Многи трећепуташки покрети у Европи у потпуности схватају да данашња Русија није исто што и некадашњи СССР. Дакле, не наседају на пропаганду лажних украјинских НАТО-АЗОГ „национал-револуционара" који по методу терминолошког силогизма, покушавају да изједначе данашње левичарске тзв. „антифа“ групе са руском страном у рату, која своју борбу из сасвим другачијих разлога такође назива антифашистичком. Међутим, у идеолошком погледу, борба Русије  нема никакве везе са „антифа“ групацијама, напротив. Има наравно на руској страни пуно огавних комунистичких  застава, споменика и слично, али за преко 90 одсто људи који учествују у тим совјетофилским агендама, то нема никакве везе са марксистичком доктрином, него је реч о евоцирању успомене на „Велики отаџбински рат" који се у Русији доживљава као одбрамбено-националистички а не комунистички рат. Увек је много битније - не којом заставом неко маше, него шта за њега значи застава којом маше. Дакле, комунизам је само на форми, и то скрајнутој, јер огромна већина застава и симбола које се користе у рату на руској страни, наслоњена је не на совјетску  традицију, већ на верску и националну традицију руских земаља и руске царске војске, што је сушта супротност било каквом левичарењу. Уосталом светска мрежа „антифа" група, баш као и глобална „ЛГБТ" агенда, чврсто стоји уз украјинске „националисте", из чега такође јасно произилази закључак да је актуелни рат - не пуки рат између две суседне државе, већ борба  мондијалистичког  либерализма и култур-марксизма, против хришћанске вере и природно наслеђених посултата и органских заједница: породице, нације и расе.

Данас су Оци, дан када прослављамо Христове претке по телу. То је последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обичај је исти као и на Материце, само са очевима у главној улози.

Три предбожићна празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање. Они су оличење хришћанских вредности и светосавског духа, насупрот индивидуалистичких и антипородичних пошасти потрошачког друштва. То су дакле србски заветни празници за разлику од празника тзв. календарске Нове године, који су Србима наметнули комунисти, а који је у посткомунизму, као и на Западу, добио капиталистичку димензију, поставши симболом потрошачке и хедонистичке хистеирје.
И док ће се многи Срби за дочек Нове године преждеравати роштиљем и печењем, опијати се и лумповати, православни Срби ће постити, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши Стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Брозови „ослободиоци“, који су донели нове законе и нове лажне празнике.

Сретни Оци!

„Овај живот је пролазан, и толико непостојан и неверан, да ни своје љубитеље никада не може очувати. Шта вреди живот овај, ма неко и сто година поживео? Када приспе последњи дан, не изгледају ли све прошле године и све земаљске насладе као да никад нису ни биле? Заиста неразумно је бојати се изгубити овај скоропролазни живот, када ћe ce примити онај вечни, у коме наслада, богатства и весеље тако почињу да се никада не сврше и остају бесконачни ва век века."

Свети Севастијан

В этот день нам необходимо вспомнить погибших бойцов 131-ой Майкопской бригады. Молодые ребята - наши сверстники, многим из которых только-только исполнилось восемнадцать лет, были брошены "нашим" командованием на штурм Грозного 31 декабря 1994 года. Пьяные лампасники бросили ребят в мясорубку, из которой удалось вырваться лишь немногим.
Наш долг - хранить память о героях России, защищавших наш покой в холодную новогоднюю ночь 1994 года, так и отчётливо помнить про предателей, которые загнали наших ребят на растерзание бандам чеченских террористов.

"Там лишь взрывы, да крики,
Красные блики,
Команда «Вперед!»
Взвод, как в братской могиле,
В тесной машине
Ушел в Новый год."

„На данашњи дан, сећамо се палих бораца 131. Мајкопске бригаде. Млади момци - наши вршњаци, од којих су многи имали само осамнаест година, гурнути су од стране 'наше' команде у сулуди јуриш на Грозни 31. децембра 1994. године. Издајници су бацили момке у кланицу, из које је само неколико њих успело да побегне.
Наша дужност је да се сећамо тих руских јунака који су бранили руску отаџбину на прехладном измаку 1994. године, и да се сећамо злодела издајника који су омогућили бандама чеченских терориста да измасакрирају наше момке."

Империјски Омладински Савез (омладина РИД-а)

Иако је број присталица Европске уније у Србији, никада мањи (45%), и иако је залагање за промоцију „ЛГБТ" изопачености у србском народу крајње непопуларно, на протеклим изборима прва два места заузеле су листе (СНС и „Србија против насиља") које се залажу и за приступање Србије Европској унији и за промоцију „ЛГБТ" изопачености. Та чињеница уверљиво сведочи колико је парламентарна демократија изопачен систем и колико не одражава не само национални интерес већ ни народну вољу. Стога, није довољно бити само против мондијализма (ЕУ и НАТО), већ и против саме либералне демократије. Потребан је авангардни, хришћански и органски национализам.

„Литургија је противтежа и ослонац за верне пред сталним развраћивањем које господари у свету, освећење оних који су оскврњени падом у грех, исправљање оних који греше, подизање оних који падају, прогнање греховног смрада и осењивање миомирисом Духа Светога. Ви, који сте рођени од земље и болесни од пропадљивости, приступите очишћених чула и мисли светој Литургији и поцрпите из ње непропадљивост; ви који сте од земље и који сте се прилепили уз земљу, приђите и насладите се небеским добрима у благодатном Царству Христа Бога."

Свети Јован Кронштатски

Вашој пажњи препоручујемо следеће редове Романа Дмовског о украјинском питању, написане 1930. године. Дмовски је „отац пољског национализма” и један од најутицајнијих пољских политичара и идеолога свог времена.

Пољски национализам о украјинском питању

„Свети Јован Кронштатски је последњи пророк руске цивилизације, послат од Бога да спасе од уништења највећу светску хришћанску империју – православну Русију... Водио је људе ка Богу, право напред, кроз бројне препреке које су подигле тамне силе у руском друштву, већ дубоко болесном од неверја.
Кронштатски пастир је устао као ратник у нашој земљи да је заштити од сатанске најезде.
За нас је важно и то што је Свети Јован Кронштатски, који је био један од првих чланова Савеза руског народа, творац нашег основног начела које гласи: „Демократија је у аду, а царство је на Небу!“ 

Руски Империјски Покрет

Своје ставове о јеврејима, владика Николај је изразио у многим својим списима и беседама. „Охридски пролог“ их има прегршт („…тада Јевреји прибегоше своме уобичајеном начину, тј. решише да убију…) као и други списи. Ево шта на пример Владика пише у свом делу „Теодул“:

„Каквог другог месију желе и очекују Јевреји? Да ли некаквог који ће створити земаљско царство Израиљево од сто хиљада квадратних метара? Па то може учинити и неки Бар Кохба и Варава и Ротшилд. У сваком столећу може се наћи такав месија у дому Израиљову. Но свако царство таквога месије биће кратковремено и пролазно као и царство Саулово, и Соломоново и Ровоамово и Манасијино. Шта онда? Онда треба да чекају новога месију, и увек новог и новог, као што и чине помрачени Јевреји до данашњег дана.”

Свети владика Николај о јеврејском питању

Данас је Бадњи дан, чији је симбол - бадњак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља и то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви и под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Бадњак je символ новог живота и наде и на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Име бадњак повезано је са речју „бдети" будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Све наведено, представља симболику ложења бадњака након охристовљења овог древног евроаријског и прасрбског обичаја којим је у давнини обележаван зимски сунцостај. Али и тада, бадњак „наш стари рођак", нашим прецима је на симболичан начин наговештавао Христа. Јер загледани у „непобедиво сунце" које је симбол самога Бога, наши преци су дочекали Сунце правде - Христа Бога као вечну светлост, вечно светило истине, смисла, правде и љубави.

У згради у Његошевој улици бр. 1. у Београду, налазило се прво седиште Збора (друго током рата, било је у Крунској улици), а на данашњи дан, пре 89 година, основан је овај покрет хришћанског народног препорода. Дакле, осим што је дан у коме започињемо празновање Рождества Христовог, као и дан славне Мојковачке битке из 1916. године, Бадњи дан значајан је за нас и због чињенице да је на овај празник основан покрет Збор - чију идеју, то јест њен савремени израз, Србска Акција баштини, истражује и пропагира кроз свој програм и свој активизам. Стога ћемо се тим поводом, подсетити на околности и узроке настанка Збора: https://zboraskamisao.blogspot.com/2021/01/blog-post_71.html?m=1

☦ Сретно Бадње вече!
Мир Божји, Христос се роди!

Подвиг и борба!

Национално свесни Срби данашњице, бар донекле спознају истину да су део једног хришћанског и заветног (србског) народа, крвљу и духом повезани, те и Божић доживљавају уједно као и духовни и национални празник. Истичу се заставе, пуца се, пева, гусла, честита најближима, рођацима и пријатељима. То је све лепо, али је јалово без окупљања на Светој литургији и заједничарења са Христом и једних са другима, кроз Свето причешће. Јер управо кроз Причешће идемо путем предокушања вечности у Царству Небеском и потврђујемо Завет без којег нас не би ни било као народа - Христов завет, који је уједно и светосавски и светолазаревски, завет који је потврђен на Косову где су Срби изабрали Царство Небеско спрам царства земаљског, и који нас је обликовао до данашњих дана.

https://akcija.org/bozicna-poslanica-srbske-akcije-4/