BAXTLI ODAM
Yer qorishdi quyqa oqshomga,
Shahar shovqinidan zerikdi.
Chayqalaman qoʻshilib jomga
Qushlar uxlatmagan terakday.
Hoʻv yulduzlar — oʻtmish bitigi,
Oʻqiy olmas yerdagi avom.
Olislarda itlar uliydi —
Qismatidan norizo qavm.
Osmon — dengiz,
Oy — yangi qayiq,
Suzar bulutlarni tindirib.
Uchay desang, manziling aniq
(Tasavvuring bermasa firib)!
Xayollar pok, nigohlar keskir…
Mugʻanniyning kuyida ne gʻam?!
Bir oʻksiz sheʼr yozolmay oʻksir
Dunyodagi eng baxtli odam.
Rashid Xoʻjamov
@R_Xojamov
@sheriylahzalar
Yer qorishdi quyqa oqshomga,
Shahar shovqinidan zerikdi.
Chayqalaman qoʻshilib jomga
Qushlar uxlatmagan terakday.
Hoʻv yulduzlar — oʻtmish bitigi,
Oʻqiy olmas yerdagi avom.
Olislarda itlar uliydi —
Qismatidan norizo qavm.
Osmon — dengiz,
Oy — yangi qayiq,
Suzar bulutlarni tindirib.
Uchay desang, manziling aniq
(Tasavvuring bermasa firib)!
Xayollar pok, nigohlar keskir…
Mugʻanniyning kuyida ne gʻam?!
Bir oʻksiz sheʼr yozolmay oʻksir
Dunyodagi eng baxtli odam.
Rashid Xoʻjamov
@R_Xojamov
@sheriylahzalar
* * *
Tepamdan ketmasa
Qaro bulutlar,
Nafas olmoq qadar
Tolsam,
Xorisam.
Farg‘ona tarafdan
Kelar xush lutflar:
— Alo!
Shkaladim,
Qoram!
Bormisan?!
Ayam.
Ayaginam!
Umrim gultoji,
Shu ovoz pinjiga berkinsam
Bargday.
Bormanmi,
Yo‘qmanmi,
Bilmayman garchi,
Deyman:
— Ha.
Yuribman
Dunyoga sig‘may!
Faqat shamol yedim,
Ozroq sovqotdim
Va allanelarni bot-bot o‘ylasam
Uyqum kelmayapti.
Goh sho‘r ovqatim...
Qolgani joyida.
— Qachon kelasan?!
Kelsang
Davolayman,
Qur’on o‘qiyman,
Dam solib qo‘yaman,
Yo‘yaman kinna.
Obdon semirtirib rosa boqaman,
Tezroq kel!
Sog‘indim,
Jon arvoqqinam!
Tepamdan tarqamas
G‘am bulutlari,
O‘pkam to‘lib-toshgan,
Bo‘g‘zim achishgan.
Aya!
Ayaginam,
Ohim dudlari
Hech kimni qo‘ymasa edi
Tashvishga.
— Kurtaklar ochilsa,
Bayramlar kelsa
Va yana o‘qishdan berishsa ta’til,
Ungacha
Mabodo gonorar olsam
Boraman!
Qo‘ltiqlab gul, ro‘mol, atir...
Bilmayman,
Uchganman qaysi sanamning
Bemehr,
Beshafqat karashmasiga?!
Ba’zida o‘xshayman
Yer-u samoning
Eng baxtsiz,
Eng noshud talabasiga.
Ba’zan suruv boqib
Allaqaydadir,
Xayolan
Toshkentning ko‘chalarini
Kezaman!
Eslayman,
O, xushbo‘y patir –
Tandir jag‘idagi kulchalarimni!
Aya!
Ayaginam,
Aytolmam borin...
Goh o‘zga olamdan kelar xabarlar
Va suhbat qurarlar mening-la gohi
Ma’yus oqqushlar-u
Nolon kaptarlar...
Mayli...
Farg‘onada bahor ufurib,
O‘rnimga gul sochsin
Har sahar nayson.
Va siz yo‘qlab turing
Har kun qayg‘urib:
— Alo!
Shkaladim,
Qoram!
Bormisan?!
Muhammad Siddiq
@sheriylahzalar
Tepamdan ketmasa
Qaro bulutlar,
Nafas olmoq qadar
Tolsam,
Xorisam.
Farg‘ona tarafdan
Kelar xush lutflar:
— Alo!
Shkaladim,
Qoram!
Bormisan?!
Ayam.
Ayaginam!
Umrim gultoji,
Shu ovoz pinjiga berkinsam
Bargday.
Bormanmi,
Yo‘qmanmi,
Bilmayman garchi,
Deyman:
— Ha.
Yuribman
Dunyoga sig‘may!
Faqat shamol yedim,
Ozroq sovqotdim
Va allanelarni bot-bot o‘ylasam
Uyqum kelmayapti.
Goh sho‘r ovqatim...
Qolgani joyida.
— Qachon kelasan?!
Kelsang
Davolayman,
Qur’on o‘qiyman,
Dam solib qo‘yaman,
Yo‘yaman kinna.
Obdon semirtirib rosa boqaman,
Tezroq kel!
Sog‘indim,
Jon arvoqqinam!
Tepamdan tarqamas
G‘am bulutlari,
O‘pkam to‘lib-toshgan,
Bo‘g‘zim achishgan.
Aya!
Ayaginam,
Ohim dudlari
Hech kimni qo‘ymasa edi
Tashvishga.
— Kurtaklar ochilsa,
Bayramlar kelsa
Va yana o‘qishdan berishsa ta’til,
Ungacha
Mabodo gonorar olsam
Boraman!
Qo‘ltiqlab gul, ro‘mol, atir...
Bilmayman,
Uchganman qaysi sanamning
Bemehr,
Beshafqat karashmasiga?!
Ba’zida o‘xshayman
Yer-u samoning
Eng baxtsiz,
Eng noshud talabasiga.
Ba’zan suruv boqib
Allaqaydadir,
Xayolan
Toshkentning ko‘chalarini
Kezaman!
Eslayman,
O, xushbo‘y patir –
Tandir jag‘idagi kulchalarimni!
Aya!
Ayaginam,
Aytolmam borin...
Goh o‘zga olamdan kelar xabarlar
Va suhbat qurarlar mening-la gohi
Ma’yus oqqushlar-u
Nolon kaptarlar...
Mayli...
Farg‘onada bahor ufurib,
O‘rnimga gul sochsin
Har sahar nayson.
Va siz yo‘qlab turing
Har kun qayg‘urib:
— Alo!
Shkaladim,
Qoram!
Bormisan?!
Muhammad Siddiq
@sheriylahzalar
Forwarded from ФЕРУЗШОҲ
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Маяковский Пушкиндан шеър ўқимоқда. “Маяковский” киносидан олинди.
***
Свободы сеятель пустынный,
Я вышел рано, до звезды;
Рукою чистой и безвинной
В порабощенные бразды
Бросал живительное семя –
Но потерял я только время,
Благие мысли и труды…
Паситесь, мирные народы!
Вас не разбудит чести клич.
К чему стадам дары свободы?
Их должно резать или стричь.
Наследство их из рода в роды
Ярмо с гремушками да бич.
***
Саҳрони ҳурлик-ла тутгувчи ўққа
Юлдуздан-да эрта отландим бардам;
Маҳкумлик битилган ҳар бир жўякка
Қўлим ёрдамида пок ва бегуноҳ
Озодлик уруғин сочдим дам-бадам –
Вақтимни ҳавога совурдим бироқ,
Эзгу ўйларим ва меҳнатимни ҳам...
Қани, ўтланг, сукут сақлаган халқлар!
Уйғотмас номус деб янграган овоз.
Не зарур подага Ҳур деган матлаб?
Юнгин олмоқ керак, ё қурбон этмоқ.
Сурувга авлоддан-авлодга мерос
Қамчи овозига эргашиб кетмоқ.
Александр ПУШКИН
Таржимон:
ФЕРУЗШОҲ
***
Свободы сеятель пустынный,
Я вышел рано, до звезды;
Рукою чистой и безвинной
В порабощенные бразды
Бросал живительное семя –
Но потерял я только время,
Благие мысли и труды…
Паситесь, мирные народы!
Вас не разбудит чести клич.
К чему стадам дары свободы?
Их должно резать или стричь.
Наследство их из рода в роды
Ярмо с гремушками да бич.
***
Саҳрони ҳурлик-ла тутгувчи ўққа
Юлдуздан-да эрта отландим бардам;
Маҳкумлик битилган ҳар бир жўякка
Қўлим ёрдамида пок ва бегуноҳ
Озодлик уруғин сочдим дам-бадам –
Вақтимни ҳавога совурдим бироқ,
Эзгу ўйларим ва меҳнатимни ҳам...
Қани, ўтланг, сукут сақлаган халқлар!
Уйғотмас номус деб янграган овоз.
Не зарур подага Ҳур деган матлаб?
Юнгин олмоқ керак, ё қурбон этмоқ.
Сурувга авлоддан-авлодга мерос
Қамчи овозига эргашиб кетмоқ.
Александр ПУШКИН
Таржимон:
ФЕРУЗШОҲ
***
Gezarib yuribman dala dashtlarda,
To'rt-beshta qo'yimning tuyog'in sanab,
Chalqancha suyanib chag'il toshlarga,
Ovloq kengliklarda qolaman tunab.
Qoyani quchaman jon-jahdim bilan,
Ilk bor qiz quchgandek jimirlar tanam.
Ruhimda hapqirib qo'zg'algan bo'ron
Nam ko'rgan ajriqdek chirmashar yana...
Salqin shabadaga tutib ko'krakni,
Ozod xayollarni qilaman orzu(v).
Shabgirda qamalda qolgan yurakni
Lippillab masxara qilar Tarozi.
Va uzoq kutdirib yorishadi tong.
Nurlari selkillar pastga engashib,
Zarangni olaman yopinib chopon,
Qul kabi ketaman qo'yga ergashib.
Gezarib yuribman dala dashtlarda.
Xo'jayor
2020
@xoja_yor
@sheriylahzalar
Gezarib yuribman dala dashtlarda,
To'rt-beshta qo'yimning tuyog'in sanab,
Chalqancha suyanib chag'il toshlarga,
Ovloq kengliklarda qolaman tunab.
Qoyani quchaman jon-jahdim bilan,
Ilk bor qiz quchgandek jimirlar tanam.
Ruhimda hapqirib qo'zg'algan bo'ron
Nam ko'rgan ajriqdek chirmashar yana...
Salqin shabadaga tutib ko'krakni,
Ozod xayollarni qilaman orzu(v).
Shabgirda qamalda qolgan yurakni
Lippillab masxara qilar Tarozi.
Va uzoq kutdirib yorishadi tong.
Nurlari selkillar pastga engashib,
Zarangni olaman yopinib chopon,
Qul kabi ketaman qo'yga ergashib.
Gezarib yuribman dala dashtlarda.
Xo'jayor
2020
@xoja_yor
@sheriylahzalar
★
Har qandayin bahonalarga
O‘rganadi vaqt, umr va men.
Lekin seni ko‘rgim kelganda
Topolmayman hech qanday taskin.
Senga xabar yozaman yana
Ahvolingni bilgim keladi.
Va yashayman kunlarni sanab:
(keladi,
keladi,
keladi)
Sensizlikka ko‘nikish — bu g‘am,
Sensiz baxtli yasholmayman men.
Azob — uyga kiryotganimda
Ichkarida ko‘rinmasang sen.
Nodira Nazar
@sheriylahzalar
Har qandayin bahonalarga
O‘rganadi vaqt, umr va men.
Lekin seni ko‘rgim kelganda
Topolmayman hech qanday taskin.
Senga xabar yozaman yana
Ahvolingni bilgim keladi.
Va yashayman kunlarni sanab:
(keladi,
keladi,
keladi)
Sensizlikka ko‘nikish — bu g‘am,
Sensiz baxtli yasholmayman men.
Azob — uyga kiryotganimda
Ichkarida ko‘rinmasang sen.
Nodira Nazar
@sheriylahzalar
Ovunch
Yana keldim sizga baqamti,
Yana qaytdim huzuringizga.
"Ulgʻayibsiz"-, pichirladim jim,
Bosh eggancha uz(u)ringizga.
Nigohingiz tanish va mayin,
Tabassumda bir sogʻinch zohir
Sizdan uzoqlashib ketmayin,
Qarshingizda turibman, oxir.
Soʻzlamaymiz, nechun soʻz darkor!
Koʻz evrilgan - goʻyo alifbo,
Harf yozilmas, toʻkilar sim-sim,
Bir soʻz takrorlanar: Yo, Xudo...
Hali-beri bitmas bu yoziq,
Kuyimizning yoʻq soʻng notasi.
Ogʻriqlarning oʻtmishi mubham,
Va boʻlmaydi yorugʻ ertasi.
Keyin... yana koʻz oldim boʻshliq,
Yana jonsiz, quruq savlatsiz.
Endi qancha boqmayin sizga
Gʻijimlangan, rangli suratsiz!
Yirtib otdim .... marta
Nigora Asqaraliyeva
https://t.me/sheriylahzalar
Yana keldim sizga baqamti,
Yana qaytdim huzuringizga.
"Ulgʻayibsiz"-, pichirladim jim,
Bosh eggancha uz(u)ringizga.
Nigohingiz tanish va mayin,
Tabassumda bir sogʻinch zohir
Sizdan uzoqlashib ketmayin,
Qarshingizda turibman, oxir.
Soʻzlamaymiz, nechun soʻz darkor!
Koʻz evrilgan - goʻyo alifbo,
Harf yozilmas, toʻkilar sim-sim,
Bir soʻz takrorlanar: Yo, Xudo...
Hali-beri bitmas bu yoziq,
Kuyimizning yoʻq soʻng notasi.
Ogʻriqlarning oʻtmishi mubham,
Va boʻlmaydi yorugʻ ertasi.
Keyin... yana koʻz oldim boʻshliq,
Yana jonsiz, quruq savlatsiz.
Endi qancha boqmayin sizga
Gʻijimlangan, rangli suratsiz!
Yirtib otdim .... marta
Nigora Asqaraliyeva
https://t.me/sheriylahzalar
Telegram
She’riy lahzalar
Kanaldan koʻchirganda muallif nomi bilan koʻchiring.
Kanalni qoʻllab-quvvatlash:
https://tirikchilik.uz/sheriylahzalar
Kanalni qoʻllab-quvvatlash:
https://tirikchilik.uz/sheriylahzalar
Бугун ўзбекнинг забардаст ёзувчиси Неъмат Арслон туғулган кун!
Кетаман! Кетаман!
Кетаман!
1
Бўғзимдан отилар ҳар дам–
Бир нидо:
О, Оллоҳим
Бу мен–Неъматман.
Пойингга тиз чўқиб йиғлайман–
Қилмай иддао.
Мен ёзувчиман.
Ёзувчиман–Беқадр,
Беном, бенишон.
Нима қилай бўлмаса имкон?!
2
Айтаман!
Айтаман!
Такрор бўлса ҳам.
Отилар бўғзимдан шу нидо.
Турибман пойингда хокисор, забун.
Қўрқаман:
Йўқ нажот, йўқ имкон–
Бир миллион пенсиям билан
Пировард якун
Йўлимни тўсади Қабристон.
3
“Истон...Истон”лар бизда сероб
Ҳаммаси пулга қул.
Қўлда пул...
Нуқул.
Англайман ногоҳ
Баридан меҳрибон Қабристон
Ҳеч нарсага сўрамайди пул.
Қаранг ахир, бе ун, бетаъма
Менга ҳам беради
Бир уй, бир айвон.
4
...Ва лекин...
Қўрқаман! Қўрқаман! Қўрқаман!
Тўловлар-чи, тўловлар?!
“Квартплата”
“Иссиқ сув”
“Чиқинди”
“Электр токи”
“Газ!”
“О газ!”
Англайман ногоҳ
Англайман шу ноқис ақлим билан
Ҳеч бирига сўралмас тўлов.
О, қандай яхши.
Кетаман! Кетаман! Кетаман!
Сен томон.
Ва фақат бир нарса қилади алам:
Бу дунё хурсанд
Қутилдим деб бир текинхўрдан.
18 январь 2024 йил
Неъмат Арслон
@sheriylahzalar
Кетаман! Кетаман!
Кетаман!
1
Бўғзимдан отилар ҳар дам–
Бир нидо:
О, Оллоҳим
Бу мен–Неъматман.
Пойингга тиз чўқиб йиғлайман–
Қилмай иддао.
Мен ёзувчиман.
Ёзувчиман–Беқадр,
Беном, бенишон.
Нима қилай бўлмаса имкон?!
2
Айтаман!
Айтаман!
Такрор бўлса ҳам.
Отилар бўғзимдан шу нидо.
Турибман пойингда хокисор, забун.
Қўрқаман:
Йўқ нажот, йўқ имкон–
Бир миллион пенсиям билан
Пировард якун
Йўлимни тўсади Қабристон.
3
“Истон...Истон”лар бизда сероб
Ҳаммаси пулга қул.
Қўлда пул...
Нуқул.
Англайман ногоҳ
Баридан меҳрибон Қабристон
Ҳеч нарсага сўрамайди пул.
Қаранг ахир, бе ун, бетаъма
Менга ҳам беради
Бир уй, бир айвон.
4
...Ва лекин...
Қўрқаман! Қўрқаман! Қўрқаман!
Тўловлар-чи, тўловлар?!
“Квартплата”
“Иссиқ сув”
“Чиқинди”
“Электр токи”
“Газ!”
“О газ!”
Англайман ногоҳ
Англайман шу ноқис ақлим билан
Ҳеч бирига сўралмас тўлов.
О, қандай яхши.
Кетаман! Кетаман! Кетаман!
Сен томон.
Ва фақат бир нарса қилади алам:
Бу дунё хурсанд
Қутилдим деб бир текинхўрдан.
18 январь 2024 йил
Неъмат Арслон
@sheriylahzalar
Forwarded from Амальгама
Орқа томонга чопаётган киши.docx
23.9 KB
Forwarded from Sirojiddin IBROHIM (YouTube)
“ТИЛАК ЖЎРА ТАВАЛЛОСИ”
Адабиёт саройини бир бурчидан устун бўлиб кўтарган, аммо кўп-да эсланавермайдиган шоир Тилак Жўра ҳақида тележурналист Гулмира Мусажонова ва режиссёр Равшан Раҳматов фильм тайёрлашди. Кўринг, баҳра олинг, шовқинли замонда қалбингизга бироз ёруғ тассурот юқтиринг.
КЎРИШ УЧУН 👇
https://youtu.be/XhZjlyPApB8
Ютуб каналимизга обуна бўлинг! 👇
https://youtube.com/c/SirojiddinIbrohim
Телеграм манзилимиз👇
@sirojiddinn_ibrohim
Адабиёт саройини бир бурчидан устун бўлиб кўтарган, аммо кўп-да эсланавермайдиган шоир Тилак Жўра ҳақида тележурналист Гулмира Мусажонова ва режиссёр Равшан Раҳматов фильм тайёрлашди. Кўринг, баҳра олинг, шовқинли замонда қалбингизга бироз ёруғ тассурот юқтиринг.
КЎРИШ УЧУН 👇
https://youtu.be/XhZjlyPApB8
Ютуб каналимизга обуна бўлинг! 👇
https://youtube.com/c/SirojiddinIbrohim
Телеграм манзилимиз👇
@sirojiddinn_ibrohim
YouTube
"ТИЛАК ЖЎРА ТАВАЛЛОСИ" ҳ/ф
Тилак Жўра 1947 йилда Бухоро вилоятининг Қоракўл туманидаги Сайёт қишлоғида туғилган. ТошДУнинг филология факультетини тамомлаган (1972). «Райҳон» (1977), «Олам остонаси» (1980), «Юлдузлар табассуми» (1981), «Чорраҳадаги уй» (1983), «Сандувоч» (1988), «Руҳият»…
Assalomu alaykum, yurtdosh.
Bugun bir mushoira qilsak, nima deysiz?!
Soat 22: 00 da boshlasak-a!
Qancha do'stingiz bo'lsa tezda chaqirib keling.
Mana shu manzilda she'rlashamiz.
👇👇👇
@sheriylahzalar
Bugun bir mushoira qilsak, nima deysiz?!
Soat 22: 00 da boshlasak-a!
Qancha do'stingiz bo'lsa tezda chaqirib keling.
Mana shu manzilda she'rlashamiz.
👇👇👇
@sheriylahzalar
Автопсихография
Барига чап бериб ўтади шоир,
дунёга қолдирар у фақат танин
ҳатто алдай олар қайғуни моҳир
қалбмас қайғу англар қалбда эканин.
Унинг ёзганларин ўқиган одам
сўз эмас қайғуни ўқийди қониб
вале шоир қалби бўм-бўшдир…
шеърхон
йиғлар шу бўшлиқнинг дардидан ёниб.
Шафаққа йўналар бу мангу йўллар
унда бир фойтундир шоирнинг қалби.
фойтун ғилдирагин ғичирлашини
биз шеър деб атаймиз телбалар каби.
Фернандо Пессоа
@sheriylahzalar
Барига чап бериб ўтади шоир,
дунёга қолдирар у фақат танин
ҳатто алдай олар қайғуни моҳир
қалбмас қайғу англар қалбда эканин.
Унинг ёзганларин ўқиган одам
сўз эмас қайғуни ўқийди қониб
вале шоир қалби бўм-бўшдир…
шеърхон
йиғлар шу бўшлиқнинг дардидан ёниб.
Шафаққа йўналар бу мангу йўллар
унда бир фойтундир шоирнинг қалби.
фойтун ғилдирагин ғичирлашини
биз шеър деб атаймиз телбалар каби.
Фернандо Пессоа
@sheriylahzalar
***
Мен — тақдир ҳукмини тан олган одам,
Тошлар чиқиб турган ошни ошадим.
Отангни кучли деб ўйлайсан, болам,
Асли синовларга чидаб яшадим.
Муҳит тор келганда мажбур кўникдим,
Енгилиб-енгилиб бўлганман ғолиб.
Астойдил курашдим — обдон чиниқдим,
Бардошни ўзимга айладим толиб.
Ҳамон олинмаган қасосларим бор,
Ҳали бошланмаган курашлар мўлдир.
Эртами ёки кеч маҳв этар айёр,
Ҳаёт — ўлим сари ягона йўлдир.
Йўл сўнггига етгач туриб бошимга,
Устимдан тантана қилганда олам.
Таваллудимни ёз қабртошимга,
Енгилган кунимни ёзмагин, болам.
4-декабр, 2022-йил
Раҳмиддин АБРАЕВ
Раҳмиддин Абраев. Сўнгги йиллар шеърлари | Хуршид Даврон кутубхонаси
https://kh-davron.uz/kutubxona/uzbek/rahmiddin-abrayev-songgi-yillar-sherlari.html
@sheriylahzalar
Мен — тақдир ҳукмини тан олган одам,
Тошлар чиқиб турган ошни ошадим.
Отангни кучли деб ўйлайсан, болам,
Асли синовларга чидаб яшадим.
Муҳит тор келганда мажбур кўникдим,
Енгилиб-енгилиб бўлганман ғолиб.
Астойдил курашдим — обдон чиниқдим,
Бардошни ўзимга айладим толиб.
Ҳамон олинмаган қасосларим бор,
Ҳали бошланмаган курашлар мўлдир.
Эртами ёки кеч маҳв этар айёр,
Ҳаёт — ўлим сари ягона йўлдир.
Йўл сўнггига етгач туриб бошимга,
Устимдан тантана қилганда олам.
Таваллудимни ёз қабртошимга,
Енгилган кунимни ёзмагин, болам.
4-декабр, 2022-йил
Раҳмиддин АБРАЕВ
Раҳмиддин Абраев. Сўнгги йиллар шеърлари | Хуршид Даврон кутубхонаси
https://kh-davron.uz/kutubxona/uzbek/rahmiddin-abrayev-songgi-yillar-sherlari.html
@sheriylahzalar
Анна АХМАТОВА
Муҳаббат
Кулча бўлган илондай юҳо,
Юрагингни авраб қолади.
Каптар бўлиб кун бўйи гоҳо,
Деразангда сайраб қолади.
Қиров ичра баъзан ярқираб,
Мудроқ самбит узра кўринар.
Сеҳр билан қўлингдан ушлаб,
Тинчинг бузмоқ бўлиб уринар.
Унга одат юм-юм йиғламоқ,
Зериккан тор куйига монанд.
Даҳшатлидир уни англамоқ,
Табассум-ла ақлинг этса банд.
* * *
Сув ичмаймиз биз бир косада
Ва ичмаймиз ширин шароб ҳам.
Ўпишмаймиз эрталаб — тонгда,
Деразадан боқмаймиз оқшом.
Сенда қуёш, менда ой ҳусни,
Ҳис этамиз лекин бир ҳисни.
Ажралмас ёр менинг билан-ку,
Сен биландир рафиқанг қувноқ.
Менга аён кўзингда қўрқув,
Сен айбдор дард чексанг гоҳ-гоҳ.
Қисқа висол бизларга ётдир,
Истагимиз жимжит ҳаётдир.
Шеърларимда овозинг, сасинг,
Шеърларингда менинг нафасим,
Бир гулхан бор, ўчиролмасдир
Фаромушлик ва кўрқинч нафси.
Билсанг эди мен учун ҳозир
Дудоқларинг кўп севимлидир.
Азиз Абдураззоқ таржималари
@sheriylahzalar
Муҳаббат
Кулча бўлган илондай юҳо,
Юрагингни авраб қолади.
Каптар бўлиб кун бўйи гоҳо,
Деразангда сайраб қолади.
Қиров ичра баъзан ярқираб,
Мудроқ самбит узра кўринар.
Сеҳр билан қўлингдан ушлаб,
Тинчинг бузмоқ бўлиб уринар.
Унга одат юм-юм йиғламоқ,
Зериккан тор куйига монанд.
Даҳшатлидир уни англамоқ,
Табассум-ла ақлинг этса банд.
* * *
Сув ичмаймиз биз бир косада
Ва ичмаймиз ширин шароб ҳам.
Ўпишмаймиз эрталаб — тонгда,
Деразадан боқмаймиз оқшом.
Сенда қуёш, менда ой ҳусни,
Ҳис этамиз лекин бир ҳисни.
Ажралмас ёр менинг билан-ку,
Сен биландир рафиқанг қувноқ.
Менга аён кўзингда қўрқув,
Сен айбдор дард чексанг гоҳ-гоҳ.
Қисқа висол бизларга ётдир,
Истагимиз жимжит ҳаётдир.
Шеърларимда овозинг, сасинг,
Шеърларингда менинг нафасим,
Бир гулхан бор, ўчиролмасдир
Фаромушлик ва кўрқинч нафси.
Билсанг эди мен учун ҳозир
Дудоқларинг кўп севимлидир.
Азиз Абдураззоқ таржималари
@sheriylahzalar
Мангу ўйин
Ота,
Мен сени қидириб ўзимни йўқотдим,
Арслоннинг тишини бўйтумор қилган ўзимни.
Ҳайронман…
Қурт тушган тишни сақлаганингга
Ёки чарчадими тупроқ-нафасинг.
У тишга айланган мунгли кўзларинг
Кўксимни бурғулаб чиқади ҳар тун.
Бўйнимга арқонлар ишқаланганда
Тупроқ-нафасингга унсиз қарайман
“Кечирим сўрар” деб сенга айланиб.
Нега
Тупроқ деб босганим тошга айланди?
Нега
Кафтингга ўхшатган осмоним тошга айланди, Ота?
Билмайсанда бу замин чуқур тешик қоғоздай,
Сон-саноқсиз қуртларни бўшатади занжирдан.
Кечалари сўз бўлиб қошимга келар кимлар,
Бўйтуморим юракни ғижимлаб чиққан пайти
Кўпчиган қон рангини юзига суртиб келар.
Сўнг камина ўлимга қараб қочаман қулдай,
Чўл шамоли бўйтумор - тишни кўмиши учун.
Сўнг камина ўлимга учиб бораман қумдай,
Боламга бу арқонлар ўралмаслиги учун.
Барибир Азроил олар жонимни
Қонимни ялаган ўнг қўли билан.
Чап қўли қурт тушган тишни илади
Мендан тарқалажак авлод бўйнига…
Сўнг ҳаммаси қайталанади…
Улар мени қидириб ўзини йўқотади
На ўзини топар,
на мени
тамом…
Аpслан Қувонч ўғли.
Қозоқ тилидан Санжар ТОШБЕКОВ ўгирмаси.
@sheriylahzalar
Ота,
Мен сени қидириб ўзимни йўқотдим,
Арслоннинг тишини бўйтумор қилган ўзимни.
Ҳайронман…
Қурт тушган тишни сақлаганингга
Ёки чарчадими тупроқ-нафасинг.
У тишга айланган мунгли кўзларинг
Кўксимни бурғулаб чиқади ҳар тун.
Бўйнимга арқонлар ишқаланганда
Тупроқ-нафасингга унсиз қарайман
“Кечирим сўрар” деб сенга айланиб.
Нега
Тупроқ деб босганим тошга айланди?
Нега
Кафтингга ўхшатган осмоним тошга айланди, Ота?
Билмайсанда бу замин чуқур тешик қоғоздай,
Сон-саноқсиз қуртларни бўшатади занжирдан.
Кечалари сўз бўлиб қошимга келар кимлар,
Бўйтуморим юракни ғижимлаб чиққан пайти
Кўпчиган қон рангини юзига суртиб келар.
Сўнг камина ўлимга қараб қочаман қулдай,
Чўл шамоли бўйтумор - тишни кўмиши учун.
Сўнг камина ўлимга учиб бораман қумдай,
Боламга бу арқонлар ўралмаслиги учун.
Барибир Азроил олар жонимни
Қонимни ялаган ўнг қўли билан.
Чап қўли қурт тушган тишни илади
Мендан тарқалажак авлод бўйнига…
Сўнг ҳаммаси қайталанади…
Улар мени қидириб ўзини йўқотади
На ўзини топар,
на мени
тамом…
Аpслан Қувонч ўғли.
Қозоқ тилидан Санжар ТОШБЕКОВ ўгирмаси.
@sheriylahzalar
Forwarded from Фахриёр
Kuyganing men boʻldim, suymaganing - men.
Armonlar yurakka tosh boʻlib choʻkdi.
Zil tortib boradi koʻz yosh kabi meng,
sangijumon tortib boradi koʻksim.
Hissiz boʻsalarning muz qirralari
tosh boʻlib, yosh boʻlib tirnar yodimni.
Muhabbat qariydi, ehtiros arir,
xotirlar baxtiyor etmishdir kimni?
Bu zalil koʻngilning ne zalolati:
suygani sen boʻlding, gullarga qasam!
Ne tongki, manglayda ishq malomati?
Dilimning bariga qoʻlim yetmaydi,
ne vasl - masaldir, ne sabr - masal,
muhabbatning jarohati bitmaydi.
https://t.me/fahriyor_poet
https://www.facebook.com/photo/?fbid=1195469054986947&set=a.118735179327012
Armonlar yurakka tosh boʻlib choʻkdi.
Zil tortib boradi koʻz yosh kabi meng,
sangijumon tortib boradi koʻksim.
Hissiz boʻsalarning muz qirralari
tosh boʻlib, yosh boʻlib tirnar yodimni.
Muhabbat qariydi, ehtiros arir,
xotirlar baxtiyor etmishdir kimni?
Bu zalil koʻngilning ne zalolati:
suygani sen boʻlding, gullarga qasam!
Ne tongki, manglayda ishq malomati?
Dilimning bariga qoʻlim yetmaydi,
ne vasl - masaldir, ne sabr - masal,
muhabbatning jarohati bitmaydi.
https://t.me/fahriyor_poet
https://www.facebook.com/photo/?fbid=1195469054986947&set=a.118735179327012
Telegram
Фахриёр
Лаҳзани тутиб қол