Рецимо у повељи Кулина Бана могу прочитати да се у Босни говори српским језиком. Затим могу видети да је она дијагонала у котроманићевском грбу сачињена од крстова на виновој лози. Зато су је и избацили јер то логично не иде уз њихов конвертовани исламски идентитет. А и сам љиљан је хришћански симбол посвећен Богородици који се између осталог налази и на српском грбу. А уколико се одметну у воде цркве босанске увидиће да су се дједови те Цркве одазивали на имена Ратко и Радован што је сложићете се веома непријатно.

Изволите у салону

Ђеносајдна је пуним гасом ушла у АИ еру мимовања.

Остали каскају за њима

The Kovenant - Planet of the apes, свира у позадини

Monkey see - Monkey do
Evolution was never true
Of all the lies they feed to you
What you see is what you do
Monkey me and monkey you

Разрешена цела мистерија око тога ко је довео Појас у Србију, хвала лепо и довиђења.

(Послао @kila011 у коментаре)

Ево још једног

Честитке Игору Дамјановићу!

@rat1uzivo

Срби нису једини Хришћани који страдају у свету, али су једини који страдају због своје вере у Европи.

У Цириху смо отворили изложбу о Косову и Метохији познатог фотографа из Јужне Африке Кетрин Купер.

Hajmo političari, koliko vas je, ovo je za vas sitnica.

🐦 Elma Karišik (@komentatoricaba)

Ахахаххахааааа

🐦 Серафим (@RouzSerafim001)

Уделите сиромаху

Члан тима одбране генерала Ратка Младића, адвокат Бранко Лукић, оценио је да ће случај некадашњег команданта Војске Републике Српске вероватно бити у фокусу сутрашњег састанка неформалне радне групе Савета безбедности Уједињених нација о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне судове.

Лукић је изјавио да би Савет безбедности могао да размотри аргументе Србије за пуштање генерала Младића на превремену слободу ради лечења, али да не очекује да ће они бити прихваћени, имајући у виду да је такав захтев већ одбио хашки Механизам.

#вестисрбија@channelgraffiti

ГРАФИТИ

🇷🇺📽🇷🇸✨ Завршава програм
Фестивала руског филма у Руском дому у Београду пројекција ратне драме „Отац“ (2026,107 мин, ред. Павел Иванов).

🎬Искусни сибирски ловац Гаврил, 1942. године сазнаје да му је син нестао у акцији. У очају и бесу, Гаврил се добровољно пријављује за одлазак на фронт, верујући да је Семјон жив и са намером да га пронађе. Међутим, уместо на фронт, Гаврил постаје вођа снајперске групе састављене од младих и неискусних војника. Учи их вештини снајперског ратовања и постепено им постаје очинска фигура. Ипак, у његовом срцу и даље постоји нада да ће пронаћи сина. Зарад тог циља, спреман је да издржи све.

📅11. јун
🕖 19.00
📍 Руски дом у Београду

🎟 Бесплатне карте се могу преузети на шалтеру Руског дома!

🎥 Филм је на руском језику са српским титловима.

🤗 Добро дошли!

И, шта сад?

Ових мјесеци је Црна Гора била и фокусу. Ми се ту не слажемо са властима у Србији да је ситуација иста, ако не и гора него под Милом. Поготово не зато што су међусобни односи СНС и ДПС све до литија били пријатељски. Чак су им и исти актери одрађивали пропаганду.

Сада је прогон Цркве опао и Срби не трпе лајт куртијевски терор што се итекако дешавало онда док су СНС, а нажалост и Додик његовали добре односе са Милом. Али проблем са Црном Гором је дубинске природе.

Конвертитство као феномен представља највећу фабричку грешку у српском генетском коду. И поред безбројних злочина католичких и исламских превјера тај феномен можемо уочити и у политичком прелетању које је код нас најраспростањеније. Али то нигдје није толико изражено као у Црној Гори.

Па је тако Амфилохијев погрешни избор Кривокапић за свега 4 године прешао пут који је Мило прелазио 10 година. И сада је Монтенигерски Усташа. А јавно дјеловање је започео као умерени српски интегрални националиста.
Мандић је сада након срамне подршке закону о српској окупацији из 1918, из српских закорачио у дуалне воде.

Видјећемо хоће ли на крају баладе постати имбецилни Цеташ. Нажалост црногорски политички  менталитет је за разлику од оног у Србији, а поготово у Српској изгубио инат и слободарство. И сада су подешени на позиције фул коњушара што их у метафизичком смислу исписује из Српства.

Рекли бисмо да им је Тито сатро дух са Голим Отоком гдје су управо Црногорци највише пропатили. И одјеке тога видимо и у тренутној политици која је изразито антируска па нажалост дјелимично и антисрпска.
Негдје на нивоу од 50% капацитета усташког ДПС.

Још је Његош говорио да се потурчило плахо и лакомо. А већи дио нашег народа тамо је конвертовао услијед вишедеценијске западне офанзиве на овај простор. Што је јако индикативно. У будућности, ако се поново интегришу у наш (њихов) етнички простор то ће бити искључиво због крви Руса и Срба из Србије и Српске који нису конвертовали.

Али подвиг је остати Србин кад је тешко, јебеш уживање у геополитичким повољним околностима. Јер када поново неминовно зађемо у бурне воде биће опет јово-наново.
И морамо бити свијесни те проблематике која је ту и која неће нигдје испарити.

Да број процената Срба тамо је солидан и Црква је веома утицајна, али треба бити објективан у вези са стањем српске ствари у Црној Гори. Можемо рећи да је у одсуству институционалних прогона против српског народа доле осјетно боље него под Милом, али да је тренутна ситуација достојна метафизичке вриједности њихових и наших предака није. Коњушарство којим њихове елите исијавају је једноставно неспојиво са српским политичким менталитетом.

И најбољи примјер тога смо имали прилике видјети када је онај сплачинасти новинар упитао Вучића да ли ће поднијети оставку, ако Црна Гора уђе у ЕУ. Нажалост као што су некада Српство замијенили за титоистичке флоскуле сада се клањају ЕУ златном телету и на томе, онако коњушарски, граде отклон од осталих Срба.

А Србија за посљедицу свега мора да ишчисти њихов малигни утицај у систему безбједности. А пожељно и другдје. То се наравно односи на идентитетске Монтеусташе и дуалисте. О некој озбиљнијој борби против криминала гдје они традиционално дрмају, а у околностима гдје су тужилаштво и судство предати ЕУ, не можемо говорити. Још је јако незахвално да се један СНС бори против тога.

А још мање објећавају идиотски ЕУфилни студенти који баш као и политичка Подгорица којој се ти идиоти диве гаје одвратни коњушарски менталитет. Попишамо им се по седиштима бицикала и у штафету.

Резиме: Боље је него под Милом, али ни близу онако како би морало бити. А ако икада и буде осјетно боље то ће бити највише због Руса уколико најзад схвате да су у егзистенционалном сукобу, кинеске економске глобалне доминације и осталих Срба који су упркос западним олујним ветровима током ове три деценије, иако израњавани, ипак остали на ногама.

Ситуација која изгледа све ближе

У сусрет светском првенству!

Реклама за званичну лопту првенства.