Неопходно је да данашњи Србин зна због чега треба да воли свој народ, његову повест и због чега треба да буде поносан на свој национални идентитет, упркос томе што је и лично сведок мрачног доба распада, компромитације, издаје и корупције (која је неизоставни пратилац материјалног сиромаштва). Јер ови чиниоци, који су попут опаке куге захватили велики део данашњих Срба, једноставно нису Србија, већ страно тело које треба одстранити. Ови злокобни чиниоци и симптоми пропасти, Србији су наметнути и лажно представљени као изворно наша тековина. Стога, ми морамо одлучно устати, успротивити се таквој лажи и демантовати је сопственим подвигом и сопственом борбом. Јер то нико други неће и не може учинити уместо нас!

Цео чланак

„Трећи пут и трећа идеја. То је обнављање традиционалног и историјског пута Русије. Ми нашу идеју нисмо нашли тек тако у Европи на сметлишту, одакле су преузети комунизам и либерализам. Царизам је наш историјски пут којим смо као нација ходили хиљаду година. Ми смо се за њега изборили. Кобне 1917. године, нас су свргнули са нашег традиционалног пута у либерални и комунистички канал. У том каналу ми и даље плутамо, а када се извучемо, ступићемо на свој традиционални историјски пут – монархистички, православни и самодржавни."

Станислав Воробјов

* На данашњи дан, на празник Светог праведног Јова, 1868. године, рођен је Свети цар Николај II Романов, мученик, велики православни владар и велики и заслужни пријатељ србског народа. Његова борба, подвиг и жртва, путоказ су државотворне православне обнове. А његово молитвено заступништво, сила је која крепи оне који ходе таквим путем.

Битан предуслов националног препорода јесте промена општег стања свести о раду, његовом значају као праву и дужности, као и промена свести о социјалној правди, која не може бити остварена без национализма као везивног ткива и темеља одбране државе. Од долазећих нараштаја, њиховог погледа на свет и односа према социјалном питању, много тога зависи. Зависи да ли ће ствари бити препуштене случају (читај: механизму Система) или ће пак национално свесна омладина, која стасава и запошљава се, узети ствари у своје руке и социјалне механизме искористити за спровођење националне револуције.

Радничко питање и национална револуција

Сатанизам се данас отворено пропагира, нарочито на либерал-демократском Западу. То и није толико чудно јер тај демократски систем почива на лажима „слободе, једнакости и братства” које доноси са собом, те таквом систему онда не може бити стран ни сам отац лажи - Сатана. Прва отворено сатанистичка организација је настала управо у САД - бастиону демо(но)кратије, под називом „Сатанистичка црква”, а данас постоји више таквих организација. О Сатани се учи и у школама, а све је чешћа промоција сатанизма у популарној култури. Сатана се не представља онаквим како је представљен у Светом Писму, тј. онаквим какав јесте, већ га представљају управо супротним као неког позитивног лика који се бори за слободу људи, а против „репресије” Бога. Овакво изврнуто схватање само још више служи људској пропасти. Та „слобода” коју доноси нечастиви није она истинска слобода, већ је слобода у чињењу и најгорих грехова, одбацивање морала и као најгоре од свега - отпадништво од Спаситеља нашег Исуса Христа. Истинска слобода и побуна против данашњег друштва и модерног света није у деструктивном сатанизму, већ у спасоносном Православном хришћанству, у Православној Цркви и у Господу нашем Исусу Христу.

Смрт сатанизму!

Подвиг и борба!

,,Као неустрашиви проповедник показао сe јеси, раковички свештениче Недељко, бранећи и чувајући Православље од безбожне власти, која бранише србском роду Христову науку. Одбивши да испуниш вољу богоборних служитеља, примио си добровољно мучеништво..." (Кондак Св. Недељку Раковичком)

https://akcija.org/kanonizacija-svetog-nedeljka-rakovickog/

У исто време док издајник Косова - Александар Вучић, у Њујорку глуми родољуба (иако његов став у вези дешавања у Сребреници 1995. године, одступа само козметички а не суштински од србомрзачког наратива), у Србији ступају на снагу накарадне законске одредбе о „родно сензитивном језику". 
Осим што кидишу на србски језик, ове законске одредбе убацују у јавни дискурс изопачени појам „рода", који нема никакве везе са србском речју „род", која се традиционално користи и као синоним за пол (мушки и женски) и сходно томе, има употребу и у граматици. 
Међутим, наметањем наказних мондијалистичких идеја и схватања, појављују се антитрадицијске и антинаучне идеје о разлици између полног и родног идентитета. Ту се измишља и постојање некаквих међуполова и сличних бесмислица. Уводе се и речи „родна равноправност”, „родно неутрални”, „трансродност” итд. То је све део наказне и тоталитарне мондијалистичке и антихришћанске агресије од које се морамо одбранити, а иза које стоји и актулени антисрбски Вучићев режим.

Већ деценијама, атлантисти и исламисти заједнички спроводе театралну пропагандну лакрдију, којом обасипају јавност серијама лажи и монструозних конструкција, панично избегавајући сваку аргументовану полемику која би имала за циљ да утврди истину о ратним догађајима у Сребреници и средњем Подрињу. Јер управо је мит о наводном сребреничком геноциду над „бошњацима“, један од главних стубова пропагандне машинерије антисрбизма и један од неизоставних симболичких обележја евроунијатске србофобије и мондијалистичке индоктринације.

Са становишта озбиљне и аргументоване анализе о догађајима у Сребреници, написано је пуно, али сви гласови истине махом наилазе на зид медијског ћутања. Лажи србомрзаца, којима се настоји да се број убијених муслимана многоструко повећа, и та убиства потпуно изваде из контекста ондашњег оружаног сукоба, једино је пожељно штиво за исламисте и атлантисте - ђавоље слуге, које уједињује мржња према Христовом лику. Лику који сија кроз повест и сопство победничке и јуначке србске нације.

https://youtu.be/GJbb0oDRa9o?feature=shared

Свети Кирил и Методије Равноапостолни

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

(Охридски пролог)

Године 2010, Скупштина Србије изгласала је „Декларацију о осуди злочина у Сребреници", и тај чин много је пута гори од оног јуче. Јер то је био чин огољеног аутошовинизма. Вучићев режим није поништио ту декларацију. СПС је ономад њу подржао и за њу гласао док је СНС био уздржан. Све то говори да је актуелно понашање режима тешко лицемерје и квазипатриотски „спин".

Наиме, том Декларацијом, Скупштина Србије износи тврдњу да је у Сребреници извршен „геноцид", јер се дословно каже да се признаје да се догађај збио „на начин утврђен пресудом Међународног суда правде", и осуђује „све друштвене и политичке процесе и појаве који су довели до формирања свести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа..." Стоји у Декларацији и то да је њен циљ „обезбеђење сталног мира и стабилности на простору Западног Балкана, као и даље унапређење пријатељских односа међу државама бивше Југославије."
Дакле, тешке гадости, ништа мање огавне од формулација из ове УН Резолуције. Тако да званична Србија нема никакво право да се буни за УН Резолуцију, све док ова „наша" Декларација постоји.

Наши братья сербы из организации «Народная патрола» отлавливают сторонников РДК (организация признана террористической и запрещена в РФ) в Белграде. Кроме этого, не остаётся без внимания и «творчество» свидомых на улицах города. Так, надпись «РДК вперёд» превратилась во «Вперёд РИД» (Русское имперское движение).

Ранее сербы отобрали бело-сине-белый флаг у сторонников украинских сепаратистов и отправили в Имперский легион. Теперь он занимает своё место на выставке трофеев в «Партизане».

Tо што Србима данас суди модерни глобални Синедрион, то је још једна историјска потврда вредности србског народа који је већ деценијама велики трн у оку мондијалистичком антихришћанском поретку. Иако смо као народ данас, далеко од духа и идеала наших светих и славних предака, иако смо под вишеструком окупацијом, ипак не дајемо мира глобалистичким злотоворима. Ми смо у њиховим очима, симбол оне Европе коју они затиру и носиоци Христове истине.
Стога, ова УН Резолуција је дар од Бога, јер то што су белосветски зликовци са Запада, њихове марионете на Истоку и исламски екстремисти против нас, то је доказ да вредимо као народ. Тај прогон јесте наш крст који треба поносно да носимо. Јер то је крст Православља и крст одбране нашег сопства. То је бунт против изопаченог глобалистичког лажног раја и знамење наше будуће и вечне победе!

Живела Србија!

Христос васкрсе!

Синоћ је у склопу четвртог Монтаговог сајма књига који се јуче и данас одржава у Клубу 451, уприличена промоција нашег издања књиге протојереја Димитрија Васиљенкова, „У рату". Књигу и данас, другог дана сајма, можете купити у Клубу.

„Морални хришћански закон, осуђује не борбу са злом, не примену силе у односу на носиоца зла, па чак ни лишавање живота као крајњу меру, него злобу људског срца, жељу за понижењем и погибијом било кога...

Концепт 'Москва – Трећи Рим' не треба да се посматра као мегаломанија, нити као поткрепљење 'московског империјализма'. Већ као есхатолошки осмишљено убеђење, у чијој основи леже идеје преузете из средњовековне Византије...

Сваки човек изграђује свој живот или на чврстој основи Божијег закона или на песку лажи. И у ратном подухвату он или се утврђује Богом или се надахњује својом самоћом, која се утврђује на свакаквим идејама и наукама, које обилно предлажу 'анђели таме'. Чиме дише заједница, тиме живи и њена армија..."

протојереј Димитрије Васиљенков, „У рату"

„БОШЊАШТВО" = ЗЛОЧИН И ЛАЖ

„Бошњаштво" је зли плод потурчењаштва, менталне арабизације, комунизма и атлантизма. „Бошњаштво" само по себи представља екстремизам, крађу и лаж. Оно подразумева србомржњу. Наиме, ова лажно-идентитетска творевина заснована је на крађи, односно преименовању србског језика, затим на крађи љиљана са грба србског краља Твртка, крађи србске обласне одреднице (Бошњак-Босна), и на србомрзачким политичким и квазиисторијским тезама, као што су: „Република Србска је геноцидна творевина", „Косово није србско", „Његош је идеолог геноцида" итд. О измишљању геноцида над „Бошњацима" у Сребреници, да и не говоримо. Све наведене тезе су неизоставни део „бошњаштва" и по аутоматизму их као догму исповеда сваки „Бошњак" без обзира да ли је као човек „добар" или „лош". Зато ће „бошњаштво" у Србији и србским земљама док год постоји, увек бити непријатељски елемент према србском народу и држави Србији. То је просто необорива чињеница коју сваки Србин мора увек имати на уму.

„Ратове су добијали они, који су умели да призову тајанствене силе невидљивог света и осигурају њихову помоћ. Те мистериозне силе су душе мртвих, душе наших предака, који су такође некад били везани за ову земљу, за њене бразде и који су погинули бранећи је... Али изнад свих тих душа мртвих стоји Бог.
Када се те силе призову, оне нам долазе у помоћ и храбре нас, дају нам снагу воље и све што је неопходно да би остварили победу. Оне уносе панику и ужас у срца непријатеља и спречавају њихово деловање... Победа не зависи од материјалне припремљености нити од снаге зараћених страна, већ од способности да се осигура помоћ духовних сила. То је објашњење чудесних победа у нашој историји, чак и када је наше материјално оружје било знатно слабије.
Како можемо бити сигурни да поседујемо подршку таквих сила? Тако што ћемо поступати праведно и морално, и тако што ћемо се усрдно и упорно обраћати тим силама за помоћ. Призовите их, привуците их својом духовном снагом и оне ће доћи."

Корнелије З. Кодреану

Today, on the Anniversary of the Fall of Constantinople, Greek women and men, you are called to choose which path you will take in these dark times. The path of enslavement or the path of the Marble King? The choice is yours. Of course, you can sit at home and don’t fight the envious plans of the enemies of your Country and of course don’t help those who will Honor the Sacrifice of Constantine Palaiologos. You can sit idly and enjoy your coffee, your computer, the security of your home and generally the meaningless "goods" of your life. You can bow down, sit quietly and be obedient to the regime or you can choose to fight.

In an age where everything is crushed by money and materialism, in an age where the rulers and "wise men" of this state feed you with spiritual lotuses so that you forget your Homeland, Spitting on them and Remembering is an act of Resistance. To honor the Sacrifice of your Ancestors who sacrificed themselves for the unborn, is an act of Resistance. To stand proudly, holding high our Banners so that Greece will not be crushed once again under the Turks and the hateful crescent, is an act of Resistance. This is the way of the Marble King, this is also the hard way of the fighters of the Golden Dawn.

We, the Last Faithful, have already made our decision, following the hard paths of Legend and Myth, Blood and Honor. You;

Дана 29.5.1453. године, збио се пад Константинопоља. Ми иначе овај догађај обележавамо истог овог датума, али не данас, него по јулијанском календару.
Данашњи дан, грчки националисти обележавају, као дан овоземаљског пораза, али и дан наде, сећања и отпора, истичући светли лик цара Константина ХI Палеолога Драгаша.

Поводом данашњег дана, другови из Златне зоре поручују:

„У доба када је све прожето новцем и материјализмом, у времену када владари и 'мудраци' ове државе хране народ духовним отровима како би заборавио своју отаџбину, оживљавање духа прошлости, чин је отпора. Одати почаст жртви наших предака који су се жртвовали за будуће нараштаје, јесте чин отпора. Поносно стајати, високо подижући наше барјаке да Грчка не буде поново сломљена под Турцима и мрским полумесецом, чин је отпора. Ово је пут цара Константина, ово је и тежак пут бораца Златне зоре."

,,Без обзира на своја различита порекла и природе, европске нације и етничке заједнице су заједништва у успоменама и надама, оне су живи трезори врлина и вредности, вековних па и миленарних искустава и сазнања, обичаја и светоназора. Идеја да сва та богатства ваља обесправити и уништити да би несметано завладао један систем патолошког економизма с претензијом апсолутне или тоталитарне те планетарно посвудашње доминације, припада домену најгорих изума изопачености људског духа. Основни задатак свих истински проевропских снага унутар и изван Европе је да се супротставе остварењу тог новог тоталитаризма, који је много безумнији и опаснији од оних превладаних. Такав задатак изискује предузимање многих путева делотворности, почевши од борбе за буђење и препород политичке свести те воље народа, свођених на малодушне и пасивне масе, отуђиване од политике силом отуђивања владајућих политичких псеудоелита од националних и европских интереса.“

https://akcija.org/srbi-evropljani-ili-evroazijati/