богородице, истакнута је грчка застава. Истакли су је јуначки припадници Грчке добровољачке гарде која је као део Војске Републике Србске учествовала у ослобођењу овог србског града. Грчка добровољачка гарда представљала је највећу и најбоље организовану грчку добробољачку јединицу током Отаџбинско-одбрамбеног рата.
Већину њених припадника чинили су грчки националистички активисти, пре свега чланови Златне зоре.
☦ 🇬🇷 🇷🇸

Русский! Помни Лиенц.

Сегодня первого июня - День памяти русских казаков, подло выданных в 1945 году большевицкому режиму его англо-американскими союзниками в Лиенце и Юденбурге (Австрия).
Эта расправа над свидетелями былой - свободной, русской и православной России была запланирована еще во время Ялтинской конференции. Так, палач русского народа Джугашвили по кличке Сталин, окончательно решал вопрос русской эмиграции.

По свидетельству очевидцев в этот день в Лиенце  в центре казачьего стана совершалась Божественная Литургия, возле престола находились старики, а также казачки с казачатами. Мужчины встали по периметру, чтобы защитить своих детей и свои семьи.

Они первыми приняли на себя вероломный удар англичан, ещё вчера обещавших им неприкосновенность.
Кровавая расправа над казаками, со множеством жертв,  завершилась выдачей большинства из них в лапы чекистов, а затем расстрелами и долгими годами заключения в ГУЛАГе.

Сегодня официальная ущербная идеология РФ называет этих людей "пособниками нацизма", но для них - познавших все ужасы большевизма с массовым уничтожением казаков на Дону и Кубани - эта война была продолжением Гражданской, а вовсе не поддержкой Гитлера, Германии и её тогдашней идеологии. И никто из современников не в праве судить их, уже хотя бы потому, что в нынешней войне с укросепаратистами и в заполонении России мигрантами-захватчиками мы пожинаем как раз, все "прелести" победившего сталинизма.
Вечная память жертвам казачьей Голгофы.

Ових дана (крај месеца маја и почетак јуна), традиционално се сећамо мученичке смрти јунака антикомунистичке борбе страдалих у Кочевју и Лијенцу. У кочевским шумама у Словенији, комунисти су крајем маја и почетком јуна 1945. мучки побили и бацили у јаму преко 3000 припадника Србског добровољачког корпуса, неколико хиљада четника див-јунака Павла Ђуришића, неколико стотина руских белогардејаца, припадника Руског заштитног корпуса и дванаест хиљада словеначких домобранаца.

У исто време, у тиролском Лијенцу, збила се трагедија 70.000 антикомунистичких козака који су заједно са старцима, женама и децом од стране Енглеза и Американаца, разоружани и предати на сигурну смрт совјетским џелатима.

Чврсто верујемо да жртва србских добровољаца, руских козака и свих витешких антикомуниста није и не може бити узалудна! Њихово дело живи, а на нама је да наставимо њихов христоносни и победнички пут и да „завршимо њихово дело", као што кажу речи корачнице.

Постоји ли критеријум, у датом случају – хришћански критеријум, по којем би се могло судити када је рат праведан, а када није? И може ли уопште рат бити праведан? Да бисмо одговорили на ово питање, прво треба објаснити: шта убиство чини злом? Очигледно да то није смрт сама по себи. Убиство постаје зло тек онда када се оно врши из мржње према човеку.

https://srb-akcija.blogspot.com/2009/02/blog-post.html?m=1

„За Иљина, бољшевици и западноевропска демократија представљају силе чисте материје и ослобођеног зла које се ослободило спутавајуће моћи духа и преузело власт. Бољшевизам и капитализам су, по Иљину, две манифестације онтолошке катастрофе, а то је пораз снага духа у борби против материје. Овај закључак учинио је Иљина једним од главних теоретичара најрадикалнијег тренда беле емиграције, позивајући на немилосрдну борбу против бољшевика и обнову монархијског система у Русији. Као филозоф, Иљин је видео монархију не само као један могући политички систем, већ као Хегелов 'крај историје“.

https://www.nacjonalista.pl/2024/05/29/aleksandr-dugin-wojujacy-monarchizm-iwana-iljina/

Средиште знамена Србске Акције чине осмокрака Богородичина звезда и стилизовани крст Светог равноапостолног цара Константина, познат као Христов монограм. Под њиме су цареви војници, с помоћу Божијом, извојевали победу у бици код Милвијског моста 312. године, над вишеструко бројнијом војском незнабожног тиранина Максенција, што је представљало назначење предстојеће хришћанске победе у Римској империји, крштења Европе и стврања блиставе хришћанске цивилизације, чија се пуноћа остварила под окриљем православног Византа. Константинов крст нас упућује на државотворну идеју и борбену нит Православне вере, који су насушно потребни у данашњем времену кривотворења и разводњавања Христове Истине, која је срж наше идеологије.

Наш знамен

У петак се брзо проширио снимак тешког злочина муслиманског мигранта у Манхајму (Немачка), који је ножем напао активисте крај штанда на којем су дељени леци против исламизма. Поменути нападач, почео је да сече или убада ножем све активисте до којих је успео да стигне. Такво зверство испољено од стране исламисте, заиста није ни мало изненађујуће, нити зачуђујуће. Али јесте зачуђујуће и упечатљиво то што је чак и у таквој ситуацији, полиција која се нашла на лицу места, интервенисала примарно не против нападача, већ против нападнутих!? То је потпуни скандал и потпуно лудило које сведочи о створеном условљеном рефлексу код припадника полиције у мондијалистичком поретку, који су готово програмирани да беспоговорно бране туђинце и третирају их као жртве. Као и да фанатично бране све видове педерастије, и клањају им се. Због таквог стања испраности мозга, платио је главом полицајац који је оборивши нападнутог активисту, добио нож у врат од исламисте.

Ова бизарна и трагична ситуација, сликовито говори о путу самоуништења моденог Запада. О дубини метастазе болести која њиме влада. 
Стога, задатак националиста западних земаља јесте бескомпромисна и доследна борба против свих чинилаца који такво стање одржавају. А сви они који националисте хушкају да бране такав болесни поредак од имагинарних „бољшевичких хорди" са Истока, јесу управо агенти тог мондијалистичког система. Такође, националисти који на такве приче наседају, корисне су будале ционистичких и атлантистичких окупатора Европе.

Данас окупатори Европе: Бајден, Шолц, Макрон, Зеленски и гомила другог олоша, прослављају 80 година од почетка десанта на Нормандију од стане англо-америчких снага.

Међу онима који су Европу у Нормандији бранили од америчких варвара, била је јединица руских Козака која је након искрцавања непријатеља, извела последњи масовни коњички јуриш с голим сабљама у историји ратовања у Европи. Јуриш на америчку артиљерију.
Јуриш последњих витешких коњаника Европе.
Стога, симбол Руске идеје и антиамериканизма никако не може да буде безбожничка Црвена армија која је била верни савезник Америке и хулитељ православних светиња. За нас су симбол Руске идеје - баш руски националисти и антикомунисти који нису носили црвени пентаграм већ православни крст. Многи од њих су витешки пали, а многи су заробљени од стране америчких злочинаца и уморени од стране совјета. И тако као мученици - постали звезде на небу Свете Русије. Небу које победнички стоји над демонским злом бољшевизма и либералне демократије.

Опасност од избијања рата, изискује потребу моралне, физичке и војне спреме. Сваки националиста дужан је да размишља о дану када ће са пушком у руци бранити отаџбину, и сходно томе, треба да се припрема путем служења војног рока, бављења ерсофтом и на друге легалне начине. Рат ће неминовно уследити, питање је само када. Можда га заиста неће бити још дуго, јер издајник Косова - Александар Вучић одрађује све оно што његове газде од њега траже, и та чињеница могла би бити фактор који до даљњег задуго пролонгира рат. Међутим, уколико Вучићеве газде процене да је он истрошен и да је његова улога исцрпљена, врло је могуће да га „пусте низ воду" и покрену рат са циљем додатног погоршања позиције србског народа. У том случају, рат може почети веома брзо.
Како год да буде, наша је дужност да се спремамо, да не будемо затечени. Да се молимо Богу и да радимо на духовној, идеолошкој, физичкој и војничкој спреми. Да будемо по речима владике Његоша, „кадри стићи и утећи, и на страшном месту постојати".

Подвиг и борба!

Нема и не може бити Свесрбског сабора са издајником Косова - Александром Вучићем и наказом Аном Брнабић. Са напредњачким криминалцима и бахатим лоповским функционерима са платама од по 20-30 хиљада евра. Са декларацијом која афирмише издајнички и илегални Бриселски споразум, а без искрених родољубивих активиста и независних националних интелектуалаца. Без светосавских духовника и без народа који ће на сабрање доћи из идеала и уверења, а не по налогу и наредби.

Истински Свесрбски сабор биће збор најбољих сила ума и карактера у Срба, а не партијашка квазипатриотска лакрдија и дефиле издајника, превараната и лопова.

Као што је својевремено рекао велики србски родољуб, теолог и епископ - Данило Крстић, права србска слога, односно србско сабрање, јесте слога и сабраност (саборност) око Светог Причешћа. То је темељ и осовина свим осталим србским сабрањима.

Насупрот томе, актуелна антисрбска власт која у својој екстази симулације патриотизма помиње „свесрбску саборност", заиста сабира народ и омладину, али по кладионицама и коцкарницама и уз медијско „ријалити" смеће, не би ли га додатно слудела и енормно зарађивала на таквој злој агенди.

Стога, прозревши странпутице оних који се лажно позивају на србску саборност, утврдимо се на стази горепоменуте, праве србске саборности. Јер она је лек не само за свако друштвено зло које се надвија и које се може надвити над србским народом. Већ је лек и за саму смрт!

Христос васкрсе!