Интервју владике Горнокарловачког Герасима за канал Правблог Sr (део 7)
7. Шта мислите о концепцији "први међу једнакима" (примат патријарха Константинопољског над целим православним светом) коју промовише Константинопољска црква?
Ишчитавајући сва писања, теме и предлоге, видим да поједине идеје све више говоре у прилог концепцији ''први без једнаких'' (primus sine paribus), него ли концепцији ''први међу једнакима'' (primus inter pares). Исто тако, поједини теолози Цариградски сматрају да свеправославне саборе нема нико право да сазива сем Васељенског патријарха, што нема утемељење ни у историји Цркве, а нити у теологији, односно црквеном праву. Многе саборе нису сазивали патријарси, а на многима је њима чак било суђено за јереси или друге канонске преступе. Но отом, потом, кад за дискусију о томе дође пуноћа времена.
Оно што је потребно у свему томе, а како не би смо продубљиваљи већ предубоке бразде размимоилажења, јесте дијалог, јесте сабрање, сабор, јесте решавање проблема заједнички, а не убадањем прста у око брату своме или ''зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш?'' (Мт. 7,3).
8. Недавно је архимандрит Константинопољског патријархата Романос (Анастасиадис) оптужио Руску и Српску Православне Цркве за ауторитаризам, империјалне амбиције, јерес етнофилетизма и замену теологије идеологијом. Он је такође позвао вернике из земаља које обухвата канонска јурисдикција СПЦ и РПЦ да напусте ове Цркве и де факто пређу у Константинопољски патријархат. Како мислите, зашто таква агресивна и несправедна реторика? Да ли је то заиста повезано с чињеницом да је Српска Црква дала аутокефалију Македонској Цркви?
Као што стоји у томосу о аутокфеланости, Српска Православна Црква је аутокефалност доделила новој сестринској Цркви имајући у виду новонастале црквено-историјске, историјске и друге околности, а са првенственим циљем да христоименити Народ Божији има што већу духовну корист и напредује ка путу спасења, као и да се управљање црквеним пословима одвија без тешкоћа, целисходно, канонски исправно, чино и благообразно. Наша света Српска Православна Црква, као наследница древне и славне Пећке Патријаршије, саборски благосиља, одобрава, додељује и признаје аутокефални статус Цркви Божјој у Северној Македонији, која се данас назива Македонска Православна Црква, која је наследница древне и славне Охридске Архиепископије, због чега у свој назив укључује и њено часно име, и која обухвата канонски простор пређашње истоимене Цркве, аутономне од 1959. године у саставу наше Српске Патријаршије.
СПЦ није доделила аутокефалију некој другој Цркви на подручју неке друге помесне Православне Цркве, нити се мешала у било чију сем своју јурисдикцију, него имајући у виду новонастале црквено-историјске и друге околности, а са жељом да Народ Божији буде у крилу Цркве и Црква у зајединици са свим Православним Црквама, аутокефалију доделила Цркви која се изнедрила на њеном канонском подручју.
Претходна реченица, мислим да довољно говори о оптужбама упућеним СПЦ за ауторитаризам, империјалне амбиције и тако редом. Ако је именовани архимандрит позвао вернике Српске Православне Цркве или било које друге Цркве да напусте своју канонску Цркву и пређу под окриље неке друге, ма било које Цркве, шта то говори о претензијама и чијим претензијама?
Опет наглашавам, свеправославни Сабор и разговор је потребан, јер оваквим бесчинством према браћи јаз – подела постаје све дубља, демон ликује, а испашта Света Црква.
7. Шта мислите о концепцији "први међу једнакима" (примат патријарха Константинопољског над целим православним светом) коју промовише Константинопољска црква?
Ишчитавајући сва писања, теме и предлоге, видим да поједине идеје све више говоре у прилог концепцији ''први без једнаких'' (primus sine paribus), него ли концепцији ''први међу једнакима'' (primus inter pares). Исто тако, поједини теолози Цариградски сматрају да свеправославне саборе нема нико право да сазива сем Васељенског патријарха, што нема утемељење ни у историји Цркве, а нити у теологији, односно црквеном праву. Многе саборе нису сазивали патријарси, а на многима је њима чак било суђено за јереси или друге канонске преступе. Но отом, потом, кад за дискусију о томе дође пуноћа времена.
Оно што је потребно у свему томе, а како не би смо продубљиваљи већ предубоке бразде размимоилажења, јесте дијалог, јесте сабрање, сабор, јесте решавање проблема заједнички, а не убадањем прста у око брату своме или ''зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш?'' (Мт. 7,3).
8. Недавно је архимандрит Константинопољског патријархата Романос (Анастасиадис) оптужио Руску и Српску Православне Цркве за ауторитаризам, империјалне амбиције, јерес етнофилетизма и замену теологије идеологијом. Он је такође позвао вернике из земаља које обухвата канонска јурисдикција СПЦ и РПЦ да напусте ове Цркве и де факто пређу у Константинопољски патријархат. Како мислите, зашто таква агресивна и несправедна реторика? Да ли је то заиста повезано с чињеницом да је Српска Црква дала аутокефалију Македонској Цркви?
Као што стоји у томосу о аутокфеланости, Српска Православна Црква је аутокефалност доделила новој сестринској Цркви имајући у виду новонастале црквено-историјске, историјске и друге околности, а са првенственим циљем да христоименити Народ Божији има што већу духовну корист и напредује ка путу спасења, као и да се управљање црквеним пословима одвија без тешкоћа, целисходно, канонски исправно, чино и благообразно. Наша света Српска Православна Црква, као наследница древне и славне Пећке Патријаршије, саборски благосиља, одобрава, додељује и признаје аутокефални статус Цркви Божјој у Северној Македонији, која се данас назива Македонска Православна Црква, која је наследница древне и славне Охридске Архиепископије, због чега у свој назив укључује и њено часно име, и која обухвата канонски простор пређашње истоимене Цркве, аутономне од 1959. године у саставу наше Српске Патријаршије.
СПЦ није доделила аутокефалију некој другој Цркви на подручју неке друге помесне Православне Цркве, нити се мешала у било чију сем своју јурисдикцију, него имајући у виду новонастале црквено-историјске и друге околности, а са жељом да Народ Божији буде у крилу Цркве и Црква у зајединици са свим Православним Црквама, аутокефалију доделила Цркви која се изнедрила на њеном канонском подручју.
Претходна реченица, мислим да довољно говори о оптужбама упућеним СПЦ за ауторитаризам, империјалне амбиције и тако редом. Ако је именовани архимандрит позвао вернике Српске Православне Цркве или било које друге Цркве да напусте своју канонску Цркву и пређу под окриље неке друге, ма било које Цркве, шта то говори о претензијама и чијим претензијама?
Опет наглашавам, свеправославни Сабор и разговор је потребан, јер оваквим бесчинством према браћи јаз – подела постаје све дубља, демон ликује, а испашта Света Црква.
❤3🤮1
Интервју владике Горнокарловачког Герасима за канал Правблог Sr (део 8)
9. Како се односите к информацији о томе да ће се Фанар и Ватикан потрудити да до 2025. године обнове еухаристијску заједницу без мењања доктриналних основа католицизма? Може ли се у случају реализације таквог сценарија говорити о стварању нове уније?
Да, целокупни православни свет упознат је са идејом патријарха Цариградског Вартоломеја и римског папе за црквеним сабором на коме ће, како је најављено као некада, учествовати великодостојници Истока и Запада, и за који је најављено сабрање 2025. године у Изнику тј. некадашњој Никеји. На који начин је планирана реализација односног сабора, као и да ли ће исти кулминирати Евхаристијским сабрање и ко ће у томе учествовати о томе је тешко прејудицирати, а не би било ни озбиљно исто чинити.
Историја цркве обилује примерима покушаја ''јединства'' источних и западних хришћана. Да ли под евхаристијском заједницом подразумевамо унију? И зар нису уније за свој циљ имале евхаристијско сабрање, уз један за многе не тако тежак, али радикалан услов признавања папског ауторитета и догмата, који су објављени на саборима у Лиону, Фиренци и другим местима?
Разговор је несумњиво потребан и разговор је увек добар, али са Пуноћом Православне Цркве, у којој учешће морају узети представници свих Помесних Православних Цркава, јер може уродити добрим плодовима. Као што Господ оставља могућност свакоме да се покаје и дао је слободну вољу да чинимо шта мислимо да је нашој души угодно, исто тако Православна Црква не треба да одбацује сваку могућност разговора и дијалога, али свакако треба да остане доследна учењу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве коју исповедамо у Символу Вере Православне Цркве.
10. Представници Украјинске грчко-католичке цркве изјављују да Украјина данас служи као лабораторија екуменизма. У ствари, у њој се данас ради на форматима стварања једне црквене структуре на бази "ПЦУ" и грчко-католика. Молим вас, кажите нам, да ли у Српској Цркви постоји осећај или чак разумевање да је тренутно уништење УПЦ-а повезано са покушајем да се очисти пут за католичизацију Украјине?
Ја не могу говорити у име целокупне Српске Православне Цркве, већ само у своје лично име. Све оно што се данас дешава на територији Украјине тј. канонској територији Украјинске Православне Цркве свакако не доприноси ширењу православља, то се можемо сложити. Наше жеље, а првенствено молитве упућене су Господу са циљем заштите канонског православља у Украјини. И ово тренутно што се дешава далеко је од очувања православља у Украјини од стране оних који храмове отимају, Епископе и свештенство пребијају и у тамнице затварају, а верном народу не дозвољавају приступ богомољама. То је довољно да се закључи да ствари не иду у добром смеру. Све остало што ће се потенцијално изродити из парасинагоге и лажецркве под управом самопрозваног митрополита Епифанија Думенка не сме нас изненадити и на сваки могући сценарио треба бити спреман. Сав православни свет треба да учини шта је у његовој моћи да пружи подршку Украјинској Православној Цркви, а првенствено мислим на духовну помоћ и подршку. Да се подигне глас и да у оквирима у и поднебљима у којима се налазимо учинимо што је више могуће да се сви релевантни фактори и релевантне институције упознају са проблемима и прогонима. Више од тога је тешко очекивати, јер Православље није никада освајало богомоље мачем него их је градило на моштима мученика.
Православни хришћани су ти који су страдали и на чијим су моштима грађени храмови у којима служимо. Уздати се у Бога да ће све бити како треба и предати се Његовој вољи, а Господ никада неће оставити праведника, јер онај ко се узда у мач пропашће, а ко се узда у Господа биће спасен. ''Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем. Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.'' (Псалам 36).
9. Како се односите к информацији о томе да ће се Фанар и Ватикан потрудити да до 2025. године обнове еухаристијску заједницу без мењања доктриналних основа католицизма? Може ли се у случају реализације таквог сценарија говорити о стварању нове уније?
Да, целокупни православни свет упознат је са идејом патријарха Цариградског Вартоломеја и римског папе за црквеним сабором на коме ће, како је најављено као некада, учествовати великодостојници Истока и Запада, и за који је најављено сабрање 2025. године у Изнику тј. некадашњој Никеји. На који начин је планирана реализација односног сабора, као и да ли ће исти кулминирати Евхаристијским сабрање и ко ће у томе учествовати о томе је тешко прејудицирати, а не би било ни озбиљно исто чинити.
Историја цркве обилује примерима покушаја ''јединства'' источних и западних хришћана. Да ли под евхаристијском заједницом подразумевамо унију? И зар нису уније за свој циљ имале евхаристијско сабрање, уз један за многе не тако тежак, али радикалан услов признавања папског ауторитета и догмата, који су објављени на саборима у Лиону, Фиренци и другим местима?
Разговор је несумњиво потребан и разговор је увек добар, али са Пуноћом Православне Цркве, у којој учешће морају узети представници свих Помесних Православних Цркава, јер може уродити добрим плодовима. Као што Господ оставља могућност свакоме да се покаје и дао је слободну вољу да чинимо шта мислимо да је нашој души угодно, исто тако Православна Црква не треба да одбацује сваку могућност разговора и дијалога, али свакако треба да остане доследна учењу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве коју исповедамо у Символу Вере Православне Цркве.
10. Представници Украјинске грчко-католичке цркве изјављују да Украјина данас служи као лабораторија екуменизма. У ствари, у њој се данас ради на форматима стварања једне црквене структуре на бази "ПЦУ" и грчко-католика. Молим вас, кажите нам, да ли у Српској Цркви постоји осећај или чак разумевање да је тренутно уништење УПЦ-а повезано са покушајем да се очисти пут за католичизацију Украјине?
Ја не могу говорити у име целокупне Српске Православне Цркве, већ само у своје лично име. Све оно што се данас дешава на територији Украјине тј. канонској територији Украјинске Православне Цркве свакако не доприноси ширењу православља, то се можемо сложити. Наше жеље, а првенствено молитве упућене су Господу са циљем заштите канонског православља у Украјини. И ово тренутно што се дешава далеко је од очувања православља у Украјини од стране оних који храмове отимају, Епископе и свештенство пребијају и у тамнице затварају, а верном народу не дозвољавају приступ богомољама. То је довољно да се закључи да ствари не иду у добром смеру. Све остало што ће се потенцијално изродити из парасинагоге и лажецркве под управом самопрозваног митрополита Епифанија Думенка не сме нас изненадити и на сваки могући сценарио треба бити спреман. Сав православни свет треба да учини шта је у његовој моћи да пружи подршку Украјинској Православној Цркви, а првенствено мислим на духовну помоћ и подршку. Да се подигне глас и да у оквирима у и поднебљима у којима се налазимо учинимо што је више могуће да се сви релевантни фактори и релевантне институције упознају са проблемима и прогонима. Више од тога је тешко очекивати, јер Православље није никада освајало богомоље мачем него их је градило на моштима мученика.
Православни хришћани су ти који су страдали и на чијим су моштима грађени храмови у којима служимо. Уздати се у Бога да ће све бити како треба и предати се Његовој вољи, а Господ никада неће оставити праведника, јер онај ко се узда у мач пропашће, а ко се узда у Господа биће спасен. ''Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем. Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.'' (Псалам 36).
❤3🤮1
Интервју владике Горнокарловачког Герасима за канал Правблог Sr (део 9)
11. Шта мислите - да ли је потребан и могућ стратегијски савез Српске и Руске Цркве у контексту савремених претњи соборности и јединству светског Православља?
Православље треба да буде заједница свих. Појединачне интересне стратегије било које Цркве, заједнице или појединца не смеју да буду изнад саборности целокупне пуноће Цркве Христове. Управо стратегије и лични ставови појединаца и интересних скупина довели су нас данас до ситуације у којој се налазимо. Православље је на удару нечастивога од својих почетака, од самог Господа, а данас се испољава на различите начине, цепањем јединства, саборности и ударом на братско разумевање и сестринску љубав међу помесним Црквама.
Српска и Руска Православна Црква као две сестринске помесне Цркве кроз историју увек су неговале управо тај сестрински однос и у најтежим моментима биле окоснице и чувари вере и једна друге, а самим тим и пуноће Православља. Управо у том тону и наша узајамна сарадња и стремљење треба да расту и да наставе симфонијску везу и узајамно поштовање и љубав.
Молимо се Господу да време које је пред нама не доведе до потребе развоја било какве стратегије сем мисионарске коју нам је и Господ преко својих апостола оставио, а то је новозаветна стратегија ширења речи Његове свима онима којима је Његова реч насушна потреба и оруђе спасења.
И на крају интервјуа, били бисмо вам веома захвални, владико, за вашу поуку верницима УПЦ-а који се тренутно гоне због жеље да сачувају верност истинској Цркви Христовој.
Бити јагње међу вуковима није лако, али је богоугодно и преживети је могуће, јер Господ нам је оставио речи своје: “Ако су мене гонили и Вас ће гонити” (Јн. 15,20), али ово знајте: “Који претрпи до краја, тај ће се спасити” (Мт. 10,22).
Носити крст данас није лако, јер носећи крст ми ходимо Христовим крстоносним путем који је био попраћен понижавањима, увредама, пљувањима и на крају смрћу. Сам Христос је ходио путем поплочаним крсноваскрсном победом, оном победом коју је увидео и покајани разбојник на крсту и који се овенчао венцем непролазним у последњи час поред свог Господа.
Знајте, драга наша једноверна браћо и сестре, ако се нађете у ситуацији за коју мислите да је безизлазна, Господ је то већ прошао, јер Он је тај који је победио сва лажна учења, све клевете и све прогоне и на крају тријумфовао је и над смрћу! Господ је стазу којом ходимо пропутио и поставио нам је путоказе, које ми, деца Његова треба само да читамо и пратимо, е да би смо доспели у наручје Оца.
Запамтите речи Христове: “Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.” (Мт. 10,8).
Не бојте се,
…и само верујте!
11. Шта мислите - да ли је потребан и могућ стратегијски савез Српске и Руске Цркве у контексту савремених претњи соборности и јединству светског Православља?
Православље треба да буде заједница свих. Појединачне интересне стратегије било које Цркве, заједнице или појединца не смеју да буду изнад саборности целокупне пуноће Цркве Христове. Управо стратегије и лични ставови појединаца и интересних скупина довели су нас данас до ситуације у којој се налазимо. Православље је на удару нечастивога од својих почетака, од самог Господа, а данас се испољава на различите начине, цепањем јединства, саборности и ударом на братско разумевање и сестринску љубав међу помесним Црквама.
Српска и Руска Православна Црква као две сестринске помесне Цркве кроз историју увек су неговале управо тај сестрински однос и у најтежим моментима биле окоснице и чувари вере и једна друге, а самим тим и пуноће Православља. Управо у том тону и наша узајамна сарадња и стремљење треба да расту и да наставе симфонијску везу и узајамно поштовање и љубав.
Молимо се Господу да време које је пред нама не доведе до потребе развоја било какве стратегије сем мисионарске коју нам је и Господ преко својих апостола оставио, а то је новозаветна стратегија ширења речи Његове свима онима којима је Његова реч насушна потреба и оруђе спасења.
И на крају интервјуа, били бисмо вам веома захвални, владико, за вашу поуку верницима УПЦ-а који се тренутно гоне због жеље да сачувају верност истинској Цркви Христовој.
Бити јагње међу вуковима није лако, али је богоугодно и преживети је могуће, јер Господ нам је оставио речи своје: “Ако су мене гонили и Вас ће гонити” (Јн. 15,20), али ово знајте: “Који претрпи до краја, тај ће се спасити” (Мт. 10,22).
Носити крст данас није лако, јер носећи крст ми ходимо Христовим крстоносним путем који је био попраћен понижавањима, увредама, пљувањима и на крају смрћу. Сам Христос је ходио путем поплочаним крсноваскрсном победом, оном победом коју је увидео и покајани разбојник на крсту и који се овенчао венцем непролазним у последњи час поред свог Господа.
Знајте, драга наша једноверна браћо и сестре, ако се нађете у ситуацији за коју мислите да је безизлазна, Господ је то већ прошао, јер Он је тај који је победио сва лажна учења, све клевете и све прогоне и на крају тријумфовао је и над смрћу! Господ је стазу којом ходимо пропутио и поставио нам је путоказе, које ми, деца Његова треба само да читамо и пратимо, е да би смо доспели у наручје Оца.
Запамтите речи Христове: “Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.” (Мт. 10,8).
Не бојте се,
…и само верујте!
❤5👍1🤮1
Антиохијска Православна Црква позива светске лидере да обрате пажњу на дискриминацију УПЦ
25 април 2023. године Свети синод Антиохијске Православне Цркве одржао је своју 16. ванредну сесију, на којој је изразио своју солидарност са "браћом из УПЦ".
Наводи се да су чланови Синода подигли своје молитве за цео Православни свет, молећи Васкрслог Господа да заштити Своју Цркву од раскола, и изразили своју солидарност са браћом из Украјинске Православне Цркве, који страдају од неправедности религијских прогонствања.
Такође, Свети синод Антиохијске Православне Цркве обратио се светским лидерима са молбом да обрате пажњу на дискриминацију, као и на кршење људских права и религијских слобода, које "пролазе деца ове Цркве (УПЦ) и њени лидери, који су чак били изгнани из лаврског манастира у Кијеву, који су обновили после рушења".
25 април 2023. године Свети синод Антиохијске Православне Цркве одржао је своју 16. ванредну сесију, на којој је изразио своју солидарност са "браћом из УПЦ".
Наводи се да су чланови Синода подигли своје молитве за цео Православни свет, молећи Васкрслог Господа да заштити Своју Цркву од раскола, и изразили своју солидарност са браћом из Украјинске Православне Цркве, који страдају од неправедности религијских прогонствања.
Такође, Свети синод Антиохијске Православне Цркве обратио се светским лидерима са молбом да обрате пажњу на дискриминацију, као и на кршење људских права и религијских слобода, које "пролазе деца ове Цркве (УПЦ) и њени лидери, који су чак били изгнани из лаврског манастира у Кијеву, који су обновили после рушења".
❤4👍1🤮1
Покренут поступак интеграције Православне Охридске архиепископије СПЦ у састав МПЦ. Резултати седнице Светог синода Македонске православне цркве
Митрополит Дебарско-Кичевски Тимотеј:
25 априла 2023. године одржана је седница Светог архиерејског синода наше Цркве. Одлуке су углавном донесене једногласно, без икаквих изузетака. Могу рећи да је данас почео процес интеграције ПОА у МПЦ.
Да ли су створене нове епархије? Рецимо да су донесене одређене одлуке које се тичу дељења постојећих епархија. Али јавност ће сазнати о њима након свих потребних усаглашавања са Српском православном црквом.
Стога, о потпуној интеграцији ПОА у структуру МПЦ моћи ће се говорити тек након одржавања Сабора СПЦ, који би требало да се одржи 14. или 15. маја.
На седници није било разговора о службеном називу наше Цркве. Овде, нема шта да се разговара. Оно остаје, без обзира на то како неко жели да нас зове. По том питању у нашем Синоду влада једногласност.
https://t.me/pravblog1/7709
Митрополит Дебарско-Кичевски Тимотеј:
25 априла 2023. године одржана је седница Светог архиерејског синода наше Цркве. Одлуке су углавном донесене једногласно, без икаквих изузетака. Могу рећи да је данас почео процес интеграције ПОА у МПЦ.
Да ли су створене нове епархије? Рецимо да су донесене одређене одлуке које се тичу дељења постојећих епархија. Али јавност ће сазнати о њима након свих потребних усаглашавања са Српском православном црквом.
Стога, о потпуној интеграцији ПОА у структуру МПЦ моћи ће се говорити тек након одржавања Сабора СПЦ, који би требало да се одржи 14. или 15. маја.
На седници није било разговора о службеном називу наше Цркве. Овде, нема шта да се разговара. Оно остаје, без обзира на то како неко жели да нас зове. По том питању у нашем Синоду влада једногласност.
https://t.me/pravblog1/7709
Telegram
Правблог
Синод Македонской Церкви решит вопрос обьединения с Охридской архиепископией Сербской Православной Церкви
Как сообщает ряд источников, близких к МПЦ, сегодня планируется проведение заседания Священного синода Македонской Православной Церкви (в нем принимают…
Как сообщает ряд источников, близких к МПЦ, сегодня планируется проведение заседания Священного синода Македонской Православной Церкви (в нем принимают…
👎1🤮1
"Хајде да сачекамо одлуку мајског Сабора Српске Цркве", - глава Православне Охридске архиепископије (ПОА)
Архиепископ Охридски Јован:
Заиста не знам о чему се тачно разговарало и шта је договорено на састанку Синода Македонске Православне Цркве (МПЦ). Зато нам не преостаје ништа друго осим да сачекамо мајски Сабор СПЦ и тамо чујемо крајњу одлуку о судбини наше архиепископије.
Искрено, мало сам изненађен одлуком МПЦ на састанку Синода да разговарају о питањима интеграције ПОА и расподеле епархија за њене епископе.
Не знам никаквих детаља. Немамо директну комуникацију са МПЦ. И уопште нисмо знали да ће Синод МПЦ седети по питању које се тиче наше архиепископије.
Нисмо ништа сазнали путем службених канала. Састанак је одржан, али заиста не знам податке о томе шта су тамо говорили и какве су одлуке доношене.
Схватио сам да ћемо крајњу одлуку чути на Сабору СПЦ. Надамо се да ће та одлука, са Божјом помоћи, бити прихватљива за све нас.
Хајде да сачекамо и видимо како ће се догађаји развијати.
https://t.me/pravblog1/7715
Архиепископ Охридски Јован:
Заиста не знам о чему се тачно разговарало и шта је договорено на састанку Синода Македонске Православне Цркве (МПЦ). Зато нам не преостаје ништа друго осим да сачекамо мајски Сабор СПЦ и тамо чујемо крајњу одлуку о судбини наше архиепископије.
Искрено, мало сам изненађен одлуком МПЦ на састанку Синода да разговарају о питањима интеграције ПОА и расподеле епархија за њене епископе.
Не знам никаквих детаља. Немамо директну комуникацију са МПЦ. И уопште нисмо знали да ће Синод МПЦ седети по питању које се тиче наше архиепископије.
Нисмо ништа сазнали путем службених канала. Састанак је одржан, али заиста не знам податке о томе шта су тамо говорили и какве су одлуке доношене.
Схватио сам да ћемо крајњу одлуку чути на Сабору СПЦ. Надамо се да ће та одлука, са Божјом помоћи, бити прихватљива за све нас.
Хајде да сачекамо и видимо како ће се догађаји развијати.
https://t.me/pravblog1/7715
Telegram
Правблог
Запущен процесс интеграции Православной Охридской архиепископии СПЦ в состав МПЦ. Итоги заседания Священного синода Македонской Православной Церкви
Митрополит Дебарско-Кичевский Тимофей:
25 апреля 2023 года состоялось заседание Священного Архиерейского…
Митрополит Дебарско-Кичевский Тимофей:
25 апреля 2023 года состоялось заседание Священного Архиерейского…
👍2🤮1
Управљајући епископ Черкаског епархије позвао је УПЦ да зузме активнији став
"Морамо подићи свој глас... Црква има право не само да се противи, већ и да покрене разне мирне протесте"
Митрополит Черкасски Феодосије:
Размишљајући о данашњем дану, када наша Црква прође кроз кушања, прође кроз период прогона, када се страшне ствари дешавају око Кијево-Печерске Лавре, када се цркве пале и руше, када се цркве усвајају и сабори предају људима који немају никакве везе са њима, нису их градили и молити се тамо (у освојеним црквама) одмах нема никога, када се наша Црква налази у таквим друштвеним условима, условима прогона, ми не само можемо - црквени иерарси, свештеници, верници - не само можемо подићи свој глас у одбрану Цркве, већ и морамо то учинити.
Морамо, између осталог, заснивати се на Социјалном концепту УПЦ, који је усвојен на сабору. И у којем се каже да ако држава подиже прогон против Цркве, тада Црква има право не само да се противи, већ и да покрене разне мирне протесте. (Они могу залагати се за широк спектар питања) - од захтева да се промени антицрквено законодавство до захтева да на међународном нивоу глас Цркве буде чујан и да се притисак (или прогон) на Цркву заустави.
https://youtu.be/SYnyZLw9U98
"Морамо подићи свој глас... Црква има право не само да се противи, већ и да покрене разне мирне протесте"
Митрополит Черкасски Феодосије:
Размишљајући о данашњем дану, када наша Црква прође кроз кушања, прође кроз период прогона, када се страшне ствари дешавају око Кијево-Печерске Лавре, када се цркве пале и руше, када се цркве усвајају и сабори предају људима који немају никакве везе са њима, нису их градили и молити се тамо (у освојеним црквама) одмах нема никога, када се наша Црква налази у таквим друштвеним условима, условима прогона, ми не само можемо - црквени иерарси, свештеници, верници - не само можемо подићи свој глас у одбрану Цркве, већ и морамо то учинити.
Морамо, између осталог, заснивати се на Социјалном концепту УПЦ, који је усвојен на сабору. И у којем се каже да ако држава подиже прогон против Цркве, тада Црква има право не само да се противи, већ и да покрене разне мирне протесте. (Они могу залагати се за широк спектар питања) - од захтева да се промени антицрквено законодавство до захтева да на међународном нивоу глас Цркве буде чујан и да се притисак (или прогон) на Цркву заустави.
https://youtu.be/SYnyZLw9U98
YouTube
МИТРОПОЛИТ ФЕОДОСИЙ: СКОРО ЗАПРЕТЯТ ГОВОРИТЬ, НАДО УСПЕТЬ СКАЗАТЬ САМОЕ ВАЖНОЕ
Слово к пастве из-под ареста 26.04.2023
❤2🤮1
Четворица епископа УПЦ лишени су украјинског држављанства
Указом председника Украјине (898/2022) од 28.12.2022 године лишени су држављанства Украјине:
1. Митрополит Черњевачки и Буковински Мелетиј.
2. Митрополит Дњепропетровски и Павлоградски Иринеј.
3. Митрополит Тулчински и Братславски Јоанатан.
4. Архиепископ Ладижински Сергије, викар Тулчинске епархије.
Још једном епископу - архиепископу Бучанскому Пантелејмону - отказано у оформљивању стицања украјинског држављанства.
Указом председника Украјине (898/2022) од 28.12.2022 године лишени су држављанства Украјине:
1. Митрополит Черњевачки и Буковински Мелетиј.
2. Митрополит Дњепропетровски и Павлоградски Иринеј.
3. Митрополит Тулчински и Братславски Јоанатан.
4. Архиепископ Ладижински Сергије, викар Тулчинске епархије.
Још једном епископу - архиепископу Бучанскому Пантелејмону - отказано у оформљивању стицања украјинског држављанства.
🤮1
Нови план „ПЦУ“ - разбити УПЦ изнутра
Посматрајући дискурс пропагандиста и присталица „ПЦУ“, како унутар Украјине, тако и ван њених граница, може се приметити њихова узнемиреност због тога што насиље према УПЦ ставља крст на могућност дијалога са „ПЦУ“. Према њиховом мишљењу, такав дијалог је и даље могућ, ако „формирају позитиван образ ПЦУ путем информационе кампање, усмерене ка верницима УПЦ“ и „подржавају иницијативе за мирни дијалог између две православне заједнице“.
Занимљиво је како тачно планирају да формирају „позитиван образ“ структуре, чији представници и присталице су се истакли најекстремнијим облицима насиља, лажи и мржње према УПЦ? Зар у светлу онога што се догодило и још увек се догађа, имају ли образ мислити да је довољно неких пиар-техника да се „позитиван образ“ заради међу људима које су годинама стигматизовали? Уместо да просто престану да одузимају храмове, туку вернике и лажно сведоче против њих?
Заправо, то је управо како они размишљају. Сви ови изрази, као што је „мирни дијалог“, у њиховим устима нису ништа више од еуфемизма. Њихов циљ је управо манипулација (а не стварно помирење, које није могуће без кајања и прекида агресије од стране расколника), која је усмерена на одређени део верника УПЦ са циљем да их наведу да верyју да са „ПЦУ“ могу имати нешто заједничко.
Техника ове манипулације је стара колико и свет: „раздвајај и владај“. Код целог низа пропагандиста „ПЦУ“, може се уочити иста идеја - разбити УПЦ изнутра по различитим линијама. На пример, супротставити унутар УПЦ „патриоте“ и „руске империјалисте“ - условно речено, „похвалити“ и подржати оне који се приклањају (под утицајем „стокхолмског синдрома“) украјинском национализму и стигматизовати (строжије казнити) оне који дозволе себи „слободу“ да не учествују у националистичком дискурсу. Још једна линија „раздора“ - супротставити „прогресивну“ екуменичку свестраност „мрачном“ „фундаментализму“ (уствари жељи да се сачува своја вера и не бити апсорбован католичанством).
У пракси, такви пројекти за сада не раде на пуну снагу, због тога што пиар често није у стању да се носи са реалношћу. А реалност „ПЦУ“ је толико токсична да чини немогућим било какав дијалог са УПЦ. Какав дијалог може да постоји између верника који се још увек сећају како су им отети храмови и оних који су те храмове отимали? Док су у исто време тукли њихове бранитеље и изругивали се њима и њиховим религијским осећајима? У овом контексту, „ПЦУ“ се налази у зачараном кругу своје многогодишње мржње према УПЦ.
И то, узгред, дефинитивно уништавa
перспективе признања од стране већине Локалних Православних Цркава. Зато што, ако УПЦ буде разорена и уништена, „ПЦУ“ ће у њиховим очима изгледати као откривен узурпатор канонских права УПЦ. Можда је то још један разлог због кога прорачунати пропагандисти „ПЦУ“ разбијају главу о томе како да апсорбују барем део канонске Цркве.
Посматрајући дискурс пропагандиста и присталица „ПЦУ“, како унутар Украјине, тако и ван њених граница, може се приметити њихова узнемиреност због тога што насиље према УПЦ ставља крст на могућност дијалога са „ПЦУ“. Према њиховом мишљењу, такав дијалог је и даље могућ, ако „формирају позитиван образ ПЦУ путем информационе кампање, усмерене ка верницима УПЦ“ и „подржавају иницијативе за мирни дијалог између две православне заједнице“.
Занимљиво је како тачно планирају да формирају „позитиван образ“ структуре, чији представници и присталице су се истакли најекстремнијим облицима насиља, лажи и мржње према УПЦ? Зар у светлу онога што се догодило и још увек се догађа, имају ли образ мислити да је довољно неких пиар-техника да се „позитиван образ“ заради међу људима које су годинама стигматизовали? Уместо да просто престану да одузимају храмове, туку вернике и лажно сведоче против њих?
Заправо, то је управо како они размишљају. Сви ови изрази, као што је „мирни дијалог“, у њиховим устима нису ништа више од еуфемизма. Њихов циљ је управо манипулација (а не стварно помирење, које није могуће без кајања и прекида агресије од стране расколника), која је усмерена на одређени део верника УПЦ са циљем да их наведу да верyју да са „ПЦУ“ могу имати нешто заједничко.
Техника ове манипулације је стара колико и свет: „раздвајај и владај“. Код целог низа пропагандиста „ПЦУ“, може се уочити иста идеја - разбити УПЦ изнутра по различитим линијама. На пример, супротставити унутар УПЦ „патриоте“ и „руске империјалисте“ - условно речено, „похвалити“ и подржати оне који се приклањају (под утицајем „стокхолмског синдрома“) украјинском национализму и стигматизовати (строжије казнити) оне који дозволе себи „слободу“ да не учествују у националистичком дискурсу. Још једна линија „раздора“ - супротставити „прогресивну“ екуменичку свестраност „мрачном“ „фундаментализму“ (уствари жељи да се сачува своја вера и не бити апсорбован католичанством).
У пракси, такви пројекти за сада не раде на пуну снагу, због тога што пиар често није у стању да се носи са реалношћу. А реалност „ПЦУ“ је толико токсична да чини немогућим било какав дијалог са УПЦ. Какав дијалог може да постоји између верника који се још увек сећају како су им отети храмови и оних који су те храмове отимали? Док су у исто време тукли њихове бранитеље и изругивали се њима и њиховим религијским осећајима? У овом контексту, „ПЦУ“ се налази у зачараном кругу своје многогодишње мржње према УПЦ.
И то, узгред, дефинитивно уништавa
перспективе признања од стране већине Локалних Православних Цркава. Зато што, ако УПЦ буде разорена и уништена, „ПЦУ“ ће у њиховим очима изгледати као откривен узурпатор канонских права УПЦ. Можда је то још један разлог због кога прорачунати пропагандисти „ПЦУ“ разбијају главу о томе како да апсорбују барем део канонске Цркве.
👍2🤮1
РАСКОЛНИЦИ
"ПЦУ" расколници,
као под Крстом Христовим
разбојници.
Данас Кијевску лавру
пале и руше,
а монахе свете
из своје обитељи прогнаше.
А западни заштитници
људских права
то нити виде,
нити чују,
маске са лица им спадоше,
и гле, све к'о Пилати
пред нашим очима се појавише.
Епископ Фотије
"ПЦУ" расколници,
као под Крстом Христовим
разбојници.
Данас Кијевску лавру
пале и руше,
а монахе свете
из своје обитељи прогнаше.
А западни заштитници
људских права
то нити виде,
нити чују,
маске са лица им спадоше,
и гле, све к'о Пилати
пред нашим очима се појавише.
Епископ Фотије
❤4🤮1
Још једна трагедија...
Ово су они који су подржали обраћање од Всеукрајинског савета цркава у парламент Украјине о законском предлогу о забрани УПЦ...
Врло тужно...
https://t.me/Varjag2007/64888
Ово су они који су подржали обраћање од Всеукрајинског савета цркава у парламент Украјине о законском предлогу о забрани УПЦ...
Врло тужно...
https://t.me/Varjag2007/64888
👍1🤮1
Подсетимо да је раније у несрећи погинуо бивши посланик парламента Владимир Стретович, који је овог пролећа предводио преузимање храма Украјинске Православне цркве.
👍1🤮1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Дијалог код стена Кијево-Печерске лавре:
- Ти си убљудочни москаљ (увредљив надимак за Русе у Украјини) и ниси човек!
- Зашто?
- Зато што ја тако мислим!
Човек који вређа становника манастира је "свештеник" "ПЦУ" Јуриј Здебски.
У 2018. години добио је награду од председника Петра Порошенка "За хуманитарно учествовање у антитерористичкој операцији".
https://t.me/Varjag2007/64897
- Ти си убљудочни москаљ (увредљив надимак за Русе у Украјини) и ниси човек!
- Зашто?
- Зато што ја тако мислим!
Човек који вређа становника манастира је "свештеник" "ПЦУ" Јуриј Здебски.
У 2018. години добио је награду од председника Петра Порошенка "За хуманитарно учествовање у антитерористичкој операцији".
https://t.me/Varjag2007/64897
🤮1
О сусрету папе Римског и премијера Украјине
"...разговарали су о питањима даљих активности Украјине на фронту, мирним споразумима и питањима економије. Такође су била подигнута религиозна питања, где католицима Зеленски обећао да ће им дати део собора УПЦ и Лавре".
https://t.me/legitimniy/15218
"...разговарали су о питањима даљих активности Украјине на фронту, мирним споразумима и питањима економије. Такође су била подигнута религиозна питања, где католицима Зеленски обећао да ће им дати део собора УПЦ и Лавре".
https://t.me/legitimniy/15218
Telegram
Легитимный
#раскладка
Наш источник сообщает, что поездка Премьер-министра Украины Шмыгаля в Ватикан носит характер «отчета» перед европейским лобби.
Шмыгаль встретился с Папой Римским Франциском.
Формально он пригласил понтифика посетить Украину и кучу воды «налил»…
Наш источник сообщает, что поездка Премьер-министра Украины Шмыгаля в Ватикан носит характер «отчета» перед европейским лобби.
Шмыгаль встретился с Папой Римским Франциском.
Формально он пригласил понтифика посетить Украину и кучу воды «налил»…
🤮1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Са трибине парламента Румуније, прочитана је порука свештеника УПЦ Павла Павленка.
У њему је наведено да румунски верници Черновицке епархије, због кривице локалних власти, могу бити лишени храмова који су изграђени са средствима румунске државе.
У својој поруци, свештеник је позвао виших руководилаца Румуније да утичу на ситуацију и постигну очување одговарајуће црквене имовине у рукама румунске заједнице Украјине.
У њему је наведено да румунски верници Черновицке епархије, због кривице локалних власти, могу бити лишени храмова који су изграђени са средствима румунске државе.
У својој поруци, свештеник је позвао виших руководилаца Румуније да утичу на ситуацију и постигну очување одговарајуће црквене имовине у рукама румунске заједнице Украјине.
🤮1
Готово неприметно је прошла заједничка публикација представника Фанара и Ватикана у француском новинама Le Figaro од 22. априла 2023.
Грчки митрополит Француске Димитрије (Плумис) и римо-католички бискуп Матје Руж су фантазирала о томе како ће доћи до нове уније:
1. Остваривањем заједничког прослављања Васкрса од стране католика и православаца.
2. Поновним уједињењем у једну цркву.
По тачки 1. су пресудили да ће то бити 2025. године, дакле у години 1700-годишњице Првог Васељенског сабора.
По тачки 2. оба клирика сматрају да ће уједињење цркава бити 2054. године, дакле на 1000-годишњицу раскола.
Тако то иде. Престали су се крити.
https://t.me/Easternchurch/1365
Грчки митрополит Француске Димитрије (Плумис) и римо-католички бискуп Матје Руж су фантазирала о томе како ће доћи до нове уније:
1. Остваривањем заједничког прослављања Васкрса од стране католика и православаца.
2. Поновним уједињењем у једну цркву.
По тачки 1. су пресудили да ће то бити 2025. године, дакле у години 1700-годишњице Првог Васељенског сабора.
По тачки 2. оба клирика сматрају да ће уједињење цркава бити 2054. године, дакле на 1000-годишњицу раскола.
Тако то иде. Престали су се крити.
https://t.me/Easternchurch/1365
🤮1
У контексту претходне публикације, подсетимо се коментара "Правблога" из 2020. године.
Представници Фанара све отвореније говоре о унији са римо-католицима
Поглавар Америчке архиепископије (Константинопољске патријаршије) архиепископ Елпидофор поново је потврдио оно о чему већ дуго пишемо и говоримо - Константинопољска патријаршија припрема унију са римо-католицима, следећи одређени план.
Делови овог плана су следећи:
1. Утврђивање власти Константинопољске цркве и њеног поглавара у православном свету. Идеја да у Цркви мора обавезно постојати [самолични примат*] првенство једне личности је један од инструмената промовисања папства као таквог. Митрополит Елпидофор је уосталом један од аутора теорије "првог без једнаких/равних" ("први без премца" не по части) и активни пропагатор исте.
2. Одржавање Критског сабора, који је непосредно утврдио власт Фанара. На њему је такође усвојен документ "Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом", отворивши пут најширим екуменистичким иницијативама.
3. Завршетак рада на документу о улози Римске цркве у I миленијуму, над којим под покровитељством Константинопоља ради мешовита комисија за православно-католички дијалог. У овом документу ће заправо бити оправдано папство и положен основ за признавање примата римског папе у оквиру "једне Цркве".
4. Календарска реформа. Усаглашавање са римо-католицима једног датума празновања Васкрса.
5. Враћање евхаристијског заједништва. Представник Константинопољске патријаршије архиепископ Јов (Геча) је још 2016. године написао програмски чланак у којем је тврдио да између Православне цркве и римо-католика не постоји раскол, већ само "прекид евхаристијског заједништва".
6. Потпуна унија и признавање примата Римског престола.
Ми смо претпоставили да би реализација овог плана требала бити завршена до 2025. године, када ће се прославити 1700 година од I Васељенског сабора. Сасвим је могуће да су Ватикан и Фанар за тада планирали да одрже заједнички "Васељенски сабор" или да објаве одлуку о "враћању заједништва".
Подсетимо, у децембру 2019. године апостолски нунције у Русији надбискуп Челестино Миљоре изјавио је да ћемо "у будућности наћи начин како да саставимо Васељенски сабор, наћи формулу како да се сакупимо заједно" и "надамо се да ће Васељенски сабор бити одржан, али неко га мора сазвати. То мора бити једна особа, која ће га сазвати". Очигледно, то је алузија на то да православни морају да се сагласе са приматом римског понтифекса.
Стварање "ПЦУ" се такође уклапа у овај план.
Прво, то је једна од манифестација фанариотског папизма: покушај да се обезбеди право Константинопоља да додељује аутокефалију, власт над православном дијаспором, право да разматра апелације и тако даље, реализација тачке 1.
Друго, то је требало да буде снажан удар по РПЦ (као алтернативној "сабирној тачки" Православља), у случају да је све прошло како је Фанар замислио.
Треће, "ПЦУ" је требала да буде експериментална платформа за различите екуменистичке иницијативе. А у идеалном случају - да послужи као модел за унију са римо-католицима након обједињавања "ПЦУ" са УГКЦ у предвидљивој будућности.
Представници Фанара све отвореније говоре о унији са римо-католицима
Поглавар Америчке архиепископије (Константинопољске патријаршије) архиепископ Елпидофор поново је потврдио оно о чему већ дуго пишемо и говоримо - Константинопољска патријаршија припрема унију са римо-католицима, следећи одређени план.
Делови овог плана су следећи:
1. Утврђивање власти Константинопољске цркве и њеног поглавара у православном свету. Идеја да у Цркви мора обавезно постојати [самолични примат*] првенство једне личности је један од инструмената промовисања папства као таквог. Митрополит Елпидофор је уосталом један од аутора теорије "првог без једнаких/равних" ("први без премца" не по части) и активни пропагатор исте.
2. Одржавање Критског сабора, који је непосредно утврдио власт Фанара. На њему је такође усвојен документ "Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом", отворивши пут најширим екуменистичким иницијативама.
3. Завршетак рада на документу о улози Римске цркве у I миленијуму, над којим под покровитељством Константинопоља ради мешовита комисија за православно-католички дијалог. У овом документу ће заправо бити оправдано папство и положен основ за признавање примата римског папе у оквиру "једне Цркве".
4. Календарска реформа. Усаглашавање са римо-католицима једног датума празновања Васкрса.
5. Враћање евхаристијског заједништва. Представник Константинопољске патријаршије архиепископ Јов (Геча) је још 2016. године написао програмски чланак у којем је тврдио да између Православне цркве и римо-католика не постоји раскол, већ само "прекид евхаристијског заједништва".
6. Потпуна унија и признавање примата Римског престола.
Ми смо претпоставили да би реализација овог плана требала бити завршена до 2025. године, када ће се прославити 1700 година од I Васељенског сабора. Сасвим је могуће да су Ватикан и Фанар за тада планирали да одрже заједнички "Васељенски сабор" или да објаве одлуку о "враћању заједништва".
Подсетимо, у децембру 2019. године апостолски нунције у Русији надбискуп Челестино Миљоре изјавио је да ћемо "у будућности наћи начин како да саставимо Васељенски сабор, наћи формулу како да се сакупимо заједно" и "надамо се да ће Васељенски сабор бити одржан, али неко га мора сазвати. То мора бити једна особа, која ће га сазвати". Очигледно, то је алузија на то да православни морају да се сагласе са приматом римског понтифекса.
Стварање "ПЦУ" се такође уклапа у овај план.
Прво, то је једна од манифестација фанариотског папизма: покушај да се обезбеди право Константинопоља да додељује аутокефалију, власт над православном дијаспором, право да разматра апелације и тако даље, реализација тачке 1.
Друго, то је требало да буде снажан удар по РПЦ (као алтернативној "сабирној тачки" Православља), у случају да је све прошло како је Фанар замислио.
Треће, "ПЦУ" је требала да буде експериментална платформа за различите екуменистичке иницијативе. А у идеалном случају - да послужи као модел за унију са римо-католицима након обједињавања "ПЦУ" са УГКЦ у предвидљивој будућности.
Telegram
Правблог Sr
Готово неприметно је прошла заједничка публикација представника Фанара и Ватикана у француском новинама Le Figaro од 22. априла 2023.
Грчки митрополит Француске Димитрије (Плумис) и римо-католички бискуп Матје Руж су фантазирала о томе како ће доћи до нове…
Грчки митрополит Француске Димитрије (Плумис) и римо-католички бискуп Матје Руж су фантазирала о томе како ће доћи до нове…
👍1🤮1
⚡️Управљајући архијереј Черкасске епархије УПЦ: "Нису сви слажу са канонским променама које се дешавају у нашој Цркви"
За многе, јединство које је опстало током хиљада година, јединство Цркве, иако је понекад прекидано, на неке периоде, и онда поново враћено, представља велику вредност. Вредност коју не може и није могуће уништити и растурити због тренутних животних околности. Укључујући и политичке околности.
Митрополит Черкасски Феодосиј:
Много тога се променило у животу нашег друштва и УПЦ у последњој години. Донете су одлуке, тешке одлуке, које се постепено, у већој или мањој мери, прихватају од црквеног народа. Или не.
Размишљајући данас о судбини наше Цркве, посебно данас, душа боли за милионе наших суграђана: световњака, свештеника и многих епископа наше Цркве, који као дубоку душевну и болну рану преживљавају оне процесе унутар Цркве, који су покренути условима живота друштва (у) последњој години.
Нису сви слажу са канонским променама које се дешавају у нашој Цркви (након сабора у Феофанији, који је прогласио независност УПЦ, одлучио је да не помиње Патријарха Московског Кирила и створио услове за отварање иностраних прихода УПЦ; тиме стављајући под упит канонски статус УПЦ - напомена Правблога). За многе јединство, које је опстало током хиљада година, јединство Цркве, иако је понекад прекидано, на неке периоде, и онда поново враћено, представља велику вредност. Вредност коју не може и није могуће уништити и растурити због тренутних животних околности. Укључујући и политичке околности.
И овде се не ради о неком оправдавању или подршци рата. Овде уопште не иде реч о рату или политици. Реч је о јединству Цркве, која је преживела многе политичке режиме, грађанске ратове, владаре - побожне и нечестиве, иерархе - побожне и нечестиве, издајнике - оне који су нас водили у унију, оне који су покушавали да униште јединство наше Цркве.
Наша Црква је преживела многе ствари током хиљада година свог постојања. И Црква онтолошки зна да ратови почињу и завршавају се, владари долазе и одлазе, чак и државе се појављују и нестају, целе империје се уништавају. А Црква је непоколебљива. Она стоји. И стоји Црква не само у општем смислу, као Црква - Тело Христово, Православна Црква у целом, већ и у смислу наше Цркве Владимировог кршења, Цркве Свете Русије.
Многе су грађански ратови вођени на нашим земљама. Новгородци су ратовали са Кијевљанима, Кијевљани су ратовали са Псковом, напади татара-монгола (којима су се обратили зарателене руске кнежевине), грађански рат међу кнезовима који су, углавном, желели да преузму Кијев као главни трон. Ратови за наслеђивање трона у градовима северне Русије.
Али никада није долазило до помисли код архијереја тог времена да умешају Цркву у контекст грађанских ратова, да Цркву учине оружјем за палјење мржње између народа или разних племена.
Наша Црква је увек заступала мир и молила се за мир. А када су је приморавали да подржи рат, обично је ћутала. У таквом ћутању, како ми се чини, данас су многи иерарси, свештеници и световњаци наше Цркве. Многи - зато што не подржавају популарне данашње наративе мржње. Наративе који уништавају наше друштво изнутра. Због тога многи плаћају својом слободом и немогућношћу да отворено кажу шта мисле.
https://youtu.be/SYnyZLw9U98
За многе, јединство које је опстало током хиљада година, јединство Цркве, иако је понекад прекидано, на неке периоде, и онда поново враћено, представља велику вредност. Вредност коју не може и није могуће уништити и растурити због тренутних животних околности. Укључујући и политичке околности.
Митрополит Черкасски Феодосиј:
Много тога се променило у животу нашег друштва и УПЦ у последњој години. Донете су одлуке, тешке одлуке, које се постепено, у већој или мањој мери, прихватају од црквеног народа. Или не.
Размишљајући данас о судбини наше Цркве, посебно данас, душа боли за милионе наших суграђана: световњака, свештеника и многих епископа наше Цркве, који као дубоку душевну и болну рану преживљавају оне процесе унутар Цркве, који су покренути условима живота друштва (у) последњој години.
Нису сви слажу са канонским променама које се дешавају у нашој Цркви (након сабора у Феофанији, који је прогласио независност УПЦ, одлучио је да не помиње Патријарха Московског Кирила и створио услове за отварање иностраних прихода УПЦ; тиме стављајући под упит канонски статус УПЦ - напомена Правблога). За многе јединство, које је опстало током хиљада година, јединство Цркве, иако је понекад прекидано, на неке периоде, и онда поново враћено, представља велику вредност. Вредност коју не може и није могуће уништити и растурити због тренутних животних околности. Укључујући и политичке околности.
И овде се не ради о неком оправдавању или подршци рата. Овде уопште не иде реч о рату или политици. Реч је о јединству Цркве, која је преживела многе политичке режиме, грађанске ратове, владаре - побожне и нечестиве, иерархе - побожне и нечестиве, издајнике - оне који су нас водили у унију, оне који су покушавали да униште јединство наше Цркве.
Наша Црква је преживела многе ствари током хиљада година свог постојања. И Црква онтолошки зна да ратови почињу и завршавају се, владари долазе и одлазе, чак и државе се појављују и нестају, целе империје се уништавају. А Црква је непоколебљива. Она стоји. И стоји Црква не само у општем смислу, као Црква - Тело Христово, Православна Црква у целом, већ и у смислу наше Цркве Владимировог кршења, Цркве Свете Русије.
Многе су грађански ратови вођени на нашим земљама. Новгородци су ратовали са Кијевљанима, Кијевљани су ратовали са Псковом, напади татара-монгола (којима су се обратили зарателене руске кнежевине), грађански рат међу кнезовима који су, углавном, желели да преузму Кијев као главни трон. Ратови за наслеђивање трона у градовима северне Русије.
Али никада није долазило до помисли код архијереја тог времена да умешају Цркву у контекст грађанских ратова, да Цркву учине оружјем за палјење мржње између народа или разних племена.
Наша Црква је увек заступала мир и молила се за мир. А када су је приморавали да подржи рат, обично је ћутала. У таквом ћутању, како ми се чини, данас су многи иерарси, свештеници и световњаци наше Цркве. Многи - зато што не подржавају популарне данашње наративе мржње. Наративе који уништавају наше друштво изнутра. Због тога многи плаћају својом слободом и немогућношћу да отворено кажу шта мисле.
https://youtu.be/SYnyZLw9U98
YouTube
МИТРОПОЛИТ ФЕОДОСИЙ: СКОРО ЗАПРЕТЯТ ГОВОРИТЬ, НАДО УСПЕТЬ СКАЗАТЬ САМОЕ ВАЖНОЕ
Слово к пастве из-под ареста 26.04.2023
❤2👍1🤮1
У Украјини почели да преименују храмове у част "руских" икона
19 априлa 2023. године, заменик начелника Хмељницког областног управе Сергеј Тјурин, наредбом број 248, поново је регистровао статут општине УПЦ икона Казанске Богородице (чији је храм недавно преотетао расколници) као статут општине "ПЦУ" Почајевске Богородице.
Цркву су преименовали због тога што "стари назив храма садржи фразу 'Казанска икона Богородице', која се асоцијира са руским градом Казан, престоницом Републике Татарстан".
Овај догађај је један од доказа да Украјинској православној цркви неће дати мира под никаквим условима. Чак и као аутокефалног статуса. Зато што у њему "има превише руског". Духовног наслеђа, историје, традиције.
Недавно је срушен споменик светом благоверном кнезу Александру Невском. Сада већ храмови, макар и преузети, "дерусификују". Шта следи? Хоће ли спаљивати или сецати иконе руских светитеља?
Доминантна идеологија у земљи једноставно не оставља други избор. Јер главни задатак је преформатирати свест и менталитет Украјинаца. Претварајући их у турске јаничаре, спремне да због туђих интереса режу оне које им укажу.
Међутим, треба имати на уму - тужна судбина сваког народа и државе који подижу руку на свете у трци за политичким миражима.
https://t.me/alwian/3658
19 априлa 2023. године, заменик начелника Хмељницког областног управе Сергеј Тјурин, наредбом број 248, поново је регистровао статут општине УПЦ икона Казанске Богородице (чији је храм недавно преотетао расколници) као статут општине "ПЦУ" Почајевске Богородице.
Цркву су преименовали због тога што "стари назив храма садржи фразу 'Казанска икона Богородице', која се асоцијира са руским градом Казан, престоницом Републике Татарстан".
Овај догађај је један од доказа да Украјинској православној цркви неће дати мира под никаквим условима. Чак и као аутокефалног статуса. Зато што у њему "има превише руског". Духовног наслеђа, историје, традиције.
Недавно је срушен споменик светом благоверном кнезу Александру Невском. Сада већ храмови, макар и преузети, "дерусификују". Шта следи? Хоће ли спаљивати или сецати иконе руских светитеља?
Доминантна идеологија у земљи једноставно не оставља други избор. Јер главни задатак је преформатирати свест и менталитет Украјинаца. Претварајући их у турске јаничаре, спремне да због туђих интереса режу оне које им укажу.
Међутим, треба имати на уму - тужна судбина сваког народа и државе који подижу руку на свете у трци за политичким миражима.
https://t.me/alwian/3658
Telegram
Священник Альвиан 🐫
🤯 Казанская икона больше не почитается, т.к. она "рашистская".
ПЦУшники переименовали захваченный Казанский храм.
Напомню, ранее лидер украинских раскольников Епифан Думенко заявлял, что нужно отказаться от святых, если вас крестили в честь москалей:…
ПЦУшники переименовали захваченный Казанский храм.
Напомню, ранее лидер украинских раскольников Епифан Думенко заявлял, что нужно отказаться от святых, если вас крестили в честь москалей:…
🤯1🤮1