***
Orzular armonga aylanmasmidi
Muhabbat “o‘kinchi” saylanmasmidi
Ta’qdiring o‘zgaga boylanmasmidi
Men seni oldinroq uchratganimda….
Qo‘llaring qo‘limni tutardi balki
Ko‘zlaring yo‘limni kutardi balki
Afsuslar bizni tark etardi balki
Men seni oldinroq uchratganimda…
Yuraklar sevgiga to‘lgan bo‘lardi
Kulmagan omadlar kulgan bo‘lardi
Armonlar sochini yulgan bo‘lardi
Men seni oldinroq uchratganimda…
Ta’qdirning kuyiga o‘ynaganlar biz
Muhabbatga qadam qo‘ymaganlar biz
Seni olib ketdi begona bir qiz
Men seni oldinroq uchratmadimda…
Baxtingga tegmasin yomonlar ko‘zi
Bu senga oshigʻing eng so‘nggi so‘zi
Men—ku uchratardim avvalroq o‘zi
Sen meni oldinroq uchratganingda…
Yasemin
Orzular armonga aylanmasmidi
Muhabbat “o‘kinchi” saylanmasmidi
Ta’qdiring o‘zgaga boylanmasmidi
Men seni oldinroq uchratganimda….
Qo‘llaring qo‘limni tutardi balki
Ko‘zlaring yo‘limni kutardi balki
Afsuslar bizni tark etardi balki
Men seni oldinroq uchratganimda…
Yuraklar sevgiga to‘lgan bo‘lardi
Kulmagan omadlar kulgan bo‘lardi
Armonlar sochini yulgan bo‘lardi
Men seni oldinroq uchratganimda…
Ta’qdirning kuyiga o‘ynaganlar biz
Muhabbatga qadam qo‘ymaganlar biz
Seni olib ketdi begona bir qiz
Men seni oldinroq uchratmadimda…
Baxtingga tegmasin yomonlar ko‘zi
Bu senga oshigʻing eng so‘nggi so‘zi
Men—ku uchratardim avvalroq o‘zi
Sen meni oldinroq uchratganingda…
Yasemin
1 июн - Халқаро болаларни ҳимоя қилиш куни.
МИТТИ ҲАҚИҚАТ
Жажжи болакайдан сўради кимдир,
- Ҳой бола нечада дадангнинг ёши?
Дарров жавоб қилди тиллари бийрон,
Ўйлаб ўтирмади, қотмади боши.
- Олтига тўлади дадам баҳорда,
Билмайсизми ахир шуниям ака?!
Савол берувчининг энсаси қотди,
- Ҳой бола, сен мени қилма калака!
Кўзлари пирпираб, чулдирар секин,
Бола тилидайин бол йўқдир, токи.
- Ёшим олтидадир, мен туғилган кун,
Дадам, дада бўлган, ёлғонми ёки!?
Болажонларимизга ҳар куни, ҳар лаҳза меҳр берайлик, фақат байрам куни эмас!
©️Ўлмасбек Самарқандий.
МИТТИ ҲАҚИҚАТ
Жажжи болакайдан сўради кимдир,
- Ҳой бола нечада дадангнинг ёши?
Дарров жавоб қилди тиллари бийрон,
Ўйлаб ўтирмади, қотмади боши.
- Олтига тўлади дадам баҳорда,
Билмайсизми ахир шуниям ака?!
Савол берувчининг энсаси қотди,
- Ҳой бола, сен мени қилма калака!
Кўзлари пирпираб, чулдирар секин,
Бола тилидайин бол йўқдир, токи.
- Ёшим олтидадир, мен туғилган кун,
Дадам, дада бўлган, ёлғонми ёки!?
Болажонларимизга ҳар куни, ҳар лаҳза меҳр берайлик, фақат байрам куни эмас!
©️Ўлмасбек Самарқандий.
💪Ички танқидчингизга қулоқ солманг, сиз ундан кучлисиз!
❤️🩹Уни енгиш учун қуйида 5та кучли аффирмация:
1. Мен мукаммал бўлишга мажбурмасман. Мен уникал характерга эга аёлман ва ўзимни боримча қабул қиламан.
2. Бу овозлар менга тегишли эмас. Мен ўз ички овозимни таний оламан ва қалбимга қулоқ соламан.
3. Мен ўзимни бошқалар билан солиштирмайман. Менинг ҳаёт йўлим ягона ва такрорланмас.
4. Ичимда йиллар давомида сақлаган шубҳа-гумонлардан энди воз кечаман. Улар ўтмишга тегишли эди, мен эса энди фақат келажагим учун ҳаракат қиламан.
5. Ҳаётимда эришган ҳар бир ютуғимдан фахрланаман, ривожланишдан тўхтамайман чунки, мен муваффақиятли ва ўзига ишонган аёлман.
🥹Қизлар, аффирмацияларни овоз чиқариб айтганингизда нимани ҳис қилдингиз?
❤️🔥Жавобларингизни комментда қолдиринг!
❤️🩹Уни енгиш учун қуйида 5та кучли аффирмация:
1. Мен мукаммал бўлишга мажбурмасман. Мен уникал характерга эга аёлман ва ўзимни боримча қабул қиламан.
2. Бу овозлар менга тегишли эмас. Мен ўз ички овозимни таний оламан ва қалбимга қулоқ соламан.
3. Мен ўзимни бошқалар билан солиштирмайман. Менинг ҳаёт йўлим ягона ва такрорланмас.
4. Ичимда йиллар давомида сақлаган шубҳа-гумонлардан энди воз кечаман. Улар ўтмишга тегишли эди, мен эса энди фақат келажагим учун ҳаракат қиламан.
5. Ҳаётимда эришган ҳар бир ютуғимдан фахрланаман, ривожланишдан тўхтамайман чунки, мен муваффақиятли ва ўзига ишонган аёлман.
🥹Қизлар, аффирмацияларни овоз чиқариб айтганингизда нимани ҳис қилдингиз?
❤️🔥Жавобларингизни комментда қолдиринг!
Ўрнак
Ўғил кексайиб қолган отасини меҳмон қилиш истагида шаҳарнинг осойишта тамаддихоналаридан бирига олиб келди.
"Буюк оталар ҳайрат тўла нигоҳини юлдузлардан уза олмаётган жажжи фарзандларини елкаларига ўтқизадилар-да, уларни юлдузлар сари яқинроқ олиб чиқадилар". У ҳар гал қаршисидаги падарига қараганида мана шу фикр хаёлидан ўтади.
Овқатланиш маҳали беихтиёр қўллари қалтираётган отанинг қошиғидаги овқати тўкилиб, кийимларига сачрар, хижолатдан қизариб кетган отахон ўғлига юмшоқ нигоҳларини тикар, ўғил эса хотиржам жилмаяр, сачраган таом доғларини зудлик билан артиб қўяр эди. Уларга ёнма-ён ўтирган столдагилар, жумладан, 3 нафар ўсмир йигитлар қуршовида овқатланаётган киши ва унинг оиласи бу манзарани зимдан кузатиб туришарди.
Ота-ўғил овқатланиб бўлишгач, ўғил отанинг қўлларидан тутиб ювиниш хонасига бошлади, отасининг кийимини нон ҳамда овқат қолдиғи, доғлардан тозалаб, қўлларини ювишга ёрдамлашди, дадасининг сочларини тараб, бош кийимини тўғирлаб қўйди.
Ювиниш хонасидан чиқишганида барчанинг эътибори уларда эди.
Ота-ўғил емакхонани тарк этаётганларида қўшни столда фарзандлари билан ўтирган киши ортларидан етиб келди.
"Сиз бу ерда нима қолдириб кетаётганингизни биласизми?" сўради у ўғилдан.
"Йўқ, ҳеч нарсамиз қолиб кетаётгани йўқ", столга кўз югуртирганича жавоб қайтарди ўғил.
"Қолдириб кетяпсиз, жуда қиммат нарса қолдириб кетяпсиз. Сиз ҳар бир отага умид, ҳар бир фарзандга ўрнак қолдириб кетяпсиз, дўстим! Отангизга минг раҳмат!", у киши ўғилнинг қўлидан маҳкам сиққанича миннатдор нигоҳда боқди.
Бу сўзлар янграётганида хўрандалар ейишдан бир фурсатга тўхташган, ота-ўғил таассуротли сукут оғушида тамаддихонани тарк этишаётган эди.
Шуҳрат Сатторов таржимаси ва таҳрири
Ўғил кексайиб қолган отасини меҳмон қилиш истагида шаҳарнинг осойишта тамаддихоналаридан бирига олиб келди.
"Буюк оталар ҳайрат тўла нигоҳини юлдузлардан уза олмаётган жажжи фарзандларини елкаларига ўтқизадилар-да, уларни юлдузлар сари яқинроқ олиб чиқадилар". У ҳар гал қаршисидаги падарига қараганида мана шу фикр хаёлидан ўтади.
Овқатланиш маҳали беихтиёр қўллари қалтираётган отанинг қошиғидаги овқати тўкилиб, кийимларига сачрар, хижолатдан қизариб кетган отахон ўғлига юмшоқ нигоҳларини тикар, ўғил эса хотиржам жилмаяр, сачраган таом доғларини зудлик билан артиб қўяр эди. Уларга ёнма-ён ўтирган столдагилар, жумладан, 3 нафар ўсмир йигитлар қуршовида овқатланаётган киши ва унинг оиласи бу манзарани зимдан кузатиб туришарди.
Ота-ўғил овқатланиб бўлишгач, ўғил отанинг қўлларидан тутиб ювиниш хонасига бошлади, отасининг кийимини нон ҳамда овқат қолдиғи, доғлардан тозалаб, қўлларини ювишга ёрдамлашди, дадасининг сочларини тараб, бош кийимини тўғирлаб қўйди.
Ювиниш хонасидан чиқишганида барчанинг эътибори уларда эди.
Ота-ўғил емакхонани тарк этаётганларида қўшни столда фарзандлари билан ўтирган киши ортларидан етиб келди.
"Сиз бу ерда нима қолдириб кетаётганингизни биласизми?" сўради у ўғилдан.
"Йўқ, ҳеч нарсамиз қолиб кетаётгани йўқ", столга кўз югуртирганича жавоб қайтарди ўғил.
"Қолдириб кетяпсиз, жуда қиммат нарса қолдириб кетяпсиз. Сиз ҳар бир отага умид, ҳар бир фарзандга ўрнак қолдириб кетяпсиз, дўстим! Отангизга минг раҳмат!", у киши ўғилнинг қўлидан маҳкам сиққанича миннатдор нигоҳда боқди.
Бу сўзлар янграётганида хўрандалар ейишдан бир фурсатга тўхташган, ота-ўғил таассуротли сукут оғушида тамаддихонани тарк этишаётган эди.
Шуҳрат Сатторов таржимаси ва таҳрири
Ko'ngil guli
Roziya xola halloslab xonasiga kirdi. Sandiq ustida yig'ib qo'yilgan ko'rpachalarni yiqdi. Hatlab o'tib shoshilgancha sandiq ichidan ancha yillar ilgari tiktirgan maydagul chit ko'ylagini topdi. Ko'zguda ro'molini qayta-qayta o'rab ko'rdi. Eski g'aladonidan surma topib ko'zlariga qo'ydi. U hozirdan o'zini ancha tetik his qila boshlagandi. Hammasiga sabab, kechki ovqatdan so'ng o'g'lining ilk marta, "Mashinada shaharni aylantirib kelaymi?", degan taklifi edi. Ko'zgudagi aksiga boqib ko'rinishidan ko'ngli to'lmaganday bo'ldi va vazadagi rayhondan bir shox sindirib chakkasiga qistirdi, so'ng nim tabassum qilib o'ziga o'zi, "endi hammasi joyida, chiroylisan Roziya" deb tashqariga chiqdi. Ko'chada o'g'li Zarif mashinasini qizdirib, xotini va bolalarining imillashidan norozilarcha turar edi. Shu pallada onasiga ko'zi tushdi. Uning to'satdan bergan savoli, Roziyaning chakkasidagi rayhonini bir onda so'litdi:
—Ha oyi, qayerga otlandingiz?
©Arjumandbegim
Roziya xola halloslab xonasiga kirdi. Sandiq ustida yig'ib qo'yilgan ko'rpachalarni yiqdi. Hatlab o'tib shoshilgancha sandiq ichidan ancha yillar ilgari tiktirgan maydagul chit ko'ylagini topdi. Ko'zguda ro'molini qayta-qayta o'rab ko'rdi. Eski g'aladonidan surma topib ko'zlariga qo'ydi. U hozirdan o'zini ancha tetik his qila boshlagandi. Hammasiga sabab, kechki ovqatdan so'ng o'g'lining ilk marta, "Mashinada shaharni aylantirib kelaymi?", degan taklifi edi. Ko'zgudagi aksiga boqib ko'rinishidan ko'ngli to'lmaganday bo'ldi va vazadagi rayhondan bir shox sindirib chakkasiga qistirdi, so'ng nim tabassum qilib o'ziga o'zi, "endi hammasi joyida, chiroylisan Roziya" deb tashqariga chiqdi. Ko'chada o'g'li Zarif mashinasini qizdirib, xotini va bolalarining imillashidan norozilarcha turar edi. Shu pallada onasiga ko'zi tushdi. Uning to'satdan bergan savoli, Roziyaning chakkasidagi rayhonini bir onda so'litdi:
—Ha oyi, qayerga otlandingiz?
©Arjumandbegim
ХАЙРЛИ ТУН! ҚАДИРЛИГИМ
✨ Яхши инсон ўзидан бахт,
Ёмон инсон ўзидан тажриба,
Хатокор инсон ўзидан дарс,
Мукаммал инсон ўзидан гўзал из қолдиради...
✨ Доимо гўзал ўйланг,
гўзал сўзланг,
табассумли ва очиқ чехрали бўлингки,
ёмон ниятли инсон сизни кўрганда беихтиёр ёмон ниятидан қайтсин...
Хайрли тун азизларим...
✨ Яхши инсон ўзидан бахт,
Ёмон инсон ўзидан тажриба,
Хатокор инсон ўзидан дарс,
Мукаммал инсон ўзидан гўзал из қолдиради...
✨ Доимо гўзал ўйланг,
гўзал сўзланг,
табассумли ва очиқ чехрали бўлингки,
ёмон ниятли инсон сизни кўрганда беихтиёр ёмон ниятидан қайтсин...
Хайрли тун азизларим...
Қамоқхона кутубхонасидан маҳбус китоб сўраяпти:
— Кечирасиз, «.............» китоби борми?
— «............» китоби бизда йўқ, лекин муаллифи шу ерда.
Хуршид Абдурашид
— Кечирасиз, «.............» китоби борми?
— «............» китоби бизда йўқ, лекин муаллифи шу ерда.
Хуршид Абдурашид
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
***
Nega oʻylamaysan, eslamaysan hech,
Sogʻinching qalbimni yoqqan bir onda…
Sen bor shaharlarga tushmaydimi kech?
Yoki tun boʻlmasmi sen bor tomonda…?
Sogʻinch shamollari esmaydimi yo,
Xotira degani oʻrtamaydimi?
Seni qanday qilib yaratgan Xudo,
Qalbingga sitamlar oʻrnamaydimi…?
Sevgi sharobidan totgansan ahir,
Yoki izxorlaring yolgʻonmidi yor…
Muhabbat qissamiz shumidi? Ohir…
Aytaqol, rejangda yana nelar bor…?
✍🏼Yasemin
🎙️Asal Murodovna
Nega oʻylamaysan, eslamaysan hech,
Sogʻinching qalbimni yoqqan bir onda…
Sen bor shaharlarga tushmaydimi kech?
Yoki tun boʻlmasmi sen bor tomonda…?
Sogʻinch shamollari esmaydimi yo,
Xotira degani oʻrtamaydimi?
Seni qanday qilib yaratgan Xudo,
Qalbingga sitamlar oʻrnamaydimi…?
Sevgi sharobidan totgansan ahir,
Yoki izxorlaring yolgʻonmidi yor…
Muhabbat qissamiz shumidi? Ohir…
Aytaqol, rejangda yana nelar bor…?
✍🏼Yasemin
🎙️Asal Murodovna
Оталар
Пул тежаш мақсадида уйига пиёда келаётган отанинг йўлини юпун кийинган бир болакай тўсди:
— Амакижон, қорним жуда оч, ота-онаси йўқ етимга раҳм қилиб нон учун пул беринг!
Ота ўз болаларига ширинлик олиб бориш ваъдаси нега бажарилмаганини қандай тушунтириш ҳақида ўйлаб борар, кўприк тагидан эса “етим” боланинг елкасига уриб мақтаётган одамнинг овози акс садо берарди:
— Баракалла, болам, баракалла! Ҳозир онанг келса, бирга кетамиз.
Аржумандбегим
Пул тежаш мақсадида уйига пиёда келаётган отанинг йўлини юпун кийинган бир болакай тўсди:
— Амакижон, қорним жуда оч, ота-онаси йўқ етимга раҳм қилиб нон учун пул беринг!
Ота ўз болаларига ширинлик олиб бориш ваъдаси нега бажарилмаганини қандай тушунтириш ҳақида ўйлаб борар, кўприк тагидан эса “етим” боланинг елкасига уриб мақтаётган одамнинг овози акс садо берарди:
— Баракалла, болам, баракалла! Ҳозир онанг келса, бирга кетамиз.
Аржумандбегим
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Tartila hamiri deydimi? Shuncha narsasi bo'lsa o'ziyam biladi odamlar nima tayyorlashni 😂
***
Наргиза катта-катта қадамлар билан асабий телефонда гаплашиб келарди:
— Эрталаб кир ювадиган машинадан кийимларни олишни унутибман. Ишга келиб эсласам бўладими. Палакат!
Аксига олгандай бугун ишим кеч тугади, боғчага келсам, уйдагилари олиб кетишди деди, эрим мендан олдин ишдан чиққан, шекилли. Ҳозир борсам овқат тайёр эмаслигини баҳона қилиб яна жанжал чиқаради.
— Уйда қайнонанг йўқми?
— Э, сўрама. Ўтган кун қизиникига кетганди. Шу кампир ҳам менга ортиқча даҳмаза. Катта ўғил алоҳида яшайди деб теккандим, қаёқда… Бўпти, дугонажон, яна телефон қиламан. Уйга кеп қолдим.
Алоқа узилди. Наргиза эрининг ғазабига қарши айтадиган гапларини ўйлаб бироз секинлашди, қараса уй олдида эрининг машинаси кўринмади. Уйга кирса кир машинада қолиб кетган кийимлари дорда илинган, болалари ҳовлида копток тепишарди. Ошхона томондан чиқаётган паловнинг ҳиди эса бутун ҳовлига тарқаб улгурган эди.
Аржумандбегим
Наргиза катта-катта қадамлар билан асабий телефонда гаплашиб келарди:
— Эрталаб кир ювадиган машинадан кийимларни олишни унутибман. Ишга келиб эсласам бўладими. Палакат!
Аксига олгандай бугун ишим кеч тугади, боғчага келсам, уйдагилари олиб кетишди деди, эрим мендан олдин ишдан чиққан, шекилли. Ҳозир борсам овқат тайёр эмаслигини баҳона қилиб яна жанжал чиқаради.
— Уйда қайнонанг йўқми?
— Э, сўрама. Ўтган кун қизиникига кетганди. Шу кампир ҳам менга ортиқча даҳмаза. Катта ўғил алоҳида яшайди деб теккандим, қаёқда… Бўпти, дугонажон, яна телефон қиламан. Уйга кеп қолдим.
Алоқа узилди. Наргиза эрининг ғазабига қарши айтадиган гапларини ўйлаб бироз секинлашди, қараса уй олдида эрининг машинаси кўринмади. Уйга кирса кир машинада қолиб кетган кийимлари дорда илинган, болалари ҳовлида копток тепишарди. Ошхона томондан чиқаётган паловнинг ҳиди эса бутун ҳовлига тарқаб улгурган эди.
Аржумандбегим