Ми смо један од ретких народа који има превилегију да у монашкој републици има свој манастир и да га је упркос свим искушењима сачувао. Хиландар није само баштиник српске духовности, већ утеха и оријентир ко смо били и шта треба да будемо. Да смо некада ми били узор свету а не он нама. Хиландар је са целокупним српским средњевековљем, круна свега лепог, племенитог, културног и уметничког што је ова земља и овај народ дао на врхунцу свог постојања. Тражење некакве старије и „древније“ Србије од оне немањићке; силнијих и мудријих људи од оних која је наша светородна династија дала на челу са Светим Савом – јесу странпутице, које су колико измишљене толико и опасне. Уз православну Христову веру, нисмо само изградили свој народни идентитет, већ и створили све оно најлепше што смо читавом човечанству оставили у наслеђе. А то је крајњи циљ постојања сваке уметности, сваког народа и појединца – да стварајући надиђе себе.

Пласирање свакојаких полуистина или митова главни је узрок цветања многих кривоверја у нашем народу. Објавите било коју фотографију и прогласите је за предмет неког од наших владара, и већина неће ни проверити њихову аутентичност.

Сва срећа па су сви наши владари похрањени по црквама и манастирима. Нисмо морали да их измислимо нити отуђимо као наши суседи. Ето ти твоје историје, Србине, у кивотима! Нема потребе да је теоретишеш и домаштаваш.

А они који то чине по правилу долазе из истог њу ејџ лонца, почевши од неопагана па све до следбеника ртањских „ванземаљаца“. Тако су и персонификације сунца и месеца на дечанским фрескама постале свемирски бродови.

И поновићу, како је наше јуче, данас и сутра у кивотима, разлог је зашто они раскрштени и расцрковљени траже нешто боље и „древније“ од њих. А у тим кивотима леже одговори на сва наша судбоносна питања, само ако будемо научили да их слушамо и ако им се будемо молили.

HolyName je бенд инспирисан православљем чији су чланови обраћеници. Оно што даје посебну ноту, на песми је гостовао Брајан Велч, гитариста и суоснивач бенда Корн.

Рокенрол сам по себи није спасоносан, нити довољан, чему сведоче многи који су трагично окончали своје животе. Ипак овај пример показује да, по речима Тарковског, истински уметник неће постати онај „који не покуша да достигне Апсолут, Истину“.

https://youtu.be/iX3AOQQfMrQ

ОБАВЕШТЕЊЕ❗

Услед онемогућеног приступа главном налогу приморани смо да направимо нови инстаграм профил. Запратите и поделите објаву како би видело што више људи. Нема предаје!

https://www.instagram.com/smrtsvetu_

Колико би овај свет био једно страшно место да се Христос није родио. А колико би тек био страшан да Христос није васкрсао. Па ипак, на крају најстрашнији буде за оне који нису хтели да га упознају. А ми, за које процес (у)познавања траје читавог живота, треба једино да се бојимо да Господ једнога дана не каже управо за нас: „Идите од мене ви који чините безакоње; никада вас нисам познавао.“

Смрт свету! Христос се роди!

„Кад будем подигнут од земље, све ћу привући к Себи“ (Јн 12:32)

Свакe године крајем јануара, одржавају се pro-life маршеви против абортуса широм америчких градова. Учешће узима на стотине хиљада човекољубивог света, међу којима и православни хришћани. Варају се сви они који мисле да дешавања „тамо негде“ не утичу на нас. Све што се усвоји или не усвоји у САД диктира политику већине земаља. Како је отац Серафим Роуз писао о прогону Цркве у СССРу – «Today in Russia, tomorrow in America» – важи и данас. Свака смена добра и зла глобално утиче на све људе. Абортус или речником Цркве – чедоморство (децоубиство), јесте највећи узрочник смрти сваке године са преко 70 милиона убијене деце.

Беседа деци апокалипсе.

https://youtu.be/hXiRu5akJ-w

„Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.” (Псалам 136, 5)

Љубав Твоја и непослушност моја је документарно-играни филм који говори о покајању једног припадника навијачке субкултуре. У времену када боје клуба и даље секташки одређују јесмо ли „прави“ Срби/православци/нештотреће, наш брат Лука сведочи да је једина битна одредница да ли припадамо Христу или не. Премијера је заказана за 5. март у Подгорици док ће се остале пројекције накнадно најављивати путем њиховог инстаграм и фејсбук профила.

https://youtu.be/3I8ng3DnlqA

„Добро је уздати се у Господа,
него ли уздати се у човека“ (Пс. 117:8)

Двадесет година од Мартовског погрома. Наша ситуација ништа боља него тада. Можда чак и гора, ако узмемо у обзир шта им је све власт предала до данас. И она тадашња и ова сад. Па ипак, и даље траже наше формално признање. И сепаратисти а и међународна заједница, која је немо посматрала насиље на Косову па им се Косово поновило у њиховом дворишту. И тек ће им се, нажалост, понављати. „Ти мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи у Левач“. На Косову се не брани само наше постојање, већ постојање читаве европске и светске цивилизације, која још разликује правду од неправде и закон од безакоња. Догодине.

Отац Радомир Никчевић описао је дане које су он и блаженопочивши митрополит Амфилохије провели за време рата на Косову и Метохији. По казивању оца Радомира, и поред сталне претње по живот, митрополит се слободно кретао по Пећи, није чак хтeо ни капу да скида, иако је био свeстан да сви знају ко је он и да му је живот итекако угрожен. На примедбу да би ипак требао да се чува, митрополит је једном приликом одговорио:

„Куд’ ћеш боље него да погинеш на Косову“.

Movie about 2004 unrest in Kosovo against Orthodox Serbs and other non-Albanians. English subtitle available.

https://youtu.be/iV8UNy88cao

„Хришћани који су, у то страшно време, непоколебљиво веровали у Бога и Његовог Сина Исуса Христа свакодневно су се суочавали са могућношћу насилне, мученичке смрти. За прве хришћане је, заиста, од животнога значаја било то што им је омогућено да управо телом – које је кадро да носи Бога у себи – истрпе муке мучеништва. Једино је Христос као оваплоћени Богочовек Духом Својим Светим, Kоји је обитавао дубоко у хришћанима, могао да им да снаге да победнички прођу кроз студени пожар страха од смрти, кроз ужасе бола и страдања којима су била изложена њихова тела и њихове душе током мучеништва. Ти хришћански Мученици су кроз све ове векове светлели, а светле и данас, покољењима као најузвишенији пример аскетске борбе коју зовемо: СМРТ СВЕТУ.“

Из књиге: Деца Апокалипсе

После дуже времена нови текст на нашем блогу. Превод из 23. броја фанзина Death To The World. 

„Човек је створен за трансценденцију, а не за уживање у блату месечарења. (...) јер заспати под хипнозом света значи бити поседнут њиме и боравити у забораву и смрти.“

https://smrt-svetu.blogspot.com/2024/03/kosmar.html

„У том смислу, песнички глас своју позицију одређује као монашку и аскетску, али не као позицију ауторитета него духовне борбе, у песми „Питам их“ директно одређену познатом, како мисионарском тако и попкултурном синтагмом „смрт свету“.

https://kompasinfo.rs/vladimir-kolaric-smrt-svetu-muzika-nfl-mateje/

Још један чланак о Смрт свету. Ове године америчка редакција слави 30 а наша 10 година. С тим у вези биће доста акција везаних за јубилеј. Или што би млади рекли, стеј тјунд.

https://stanjestvari.com/2024/03/12/death-to-the-world

Сингл експерименталног бенда Figurative theatre који најављује нови албум, посвећен је нашој идеји. Хвала браћи. Сви заједно.

https://youtu.be/2fefUAB5fWU

Вади ме одавде
Озари љубављу Својом
Ја да живим сам
Нисам способан