NAMSTAT
1.11K subscribers
7.07K photos
1.03K videos
5 files
4.94K links
Namangan viloyat statistika boshqarmasi Axborot xizmati


Manzil:
160133, Namangan sh,
N.Namangoniy ko'chasi, 14-uy.


Facebook:
https://www.facebook.com/namstat.uz

Instagram:
https://www.instagram.com/namstat

Twitter:
https://twitter.com/namstatistika
Download Telegram
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#Infografika Namanganda 2026-yilning yanvar-may oylarida 1 917 ta yangi korxona tashkil etilgan

Rasmiy sahifalar👇

| Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
⚡️ Ўзбекистон аҳолисининг ўртача умр кўриш давомийлиги 9 ёшга ошди

🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2025 йилда Ўзбекистонда доимий аҳолининг ўртача умр кўриш давомийлиги 75,4 ёшни ташкил этган.

📊 Бу кўрсаткич 1991 йилга нисбатан 9 ёшга ошган.


📊 Мазкур кўрсаткичнинг йиллар кесимидаги динамикаси қуйидагича:

1991 йилда – 66,4 ёш

1995 йилда – 69,1 ёш

2000 йилда – 70,8 ёш

2005 йилда – 71,8 ёш

2010 йилда – 73 ёш

2015 йилда – 73,6 ёш

2020 йилда – 73,4 ёш

2024 йилда – 75,1 ёш

2025 йилда – 75,4 ёш
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🏗 Namanganda kichik qurilish korxonalarining faolligi ortmoqda

🏢 Statistika boshqarmasi ma’lumotiga ko‘ra, 2026-yilning yanvar–aprel oylarida Namangan viloyatida 4,4 trln so‘mlik qurilish va bunyodkorlik ishlari amalga oshirildi.

📈 Qurilish ishlari hajmining o‘sish sur’ati 2025-yilning mos davriga nisbatan 116,6 % ni tashkil etdi.

📊 Jami qurilish ishlarining 40,7 %i kichik korxona va mikrofirmalar hissasiga to‘g‘ri keldi.

🔹 Kichik korxona va mikrofirmalarning iqtisodiy faoliyat turlari boʻyicha qurilish ishlari hajmi quyidagicha:

🏠 Bino va inshootlar qurilishi1 183,8 mlrd so‘m

🛣 Fuqarolik obyektlari qurilishi186,7 mlrd so‘m

🏗 Ixtisoslashtirilgan qurilish ishlari400,6 mlrd so‘m

📌 Ushbu ko‘rsatkichlar kichik biznes subyektlarining qurilish sohasidagi faolligi ortib borayotganini hamda hududda bunyodkorlik ishlari izchil davom etayotganini ko‘rsatmoqda.

Rasmiy sahifalar👇

| Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
27-iyun — Matbuot va ommaviy axborot vositalari xodimlari kuni!

Hurmatli jurnalistlar, blogerlar, matbuot kotiblari va ommaviy axborot vositalari xodimlari!

Sizlarni 27-iyun — Matbuot va ommaviy axborot vositalari xodimlari kuni munosabati bilan Namangan viloyati statistika boshqarmasi jamoasi nomidan samimiy muborakbod etamiz.

Jamiyatni xolis, tezkor va ishonchli axborot bilan ta'minlash, fuqarolarning axborotga bo'lgan ehtiyojini qondirish hamda mamlakatimizda amalga oshirilayotgan islohotlarni keng jamoatchilikka yetkazishda sizlarning fidokorona mehnatingiz beqiyosdir. Statistik ma'lumotlarning keng ommaga sodda va tushunarli tarzda yetkazilishida ham samarali hamkorligingizni yuksak qadrlaymiz.

Kasb bayramingiz munosabati bilan barchangizga mustahkam sog'lik, oilaviy baxt-saodat, cheksiz ilhom, ijodiy yutuqlar hamda mas'uliyatli faoliyatingizda ulkan muvaffaqiyatlar tilaymiz.


Hurmat bilan,
Namangan viloyati statistika boshqarmasi jamoasi

Rasmiy sahifalar👇

| Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
1👍1
Forwarded from UZSTAT | Rasmiy kanal
🤩 Цемент ишлаб чиқариш ҳажми 1,7 млн тоннага ошган

🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, Ўзбекистонда 2026 йилнинг январь-апрель ойларида йирик корхоналар томонидан 6,5 млн тонна цемент ишлаб чиқарилган.

📊 Бу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даврига нисбатан қарийб 1,7 млн тоннага ошган.


📊 Цемент ишлаб чиқариш динамикаси йиллар кесимида қуйидагича (январь-апрель):

2024 йилда – 4,5 млн тонна

2025 йилда – 4,8 млн тонна

2026 йилда – 6,5 млн тонна
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Qaysi hudud aholisi soni eng tez oʻsmoqda?

🏢 Statistika boshqarmasi maʼlumotlariga ko‘ra, Namangan viloyatida 2026-yil 1-aprel holatiga doimiy aholi soni 3 mln 202,7 ming kishini tashkil etgan.

📊 Bu koʻrsatkich 2025-yilning mos davri bilan solishtirilganda 1,8 % ga koʻpaygan.

📍 Hududlar kesimida doimiy aholi sonining oʻsishi quyidagicha:

🔸Namangan sh. – 2,0 %

🔸Kosonsoy tumani – 2,0 %

🔸Uychi tumani – 2,0 %

🔸Namangan tumani – 1,9 %

🔸To‘raqo‘rg‘on tumani – 1,9 %

🔸Mingbuloq tumani – 1,8 %

🔸Chortoq tumani – 1,8 %

🔸Yangiqo‘rg‘on tumani – 1,8 %

🔸Chust tumani – 1,7 %

🔸Norin tumani – 1,6 %

🔸Pop tumani – 1,5 %

🔸Uchqo‘rg‘on tumani – 1,5 %

Rasmiy sahifalar👇

| Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Namangan viloyatining iqtisodiy holati raqamlarda

🏢 Statistika boshqarmasi ma’lumotiga ko‘ra, 2026-yil yanvar–may oylarida Namangan viloyatining iqtisodiy holati raqamlarda. (O‘sish sur’ati 2025-yilning shu davriga nisbatan)

🏭 Sanoat ishlab chiqarishi
– Umumiy hajm: 16,1 trln so‘m
– Fizik hajm indeksi: 108,5 %

🏗 Qurilish ishlari
– Umumiy hajm: 5,4 trln so‘m
– O‘sish sur’ati: 120,0 %

🛒 Chakana savdo tovar aylanmasi
– Umumiy hajm: 12,6 trln so‘m
– O‘sish sur’ati: 120,9 %

🛠 Bozor xizmatlari hajmi
– Umumiy hajm: 27,0 trln so‘m
– O‘sish sur’ati: 115,9 %

🌍 Tashqi savdo aylanmasi
– Umumiy hajm: 732,3 mln AQSH dollari
– O‘sish sur’ati: 112,6 %

🛫 Eksport
– Hajmi: 324,3 mln AQSH dollari
– O‘sish sur’ati: 120,0 %

🛩 Import
– Hajmi: 408,0 mln AQSH dollari
– O‘sish sur’ati: 107,3 %

🏢 Korxonalar faoliyati
📅 2026-yil 1-iyun holatiga ko‘ra, Namangan viloyatida jami 28 132 ta korxona va tashkilot (fermer va dehqon xo‘jaliklarisiz) faoliyat yuritmoqda.

Rasmiy sahifalar👇

| Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#Brifing 2026-yilning birinchi yarim yilligi yakuni bo‘yicha Namangan viloyati statistika boshqarmasiga jismoniy va yuridik shaxslarning murojaatlari tahlili

Rasmiy sahifalar👇

| Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
Forwarded from UZSTAT | Rasmiy kanal
🚞 Темир йўл орқали асосан қайси турдаги юклар ташилмоқда?

🏢 Миллий статистика қўмитаси маълумотларига кўра, 2026 йилнинг январь–март ойларида магистрал темир йўл транспорти орқали жами 28 млн тонна юк ташилган.

📊 Бу кўрсаткич 2025 йилнинг мос даврига нисбатан 4,3 фоизга ошган.


📊 Асосий турдаги ташилган юклар:

ҳар хил рудалар — 3,9 млн тонна;

нефть юклари — 3,4 млн тонна;

дон ва тегирмонда тортилган дон маҳсулотлари — 3,3 млн тонна;

кўмир — 2,7 млн тонна;

қора металлар — 1,8 млн тонна;

қурилиш юклари — 1,5 млн тонна;

кимёвий ва минерал ўғитлар — 789,0 минг тонна;

цемент — 710,9 минг тонна;

ёғоч-тахта юклари — 631,0 минг тонна;

картошка, сабзавот ва мевалар — 266,1 минг тонна.

бошқа юклар — 8,9 млн тонна.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❗️⭕️⭕️

👥 Рўйхатга олиш натижаларига кўра, Ўзбекистон аҳолиси сони 39 млн нафардан ошди

🟥 Айни вақтда аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига бағишланган матбуот анжумани бўлиб ўтмоқда.

Матбуот анжуманида маълум қилинишича, рўйхатга олишнинг дастлабки натижаларига кўра, Ўзбекистон аҳолиси сони 39 047 321 нафарни ташкил этди.

Жорий статистик ҳисоб-китоблар бўйича ушбу кўрсаткич 38 236 704 нафар эди. Фарқ 810,6 минг нафарни ташкил қилди.


Шунингдек, аҳоли сони 1989 йилдаги рўйхатга олиш натижаларига нисбатан 2 баробарга ошгани маълум қилинди.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🛑🛑🛑

Рўйхатга олинган хорижий фуқаролар сони ҳақида маълумот берилди


Аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига кўра, Ўзбекистон ҳудудида 1 йилдан ортиқ муддат истиқомат қилаётган 56 860 нафар хорижий фуқаро рўйхатга олинган.

Шундан 19 300 нафари Тошкент шаҳрида истиқомат қилмоқда.


🔻 Бу ҳақда айни вақтда бўлиб ўтаётган аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига бағишланган матбуот анжуманида маълум қилинди.


🌎 Рўйхатга олинган хорижий фуқаролар давлатлар кесимида:

Ҳиндистон — 13 312 нафар;

Россия Федерацияси — 10 826 нафар;

Қозоғистон — 9 425 нафар;

Тожикистон — 5 722 нафар;

Туркманистон — 5 347 нафар;

Қирғизистон — 4 397 нафар;

Покистон — 1 433 нафар;

Хитой — 1 031 нафар;

Туркия — 811 нафар;

Корея Республикаси — 691 нафар;

Бошқа давлатлар — 3 865 нафар.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❗️⭕️⭕️

Рўйхатга олишда аҳолининг 97,3 фоизи қамраб олинди


🟥 Аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига бағишланган матбуот анжуманида маълум қилинишича, умумий аҳолининг 97,3 фоизи рўйхатга олинган.

Аҳолининг 2,7 фоизи эса турли сабабларга кўра рўйхатга олиш жараёнларида иштирок этмаган.

Таъкидланишича, мазкур кўрсаткич халқаро меъёрлар бўйича нормал ҳолат ҳисобланади. Айрим давлатлар тажрибасида рўйхатга олиш жараёнида қамраб олинмаган аҳоли улуши 10 фоиз ва ундан юқори бўлган ҳолатлар ҳам кузатилган.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🛑🛑🛑

Бир нафар аҳолини рўйхатга олиш харажати маълум қилинди


Дастлабки ҳисоб-китобларга кўра, бир нафар аҳолини рўйхатга олиш учун сарфланган харажат 0,12 АҚШ долларини ташкил этган.

🟥 Бу ҳақда айни вақтда бўлиб ўтаётган аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига бағишланган матбуот анжуманида маълум қилинди.


Мазкур кўрсаткич рўйхатга олиш жараёнини ташкил этишда рақамли технологиялардан самарали фойдаланилгани ҳамда ташкилий харажатлар мақбуллаштирилганини кўрсатади.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
1
❗️⭕️⭕️

Аҳолининг 91,3 фоизи ўзбек тилини она тили сифатида кўрсатган


Аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига кўра, аҳолининг 35,7 млн нафари ёки 91,3 фоизи ўзбек тилини она тили сифатида кўрсатган.

Бу кўрсаткич этник ўзбеклар улушидан 1,9 фоиз пунктга юқори.

🟥 Бу ҳақда айни вақтда бўлиб ўтаётган матбуот анжуманида маълум қилинди.


Дастлабки маълумотларга кўра, аҳолининг миллатлар бўйича таркибида ўзбеклар улуши 89,4 фоизни ташкил этган.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
1
❗️⭕️⭕️

Аҳоли сони 129 йилда қарийб 10 баробарга кўпайди

Аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига кўра, Ўзбекистон аҳолиси сони 39 047 321 нафарни ташкил этди.

📊 Аҳоли сони динамикаси:

1897 йил — 3 910,6 минг нафар;

1926 йил — 5 272,8 минг нафар;

1939 йил — 6 271,3 минг нафар;

1959 йил — 8 105,6 минг нафар;

1970 йил — 11 799,4 минг нафар;

1979 йил — 15 390,8 минг нафар;

1989 йил — 19 905,2 минг нафар;

2026 йил — 39 047,3 минг нафар.

🔻 Бу ҳақда айни вақтда бўлиб ўтаётган аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига бағишланган матбуот анжуманида маълум қилинди.


Маълумотларга кўра, мамлакат аҳолиси сони 1989 йилдаги рўйхатга олиш натижаларига нисбатан қарийб 2 баробарга, 1897 йилга нисбатан эса қарийб 10 баробарга кўпайган.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍2
❗️⭕️⭕️

Доимий яшаш жойида вақтинча бўлмаган аҳоли сони маълум қилинди

Аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига кўра, рўйхатга олиш санасида доимий яшаш жойида вақтинча бўлмаган аҳоли сони қарийб 2,1 млн нафарни ташкил этди.

Шундан 1 366 730 нафари ёки 65,4 фоизи эркаклар, 724 223 нафари ёки 34,6 фоизи аёллар ҳиссасига тўғри келган.
🔻 Бу ҳақда айни вақтда бўлиб ўтаётган аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига бағишланган матбуот анжуманида маълум қилинди.


📊 Вақтинча бўлмаганлик сабаблари:

иш — 1 642 802 нафар;

таълим — 329 221 нафар;

оилавий сабаблар — 33 346 нафар;

туризм, дам олиш — 15 974 нафар;

даволаниш — 15 930 нафар;

тижорат — 15 067 нафар;

хизмат сафари — 3 219 нафар;

бошқа сабаблар — 35 394 нафар.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍1
📘 Рўйхатга олишнинг дастлабки натижалари жамланган нашр эълон қилинди

🇺🇿 Миллий статистика қўмитаси томонидан мустақил Ўзбекистон тарихида илк бор ўтказилган аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларини ўзида жамлаган махсус нашр тайёрланди.

Ундан аҳоли сони ва таркиби, ёш гуруҳлари, ҳудудий кўрсаткичлар, миллий ва тил таркиби, қишлоқ хўжалигига оид кўрсаткичлар ва бошқа асосий маълумотлар ўрин олган.


👁‍🗨 PDF шаклда
📖 Онлайн ўқиш
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#Infografika 2026-yilning yanvar-may oylarida 16,1 trillion so‘mlik sanoat mahsulotlari ishlab chiqarildi

🏢 Statistika boshqarmasining dastlabki ma’lumotlariga ko‘ra, 2026-yilning yanvar–may oylarida Namangan viloyatida 16 trln 50,7 mlrd soʻmlik so‘mlik sanoat mahsulotlari ishlab chiqarildi.

🟩 2025-yilning shu davriga nisbatan sanoat ishlab chiqarishning fizik hajm indeksi 108,5 % ni tashkil etdi, ya’ni sanoat hajmi 8,5 % ga o‘sdi.


🏭 2026-yil 1-iyun holatiga viloyatda jami 4 476 ta sanoat korxonasi faoliyat yuritmoqda.

🆕 2026-yilning yanvar-may oylarida 261 ta yangi sanoat korxonasi tashkil etildi.

👥 Aholi jon boshiga sanoat mahsulotlari ishlab chiqarish hajmi 5 million 21 ming so‘mni tashkil etdi.

📊 Sanoat mahsulotlari ishlab chiqarishda kichik biznes subyektlarining ulushi 50,1 % ga teng bo‘ldi.

Rasmiy sahifalar👇

Sayt | Telegram | Facebook | YouTube
1
Аҳоли сони нима учун жорий ҳисоб-китоблардан кўпроқ чиқди?

Аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг дастлабки натижаларига кўра, Ўзбекистон аҳолиси сони 39 047 321 нафарни ташкил этди.

Жорий статистик ҳисоб-китоблар бўйича ушбу кўрсаткич 38 236 704 нафар эди (2026 йил 1 январь ҳолатига). Фарқ 810 617 нафарни ташкил этди.

Бу ҳолат аҳоли сони сунъий равишда ошганини англатмайди. Аксинча, рўйхатга олиш — мамлакатда муайян сана ҳолатига ҳақиқий яшаб турган аҳолини тўлиқроқ қамраб олишга қаратилган йирик статистик жараён ҳисобланади.


✈️ Фарқ юзага келишининг асосий сабаблари қуйидагилар билан боғлиқ:

— жорий ҳисоб-китоблар одатда туғилиш, ўлим ва миграция бўйича маъмурий маълумотлар асосида юритилади;

— аҳолининг ички ҳаракати, яшаш жойини ўзгартириши, вақтинча бошқа ҳудудда бўлиши ёки рўйхат маълумотларининг ўз вақтида янгиланмаслиги ҳисоб-китобларда фарқ келтириб чиқариши мумкин;

— рўйхатга олиш жараёнида уй хўжаликлари, турар жойлар ва манзилли объектлар бўйича маълумотлар тўғридан-тўғри аҳолидан йиғилди;

онлайн рўйхатга олиш, OneID тизими, планшетлар ва геолокация маълумотларидан фойдаланиш қамровни кенгайтиришга хизмат қилди;

— Ўзбекистон ҳудудида 1 йилдан ортиқ истиқомат қилаётган хорижий фуқаролар ҳам рўйхатга олинди.

🌍 Халқаро тажрибада ҳам аҳолини рўйхатга олиш натижалари жорий аҳоли ҳисоб-китобларидан фарқ қилиши табиий ҳолат ҳисобланади. Масалан, жорий аҳоли сони билан рўйхатга олиш натижалари ўртасидаги фарқ Канадада +3,15 фоиз, Қозоғистонда +1,6 фоиз, Россияда +1,12 фоиз бўлган. Айрим давлатларда эса рўйхатга олиш натижалари жорий ҳисоб-китоблардан пастроқ чиққан: Беларусда -0,7 фоиз, Австралияда -0,2 фоиз.


🇺🇿 Ўзбекистонда мазкур фарқ +2,1 фоизни ташкил этди. Бу кўрсаткич халқаро амалиётда кузатиладиган ҳолатларга мос бўлиб, рўйхатга олиш жараёни аҳоли ҳақидаги маълумотларни янада аниқлаштирганини кўрсатади.

Кўплаб давлатларда рўйхатга олиш якунлари кейинги йиллар учун аҳоли сони, таркиби ва ҳудудий жойлашуви бўйича асосий таянч маълумот сифатида қабул қилинади.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🇺🇿 Ўзбекистон онлайн рўйхатга олиш қамрови бўйича жаҳонда иккинчи, МДҲда биринчи ўринда

Ўзбекистонда аҳоли ва қишлоқ хўжалигини рўйхатга олиш тадбирининг биринчи босқичида аҳолининг 82,3 фоизи онлайн тарзда рўйхатдан ўтди.

Ушбу босқич 17 кун давом этди ва унда 32,1 млн нафар аҳоли қамраб олинди.


🌐 Онлайн рўйхатга олиш қамрови бўйича халқаро кўрсаткичлар:

Канада — 84,1 фоиз;
Ўзбекистон — 82,3 фоиз;
Австралия — 78,9 фоиз;
Польша — 60,0 фоиз;
Эстония — 43,0 фоиз;
Қозоғистон — 42,0 фоиз;
Россия — 16,0 фоиз;
Тожикистон — 15,0 фоиз.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM