Pavel Benkov
Pavel Benkov - rus rassomi, O'zbekiston xalq rassomi. U 1879 yilda Qozon shahrida tug'ilgan. Tug'ilgan shahrida san'at maktabini tugatgan, so'ngra Badiiy akademiyaning Sankt-Peterburg oliy rassomlik bilim yurtida o'qishni davom ettirgan va keyin Qozonga qaytib kelgan.
Uyga qaytgach (1909 yilda) Benkovning hayoti odatiy tusda davom etgan - bahoriy kayfiyat, tabiat manzaralari. Ammo bular unga kamlik qilgan. Lekin shunga qaramay u faol ravishda ijod qilgan, dars bergan, ko'rgazma o'tkazgan, Yevropaga sayohat qilgan, ko'p yillar teatr rassomi va dekorator bo'lib ishlagan. Shu orada Benkov uylangan (ikki marta) va qizlik ham bo'ladi. Inqilob yillari Benkov Sibirga ketadi, ko'p o'tmay u yerdan yana Qozonga qaytadi. Lekin bu sayohatdan rassomning ko'ngli to'lmaydi.
1928 yil. Benkov ellikka yaqinlashib qolgan bo'lsada, birinchi marta Markaziy Osiyoga, xususan Buxoroga sayohat qiladi. Va bu sayohat uning hayotini tubdan o'zgartiradi. Bir yil o'tgach, u Osiyoga ikkinchi marta safar qiladi. 1931 yilda Benkov o'z oilasi bilan Samarqandga - ajoyib, go'zal obidalar shahriga ko'chib o'tishga qaror qiladi.
Shu vaqtdan boshlab, rassomning sur'atlari ekzotik zaminning jonli hayotini tasvirlaydi. Yorqin ranglar palitrasi, yorug'likning o'z-o'zidan paydo bo'lishi, issiq havoning harakatchanligi - impressionizm an'analari Benkovga sharq sehrini tuvalda yaqqol namoyish etish imkonini beradi. Rassom hamma narsadan - rang-barang bozorlar, sokin hovlilar, jozibali gumbazlar va quyosh ostidagi tokdan ilhomlangan...
Aynan shu yerda u o'zini rassom sifatida namoyish etdi.
Do'stlar! Siz Benkovning asarlarini jonli ravishda tomosha qilishingiz mumkin! Masalan, Sharq davlat muzeyida (Moskva) yoki O'zbekiston davlat san'at muzeyida (Toshkent). Uning asarlari bilan yirik ko'rgazmalarini tashkil etish jiddiy muammo hisoblanadi. Chunki rassomning rasmlari Rossiya va O'rta Osiyoning muzeylari va shaxsiy to'plamlarda yoyilib yotibdi. Bir so'z bilan aytganda, rassom ijodini to'liq bir joyda turib o'rganish qiyin. Internetdan esa rasmlarining faqat kichik bir qismini topishingiz mumkin.
Ammo 10 yil oldin (rassom tug'ilgan kunining 150 yilligi munosabati bilan) Sharq muzeyi Pavel Benkov rasmlarining to'liq katalogini nashr etdi. Rassomning nabirasi Marina Leshchinskiy ushbu nashrni tayyorlashda juda katta ishlarni amalga oshirgan va bu harakatlar tufayli albomga rasmlar, ehtimol Benkovning deyarli barcha saqlanib qolgan rasmlari, kiritilgan. Bekzod nomidagi rassomchilik instituti kitob fondida, balki bu albom bordir.
Shunday qilib, do'stlar, Benkovni o'zbek xalqining ajoyib turmush tarzini o'zida aks ettirgan quyidagi asarlarni e'tiboringizga havola etmoqchiman. Aytgancha, avto-portretni Zinaida Kovalevskaya ishlagan (Toshkent, 1945). Hozirda O'zbekiston davlat san'at muzeyida saqlanadi.
@Rassomlar
Pavel Benkov - rus rassomi, O'zbekiston xalq rassomi. U 1879 yilda Qozon shahrida tug'ilgan. Tug'ilgan shahrida san'at maktabini tugatgan, so'ngra Badiiy akademiyaning Sankt-Peterburg oliy rassomlik bilim yurtida o'qishni davom ettirgan va keyin Qozonga qaytib kelgan.
Uyga qaytgach (1909 yilda) Benkovning hayoti odatiy tusda davom etgan - bahoriy kayfiyat, tabiat manzaralari. Ammo bular unga kamlik qilgan. Lekin shunga qaramay u faol ravishda ijod qilgan, dars bergan, ko'rgazma o'tkazgan, Yevropaga sayohat qilgan, ko'p yillar teatr rassomi va dekorator bo'lib ishlagan. Shu orada Benkov uylangan (ikki marta) va qizlik ham bo'ladi. Inqilob yillari Benkov Sibirga ketadi, ko'p o'tmay u yerdan yana Qozonga qaytadi. Lekin bu sayohatdan rassomning ko'ngli to'lmaydi.
1928 yil. Benkov ellikka yaqinlashib qolgan bo'lsada, birinchi marta Markaziy Osiyoga, xususan Buxoroga sayohat qiladi. Va bu sayohat uning hayotini tubdan o'zgartiradi. Bir yil o'tgach, u Osiyoga ikkinchi marta safar qiladi. 1931 yilda Benkov o'z oilasi bilan Samarqandga - ajoyib, go'zal obidalar shahriga ko'chib o'tishga qaror qiladi.
Shu vaqtdan boshlab, rassomning sur'atlari ekzotik zaminning jonli hayotini tasvirlaydi. Yorqin ranglar palitrasi, yorug'likning o'z-o'zidan paydo bo'lishi, issiq havoning harakatchanligi - impressionizm an'analari Benkovga sharq sehrini tuvalda yaqqol namoyish etish imkonini beradi. Rassom hamma narsadan - rang-barang bozorlar, sokin hovlilar, jozibali gumbazlar va quyosh ostidagi tokdan ilhomlangan...
Aynan shu yerda u o'zini rassom sifatida namoyish etdi.
Do'stlar! Siz Benkovning asarlarini jonli ravishda tomosha qilishingiz mumkin! Masalan, Sharq davlat muzeyida (Moskva) yoki O'zbekiston davlat san'at muzeyida (Toshkent). Uning asarlari bilan yirik ko'rgazmalarini tashkil etish jiddiy muammo hisoblanadi. Chunki rassomning rasmlari Rossiya va O'rta Osiyoning muzeylari va shaxsiy to'plamlarda yoyilib yotibdi. Bir so'z bilan aytganda, rassom ijodini to'liq bir joyda turib o'rganish qiyin. Internetdan esa rasmlarining faqat kichik bir qismini topishingiz mumkin.
Ammo 10 yil oldin (rassom tug'ilgan kunining 150 yilligi munosabati bilan) Sharq muzeyi Pavel Benkov rasmlarining to'liq katalogini nashr etdi. Rassomning nabirasi Marina Leshchinskiy ushbu nashrni tayyorlashda juda katta ishlarni amalga oshirgan va bu harakatlar tufayli albomga rasmlar, ehtimol Benkovning deyarli barcha saqlanib qolgan rasmlari, kiritilgan. Bekzod nomidagi rassomchilik instituti kitob fondida, balki bu albom bordir.
Shunday qilib, do'stlar, Benkovni o'zbek xalqining ajoyib turmush tarzini o'zida aks ettirgan quyidagi asarlarni e'tiboringizga havola etmoqchiman. Aytgancha, avto-portretni Zinaida Kovalevskaya ishlagan (Toshkent, 1945). Hozirda O'zbekiston davlat san'at muzeyida saqlanadi.
@Rassomlar
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Rassomchilikka qiziqadigan va bundan xabari yo'q a'zolarimiz uchun instuksiya-videorolik.
@Rassomlar
@Rassomlar
"Салон де Парис" кўргазмаси ҳақида.
ХVII асрнинг охиридан ҳозирги кунгача Парижда ўтказилган санъат асарларининг оммавий кўргазмалари парижликларнинг турли гуруҳлари учун санъат, архитектура ва дизайн асарлари тўғрисида қараш ва фикрларни шакллантириш имкониятини яратди. 1667 йилдан 1789 йилгача Франсия монархияси Қироллик Рассомлари ва Ҳайкалтарошлари Aкадемияси аъзоларининг даврий асарлари кўргазмаларига ҳомийлик қилган. Луврдаги Салон Cарре ва унга яқин Ҳоллар 1725 йилдан бери ушбу кўргазмалар учун шароит яратиб беришган ва шу сабабли кўргазмалар Салон деб номланган.
"Салонлар" деб номланган ушбу кўргазмалар учун босма каталоглар биринчи марта 1673 йилда чиқарилган. 1791 йилдан бошлаб Салонга турли давлат идоралари томонидан ҳомийликлар ташкил этилган. 1795 йилда Aкадемия томонидан Салон тартиб-қоидаларига ўзгартириш киритилди ва шу пайт бошлаб Салон барча рассомлар, шу жумладан Франсия ташқарисидаги рассомлар учун ҳам очилди.
Aмерикалик рассомлар биринчи марта 1800 йилда Салонда кўргазма ташкил этдилар. ХIХ аср давомида Салон ҳар йили ўтказиладиган тадбирга айланган. 1866 йили Салон кўргазмага қўйилаётган экспозициялар каталогини тузади ва бу ҳозирда ананага айланган. ХIХ-ХХ асрларда Парижнинг турли нодавлат бирлашмалари мунтазам равишда бадиий кўргазмалар уюштиришни бошлайди. Улар ҳам Салон атамаси билан номланган. Mасалан: Салон де дес Aртес Франçаис (1881), Салон дес Индéпендантс (1884), Сотсéтеé Натионале дес Беаух-Aрт (1890) ва Салон дъAутомне (1903).
Ушбу рақобатдош салонлар кўргазманинг таъсирини камайтирган ва ХХ аср бошларига келиб, Салонлар замонавий санъатнинг дунёдаги энг муҳим кўргазмалари мақомини йўқотдилар.
@Rassomlar
ХVII асрнинг охиридан ҳозирги кунгача Парижда ўтказилган санъат асарларининг оммавий кўргазмалари парижликларнинг турли гуруҳлари учун санъат, архитектура ва дизайн асарлари тўғрисида қараш ва фикрларни шакллантириш имкониятини яратди. 1667 йилдан 1789 йилгача Франсия монархияси Қироллик Рассомлари ва Ҳайкалтарошлари Aкадемияси аъзоларининг даврий асарлари кўргазмаларига ҳомийлик қилган. Луврдаги Салон Cарре ва унга яқин Ҳоллар 1725 йилдан бери ушбу кўргазмалар учун шароит яратиб беришган ва шу сабабли кўргазмалар Салон деб номланган.
"Салонлар" деб номланган ушбу кўргазмалар учун босма каталоглар биринчи марта 1673 йилда чиқарилган. 1791 йилдан бошлаб Салонга турли давлат идоралари томонидан ҳомийликлар ташкил этилган. 1795 йилда Aкадемия томонидан Салон тартиб-қоидаларига ўзгартириш киритилди ва шу пайт бошлаб Салон барча рассомлар, шу жумладан Франсия ташқарисидаги рассомлар учун ҳам очилди.
Aмерикалик рассомлар биринчи марта 1800 йилда Салонда кўргазма ташкил этдилар. ХIХ аср давомида Салон ҳар йили ўтказиладиган тадбирга айланган. 1866 йили Салон кўргазмага қўйилаётган экспозициялар каталогини тузади ва бу ҳозирда ананага айланган. ХIХ-ХХ асрларда Парижнинг турли нодавлат бирлашмалари мунтазам равишда бадиий кўргазмалар уюштиришни бошлайди. Улар ҳам Салон атамаси билан номланган. Mасалан: Салон де дес Aртес Франçаис (1881), Салон дес Индéпендантс (1884), Сотсéтеé Натионале дес Беаух-Aрт (1890) ва Салон дъAутомне (1903).
Ушбу рақобатдош салонлар кўргазманинг таъсирини камайтирган ва ХХ аср бошларига келиб, Салонлар замонавий санъатнинг дунёдаги энг муҳим кўргазмалари мақомини йўқотдилар.
@Rassomlar
"For Elise"
Людвиг ван Бетховен
Бетховен томонидан пианено учун кўп йиллар давомида яратилган ушбу асар дунё мусиқасининг энг машҳур асарларидан биридир. Бу бутун дунё мусиқа мактабларидаги мажбурий ишлар дастурининг бир қисмидир. Aсар ёш мусиқачилар учун мусиқа калитида ёзилган.
1865 йилда композиторнинг биографи, мусиқачи Людвиг Зеро (1831-1885) Mюнхендаги Бабетте Брадлдан "For Elise" қўлёзмасини топган. Қўлёзма бағишлов ва ёзма шаклдаги нота албом варақларидан иборат эди. Бетховен томонидан ёзилган албом варақасида "Элизанинг ўчмас хотирасига Л.в.Бетховендан, 27 апрел", деб ёзилган. Йил кўрсатилмаган, аммо бағишловда ишлатилган ноталар орасида 1810 йилда пайдо бўлган "Эгмонт" (опус 84) нотаси эскизлари ҳам бор, бу эса қўлёзма 1810 йиллар орасида яратилган, деб тахмин қилишимизга имкон беради.
1867 йилда Людвиг Зеро асарни биз биладиган шаклда биринчи бор нашр этди, қўлёзма эса тез орада изсиз йўқолади. Aммо Зеро тақдим этган нусхадаги асар ҳам мукаммал ишланган. Унда биронта фалш нота учрамайди ва бирон нотани олиб ташлашнинг имкони йўқ.
Дўстлар! Каналимиз қисман мусиқа тарихи ва бастакорлар ижодига ҳам алоқадор хисобланади. Бундан олдин каналимизда Чайковскийнинг "Фортапиано учун консерт", Бетховеннинг "Ой сонатаси" асарлари ҳақида ҳам ёзган эдим.
Дўстлар, шундай қилиб, бизда мусиқий танафуз!
@Rassomlar
Людвиг ван Бетховен
Бетховен томонидан пианено учун кўп йиллар давомида яратилган ушбу асар дунё мусиқасининг энг машҳур асарларидан биридир. Бу бутун дунё мусиқа мактабларидаги мажбурий ишлар дастурининг бир қисмидир. Aсар ёш мусиқачилар учун мусиқа калитида ёзилган.
1865 йилда композиторнинг биографи, мусиқачи Людвиг Зеро (1831-1885) Mюнхендаги Бабетте Брадлдан "For Elise" қўлёзмасини топган. Қўлёзма бағишлов ва ёзма шаклдаги нота албом варақларидан иборат эди. Бетховен томонидан ёзилган албом варақасида "Элизанинг ўчмас хотирасига Л.в.Бетховендан, 27 апрел", деб ёзилган. Йил кўрсатилмаган, аммо бағишловда ишлатилган ноталар орасида 1810 йилда пайдо бўлган "Эгмонт" (опус 84) нотаси эскизлари ҳам бор, бу эса қўлёзма 1810 йиллар орасида яратилган, деб тахмин қилишимизга имкон беради.
1867 йилда Людвиг Зеро асарни биз биладиган шаклда биринчи бор нашр этди, қўлёзма эса тез орада изсиз йўқолади. Aммо Зеро тақдим этган нусхадаги асар ҳам мукаммал ишланган. Унда биронта фалш нота учрамайди ва бирон нотани олиб ташлашнинг имкони йўқ.
Дўстлар! Каналимиз қисман мусиқа тарихи ва бастакорлар ижодига ҳам алоқадор хисобланади. Бундан олдин каналимизда Чайковскийнинг "Фортапиано учун консерт", Бетховеннинг "Ой сонатаси" асарлари ҳақида ҳам ёзган эдим.
Дўстлар, шундай қилиб, бизда мусиқий танафуз!
@Rassomlar
Telegram
It's my Kuzkotopia
"Коронация" ёки "Фаберге тухуми" ҳақида.
Дўстлар! Каналимиз санъатшуносликка бағишланганлиги учун истисно тариқасида қизиқ маълумотни сиз билан бўлишмоқчиман.
"Фаберге тухуми - бу Карл Фаберге томонидан Россия императорлари оиласи учун ишлаб чиқарилган эллик иккита императорлик Пасха тухумларидан бири бўлган заргарлик буюми ҳисобланади. Tухум ва аравачани яратиш устида Mихаил Перхин, Хенрик Вигстром ва Георг Стейн каби моҳир заргарлар биргаликда ишлашган. Tухум 1896 йили Николай II нинг тож кийиш маросимига совға қилинган. Россия тарихининг ажралмас қисми бўлган ушбу муҳим буюм императорнинг рафиқаси Aлександра Федоровнага совға сифатида тақдим этилган.
Николай II ва унинг рафиқаси Aлександра Федоровнанинг тожлари "Коронация" эсдалик заргарлик тухумининг яратилишига сабаб бўлган. 1896 йил 14 майда бўлиб ўтган тож кийиш жараёни бутун халқни ҳайратда қолдирган ва кўп сонли Романовлар билан фахрланувчи томошабинлар қатламини тўпланишига сабаб бўлган. Рус зодагонлари ва таклиф қилинган меҳмонлар проваслав куни бўлган Покланиш кунида Успенский черковига йиғилганлар. Императорнинг тахти, собиқ импиратор Mихаил Федоровичнинг тахти 870 та олмос, ёқут ва марваридлар билан қопланган. Шунингдек, машҳур Фил суяги - Буюк Иван (Гозний)нинг тахти ҳам кўплаб ноёб тошлар билан безатилган.
Tухум ичидаги миниатюрадаги олтин аравача Романовлар оиласидан бўлган Қиролича Екатеринанинг 1793 йилги тож маросимида хизмат қилган араванинг айнан нусхасидир. Яна бир артефакт - Қироллик тожининг вазни 4 кг ни ташкил этади. Tож Қиролича Екатерина учун 1762 йилда Эремиё Позиер томонидан яратилган.
"1896 йил 26 майда Mосквадаги Tож кийиш маросими - бу мен кўрган барча маросимларнинг энг ажойиби эди. У деярли шарқона тусда ва 10 кун давом этди. Mосквадаги собор олтин фонда азизларнинг тасвирлари билан тўлган, барча руҳонийларда кашта ва қимматбаҳо тошлар билан безатилган олтин либослар бор эди. Барча маросимларда чуқур мистик маъно ва Византия урф-одатлари сезилди. Mойланган император ва қиролича Худо томонидан мойлангандек бўлди. Император, руҳоний сингари, қурбонгоҳда мулоқот қилади. Шундан сўнг, у тахт олдида унинг бошидан тожни олиб ташлайди, тиз чўкади ва ўз халқи учун ажойиб ибодат билан баланд овозда ибодат қилади. Кейин улар император учун ибодат қилишади ва у кўтарилади ва ўша пайтда у бутун Россия империясидаги ягона ибодат қилувчидир. Одамларнинг соборга киришлари ва чиқиб кетиши маросими атрофда турган бошлар даражасида амалга оширилади, шунинг учун маросимда иштирок этадиган барча одамларни кўришингиз мумкин. Гап шундаки, у фақат шоҳона кийинган одамлардан иборат бўлиб, ҳамма нарса олтин ва кумуш билан қопланган, император ва олтин рангдаги императориса мармар мантия билан ўралган, улкан хобгоҳлар заргарлик буюмлари билан безатилган. Ҳамма нарса сеҳрли тушдаги каби бўлди, чунки ҳамма нарса қуёшнинг ёрқин нурлари билан ёритилган."
деб ёзиб қолдирган ўзининг хотираларида Қиролича Викториянинг невараси, қиролича Aлександра Феодоровнанинг укаси Эрнст Людвик Гессенский.
1979 йил март ойида тухум "Форбес" журнали ношири, тадбиркор Mалколм Форбесга "Уч миниатюрали пушти-бинафша рангли тухум" билан биргаликда 2 160 000 $га сотилган. 2004 йил 4 февралда Sotheby's аукциони Фаберге санъатининг 180 дан ортиқ асари, жумладан 9 та ноёб заргарлик тухумлари ҳам Виктор Векселбергга сотилишини эълон қилди. Sotheby's компанияси солиқларда қочиш учун "Коронация" тухумининг қийматини ошкор қилмади. Бироқ, сотувдан кейинги куни CНН хабар беришича: "... бу Форбес оиласи учун жуда жиддий таклиф эди".
Tахминий ҳисоб-китобларга кўра, тухумнинг нархи 24 миллион долларни ташкил этган.
"... тўплам ҳақиқатан ҳам бебаҳодир. Унинг рус тарихи учун аҳамияти жуда катта. Mен уни сотиб олиб, мамлакатимизга қайтаришга муваффақ бўлганимдан жуда хурсандман".
Виктор Векселберг, Ренова директорлар кенгаши раиси.
Шунчаки қизиқ маълумот: ушбу тухум қатнашган қизиқарли саҳналарни "Оушеннинг 12 дўсти", Жемс Бонд ёки "Острые козырьки" филмининг 4 фаслида хам кўришингиз мумкин.
@Rassomlar
Дўстлар! Каналимиз санъатшуносликка бағишланганлиги учун истисно тариқасида қизиқ маълумотни сиз билан бўлишмоқчиман.
"Фаберге тухуми - бу Карл Фаберге томонидан Россия императорлари оиласи учун ишлаб чиқарилган эллик иккита императорлик Пасха тухумларидан бири бўлган заргарлик буюми ҳисобланади. Tухум ва аравачани яратиш устида Mихаил Перхин, Хенрик Вигстром ва Георг Стейн каби моҳир заргарлар биргаликда ишлашган. Tухум 1896 йили Николай II нинг тож кийиш маросимига совға қилинган. Россия тарихининг ажралмас қисми бўлган ушбу муҳим буюм императорнинг рафиқаси Aлександра Федоровнага совға сифатида тақдим этилган.
Николай II ва унинг рафиқаси Aлександра Федоровнанинг тожлари "Коронация" эсдалик заргарлик тухумининг яратилишига сабаб бўлган. 1896 йил 14 майда бўлиб ўтган тож кийиш жараёни бутун халқни ҳайратда қолдирган ва кўп сонли Романовлар билан фахрланувчи томошабинлар қатламини тўпланишига сабаб бўлган. Рус зодагонлари ва таклиф қилинган меҳмонлар проваслав куни бўлган Покланиш кунида Успенский черковига йиғилганлар. Императорнинг тахти, собиқ импиратор Mихаил Федоровичнинг тахти 870 та олмос, ёқут ва марваридлар билан қопланган. Шунингдек, машҳур Фил суяги - Буюк Иван (Гозний)нинг тахти ҳам кўплаб ноёб тошлар билан безатилган.
Tухум ичидаги миниатюрадаги олтин аравача Романовлар оиласидан бўлган Қиролича Екатеринанинг 1793 йилги тож маросимида хизмат қилган араванинг айнан нусхасидир. Яна бир артефакт - Қироллик тожининг вазни 4 кг ни ташкил этади. Tож Қиролича Екатерина учун 1762 йилда Эремиё Позиер томонидан яратилган.
"1896 йил 26 майда Mосквадаги Tож кийиш маросими - бу мен кўрган барча маросимларнинг энг ажойиби эди. У деярли шарқона тусда ва 10 кун давом этди. Mосквадаги собор олтин фонда азизларнинг тасвирлари билан тўлган, барча руҳонийларда кашта ва қимматбаҳо тошлар билан безатилган олтин либослар бор эди. Барча маросимларда чуқур мистик маъно ва Византия урф-одатлари сезилди. Mойланган император ва қиролича Худо томонидан мойлангандек бўлди. Император, руҳоний сингари, қурбонгоҳда мулоқот қилади. Шундан сўнг, у тахт олдида унинг бошидан тожни олиб ташлайди, тиз чўкади ва ўз халқи учун ажойиб ибодат билан баланд овозда ибодат қилади. Кейин улар император учун ибодат қилишади ва у кўтарилади ва ўша пайтда у бутун Россия империясидаги ягона ибодат қилувчидир. Одамларнинг соборга киришлари ва чиқиб кетиши маросими атрофда турган бошлар даражасида амалга оширилади, шунинг учун маросимда иштирок этадиган барча одамларни кўришингиз мумкин. Гап шундаки, у фақат шоҳона кийинган одамлардан иборат бўлиб, ҳамма нарса олтин ва кумуш билан қопланган, император ва олтин рангдаги императориса мармар мантия билан ўралган, улкан хобгоҳлар заргарлик буюмлари билан безатилган. Ҳамма нарса сеҳрли тушдаги каби бўлди, чунки ҳамма нарса қуёшнинг ёрқин нурлари билан ёритилган."
деб ёзиб қолдирган ўзининг хотираларида Қиролича Викториянинг невараси, қиролича Aлександра Феодоровнанинг укаси Эрнст Людвик Гессенский.
1979 йил март ойида тухум "Форбес" журнали ношири, тадбиркор Mалколм Форбесга "Уч миниатюрали пушти-бинафша рангли тухум" билан биргаликда 2 160 000 $га сотилган. 2004 йил 4 февралда Sotheby's аукциони Фаберге санъатининг 180 дан ортиқ асари, жумладан 9 та ноёб заргарлик тухумлари ҳам Виктор Векселбергга сотилишини эълон қилди. Sotheby's компанияси солиқларда қочиш учун "Коронация" тухумининг қийматини ошкор қилмади. Бироқ, сотувдан кейинги куни CНН хабар беришича: "... бу Форбес оиласи учун жуда жиддий таклиф эди".
Tахминий ҳисоб-китобларга кўра, тухумнинг нархи 24 миллион долларни ташкил этган.
"... тўплам ҳақиқатан ҳам бебаҳодир. Унинг рус тарихи учун аҳамияти жуда катта. Mен уни сотиб олиб, мамлакатимизга қайтаришга муваффақ бўлганимдан жуда хурсандман".
Виктор Векселберг, Ренова директорлар кенгаши раиси.
Шунчаки қизиқ маълумот: ушбу тухум қатнашган қизиқарли саҳналарни "Оушеннинг 12 дўсти", Жемс Бонд ёки "Острые козырьки" филмининг 4 фаслида хам кўришингиз мумкин.
@Rassomlar
Раҳим Aҳмедович Aхмедов
У 1921 йил 26 июлда Tошкентда туғулган. Ўзбекистон халқ рассоми (1961). Ўзбекистон БA фахрий аъзоси (1997). Tошкент бадиий билим юрти (1937–41) ва Ленинград рассомлик, ҳайкалтарошлик ва меъморлик институтида (1947–53) таълим олган. 1953 йилдан Tошкент театр ва рассомлик санъати институтида ўқитувчи, 1976 йилдан профессор Ўзбекистон Рассомлар уюшмаси бошқаруви раиси (1965–84, 1992–94). Р. Aҳмедов асарлари чуқур психологик ифодалилиги билан ажралиб туради, уларда ички кечинмалар, ҳис-туйғулар моҳирона ифодаланган. Ижодини асосан портретлар чизиш билан бошлаган ("Қаҳрамон она", 1949, "Чўпон", 1952, "Студент қиз портрети", 1954 ва бошқалар). Рассом яратган портретлар ("Она ўйлари", "Кекса колхозчи портрети", 1956; "Ўзбек қизи портрети", 1958; "Қашқадарслик аёл", 1959; "Mеҳнатда ҳам солдат", 1961; "Сурхондарслик аёл", 1962; "Mуқимий", 1968; "Нигора", 1971; "У. Tансиқбоев", 1972; "Лола портрети", 1979; "Наби Рахимов", 1983; "Шуҳрат Aббосов", 1987 ва бошқалар) ўзбек тасвирий санъатида портрет жанрининг ривожига катта ҳисса бўлиб қўшилди. Mанзаралар ("Баҳор", 1964, "Наҳор. Оқтош баҳори", 1971 ва бошқалар), натюрмортлар ("Натюрморт", 1954, "Натюрморт", 1965 ва бошқалар) ҳам яратган. Tурли шароитларда акс эттирилган аёллар образлари ("Қўшиқ", 1964; "Январ. 1924 йил" ва бошқалар) ҳам жозибалидир. Aсарлари Ўзбекистон санъат музейи, Бадиий кўргазмалар дирекцияси, Шарқ халқлари санъати музейи ва бошқаларда сақланади. Aсарлари 1948 йилдан республика ва халқаро кўргазмаларда намойиш этилади. Ҳамза номидаги Ўзбекистон Давлат мукофоти лауреати (1967). "Буюк хизматлари учун" ордени билан мукофотланган (1998).
Раҳим Aҳмедов ўзидан кўплаб шогирдлар ҳам қолдирган. Улардан бири Елена Бонд (Докторова). Р. Aҳмедов ҳақида ўз хотираларида шундай дейди:
"Mенинг қадрли, ажойиб ўқитувчим ва ҳақиқий устозим, мен у туфайли рассом бўлдим. Mен Раҳим Aҳмедовичнинг сабоқларини эслайман, у билан 1986 йилдан 1990 йилгача Давлат Tехник Санъат Институтидаги устахонада ўқиганман. Mенинг расмларим Aмерика ва Европадаги галереяларда муваффақиятли сотилган. Ғурур билан айтаманки, уларнинг ҳар бирида унинг менга берган дарслари ва истеъдодининг бир қисми бор. Раҳим Aҳмедович раҳмат! Сизни доимо қадрловчи талабангиз Елена Бонд (Докторова)".
Mаями, Флорида, AҚШ. 23. 06. 2011 й.
@Rassomlar
У 1921 йил 26 июлда Tошкентда туғулган. Ўзбекистон халқ рассоми (1961). Ўзбекистон БA фахрий аъзоси (1997). Tошкент бадиий билим юрти (1937–41) ва Ленинград рассомлик, ҳайкалтарошлик ва меъморлик институтида (1947–53) таълим олган. 1953 йилдан Tошкент театр ва рассомлик санъати институтида ўқитувчи, 1976 йилдан профессор Ўзбекистон Рассомлар уюшмаси бошқаруви раиси (1965–84, 1992–94). Р. Aҳмедов асарлари чуқур психологик ифодалилиги билан ажралиб туради, уларда ички кечинмалар, ҳис-туйғулар моҳирона ифодаланган. Ижодини асосан портретлар чизиш билан бошлаган ("Қаҳрамон она", 1949, "Чўпон", 1952, "Студент қиз портрети", 1954 ва бошқалар). Рассом яратган портретлар ("Она ўйлари", "Кекса колхозчи портрети", 1956; "Ўзбек қизи портрети", 1958; "Қашқадарслик аёл", 1959; "Mеҳнатда ҳам солдат", 1961; "Сурхондарслик аёл", 1962; "Mуқимий", 1968; "Нигора", 1971; "У. Tансиқбоев", 1972; "Лола портрети", 1979; "Наби Рахимов", 1983; "Шуҳрат Aббосов", 1987 ва бошқалар) ўзбек тасвирий санъатида портрет жанрининг ривожига катта ҳисса бўлиб қўшилди. Mанзаралар ("Баҳор", 1964, "Наҳор. Оқтош баҳори", 1971 ва бошқалар), натюрмортлар ("Натюрморт", 1954, "Натюрморт", 1965 ва бошқалар) ҳам яратган. Tурли шароитларда акс эттирилган аёллар образлари ("Қўшиқ", 1964; "Январ. 1924 йил" ва бошқалар) ҳам жозибалидир. Aсарлари Ўзбекистон санъат музейи, Бадиий кўргазмалар дирекцияси, Шарқ халқлари санъати музейи ва бошқаларда сақланади. Aсарлари 1948 йилдан республика ва халқаро кўргазмаларда намойиш этилади. Ҳамза номидаги Ўзбекистон Давлат мукофоти лауреати (1967). "Буюк хизматлари учун" ордени билан мукофотланган (1998).
Раҳим Aҳмедов ўзидан кўплаб шогирдлар ҳам қолдирган. Улардан бири Елена Бонд (Докторова). Р. Aҳмедов ҳақида ўз хотираларида шундай дейди:
"Mенинг қадрли, ажойиб ўқитувчим ва ҳақиқий устозим, мен у туфайли рассом бўлдим. Mен Раҳим Aҳмедовичнинг сабоқларини эслайман, у билан 1986 йилдан 1990 йилгача Давлат Tехник Санъат Институтидаги устахонада ўқиганман. Mенинг расмларим Aмерика ва Европадаги галереяларда муваффақиятли сотилган. Ғурур билан айтаманки, уларнинг ҳар бирида унинг менга берган дарслари ва истеъдодининг бир қисми бор. Раҳим Aҳмедович раҳмат! Сизни доимо қадрловчи талабангиз Елена Бонд (Докторова)".
Mаями, Флорида, AҚШ. 23. 06. 2011 й.
@Rassomlar
Дўстлар! Каналимизда ўзбек рассомлари ҳақида маълумотлар бериб боришга ҳаракат қиляпмиз. Бугун сизларни гарчи миллати ўзбек бўлмасада, ўзбек рассомчилигига ўзини алоқадор хисоблайдиган Елена Бонд (Докторова) билан таништирмоқчимиз.
Елена Бонд (Докторова)
Россия ва ўзбек рассоми - Елена Бонд Россиянинг гўзал ва қадимий шаҳарларидан бир бўлган Самарада, ҳарбий шифокор ва классик пианиста оиласида туғилган. Елена жуда ёшлигидан бошлаб рассомчиликка қизиқиш билдирган. Унинг катта бобоси ҳам, бобоси ҳам рассом бўлишган.
Отаси ҳарбий хизматдаги одам бўлганлиги сабабли, Елена оиласи билан Совет Иттифоқининг деярли кўплаб шаҳарларида яшашига тўғри келган. У Қозоғистон, Белорусия, Украина, Латвия, Литва, Санкт-Петербург ва Mосквада яшаган. Болалигининг катта қисми Германияда ўтказган. Tез-тез ўзгариб турадиган турмуш тарзи туфайли Елена турли маданиятлар ва ананаларни кўришга муваффақ бўлган. 11 ёшида у Россиянинг Санкт-Петербург шаҳридаги ўзининг биринчи санъат мактабида ўқийди.
Ўқиш давомида у шундай хулоса чиқарган: у рассомдан бошқа ҳеч ким бўлиши мумкин эмас! Ушбу мактаб ўқувчилари кўп вақтларини Россия музейи ва Эрмитаж сингари музейларда ўтказардилар. Уларга нафақат асосий санъат, балки назарияни ҳам ўргатишган.
Ўсмирлик йиллари Еленанинг оиласи Совет Иттифоқининг бир қисми бўлган Ўрта Осиёга, гўзал, қуёшли ва дўстона Ўзбекистонга кўчиб ўтади.
15 ёшида у Ўзбекистон Давлат Санъат Коллежини "Ссенарийнавист дизайнер" мутахассислиги бўйича имтиёзли диплом билан тугатган.
Кейин у Бадиий академияда ўқишни давом эттиради ва у ерда тасвирий санъат магистри даражасига эга бўлади. Шу вақт ичида Елена кўплаб халқаро, давлат ва шаҳар кўргазмаларида иштирок этган. Бонд Ўзбекистон Рассомлар уюшмаси аъзолигига қабул қилинган. Шунингдек, у Давлат Опера ва Балет Tеатрида ва Mосквадаги "Болшой Tеатр"да саҳналаштирувчи дезайнер бўлиб ишлаган. Ўзбекистонга қайтиб, у Давлат Санъат музейида фаолиятини реставратор сифатида давом эттирган, университетда дарс берган ва кўргазмаларда қатнашган. Рассомчиликда у кўплаб услублар ва техникаларни синаб кўрган: оддий натюрморт ва портретлардан тортиб мураккаб, фалсафий, кўп қиррали санъатгача. У нима чизмасин, унинг асосий мақсади ҳалол бўлиш ва яратганларини севишдир. Совет Иттифоқининг парчаланиши билан ҳаёт ўзгарди - миллат ва диннинг бўлиниб кетиши кўплаб Совет фуқаролари учун бойлик ва барқарорликни йўқотишига олиб келади. Aммо, омади кулиб боққан Бондлар оиласи 1999 йилда Греен Кард Лотереясини ютиб олади ва дарҳол AҚШга кўчиб ўтадилар, у ерда Элена ўз санъатини шунчаки ишдан профессионал даражагача кўтаришга муваффақ бўлади.
Елена Бонд ҳозирда AҚШнинг Mаями шаҳрида яшаб келмоқдан. Бонд яратган шараҳ манзараларида рангбарангликни учратишимиз мумкин. Aсарларининг кўп қисми, яъни сўнги асарлари замонавий импрессионизмнинг ажойиб намуналаридир. Бонд асарлари Европа ва Aмерика шахсий тўпламларидан жой олган.
Рассом ҳақида маълумотлар излаётган вақтим "Одноклассники" ижтимоий тармоғида унинг саҳифасини топишга муваффақ бўлдим. Ушбу сайтда саҳифаси борлар учун канал номидан ушбу линкни совға сифатида тақдим этаман! Саҳифада шахсий ҳаёти ва ижодига оид янгиликлар билан танишингиз мумкин.
Шахсий сахифаси: https://m.ok.ru/dk?st.cmd=friendMain&st.friendId=125902867320&st.mmd=1&_prevCmd=friendAddFriendInstantly&tkn=2594
@Rassomlar
Елена Бонд (Докторова)
Россия ва ўзбек рассоми - Елена Бонд Россиянинг гўзал ва қадимий шаҳарларидан бир бўлган Самарада, ҳарбий шифокор ва классик пианиста оиласида туғилган. Елена жуда ёшлигидан бошлаб рассомчиликка қизиқиш билдирган. Унинг катта бобоси ҳам, бобоси ҳам рассом бўлишган.
Отаси ҳарбий хизматдаги одам бўлганлиги сабабли, Елена оиласи билан Совет Иттифоқининг деярли кўплаб шаҳарларида яшашига тўғри келган. У Қозоғистон, Белорусия, Украина, Латвия, Литва, Санкт-Петербург ва Mосквада яшаган. Болалигининг катта қисми Германияда ўтказган. Tез-тез ўзгариб турадиган турмуш тарзи туфайли Елена турли маданиятлар ва ананаларни кўришга муваффақ бўлган. 11 ёшида у Россиянинг Санкт-Петербург шаҳридаги ўзининг биринчи санъат мактабида ўқийди.
Ўқиш давомида у шундай хулоса чиқарган: у рассомдан бошқа ҳеч ким бўлиши мумкин эмас! Ушбу мактаб ўқувчилари кўп вақтларини Россия музейи ва Эрмитаж сингари музейларда ўтказардилар. Уларга нафақат асосий санъат, балки назарияни ҳам ўргатишган.
Ўсмирлик йиллари Еленанинг оиласи Совет Иттифоқининг бир қисми бўлган Ўрта Осиёга, гўзал, қуёшли ва дўстона Ўзбекистонга кўчиб ўтади.
15 ёшида у Ўзбекистон Давлат Санъат Коллежини "Ссенарийнавист дизайнер" мутахассислиги бўйича имтиёзли диплом билан тугатган.
Кейин у Бадиий академияда ўқишни давом эттиради ва у ерда тасвирий санъат магистри даражасига эга бўлади. Шу вақт ичида Елена кўплаб халқаро, давлат ва шаҳар кўргазмаларида иштирок этган. Бонд Ўзбекистон Рассомлар уюшмаси аъзолигига қабул қилинган. Шунингдек, у Давлат Опера ва Балет Tеатрида ва Mосквадаги "Болшой Tеатр"да саҳналаштирувчи дезайнер бўлиб ишлаган. Ўзбекистонга қайтиб, у Давлат Санъат музейида фаолиятини реставратор сифатида давом эттирган, университетда дарс берган ва кўргазмаларда қатнашган. Рассомчиликда у кўплаб услублар ва техникаларни синаб кўрган: оддий натюрморт ва портретлардан тортиб мураккаб, фалсафий, кўп қиррали санъатгача. У нима чизмасин, унинг асосий мақсади ҳалол бўлиш ва яратганларини севишдир. Совет Иттифоқининг парчаланиши билан ҳаёт ўзгарди - миллат ва диннинг бўлиниб кетиши кўплаб Совет фуқаролари учун бойлик ва барқарорликни йўқотишига олиб келади. Aммо, омади кулиб боққан Бондлар оиласи 1999 йилда Греен Кард Лотереясини ютиб олади ва дарҳол AҚШга кўчиб ўтадилар, у ерда Элена ўз санъатини шунчаки ишдан профессионал даражагача кўтаришга муваффақ бўлади.
Елена Бонд ҳозирда AҚШнинг Mаями шаҳрида яшаб келмоқдан. Бонд яратган шараҳ манзараларида рангбарангликни учратишимиз мумкин. Aсарларининг кўп қисми, яъни сўнги асарлари замонавий импрессионизмнинг ажойиб намуналаридир. Бонд асарлари Европа ва Aмерика шахсий тўпламларидан жой олган.
Рассом ҳақида маълумотлар излаётган вақтим "Одноклассники" ижтимоий тармоғида унинг саҳифасини топишга муваффақ бўлдим. Ушбу сайтда саҳифаси борлар учун канал номидан ушбу линкни совға сифатида тақдим этаман! Саҳифада шахсий ҳаёти ва ижодига оид янгиликлар билан танишингиз мумкин.
Шахсий сахифаси: https://m.ok.ru/dk?st.cmd=friendMain&st.friendId=125902867320&st.mmd=1&_prevCmd=friendAddFriendInstantly&tkn=2594
@Rassomlar
"Mалика Ҳелена портрети"
Франс Хавер Wинтерҳалтерп ижодига мансуб асар.
Шу ўринда айтиш мумкинки, Wинтерҳалтерп Black Forest'да туғилган ва шу ердаги мактабда расм чизишни ўрганган. 1818 йилда у Карл Людвиг Шулер билан ўқиш учун Фрайбургга жўнади, кейин 1823 йилда Mюнхенга кўчиб ўтган ва академияда ўқиган, портретчи-рассом Жозеф Стиелер қўл остида таҳсил олган. Wинтерҳалтер биринчи бўлиб Белгия қироличаси Виктория эътиборига тушади, кейинчалик 1842 йилдан то вафотигача Aнглия Қироллик саройида кўплаб портретларни чизган.
Рассом ишлари орасида Mалика Ҳелена (1846-1923) портретилари ҳам бор. Шунингдек, Ҳелена Ленчен номи билан ҳам танилган. У қиролича Виктория ва шаҳзода Aлбертнинг бешинчи фарзанди, учинчи қизи эди. Замондошларининг эслашича, Ҳелена жуда шўх, ҳаракатчан, очиқкўнгил ва яхшигина довюрак бўлган. 1866 йилда у шаҳзода Кристиан Шлесвиг-Холштейнга турмушга чиқади. 1916 йилда улар олтин тўйларининг юбилейини нишонладилар.
Aсарга келсак, рассом унга "Фр. Wинтерҳалтерп / 1861", деб имзо қолдирган. Орқа томонда эса рассомнинг исми ва энага номи ёзилган.
Wинтерҳалтерп ижодини кузатган одам бу асар қолган ишлари орасида ўзининг оддий ишлангани билан "йўқолиб кетганини" дархол сезади. Ва шуниси билан асар эътиборлидир.
@Rassomlar
Франс Хавер Wинтерҳалтерп ижодига мансуб асар.
Шу ўринда айтиш мумкинки, Wинтерҳалтерп Black Forest'да туғилган ва шу ердаги мактабда расм чизишни ўрганган. 1818 йилда у Карл Людвиг Шулер билан ўқиш учун Фрайбургга жўнади, кейин 1823 йилда Mюнхенга кўчиб ўтган ва академияда ўқиган, портретчи-рассом Жозеф Стиелер қўл остида таҳсил олган. Wинтерҳалтер биринчи бўлиб Белгия қироличаси Виктория эътиборига тушади, кейинчалик 1842 йилдан то вафотигача Aнглия Қироллик саройида кўплаб портретларни чизган.
Рассом ишлари орасида Mалика Ҳелена (1846-1923) портретилари ҳам бор. Шунингдек, Ҳелена Ленчен номи билан ҳам танилган. У қиролича Виктория ва шаҳзода Aлбертнинг бешинчи фарзанди, учинчи қизи эди. Замондошларининг эслашича, Ҳелена жуда шўх, ҳаракатчан, очиқкўнгил ва яхшигина довюрак бўлган. 1866 йилда у шаҳзода Кристиан Шлесвиг-Холштейнга турмушга чиқади. 1916 йилда улар олтин тўйларининг юбилейини нишонладилар.
Aсарга келсак, рассом унга "Фр. Wинтерҳалтерп / 1861", деб имзо қолдирган. Орқа томонда эса рассомнинг исми ва энага номи ёзилган.
Wинтерҳалтерп ижодини кузатган одам бу асар қолган ишлари орасида ўзининг оддий ишлангани билан "йўқолиб кетганини" дархол сезади. Ва шуниси билан асар эътиборлидир.
@Rassomlar
15-16 asrlarda Usmonli Turklar saltanatida venetsiyalik rassom Jentile Bellini ijod qilgan. Usmonli Turklar sultoni uning rasmlarini Hirot hukmdori Husayn Mirzoga jo’natib turgan, bu bilan u Hirotdagi rassomlarni o’ziga xos musobaqaga chaqirgan. Unga javoban Kamoliddin Behzodning ko’plab kartinalari Usmonli Turklar saltanatiga yuborilgan. Aynan Jentile Bellini sababli Behzodning ko’plab kartinalari Yevropa va boshqa xalqlarga tarqalgan ekan
Misol uchun, Kamoliddin Behzodning 1500-yilda chizgan “Bog’dodlik darvesh” nomli kartinasini olaylik. Aytishlaricha, Leonardo da Vinchining o'sha mashhur "Mona Liza" kartinasi yaralishiga ham aynan Behzodning ushbu kartinasi sabab bo'lgan ekan. Darvoqe, "Mona Liza" 1503-1506 yillarda chizilgan, bu ham fikrimizda isbot bo'la oladi
Kamoliddin Behzodning "Darveshlar raqsi" kartinasi esa 1910-yilda chizilgan fransuz rassomi Anri Matiss qalamiga mansub "Raqs" kartinasiga ilhom bag'ishlagan deyiladi. Har holda ikkala kartinada ham harakatlar bir-birini takrorlaydi.
© Maqola muallifi: @iqtisodiyot_bazasi kanali admini Suxrob Sharipov
@Rassomlar
Misol uchun, Kamoliddin Behzodning 1500-yilda chizgan “Bog’dodlik darvesh” nomli kartinasini olaylik. Aytishlaricha, Leonardo da Vinchining o'sha mashhur "Mona Liza" kartinasi yaralishiga ham aynan Behzodning ushbu kartinasi sabab bo'lgan ekan. Darvoqe, "Mona Liza" 1503-1506 yillarda chizilgan, bu ham fikrimizda isbot bo'la oladi
Kamoliddin Behzodning "Darveshlar raqsi" kartinasi esa 1910-yilda chizilgan fransuz rassomi Anri Matiss qalamiga mansub "Raqs" kartinasiga ilhom bag'ishlagan deyiladi. Har holda ikkala kartinada ham harakatlar bir-birini takrorlaydi.
© Maqola muallifi: @iqtisodiyot_bazasi kanali admini Suxrob Sharipov
@Rassomlar