Они нас воде у унију?

И пре одлуке Светог Синода Бугарске православне цркве да ове године не пошаље своју делегацију у Јерусалим како би донела Благодатни Огањ, на православним бугарским мрежама је пуштен отров сумње у вези небеског порекла овог чуда, од стране домаћег профанарског табора. Тема се, како кажу, „није охладила“, а сумње је подржао веома узак круг стриктно заинтересованих људи.

Месец дана касније, тема се вратила, у виду публикације на ресурсу друге фанарске „филијале“, представљена не директно, већ суптилно - као вест о грчком новинару, аутору књиге која оспорава чудо Благодатног Огња, који је добио судску парницу са Јерусалимском патријаршијом. 2019. године Јерусалимска патријаршија је издала саопштење у коме се каже: „Оно што је написано у спорној књизи производ је измишљених прича, које је аутор креирао са очигледним циљем да шокира вернике и да финансијски профитира од продаје књиге." А време изласка књиге пред Васкрс, као што је наведено у саопштењу, може послужити као доказ „дубљих мотива аутора и издавача“.

То, што је ова вест у Бугарској дуплирана на још једном профанарском сајту, наводи на исту идеју о „дубљим мотивима“ читавог ланца, на овај или онај начин, заинтересованих лица. Позадина у овој мутној работи је, међутим, јасно видљива: ако чудо, које се дешава приликом прослављања Велике Суботе код православних није чудо, зашто онда не би празновали Васкрс са католицима?

Међу руским изворима о чуду Благодатног Огња занимљив је „Живот и ходање Данила, игумана Руске земље“, аутора са почетка 12. века:

„А овде се ради - о светој светлости: како она силази до Гроба Господњег. Ово је мени Господ дао, худом и недостојном слузи, да видим. И видео сам очима својим грешним заиста, како силази света светлост на животворни Гроб, Господа нашег Исуса Христа... На Велики Петак после вечерње брише се Гроб Господњи, и умивају сва кандила, и улива у њих чисто уље без воде – само то уље. И угуравши светиљке у лименке, не пале те светиљке, већ их остављају неупаљене. И запечате Гроб у два сата ујутру. И тада се угасе сва кандила и свеће по свим црквама у Јерусалиму... Сутрадан већ, на Велику Суботу у шест сати по подне, сви људи се окупља пред храмом Светог Васкрсења – безбројно мноштво народа, становникс те земље и дошљака из свих земаља: и из Вавилона, и из Египта, и са свим крајева земље. Тог дана се тамо сабира неисказано мноштво...

А када мине девети час и почне певати проходну песму „Господу појем“, тада изненада са истока наиђе мали облак и стаде над непокривеним врхом те цркве, и мала киша паде на Гроб Господњи, и добро нас покваси, стојеће при Гробу. И тада је изненада засијала светлост света у Гробу светом: изашло је блистање страшно и светло из Гроба Господњег Светог. И приступивши, епископ са четири ђакона отвори врата Гроба, и узе свећу у тога кнеза, од Балдуина, и са њом уђе у Гроб, и најпре запали кнежеву свећу, од оне свете светлости... Света светлост није као земаљска ватра, већ предивна, иначе светли, необично; и пламен јој је црвен као циновар*; и савршено неизрециво сија...

И тако сви људи стоји са запаљеним свећама, и вапију громогласно сви људи: „Господе, помилуј!" са радошћу великом и весељем! Такву радост не може бити у човека у другом случају, какву радост бива тада у сваког хришћанина, који је видео светлост Божију свету“.

*) минерал, живин сулфид - гримизне боје

Медијски одјеци

Наша публикација о Резолуцији Новограчаничко-средњеамеричке епархије СПЦ је привукла пажњу најважнијих медија РПЦ.

https://mospat.ru/ru/news/91703/

http://www.patriarchia.ru/db/text/6124147.html

https://t.me/spastv/31882

https://foma.ru/za-gonimyh-pravoslavnyh-ukrainy-vstupilas-samaja-bolshaja-zagranichnaja-eparhija-serbskoj-pravoslavnoj-cerkvi.html

https://radonezh.ru/2024/04/27/samaya-bolshaya-zagranichnaya-eparhiya-serbskoy-cerkvi-osudila-presledovaniya-ukrainskoy

Како после ових објављивања иде талас објављивања других медија везаних за РПЦ, можемо рећи да је најшири рускојезични аудиторијум упознат са донетом Резолуцијом.

Правблог се, поред своје основне аналитичке функције, још једном показао као одличан информативни "трансмитер". Од многих "дизања" вести са разних меридијана православног света сада ћемо се сетити прошлогодишњег извештавања о српском Крстном ходу Врачар-Газиместан-Хиландар-Атос, посвећеног одбрани Светиња и верника УПЦ. Затим, са истом сврхом - Апела српских интелектуаца. И конференцијом за медије организатора и потписника овог Апела. Сви ови догађају су, захваљујући пројекту Правблог, пропраћени у најважнијим медијима РПЦ, као и УПЦ, a потом и од стране медијских агенција РФ.

Благодарност због постигнутих ефеката нашег труда приносимо искључиво Цару и Богу нашем Исусу Христу, Кога ради једино и деламо.

Његова Светост патријарх Кирил упутио је апеле у вези са еклатантним примерима притиска на Украјинску православну цркву

У вези са новим еклатантним примерима притиска на Украјинску Православну Цркву, њен епископат, свештенство, [парохијске] заједнице и манастире, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил упутио је 27. априла 2024. године поруке предстојатељима Помесних Православних Цркава, а такође се обратио и представницима међународних организација.

Предстојатељ Руске Православне Цркве је у својим порукама, посебно, рекао да је Служба безбедности Украјине 24. априла извршила претресе у Свјатогорској лаври - једном од највећих манастира Украјинске Православне Цркве, познатом у Украјини и иностранству. Игуману манастира, митрополиту Свјатогорском Арсенију су представљене оптужбе по политичким ставкама.

Основ за кривично гоњење је његова беседа у храму, у којој је наводно јавно обелоданио информације о локацији украјинских оружаних снага. Сам митрополит Арсеније је приведен приликом претреса, а 25. априла га је суд затворио на 60 дана притвора без права на јемство.

„У иступању, за које се митрополит Арсеније терети, он је обавестио вернике да су уочи црквеног празника 23. септембра 2023. године службеници СБУ поставили пунктове на путу ка манастиру и организовали тоталну проверу докумената стотине верујућих, који су желели да посете манастир“, - констатовао је Патријарх Кирил. - „Истовремено, службеници СБУ и локалних паравојних јединица су незаконито прикупљали личне податке ходочасника, њихове бројеве телефона, адресе електронске поште, а сваког од њих фотографисали. Митрополит Арсеније је у својој брседи истакао дискриминациони карактер означених провера, указујући, да су масовна ходочашћа других вероисповести у Украјини вршена без препрека украјинских специјалних служби. Јавно помињање контролних пунктова није нанело штету оружаним снагама Украјине и било је изазвано објективним разлогом – стварањем препреке верницима да присуствују богослужењима."

Његова светост је нагласио: „Вишедневно хапшење митрополита Арсенија на вештачким, измишљеним основама је још једна од низа других казнених мера, усмерених против јавних говорника Украјинске Православне Цркве и њених информационих ресурса."

Порука Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила упућена је Његовом Блаженству Патријарху Великог града Антиохије и свега Истока Јовану X, Његовом Блаженству Патријарху Светог града Јерусалима и целе Палестине Теофилу III, Његовој Светости и Блаженству Католикосу-Патријарху све Грузије Илији II, Његовој Светости Патријарху српском Порфирију, Његовом Блаженству Патријарху румунском Данилу, Светом Синоду Бугарске Православне Цркве, Његовом Блаженству Архиепископу тиранском и целе Албаније Анастасију, Његовом Блаженству Митрополиту варшавском и све Пољске Сави, Његовом Блаженству Митрополиту Чешких земаља и Словачке Ростислав, Његовом Блаженству Митрополиту све Америке и Канаде Тихону, Његовом Блаженству Архиепископу охридском и македонском Стефану.

Такође међу адресатима порука су и - генерални секретар Организације Уједињених Нација Антонио Гутереш, високи комесар ОУН за људска права Волкер Тирк, генерални секретар ОЕБС-а Хелга Марија Шмид, директор Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а Матео Мекачи, генерални секретар Савета Европе Марија Пејчиновић-Бурић, високи комесар ОЕБС-а за националне мањине К.К. Абдрахманов, специјални известилац Савета ОУН за људска права по питању савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и родне нетолеранције К.П. Ашвини, специјални известилац Савета ОУН за људска права по питању слободе вероисповести или уверења Назила Гани.

Прослеђено од
УКРАИНА ПРАВОСЛАВНАЯ

Већ шести говор митрополита УПЦ Теодосија (Снигирјева) у ОУН

Митрополит Теодосије (Снигирев) је скренуо пажњу на то, да је раније по кривичним пријавама везаним за новинарске активности стављен у притвор православни новинар Дмитриј Скворцов, и који се сада налази скоро 12 месеци у истражном затвору без фактичког разматрања његовог случаја пред судом.

Притом, истрага не отвара све доказе у његовом предмету и не преноси случај у фазу судског разматрања у суштини, суд само периодично продужава превентивну меру у виду притвора. Вероватно, иста судбина чека и ухапшене новинаре СПЖ.

Адвокат о.Никита Чекман је у свом осврту рекао да су истовремено са хапшењима новинара „СПЖ“ и „Првог козака“ вршени незаконити претреси на радним местима његових адвоката, укључујући и оне повезане са „Центром за правну одбрану УПЦ“, - пројектом пружања правне помоћи верницима и верским организацијама које су погођене запленом храмова и нелегалним пререгистрацијама.

"Живот и прикљученија" архиепископа Елпидофора

https://youtu.be/q6dBuopgoYg?si=TczqQ2pN8jLw9Y5D

Питање "куда идеш?", за фанариоте одавно више није актуелно. За Православље је самоосвешћујуће питање "докле су стигли?" на свом путу? А то треба да се запитамо Христа ради, ради одбране наше, од Бога дароване нам, спасоносне Вере.

Зашто правоверни Грци Елпидофора (Носилац наде) зову "Елпидоктонос" (Убица наде)? И не ради се овде о једном појединцу, високом припаднику фанариотске секте - него о једном злодуху (в. Мт.7,15):

"Шта су то били знаци? Прво, постојао је извештај прошлог лета (2018) са веродостојне обавештајне веб странице да је он заправо агент МИТ-а, турске обавештајне службе. Баш као и његов господар, пат. Вартоломеј, Елпидофор је служио у турским оружаним снагама (и према изворима, обојица су били распоређени у обавештајне јединице). То је у најмању руку значило да су „компромитовани“, што значи да су Турци знали све што им је потребно да би их уцењивали. Друго, написао је одвратан есеј под насловом „Primus Sine Paribus“ („Први без једнаких“) тврдећи да патријарх треба да преузме улогу „папе Истока“ – начело које би уништило Православље какво познајемо. Треће, упркос томе што је био мање него осредњи у теологији, својој области, покушао је да се потруди у геополитици, написавши есеј, само неколико месеци пре него што је стигао у Америку, на тему „Религија и геополитика у Украјини“, што је био јасан покушај да добије аплауз од стране Стејт департмента, који геополитички контролише Константинопољску патријаршију још од времена председника Трумана (1945)..."

⚡ Ко ради* на укидању аутокефалног статуса Српске православне цркве?

Верски експерти у Србији примећују да постоји претња од „снажних напада на позиције СПЦ како споља, тако и изнутра Цркве“.

Прво, то је због учешћа Српске патријаршије у формирању општенационалног одговора на кључне спољнополитичке изазове Београда ( признање Косова, могућност ликвидације Републике Српске итд.). Главни догађај у оквиру овог процеса је Васкршњи сабор, планиран за 5-6. мај (његово одржавање су најавили патријарх Порфирије, Александар Вучић и Милорад Додик). Како примећују стручњаци, Запад жели да поремети овај догађај (укључијући и вршење снажног притиска на СПЦ). Ово је, иначе, недавно поменуо и председник Србије. Он очекује унутрашње нападе на Цркву и рачуна, да ће највише руководство СПЦ (у првом реду патријарх) моћи да издржи „све будуће ударе“.

Друго, за 10. мај су планирани синодални догађаји Српске цркве. И до овог датума „може бити извршен стравичан напад на Цркву“.

Како напомињу извори из Српске патријаршије, главни организатори напада ће бити релевантне структуре САД, Британије, Немачке у спрези са Константинопољском патријаршијом, а „агенти“ њиховог утицаја биће круг архијереја СПЦ из Америке и Западне Европе (нарочито је реч о епископу диселдорфском Григорију, епископу источно-америчком Иринеју и епископу западно-америчком Максиму). Очекује се, да ће главни удар укључивати лишавање Српске цркве аутокефалног статуса, права на бригу о дијаспори, као и издвајање из њеног устројства низа страних епархија, које би требало да постану „засебне јединице“ под надзором Фанара.

Такође завереници намеравају да траже и оставку патријарха Порфирија, који се „није окренуо против Вучићеве власти”.

Заузврат, „патриотско“ крило епископата СПЦ ће покушати да пензионише епископа славонског Јована, који игра на страни противника Србије, намерно искривљујући историју (нарочито, умањујући размере јасеновачке трагедије итд.).

*) у руском оригиналу "припреме за укидање", "да ли се припремају..."

Прослеђено од
УКРАИНА ПРАВОСЛАВНАЯ

Пребијање свештеника у Ладижину, Виницка област.

Православнима је отет храм. Без храма, парохија је почела да се састаје у приватној кући.

Силеџије из фирме за обезбеђење, које је ангажовао ПЦУ, су упали у приватну кућу
и почели су да туку свештеника и лаике, зато што су потајно одржавали богослужења. Полиција је све видела и није се мешала.

Један од начина да се реши демографски проблем

https://youtu.be/-a1PsQNTGX8?si=LwaKTSRrbuzQcKVW

Живети на основу традиционалних вредности, обезбедити нормалан развој и васпитање деце, гарантовати брз пријем и интеграцију у друштво, које уважава угледне мигранте и које им отвара све расположиве могућности – то су елементи слике будућности, која земљи може донети стотине хиљада, милионе нових грађана.

А ако и наша Црква покаже, не речима, већ делом, своју решеност да делује као поуздан бастион Вере и Предања, онда ће прелазак многих католика у Православље бити само питање времена.

⚡Молимо молитве за митрополита запорошког Луку! ☦️

Запослени у кијевској СБУ врше претресе у месту пребивалишта епископа, у управи епархије, као и код једног броја свештеника

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Размена као "мека" чистка?

Митрополита тулчинског и брацлавског Јонатана (Елецког), по извештавању украјинских информативних ресурса, Кијев је уврстио у фонд за размену као ратног заробљеника.

Владика је у августу 2023. године осуђен од стране градског суда у Виници на пет година затвора. Проглашен је кривим по четири члана Кривичног закона Украјине. У њима је реч о задирању у територијални интегритет, о делатностима усмереним на насилну промену уставног поредка, о негирању деловања РФ и о нарушавању верске равноправности грађана.

Сада је митрополит Јонатан у кућном притвору. У марту 2024. он је доживео мождани удар, њему је 75 година.

За митрополита Јонатана сценарио размене је апсолутни благослов. Размена ће му спасити живот. Не знамо на којим листама ће владика завршити и са ким ће тачно бити размењен. Међутим, подсећамо, недавно се шеф УГКЦ Свјатослав Шевчук, на састанку са представницима координационог штаба за поступање са ратним заробљеницима, пожалио, да су „грко-католички свештеници Богдан Гелета и Иван Левицки у руском заробљеништву од новембра 2022.” По нашем скромном мишљењу, такве особе су сасвим погодни кандидати за размену за епископа Јонатана.

Истовремено, у контексту ове вести, поставља се питање – зашто су сада, у трећој години војне конфронтације, украјинске власти почеле да показују интересовање за укључивање црквених јерараха у фонд за размену? Да ли је ово покушај трампе за неког себи веома важног?

Или, иза овог случаја, ако се спроведе и ескалира (сетимо се ухапшеног митрополита Свјатогорског Арсенија), стоји покушај званичника, попут В. Јеленског, да се отарасе јерарха који УПЦ држе даље од зближавања са ПЦУ/Фанаром? Технички, такав пут чишћења УПЦ од проканонског епископата се може показати далеко од најтежег за Кијев – хапшење, суђење, казна, размена, протеривање (у недостатку примедби на страну кандидата за размену).

# Сергей_Павлов

СБУ је званично потврдила претрес митрополита запорошког Луке.

Њему је уручена оптужница* за "изазивање верске мржње".

По верзији истражитеља, „митрополит је јавно изразио свој презрив однос према парохијанима друге вере током општења са [својим] епархиотима и током одржавања црквених литургија“.

Такође, владика Лука, према СБУ, је „на свом личном телеграм-каналу постављао провокативне поруке у којима је вређао верска осећања припадника других конфесија“.

Одлучује се питање избора превентивне мере.

СБУ такође пише, да су у децембру 2022. године, одлуком СНБО***, против јерарха биле уведене санкције.

@stranaua

*) у оригиналу "сумња"
**) мисле у првом реду на расколнике "ПЦУ", а с обзиром на владикино исповедање Христа - могу да га клеветају и за однос према другим непријатељима Цркве Божије
***) украјински Савет за националну безбедност и одбрану

У Свету и Велику среду

Христови непријатељи бирају дане када ће да ударе на Његове верне слуге. Нема случајности у избору Свете и Велике среде за атак на исповедника наших дана - митрополита запорошког и мелитопољског Луку (Коваленка).

Иза данашњег упада СБУ у владичански дом, епархијску управу и код свештеника владикиних сарадника, лако се чита да владику желе да осуде што је расколнике из "ПЦУ" назвао - расколницима, а Фанар - узроком свих садашњих невоља УПЦ!

Кажњавају га истину.

Нека Господ укрепи владику Луку и дарује му снаге да издржи сва предстојећа искушења.

О неким аспектима питања аутокефалног статуса Српске цркве

https://t.me/pravblogs/1634

Занимљиво, да међу јерарсима Српске православне цркве има оних, који де факто стављају под сумњу аутокефални статус СПЦ.

Конкретно, реч је о епископу западно-америчком Максиму.

Његови погледи су изграђени у оквирима позиције Константинопољске цркве, која жели да наметне свог патријарха у улози источног папе, чија се власт простире на све Православне цркве. За православне Словене је предвиђено да у оквиру ове јединствене „православне цркве“ имају викаријат и језичку аутономију, тј. они ће моћи да служе литургију на црквенословенском језику. Ипак им се одузима власт, као и статус аутокефалности.

Један од доказа тога, да ово није фикција, је интервју са владиком Максимом из 2019. године, у којем је констатовао историјску паралелу између начина добијања аутокефалности Православне цркве Украјине са „аутокефалношћу“ Жичке архиепископије, за коју је, како је наведено, Растко Немањић „добио томос 1219. године од константинопољског патријарха, који је био избеглица у Никеји“.

О томе, да је Растко Немањић наводно добио томос у Никеји,  у византијским изворима тог времена „нема података“. „Нико никада није оставио писани траг да је видео овај томос“, или да је „сачуван бар у виду копије“. Не зна се тачна година, када је наводно издат овај томос, непознат је његов садржај, а не зна се ни да ли га је потписао неко од патријараха који су били у изгнању, нагласио је владика Максим.

Образлажући даље свој став, јерарх је приметио, да се аутокефалност Српске цркве јавља као плод „креативних” закључака (другим речима - фалсификата) у српској историографији, који не дају одговор на главно питање – где је тај томос? Он наводи да су Источно римско царство (Византија) било окупирано (и Србију нешто касније) од османлија, и архиве су биле уништене. Он сматра, да је копија томоса, као и за све друге Цркве, требало да буде сачувана у константинопољском архиву и у списку (синагмати, кодексу) Помесних цркава, али се тамо "светосавски" томос "не помиње".

Како указује агенција "Регнум", ово је јединствен пример, када епископ тако јасно и јавно негира аутокефалност сопствене Цркве.

⚡ Митрополиту Луки прети 24-часовни кућни притвор

Ово је рекао и сам владика током данашње беседе.

Управо је то превентивна мера коју намерава да тражи иследник који води случај митрополита запорошког.