Отац Радомир Никчевић описао је дане које су он и блаженопочивши митрополит Амфилохије провели за време рата на Косову и Метохији. По казивању оца Радомира, и поред сталне претње по живот, митрополит се слободно кретао по Пећи, није чак хтeо ни капу да скида, иако је био свeстан да сви знају ко је он и да му је живот итекако угрожен. На примедбу да би ипак требао да се чува, митрополит је једном приликом одговорио:

„Куд’ ћеш боље него да погинеш на Косову“.

Movie about 2004 unrest in Kosovo against Orthodox Serbs and other non-Albanians. English subtitle available.

https://youtu.be/iV8UNy88cao

„Хришћани који су, у то страшно време, непоколебљиво веровали у Бога и Његовог Сина Исуса Христа свакодневно су се суочавали са могућношћу насилне, мученичке смрти. За прве хришћане је, заиста, од животнога значаја било то што им је омогућено да управо телом – које је кадро да носи Бога у себи – истрпе муке мучеништва. Једино је Христос као оваплоћени Богочовек Духом Својим Светим, Kоји је обитавао дубоко у хришћанима, могао да им да снаге да победнички прођу кроз студени пожар страха од смрти, кроз ужасе бола и страдања којима су била изложена њихова тела и њихове душе током мучеништва. Ти хришћански Мученици су кроз све ове векове светлели, а светле и данас, покољењима као најузвишенији пример аскетске борбе коју зовемо: СМРТ СВЕТУ.“

Из књиге: Деца Апокалипсе

После дуже времена нови текст на нашем блогу. Превод из 23. броја фанзина Death To The World. 

„Човек је створен за трансценденцију, а не за уживање у блату месечарења. (...) јер заспати под хипнозом света значи бити поседнут њиме и боравити у забораву и смрти.“

https://smrt-svetu.blogspot.com/2024/03/kosmar.html

„У том смислу, песнички глас своју позицију одређује као монашку и аскетску, али не као позицију ауторитета него духовне борбе, у песми „Питам их“ директно одређену познатом, како мисионарском тако и попкултурном синтагмом „смрт свету“.

https://kompasinfo.rs/vladimir-kolaric-smrt-svetu-muzika-nfl-mateje/

Још један чланак о Смрт свету. Ове године америчка редакција слави 30 а наша 10 година. С тим у вези биће доста акција везаних за јубилеј. Или што би млади рекли, стеј тјунд.

https://stanjestvari.com/2024/03/12/death-to-the-world

Сингл експерименталног бенда Figurative theatre који најављује нови албум, посвећен је нашој идеји. Хвала браћи. Сви заједно.

https://youtu.be/2fefUAB5fWU

Вади ме одавде
Озари љубављу Својом
Ја да живим сам
Нисам способан

Наши саборци испред јутјуб канала Пустиња приредили су први број свог истоименог фанзина. Бесплатно преузмите и ширите даље.

https://drive.google.com/file/d/10MxOB98iIJxAb12W3i7IIENYL0c-RM14

„После разговора често сам се кајао, а после ћутања – никад.“ Ава Арсеније

„Ја не верујем у Христа и не исповедам Га као дечак, већ је кроз велики пакао сумње прошла моја Осана.“ Ф. М. Достојевски

Ја ти Боже мој
Немам ништа дати
Све сам проћердао,
Боже ти поврати

https://youtu.be/6qa1ieKsEAI

Данас се навршило тачно десет година од оснивања Смрт свету. Био је то први огранак оригиналног фанзина који ове године слави својих тридесет. Обојица по двадесет и нешто тада, не само да смо одрасли уз ову идеју, већ је она постала део нас. И не само нас, већ свих оних којима је ова прича отворила врата Цркве. Хвала свима који су на било који начин дали свој допринос. Исус је наш мај!

Да смо вазда будни на духовној стражи.

Интервју за радио Слово љубве поводом десет година постојања Смрт свету. Хвала оцу Дарку на позиву и екипи радија на гостопримству.

https://youtu.be/MxG1NNCVRfM

Добрина Продановић оплакује сина, Факовићи, Источна Босна, мај 1993.

Мера и провера.

НОВО: привеССци! 🏴‍☠️
Материјал: платно/вез
Поручивање на иг или фб:
https://linktr.ee/smrtsvetu

Прошло је тачно 25 година од повлачења српске војске (ВЈ) са Косова и Метохије у јуну 1999. године.

„Седимо, Господе, на рекама косовским и метохијским, на Лабу и Ситници, Дриму и Бистрици, и плачемо као некада народ Твој Израиљ у Вавилону.“
+ владика Атанасије

„Револтирајте се прво против себе, па онда против света. Прво револуција против зла у себи, а потом револуција против зла ван себе.”

Владета Јеротић