У свом хвалоспеву српским крвницима, између осталог, изјавио је да је британски здравствени систем нешто у шта нико не сумња. Нико осим оних који тамо живе.

Човек који је у децембру 2021. изјавио:

„Немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима“,
при чему су они планирани за уништење управо Рађевци јер је депонија за рудник планирана у Рађевини (зато се Рађевина нигде не помиње него само Јадар, да шира јавност не би схватила потпуне размере пројекта уништења), признавши тиме да је пројекат „Јадар“ од почетка развијан свесно са намером да уништи одређен број живота, данас је изјавио:

„И да је у питању живот једног човека или десеторо људи, без обзира на десетине и стотине милиона евра у годинама пред нама, бићу најсрећнији човек на свету.“

Наизглед контрадикторне изјаве, оне имају једну заједничку, не тако малу, тачку: у оба случаја, српски животи подређени су профиту британских компанија које им на извол’те и уз позамашну доплату из нашег џепа, испоставља особа која је умислила да је господар живота и смрти у Србији.

Ради се о иновативним лековима за онколошке болесника у производњи компаније АстраЗенека која је на себе скренула пажњу шире јавности разним контроверзама у вези са вакцинама против корона вируса које је масовно почела да повлачи из продаје у мају 2024. и која је 2010. у САД платила казну у износу од 520 милиона долара због рекламирања антипсихотика за стања за која није био одобрен – каква етика, за позавидети.

Како било, Вучић Александар се захвалио британској Влади у присуству њиховог амбасадора у Србији. Бар једно му се не може спорити, веже коња где му газда каже.

t.me/radjevina

Покољење за пјесну створено,
виле ће се грабит у вјекове
да вам в'јенце достојне саплету;
вас ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит!

Битка на Кошарама почела је на Велики петак, 9. априла 1999. када су припадници ОВК уз подршку албанске војске и НАТО-а покушали копнену инвазију на СР Југославију.

https://t.me/radjevina

Изливање и паљење ратарских свећа jе стари обичај који се данас везује само још за манастир Троношу, а био је некада распрострањен много шире.

2010. године уписан је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

На Велику среду изливају се две свеће од по 50 килограма и око метар и по висине.

Једну свећу приносе мештани села Зајача, Пасковца, Горње Борине а другу мештани Корените и Тршића.

Сима Тројановић је 1930. године овако записао:

„У старије доба свеће су биле још веће јер је једну свећу даривао цео Јадар, а другу цела Рађевина.
...
Сутрадан кад сване, на Велики четвртак, скупе се они, који су је лили, а у том дођу и остали сељаци, поскидају капе, прекрсте се и понесу свећу, умотану у у платно и убрусе, па хајде у Троношу. Даљнем народу раније се објави, кад ће и куда проћи свећа, и свуд, особито по раскршћима дочекује носаче много света, и мушког и женског, па им се придружују и као уз литију сви иду свечано богомољи. Кад дођу на пушкомет манастиру, испале неколико пиштоља, а калуђери на тај знак нареде да се звони, а сами свет са свећом свечано дочекају на вратима с кадионицама, певајући тропар: Јегда славни ученици. Носачи одмах наместе свећу у манастир и запале. Затим се продужава литругија до 2 часа после подне. После службе ливачи и носачи добију ручак од манастира а остлаи једу шта су понели. Већина остане још и после тога, те се весели.
Пошто свећа не може тога дана да изгори, пале је целе године недељом и празницима...“

За разлику од материјалног културног наслеђа, нематеријално је специфично и много више везано за саму заједницу. Објекат или предмет материјалне културе има могућност да се сачува у музеју или конзервира на неки од доступних начина. Обичај је са друге стране жив док је живо село, а село и црква без народа не бивају.

Лично сматрам посебним благословом да смо у нашим крајевима поред ратарских свећа сачували и крстове од времена и лилање и бројне друге обичаје кроз које живе векови континуитета и не само наше везе са прецима која је изузетно важна него и везе са земљом.

Сама земља није неки тек некакав небитан простор, а она коју сматрамо нашом се никад не може заменити неком другом. Ова „наша“ нам даје живот, храни, многе од нас је одшколовала, њу добро познајемо захваљујући знању наших старих које се скупљало годинама и нама несебично даровало, наши обичаји и језик су у тесној вези са овом земљом, микроклимом и природом.

Иако су нова времена променила штошта, има нас још увек знамо да је наш однос са земљом предака извор културног, духовног и друштвеног идентитета и чине основу нашег традиционалног система знања које смо решили да сачувамо по сваку цену.

Ако би се народ раселио одавде, нестало би културног наслеђа и сасвим извесно угасио би се и овај обичај изливања и приношења ратарских свећа, једини који је преживео у Србији.

Старији од самог Рио Тинта, Сједињених Америчких Држава, НАТО-а и свих оних који мисле да могу на мегдан са овим свећама, са Троношом и нашим постојањем на овим просторима.

За разлику од поменутих за које и они који изливају свеће, како чујете на снимку, знају да су нам непријатељи и који би да нас раселе и отму земљу због сопствене похлепе, мештани наших села вековима одвајају, чувају и приносе восак од својих пчела кроз свеће на дар за добробит целе заједнице, уз жељу да нам роде усеве и да се заштитимо од зла. Да би добио, мораш мало и да даш.

Зар могу на црту жеља да уништиш и отмеш и жеља да свима нама буде добро и да имамо онолико колико нам треба?

https://t.me/radjevina

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢

Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику!

Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.

О преблаги, тихи учитељу,
Слатка ли је света бистра вода
С источника твога бесмртнога!
Од твога су св’јетлога погледа
Уплашене мраке ишчезнуле,
Од твога су хода свештенога
Богохулни срушени олтари;
Воскресењем смрт си поразио,
Небо твојом хвалом одјекује,
Земља слави свога Спаситеља!

Његош, Луча микрокозма

📷 Васкрсење Христово, фреска из XIV века, манастир Хора, Константинопољ

Христос васкрсе!

t.me/radjevina

НЕЖНИ И НЕМИЛОСРДНИ ЧУВАР НАШИХ БАШТА И РАВНОТЕЖЕ У ПРИРОДИ

Бубамара је живи доказ да природа има свој савршен систем одбране, ако је оставимо на миру. На овом малом листу дивље јагоде, у срцу Рађевине, одвија се тиха мисија. Без хемије и отрова, бубамара ради оно што најбоље зна: чува равнотежу. Само једна оваква лепотица током живота поједе на хиљаде биљних ваши, чинећи незаобилазну карику у ланцу исхране. Њено присуство овде није случајно, оно је потврда да је природа способна да се сама лечи и брани, све док јој човек не одузме право на опстанак.

Ништа мањи индикатор здраве и чисте животне средине су и дивље јагоде које прве осете отрове у земљи и на чијем листу је наша рађевска лепотица фотографисана на простору планираном за јаловиште Рио Тинта. Остварење таквих планова значило би губитак станишта и крај екосистема каквог познајемо, све што доспе у земљу и ваздух, пре или касније стигне до сваког живог бића. Укратко: када се земљиште затрује или прекопа, нестају и микроорганизми и ларве бубамара које зимују у земљи и опалом лишћу. Без те „невидљиве војске”, чак и ако биљке преживе, неће имати ко да их брани од најезде штеточина. Целовитост станишта је кључна.

С обзиром на велику корист овако малог бића, није случајно да ова лепотица својом појавом изазива радост у готово свим земљама у којима је присутна о чему сведоче и имена која су јој различити народи давали и готово у свим језицима њено име асоцира на божанско и узвишено. Ми је зовемо бубамара при чему је Мара од имена Пресвете Богородице, Марија. Према легенди, приликом најезде биљних ваши у средњем веку, ратари су се молили Богородици за помоћ и након што су се бубамаре појавила и спасиле усеве, назване су Маријиним бубама.
На енглеском говорном подручју има готово исти назив као код нас, у Америци је зову ladybug (Госпина/Маријина буба), у Великој Британији ladybird (Госпина/Маријина птица) при чему се реч lady у овим називима односи на Богородицу (Our Lady).
Французи је зову coccinelle од латинског coccineus – гримизно црвен и припадају породици Coccinellidae, међутим Французи имају и народни назив - la bête à bon Dieu – животињица доброг Бога.
У Грчкој се зове πασχαλίτσα (paschalitsa) – ускршња буба од грчке речи за Васкрс – Πάσχα јер се јавља у време Васкрса симболишући радост, поновно рађање и срећу.
Сви ови називи, расути кроз различите језике и културе, говоре нам да људи широм света, без обзира на све своје разлике, непогрешиво препознају исту лепоту и божански склад у овом малом бићу.

Као лакмус папир природе и здравог окружења, управо су бубамаре савршен пример за разумевање колико је важно чувати свако живо биће. Уз све наведено су, сасвим сигурно, омиљени инсект многе деце. Ипак, деци неће много вредети приче о божанским бићима ако им оставимо пустош. Бубамара не познаје границе ни политику, она само тражи чисто парче земље да презими и здрав лист да на њему нађе храну. Штитећи Рађевину и све преостале оазе наше земље, ми не чувамо само предео, већ право сваког живог бића да буде део узвишеног круга живота.

t.me/radjevina

„Масе никад нису жедне истине. Ко год им пружи илузије, лако им постаје господар; ко год покуша да им сруши илузије, увек постаје њихова жртва.“

Александар Сорош честитао је 5. октобар Мађарима усред априла речима:
„Народ Мађарске је повратио своју земљу. Снажно су одбачени системска корупција и страни утицај.“
Нама, нажалост стручњацима за пете октобре, ово је, већ само по себи, довољно. Мађари су убедљивом већином изабрали хибридну верзију, укрштеног Володомира Зеленског и Хавијера Милеја и нек им је срећно с тим.

Ништа од овог не пишем зато што ми је нарочито занимају унутрашње ствари једне Мађарске или зато што сам икад мислила да је Орбан савршен – није, мада се не може оспорити да је неретко био глас разума у излапелој ЕУ, него зато што је јасно да се светом управља из једног истог центра (коме је Вучић по вољи) оличеног у елити дегенерика, антихриста, педофила... Као део тог света, нисмо имуни на све те утицаје, а како ствари стоје нећемо ни бити – судећи по слављу које су тзв. борци за ослобођење Србије синоћ манифестовали јасно указујући да се не ради о избору бољег него „њиховог“. Књига коју је Ле Бон написао 1895. Психологија гомиле чијим цитатима започех и завршићу ову објаву, ванвременска је управо захваљујући маси која је иста у све векове и, очигледно, у свим народима.

„У гомилама се акумулира глупост, а не природна интелигенција.“

https://t.me/radjevina

ЈЕДАН САВЕТ ОКРИВЉЕНИМ ОД СТРАНЕ ЈЕРОТЕЈА ЕПИСКОПА ШАБАЧКОГ

Чујем да је ових дана епископ шабачки Јеротеј поднео више кривичних пријава, и тек се очекује поплава истих, против својих верних овчица из лозничких парохија не би ли побуњене овчице умирио.
Тужилаштво, брже боље, прослеђује полицији на проверу и то је углавном уобичајени поступак и нема потребе оптерећивати се тиме.
Јеротеју треба узвратити истом мером (није сачекао ни да пост прође, аферим дични владико) на његову кривичну пријаву обавезно контра кривичну пријаву па нек и њега полиција мало саслушава а имала би и зашто, против Јеротеја има толико материјала да би тешко једно цело тужилаштво могло да га опслужи.
Епископ шабачки Јеротеј се преиграо и кренуо против свог верног народа уздајући се у режимске институције да му помогну у дисциплиновању свог стада па се не усуђује да поднесе приватне тужбе за које зна да су у старту пропале.
Ако би неким случајем посегнуо и за приватним тужбама опет нема бриге, нема потребе за адвокатима нема потребе за трошком јер ће та суђења бити наше бесплатне трибине са којих ће се чути права истина и то не само о Јеротеју.

Да бих вас учврстио у уверењу да нема бојазни од Јеротејевих претњи, кривичних пријава и сличних неподопштина ево вам шта каже члан 46. Устава Републике Србије:
„Јемчи се слобода на мишљење и изражавање, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувањем ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије“.
Чу ли неко да је Јеротеј заштићен од критиковања?

Исто или скоро исто тако пише и у члану 10. Европске конвенције о људским правима коју је наша држава ратификовала и увела у наш правни систем.
Није вишак ни да вас подсетим на члан 8. Закона о јавном информисању и медијима који каже:
„Изабран, постављен, односно именован носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.“
О СЛАП, тј. стратешким, тужбама сам већ писао и свакако су брана свим тим нафатираним тајкунима-лопурдама, било да су у црквама или другом сектору, да са својим новцима могу газити по сиротињи.
Што се тиче Јеротеја и његових потчињених које он тобоже брани од клевета, треба га приупитати шта то би на црквеном суду у случају суспендованог свештеника Горана Вујанића, ево већ две и по године није у стању да му пресуди а већ би да потеже и цивилни правосудни систем.
Ко то може народу зачепити уста и забранити да се брани али не само себе већ и своју СПЦ, од Јеротеја и сличних?
Нико!
Може ли мене било ко (осим Бога, наравно) осудити што критикујем Јеротеја и што сматрам да он мора ванка из СПЦ и што упитах неке службенике цркве да ли су лажно сведочили против ближњег свог колегу Горана Вујанића?

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Алимпић Момчило

https://t.me/radjevina

Таман сам се био оладио од јеротизма шабачког владике и хтедох да га препустим извесном Марјановићу и Првославу кад он не могаде да издржи па се огласи и написа којешта, да те Бог сачува.
Писао сам ја о њему и наивним верницима из Тршића који су га пријавили Првославу као она дечица у школи кад учитељици тужакају њене несташне љубимце али ето морам опет, срећом па се не зарекох да га више нећу...
Све сам предвидео иако нисам видовит и не сматрам то предвиђање никаквим успехом, ипак је само Јеротеј у питању и шачица лижисахана, црквених службеничића.
Возао је он тако Тршићане, обећавајући им свашта док не прође Васкрс а онда крк, поново катанац и то све написа и објави, да ми је само знати ко га је вукао за језик а зашто видећете даље у тексту.

Цео текст на линку https://telegra.ph/KAKAV-BLAM-KAKAV-SRAM-OD-KOGA-DRUGOG-NEGO-OD-%D0%88EROTE%D0%88A-04-14

Ко то лаже у Епархији шабачкој?

Јуче када је на страници Храма Покрова Пресвете Богородице објављен још један текст о цркви/храму/капели у Тршићу,на којој су, по обичају, коментари били затворени,сви ми који смо годинама ишли у поменуту ЦРКВУ, неко ређе неко чешће, смо знали да Центар за културу „Вук Караџић“ ни на један начин није ограничавао богослужења и обреде у поменутој ЦРКВИ.Нико од нас никада није сведочио нити једној непријатности од драгог нам Центра. Шта више, лично сам за свог пријатеља пореклом из Енглеске, изабрала баш ту ЦРКВУ да се у њој крсти у православној вери.И тако је и било.

Ипак смо,као и увек тежећи истини, одмах јуче послали питања Центру за културу и њихов одговор, који потврђује све оно што смо до сад знали и што знамо,прилажем у објави:

„Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница се није мешао у рад Цркве и није ограничавао богослужења и обреде у Цркви Светог Архангела Михаила на Саборишту у Тршићу.“

Што се тиче Протокола на који се позива Епархија шабачка,а који је склопљен између Центра и СПЦ – Епархије шабачке 2013. и који су потписали тадашњи владика Лаврентије и тадашња директорка Центра, Дајана Ђедовић, у том Протоколу јасно стоји да се ради о ЦРКВИ а не о капели и у тачки 4. стоји: „У ЦРКВИ ЋЕ СЕ НЕДЕЉОМ И ПРАЗНИЦИМА ОДРЖАВАТИ СЛУЖБА.“ Дакле, није Центар никад намеравао да ограничава службу нити је то икад радио, овако ограничавање је дошло само и искључиво са једне стране – Јеротеја шабачког који је онда, најсрамније могуће за неког са позиције архијереја СПЦ, ко би требало да је по цену живота на страни Истине и Правде, манипулацијама и лажима пребацио кривицу на Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница који, ако није у нечему можда помогао, сигурно није одмогао.

Кад смо код Протокола, да додам још и ово. У њему јасно стоји да се у Цркви на Саборишту не одржавају венчања и крштања, а ево ја сам сведок (и сигурна сам да их још много има) да је упркос томе, и то након 2013. било, Богу хвала, и крштења и венчања и није Центар нити једном проблем направио.

Додаћу још и ово: Сабориште у Тршићу на коме се Црква налази јесте у државној својини и јесте заштићено подручје којим управља Центар и то је тако од прошлог века, Црква је са тим сазнањем саграђена. Зар то смета? Није ли од катастра важније што је тако „мала“ а велика сваком недељом и празником?

Цркву капелом на правди Бога није назвао Центар него Јеротеј Петровић, а све ово до сад урадио је и даље ради, уз помоћ појединих свештеника и нико од њих да бар једном каже да неће да лаже, да неће да буде кривоклетник, да лажно сведочи на своје колеге, суграђане, вернике, оне које их у куће дочекују са осмесима, надом и највећом радошћу. Нико да се запита како је то могуће да је за спор око игралишта који користе ученици ОШ „Анта Богићевић“ крива и школа и град, па за затворене цркве све крив неко други, ево сад Центар, само никад ништа није до Петровића Николе, алијас Јеротеја? Забранио је Јеротеј још код спора око игралишта (где је њему било драже да се прави паркинг него да се деца играју у порти Цркве) неким људима који су се томе противили, да им свештеник оде у кућу, па је наставио са том праксом и сада. Па шта ти мислиш, да се ми бојимо одлуке таквих и шта ће нам уопште они који ћутањем и саучесништвом у твојим неделима Бога издају. Ево, трећи пут јавно, нису у моју кућу добродошли твоји послушници а сваки коме је стало до Христа и истине може доћи у свако доба дана и ноћи, па ти маши твојим забранама сам себи испред носа, не може мени јеретик ништа да забрани.

А ви, мишићи, што ћутите и објављујете ове лажи против својих суграђана, показујете да страха немате, не од нас, не мисли вам нико од нас ништа лоше, не дај Боже, него од Бога. Замисли будеш свештеник и лажеш не згреваш, немаш страха од греха. Стварно јака мустра...

Зато под хитно да вратимо правог свештеника па макар то био Горан Вујанић и да кренемо са венчањима и крштењима у једном од најлепших села у Србији, па да видите само колико ће их бити на општу радост у Цркви која је сама себе прогласила парохијском. Јеротеј нека гледа куд ће и шта ће, у СПЦ му место није.

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢

Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику!

Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба.

👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ

Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.

Деконструкција језика је, стога, први чин интелектуалне суверености и неопходан услов за било какву смислену друштвену акцију. Језичка компетенција јесте пресудна за препознавање политичког дисциплиновања, узмимо за пример само израз „Западни Балкан“, школски пример како језик не служи само за географску оријентацију и именовање, већ за политичко дисциплиновање и брисање идентитета, али више о томе у наредној објави.

Цео текст на линку https://telegra.ph/U-pochetku-beshe-Rech-%D0%88evan%D1%92e%D1%9Ae-po-%D0%88ovanu-11-04-17