Энди навбат шартли тармоқланувчи ва шартсиз циклик тузилмаларни биргаликда ичма-ич ишлатишга. Унинг кўриниши қўйидагича:
if
...
for m1 = 1:5
Амаллар 1;
end
elseif
...
for m2 = 1:5
Амаллар 2;
end
else
...
for m3 = 1:5
Амаллар 3;
end
end
😉 @matlabuz
if
(шарт 1)...
for m1 = 1:5
Амаллар 1;
end
elseif
(шарт 2)...
for m2 = 1:5
Амаллар 2;
end
else
...
for m3 = 1:5
Амаллар 3;
end
end
😉 @matlabuz
👍1
Шартли тармоқланувчи ва шартли циклик тузилмаларни биргаликда ичма-ич қўлланилиши қўйидагича кўринишга эга:
if (шарт1)
...
while (шарт 2)
Амаллар 2;
end
...
elseif (шарт 3)
...
while (шарт 4)
Амаллар 3;
end
...
else
...
...
while (шарт 5)
Амаллар 4;
end
end
👨💻@matlabuz
if (шарт1)
...
while (шарт 2)
Амаллар 2;
end
...
elseif (шарт 3)
...
while (шарт 4)
Амаллар 3;
end
...
else
...
...
while (шарт 5)
Амаллар 4;
end
end
👨💻@matlabuz
👍1
Шартсиз тармоқланувчи ва шартсиз циклик тузилмаларни биргаликда ичма-ич ишлатиш қўйидагича кўринишда бўлади:
switch катталик
case қиймат 1
...
for t1=n1:s1:k1, Амаллар 1; end
case қиймат 2
...
for t2=n2:s2:k2, Амаллар 2; end
...
case қиймат v
...
for tv=nv:sv:kv, Амаллар v; end
otherwise
...
for th=nh:sh:kh, Амаллар vh; end
end
...
end
👨💻@matlabuz
switch катталик
case қиймат 1
...
for t1=n1:s1:k1, Амаллар 1; end
case қиймат 2
...
for t2=n2:s2:k2, Амаллар 2; end
...
case қиймат v
...
for tv=nv:sv:kv, Амаллар v; end
otherwise
...
for th=nh:sh:kh, Амаллар vh; end
end
...
end
👨💻@matlabuz
👍1
Дастурлаштиришни энг мухим жихатларидан бири бу мантиқий фикрлаш. Уни ривожлантириш учун эса мантиқий масалалар қўл келади. Шу сабабли каналимизда баъзи баъзида мантиқий масалаларни бериб борамиз.
📌 1⃣ Мантиқий масала. Торт 🎂.
Шоколадли торт бор. Уни 3⃣ кесишда 8⃣ та бир хил бўлакларга бўлиш лозим. Буни қандай амалга ошириш мумкин❓
👨🎓 Сизнинг жавобларингизни изоҳларда яъни коментарийда кутиб қоламан‼️
👨💻 @matlabuz
Шоколадли торт бор. Уни 3⃣ кесишда 8⃣ та бир хил бўлакларга бўлиш лозим. Буни қандай амалга ошириш мумкин❓
👨🎓 Сизнинг жавобларингизни изоҳларда яъни коментарийда кутиб қоламан‼️
👨💻 @matlabuz
Ва нихоят охирги тузилма бу шартсиз тармоқланувчи ва шартли циклик тузилмаларни ичма-ич ишлатиш. Бу тузилмаларни биргаликда ишлатиш қўйидагича бўлади:
switch катталик
case қиймат 1
...
while (шарт1), Амаллар 1; end
case қиймат 2
...
while (шарт2), Амаллар 2; end
...
case қиймат v
...
while (шарт v), Амаллар v; end
otherwise
...
while (шарт h), Амаллар vh; end
end
...
end
👨💻@matlabuz
switch катталик
case қиймат 1
...
while (шарт1), Амаллар 1; end
case қиймат 2
...
while (шарт2), Амаллар 2; end
...
case қиймат v
...
while (шарт v), Амаллар v; end
otherwise
...
while (шарт h), Амаллар vh; end
end
...
end
👨💻@matlabuz
‼️ Ичма-ич циклик тузилмаларда, яъни ташқи тузилма циклик бўлган (for...end; while...end;) тузилмаларда, break ва continue буйруқларидан кенг фоидаланилади.
@matlabuz 🫵 учун махсус❗️
@matlabuz 🫵 учун махсус❗️
💻 continue бўйруғи ишлатилганда циклик жараённинг фақатгина шу қадамидан ⤵️ чиқиб кетилади ва жараён кейинги қадамдан давом эттирилади❗️
👨💻@matlabuz
👨💻@matlabuz
💻 break бўйруғи ишлатилганда эса циклик жараён умуман тўхтатилади ва дастурдан ⤵️ чиқиб кетилади‼️
👨💻@matlabuz
👨💻@matlabuz
📌 2⃣ Мантиқий масала. Чироқлар. 💡.
Ёпиқ хонада 3 та 💡чироқ бор. Ташқарида эса 3 та ⏺ ўчиргич бор. Қайси ўчиргич қайси чироққа тегишлилигини аниқ билиш учун эшикни минимал неча марта очиш керак❓
👨🎓 Сизнинг жавобларингизни изоҳларда яъни коментарийда кутиб қоламан‼️
👨💻 @matlabuz
Ёпиқ хонада 3 та 💡чироқ бор. Ташқарида эса 3 та ⏺ ўчиргич бор. Қайси ўчиргич қайси чироққа тегишлилигини аниқ билиш учун эшикни минимал неча марта очиш керак❓
👨🎓 Сизнинг жавобларингизни изоҳларда яъни коментарийда кутиб қоламан‼️
👨💻 @matlabuz
👍1
2⃣ мантиқий масала жавоби.
Бир очишда.
Даставвал бир вақтда 2та 💡 ёқилади ва бир оздан сўнг иккинчиси ўчирилади. Хонага кирганда битта 💡 ёнган бўлади - бу биринчи ўчиргич. Қолган иккитасини ушлаб кўрамиз иссиқроғи иккинчи ўчиргич бўлади, илиқроғи эса учинчи ўчиргич.
👨💻 @matlabuz
Бир очишда.
Даставвал бир вақтда 2та 💡 ёқилади ва бир оздан сўнг иккинчиси ўчирилади. Хонага кирганда битта 💡 ёнган бўлади - бу биринчи ўчиргич. Қолган иккитасини ушлаб кўрамиз иссиқроғи иккинчи ўчиргич бўлади, илиқроғи эса учинчи ўчиргич.
👨💻 @matlabuz