У опште Васкрсење уверавајући нас пре Твог страдања, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!

(Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, тропар, глас 1)

„Шта треба да значи улазак Господњи у Јерусалим на неукроћеном магарету? То, по тумачењу Светих Отаца, има дубок, пророчански смисао. Свевидећи Господ већ је видео будуће коначно отпадништво Јевреја. Он је то отпадништво прорекао још у оно време када је Израиљцима тек био предат закон на Синају, прорекао га је устима њиховог надахнутог Законодавца... Улазак у Јерусалим на магарету које нико није узјахао јесте понављање Мојсејевог пророчанства, али не речју него символом. Мојсеј је пророковао да ће се незнабошци радовати у Господу, а да ће Јевреји бити одбачени; овде неукроћено ждребе, које никада нико од људи није уседао изображава незнабошце. Одежде апостола – то је учење Христово које су апостоли предали незнабошцима и Господ је духовно засео на незнабошце поставши њихов Бог. Он их је увео у Јерусалим, у крило своје цркве, у вечни, нерукотворени град Божији, у град спасења и блаженства. Одбачени Јевреји били су ту присутни. Они су устима изговарали: Цар Израиљев, а у души, у свом Синедриону, већ су одлучили да убију Спаситеља."

Свети Игњатије Брјанчанинов

На празник Цвети 1815. године (те године су Цвети празноване дана 23.04), настављен је под вођством Милоша Обреновића, србски ослободилачки рат против Турака. Тај наставак рата, историографија назива
Другим србским устанком, и он је након две године јуначких и крвавих борби, довео до србске аутономије у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србије. Он представља и наставак епопеје устаничких див-јунака попут Танаска Рајића, владике Мелентија, Арсенија Ломе, Јована Добраче, Милића Дринчића, Лазара Мутапа, Симе Ненадовића и многих других.

Слава србским устаницима!

Живела Србија!

Познато је да Александар Вучић воли да се позива на Обреновиће, и да их велича, како су они дипломатијом и паметном политиком Србији изборили независност. Милош Обреновић је војевао у Првом србском устанку, а и пре тога против Турака, па се својим јунаштвом показао и добио титулу вожда другог устанка. Било је и доста рђавих ствари код њега, али преовлађују позитивне, због чега га је народ и прозвао Великим. Његови наследници на србском престолу и Михаило и Милан, уз све своје аномалије (нарочито Миланове), водили су ратове против Турака, и сабљом, пушком и крвљу Србији обезбедили независност. Сем тога, њихова политика никад није била издајничка, увек су Србији желели да обезбеде што веће границе, да спроведу национално уједињење и ослобођење. Србији су створили све институције, међу којима је војска која је и спровела уједињење 1918. године. Вучић нема никакве везе са Обреновићима, он није никакав јунак какви су они били, он је обичан лупеж и издајник.

Анархизам нема идеал, он је ругло од идеологије. Ма колико анархистима била пуна уста револуције, њихова идеја је обична либерална и буржоаска бљувотина. Либерална је, зато што негира зло и грех, те сматра да је људска природа сама по себи добронамерна и безгрешна, али управо тиме анархизам човека не ослобађа него га још више заробљава. Тиме га баца на пучину анималног и ропског хаоса. Јер анархистичка слобода је негативна слобода, то је слобода „од”, а не „за”, то је формална а не садржајна слобода. То је слобода деце која хоће да имају могућност да чине све што им падне на ум, али која још не знају шта им то заправо пада на ум.
Даље, анархисти су обичан буржоаски талог, јер те слободне анархистичке општине о којима маштају, јесу једна идилична и кукавичка представа малограђанске утопије, лишене сваког дубљег садржаја и хероизма.

Зато је одговор либералном капитализму, не анархизам или комунизам, већ идеологија Трећег пута, као органски спој националног и социјалног чиниоца.

AKCIJA.ORG

„Ако се национализам, злурадо, ненаучно и снобовски сврста у рубрику десничарства, онда смо ми десно, сасвим десно. И поносимо се тиме, жалећи слепило левичара, који мисли да је напредан ако љубав и мисао о народу одбацује. Ако тражимо народну социјализацију свих материјалних и духовних добара, пa се тај наш социјализам, замишљан и стваран од вајкада, схвати и протумачи као крајност у захтевима, и та крајност окрсти левичарством, онда смо ми лево, сасвим лево. И поносимо се тиме, жалећи заблуду десничара који уопште може помислити да се истина о друштвеној идеји може сместити на неко поље старе геометрије.“ 

др Димитрије Најдановић

Данас, на Велику Среду, сећамо се гнусног чина издаје, када је Јуда издао свог Учитеља. Издао је Бога и Творца, Онога који му је дао све. Зато је Јуда симбол вечне издаје. Рећи ће неко, и Петар се из страха, речју одрекао од Господа три пута. Али Петар се покајао и касније мученички пострадао за Христа, а Јуда се није покајао, већ је запао у очајање и обесио се.

Али ни за Јуду, нити за било ког другог издајника, не смемо рећи: то је лош човек а ја на његовом месту не бих тако учинио... Јер, по чему смо у то сигурни?
Као што каже Свети Теофан Затворник: „Размотримо своја дела, да би из свог живота очистили све што носи какву било црту Јудиног карактера, и тиме избегли казну Небеску, која је пала на њега. Окренимо се к себи и строго истражимо најскривеније покрете свога срца, не заустављајући се на својој незазорној спољашности."

Због Јудине издаје, ми хришћани постимо среду, а нарочито данашњу - Велику Среду. Онај који то (без оправдања) не чини, солидарише се са Јудом и као он – издаје самог Христа.

Процес роботизације рада, настао је услед великог технолошког напретка људског друштва, а настанком и развојем вештачке интелегенције, овај процес ће се несумњиво интензивирати. То резултује и резултоваће, наглим смањењем потребе за људским радом, те како би се избегле нежељене последице, држава мора да има монопол над коришћењем вискоких технологија у процесу рада као и монопол над одлучивањем о располагању профитом који је стечен услед употребе модерних технологија. А све са циљем да би увећање профита предузећа услед роботизације, било преусмеравано у сврхе онемогућавања смањења или лишења зараде радника за чијим је радним ангажовањем потреба смањена или је чак престала. Такође, држава мора да се постара, да се где је год могуће, спроведе сврсисходна преквалификација радника.

https://akcija.org/o-radnistvu-i-robotizaciji-rada/

„У Евхаристији, савршава се промена елемената хлеба и вина у Тело и Крв Господа Христа... Христос у Причешћу неодвојив је од Оца и Духа, што значи да са Његовим Телом примамо у себе и Свету Тројицу. Сада је питање да ли ће се у нама настанити Божанска Тројица, или ће нас напустити после Причешћа... Постоји објективна страна те тајне: Христово искупитељско дело и Његова присутност у самом чину Литургије; и субјективна страна тајне: наше саслуживање... Свака Света тајна даје Божанску благодат без мере, али само у тајни Евхаристије даје се вернима и сама Ипостас Дародавца, када се Христос усељава Телом Својим у наше тело. То је најприснији и најузвишенији начин сјединења са Ваплоћеним Логосом и са Пресветом Тројицом...  У Евхаристији се оприсутнила тајна Христовог умирања на Крсту, тихост Његове жртве и радост Његовог васкрсења."

епископ Данило Крстић

Kronika nacjonalizmu w Europie.

"Ponad 1000 nacjonalistów na ulicach Mediolanu. Dyscyplina, podniosły nastrój, pochodnie, saluty rzymskie i okrzyki „Presente!”. Sergio Ramelli miał przed sobą całe życie, jednak lewicowi bandyci spod znaku „antyfaszyzmu” odebrali mu wszystko w 1975 roku. Skatowali go, bo był „faszystą” i pozostawili na ulicy. Młody chłopak zmarł po wielu dniach w szpitalu."

⬇⬇⬇
https://tinyurl.com/yfmbdkjd

#nacjonalizm #Italia

☦ (1-3. 5. 1995) Васкрснуће србство распето!

,,Кад божур никне и време дође, газићеш са њим кроатског врага!"

О ИСПУЊЕНОМ ВЕЛИКОМ ПРОРОЧАНСТВУ

Као јагње на заклање вођен би (Ис. 53, 7).

Кроз многа столећа прозрео је видовити пророк Исаија страшну жртву на Голготи. Он је видео из даљине Господа Исуса, вођеног на заклање као што се јагње води. А јагње се да водити на заклање исто као и на пашу: без одбране, без узнемирености, без злобе. Тако је и Господ Исус ишао на заклање: без одбране, без узнемирености, без злобе. Нити рече: не чините то, људи! Нити упита: зашто то чините са Мном? Нити осуди кога. Нити протествова. Нити се наљути. Нити помисли зла судијама Својим. Кад Га крв обли од трновог венца, Он ћуташе. Кад Му лице би упрљано од пљувања, Он ћуташе. Кад Му крст би тежак уз пут, Он трпљаше. Кад Му болови досадише на крсту, Он се не пожали људима него Оцу. Кад издисаше, Он управи Свој поглед и уздах к небу а не к земљи. Јер извор Његове снаге јесте небо а не земља. Извор Његове утехе је у Богу а не у људима. Права домовина Његова је Царство Небеско а не земаљско. Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета! То беше први узвик Јована Крститеља, кад опази Господа. И ево сада, на Голготи, тога пророчанства испуњена: ево, под теретом грехова целога света лежи Јагње Божије заклано и мртво!
О, браћо, то је скупа жртва и за наше грехе. Крв тога незлобног и кротког Јагњета намењена је свима вековима и свима поколењима од првог до последњег човека на земљи. Христос је осетио болове на крсту и због наших грехова у садашњем времену. Он је оплакао у врту Гетсиманском и нашу злобу и немоћ и порочност. Крв своју Он је наменио и нама. Не презримо, браћо, ту неисказано скупу цену којом смо плаћени. Због те жртве Христове ми управо и имамо неку цену као људи. Без те жртве — или ако одбацимо ту жртву — вредност нас самих по себи равна се нули, равна се диму без огња, и облаку без светлости.
О, Господе несравњиви у милости, помилуј и нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Србски

Под данашњим датумом наша Црква иначе прославља Светог владику Николаја Жичког и Охридског, но ове године је празновање овог великог србског светитеља померено на трећи дан Васкрса, јер би се данас поклопило са Великим Петком, даном којим се обележава најстрашнија трагедија у целој историји човечанства - распеће Господа и Спаса нашег Исуса Христа.
На данашњи дан обележавамо годишњицу још једне трагедије - масакра у основној школи на београдском Врачару, једној од највећих трагедија у новијој историји Србије. У основи, њен узрок јесте обезбоженост друштва и неприхватање Христа...

Због распећа Господњег и оне чувене реченице коју су узвикивали Јевреји када су осудили Христа: „крв Његова на нас и нашу децу”, јеврејски народ је кроз читаву своју потоњу историју доживљавао страдања. Тако и данас, језиви масакр у београдској школи, само је најава шта ће снаћи србски народ уколико не дође до покајања и преумљења. Јер бити удаљен од Христа, највећа је грешка и доноси пропаст. Стога:

Слава Христу, смрт антихристу!

Подвиг и борба!

Демократски избори на којима је руља изабрала Вараву а осудила Христа.

Велики петак је дан најстрожијег поста и преиспитивања, јер свако од нас сваким својим грехом издаје и разапиње Христа који је страдао за нас. Пребивањем у гресима каља се душа која се тако удаљава од Царства Небеског, а и раслабљује се човек у сваком смислу. Посебно у данашњем времену, раслабљени човек који је предан греху, погодан је материјал за обраду и експлоатацију од стране Система, којим пак у крајњој инстанци руководе управо они који су (по речима Светог Николаја Србског), саставили сва модерна гесла европска. То су они који су „Христа распели, те изумели и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам.“ Све су то изуми њихови, односно оца њихова ђавола. Они су се показали гори противници Божји неголи незнабожац Пилат, јер су у јарости злобе своје изрекли ону страшну реч: „Крв Његова на нас и нашу децу!" Тако је невина крв постала огањ који сагорева сва њихова слагалишта сплетки против Христа. Јер тако их учи ђаво, отац њихов - како нам казује Свети Николај.

Сада је њихов час и област таме, али не довека. Христос је својим васкрсењем победио пакао и смрт!

„Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкрсења. А жене ускликнуше: ,Oво је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"

Јутрење, Велика субота

„О великога безумља, и Христоубиства, пророкоубица! [...] ров дубок су уста, безаконих Јевреја. [...] Да сте се, о Јудејци, постидели бар оних мртвих, које васкрсе Животодавац, Којега ви из зависти убисте. [...] Обручени и најнеправеднији роде јеврејски, знао си за поновно подизање храма; зашто си осудио Христа? [...] Горди Израиљу, убиствени народе, шта ти би да Вараву ослободиш, а Спаса крсту да предаш?"

Статије, Велика субота

„Међу добровољцима, на страни Русије ратују и припадници шпанске Фаланге. Исте оне која је међу првима подржала генерала Франка и зауставила руку црвених убица шпанског народа.

Прави патриоти Шпаније, и целе Европе, добро разумеју која је страна њихов непријатељ, а која је последња нада хришћанске Европе.
Русија је за њих последњи бастион Хришћанства на свету, када је чак и папа попустио пред глобалистима и сатанистима, левичарима и комунистима.

У наставку постављамо текст једног од шпанских фалангиста, који је он написао у рововима Донбаса.

'Ми, шпански националисти, морамо једном заувек да схватимо да је рука која подржава Украјину иста рука која дави и нашу отаџбину, а партнери и савезници Украјине су наши заклети непријатељи.... Увек ћемо бити у рововима на супротној страни од онога што нам телевизија, новине и радио неуморно проповедају...

А испразна естетика, непоткрепљена суштином, не би требала да вас буни..."

Руски Империјски Покрет